Ustrajnost — bitna za hrišćane

„Dopunite svoju veru... ustrajnošću“ (2. PETROVA 1:5, 6, NW).

1, 2. Zašto svi mi moramo ustrajati do kraja?

 PUTUJUĆI nadglednik i njegova žena su bili u poseti kod suhrišćanina u njegovim 90-im. On je decenije proveo u punovremenoj službi. Dok su razgovarali, stariji brat se sećao nekih od prednosti kojima se radovao kroz godine. „Ali“, žalio se dok su suze počele da teku niz njegovo lice, „sada nisam u stanju da učinim baš mnogo.“ Putujući nadglednik je otvorio svoju Bibliju i pročitao Mateja 24:13, gde je citirano kako Isus Hrist kaže: „Koji izdrži do kraja taj će se spasti“ (Dimitrije Stefanović). Tada je nadglednik pogledao tog dragog brata i rekao: „Konačni zadatak koji svi mi imamo, bez obzira na to koliko mnogo ili malo možemo da učinimo, jeste da ustrajemo do kraja.“

² Da, kao hrišćani svi mi moramo ustrajati do kraja ovog sistema stvari ili do kraja našeg života. Nema drugog načina da dobijemo Jehovino priznanje za spasenje. Mi smo u trci za život, i moramo ’trčati s ustrajnošću‘ dok ne pređemo ciljnu liniju (Jevrejima 12:1, NW). Apostol Petar je naglasio važnost te osobine kad je podstakao suhrišćane: „Dopunite svoju veru... ustrajnošću“ (2. Petrova 1:5, 6, NW). Ali, šta je u stvari ustrajnost?

Ustrajnost — šta je to

3, 4. Šta znači ustrajati?

³ Šta znači ustrajati? Grčki glagol za „ustrajati“ (hypoméno) doslovno znači „ostati ili stajati ispod“. On se u Bibliji pojavljuje 17 puta. Prema leksikografima V. Baueru (W. Bauer), F. V. Gingriču (F. W. Gingrich) i F. Dankeru (F. Danker), on znači „ostati umesto pobeći... zadržati svoj stav, ne popuštati“. Grčka imenica za „ustrajnost“ (hypomoné) pojavljuje se preko 30 puta. S obzirom na nju, A New Testament Wordbook (Rečnik Novog saveza), od Vilijama Barklija (William Barclay), kaže: „To je stav koji može podneti stvari, ne samo mireći se sa sudbinom, već s gorljivom nadom... To je osobina koja čoveka održava uspravnim licem u lice s vetrom. To je odlika koja najtežu kušnju može pretvoriti u slavu zato što iza bola gleda na cilj.“

⁴ Dakle, ustrajnost nam omogućuje da zadržimo svoj stav i da ne izgubimo nadu uprkos preprekama ili teškoćama (Rimljanima 5:3-5). Ona iza trenutnog bola gleda na cilj — nagradu, ili dar, večnog života, bilo na nebu ili na zemlji (Jakov 1:12).

Ustrajnost — zašto?

5. (a) Zašto je svim hrišćanima „potrebna ustrajnost“? (b) U koje dve kategorije se mogu podeliti naše kušnje?

⁵ Kao hrišćani, svima nama je „potrebno ustrajanje“ (Jevrejima 10:36). Zašto? U osnovi zato što ’na nas dolaze razna iskušenja‘. Grčki tekst ovde u Jakovu 1:2 ukazuje na neočekivan ili neugodan susret, kao kad se osoba suoči s nekim razbojnikom. (Uporedi Luka 10:30.) Mi se suočavamo s kušnjama koje se mogu  podeliti u dve kategorije: one koje su uobičajene za ljude kao rezultat nasleđenog greha, i one koje nastaju zbog naše odanosti Bogu (1. Korinćanima 10:13; 2. Timoteju 3:12). Koje su neke od tih kušnji?

6. Kako je jedan Svedok ustrajao kad je bio suočen s mučnom bolešću?

⁶ Ozbiljna bolest. Poput Timoteja, neki hrišćani moraju ustrajati u ’čestim bolestima‘ (2. Timoteju 5:23). Posebno kad smo suočeni s nekom hroničnom, možda veoma mučnom bolešću, treba da ustrajemo, da izdržimo, uz Božju pomoć i da ne izgubimo iz vida našu hrišćansku nadu. Razmotrimo primer jednog Svedoka u svojim ranim 50-im koji je vodio dugu, tešku borbu s malignim tumorom koji je brzo napredovao. Kroz dve operacije on je ostao postojan u svojoj odluci da ne primi transfuzije krvi (Dela apostola 15:28, 29). Ali, tumor se ponovo pojavio u njegovom stomaku i nastavio je da raste blizu njegove kičme. Dok je to trajalo, on je doživljavao nezamislivu fizičku bol koju nije mogla potisnuti nikakva količina lekova. Ipak, on je gledao iza trenutnog bola na nagradu života u novom svetu. Nastavio je da prenosi svoju gorljivu nadu doktorima, medicinskim sestrama i posetiocima. Ustrajao je do samog kraja — do kraja svog života. Tvoj zdravstveni problem možda ne preti tvom životu ili nije tako bolan kao onaj koji je doživeo taj dragi brat, ali on ipak može predstavljati veliki ispit ustrajnosti.

7. Kakvu vrstu bola uključuje ustrajnost za neku našu duhovnu braću i sestre?

⁷ Emocionalna bol. S vremena na vreme, neki iz Jehovinog naroda doživljavaju ’žalost u srcu‘ koja rezultira ’klonulim duhom‘ (Poslovice 15:13). Teška depresija nije neobična u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1, NW). Science News (Naučne novosti) od 5. decembra 1992. izvestile su: „Stope teške, često onesposobljavajuće depresije povećavaju se kod svake naredne generacije rođene od 1915.“ Uzroci takve depresije su različiti, i protežu se od fizioloških faktora do bolno neprijatnih iskustava. Za neke hrišćane, ustrajnost uključuje svakodnevnu borbu da zadrže svoj stav nasuprot emocionalnom bolu. Ipak, oni se ne predaju. Oni ostaju verni Jehovi uprkos suzama. (Uporedi Psalam 126:5, 6.)

8. Na koju finansijsku kušnju možemo naići?

 ⁸ Različite kušnje na koje nailazimo mogu da uključuju ozbiljnu ekonomsku teškoću. Kad je jedan brat u Nju Džersiju, SAD, iznenada ostao bez posla, bilo je razumljivo što se zabrinuo za prehranjivanje svoje porodice i da ne ostane bez krova nad glavom. Međutim, on nije izgubio iz vida nadu u Kraljevstvo. Dok je tražio drugi posao, iskoristio je tu priliku da služi kao pomoćni pionir. Na kraju je našao posao (Matej 6:25-34).

9. (a) Kako gubitak neke voljene osobe može zahtevati ustrajnost? (b) Koji biblijski stihovi pokazuju da nije pogrešno pustiti suze žalosti?

⁹ Ako si doživeo gubitak neke voljene osobe, potrebna ti je ustrajnost koja traje dugo nakon što se oni oko tebe vrate u svoju normalnu rutinu. Možda ti je čak posebno teško svake godine otprilike u vreme kad je tvoja voljena osoba umrla. Podnošenje takvog gubitka ne znači da je pogrešno pustiti suze žalosti. Prirodno je oplakivati smrt nekoga koga smo voleli, a to ni u kom slučaju ne pokazuje nedostatak vere u nadu uskrsenja (Postanje 23:2; uporedi Jevrejima 11:19). Isusu su ’navrle suze‘ nakon što je Lazar umro, iako je On s pouzdanjem rekao Marti: „Brat će tvoj uskrsnuti.“ I Lazar je zaista uskrsnuo! (Jovan 11:23, 32-35, 41-44).

10. Zašto Jehovin narod ima jedinstvenu potrebu za ustrajnošću?

¹⁰ Pored podnošenja kušnji koje su uobičajene za sve ljude, Jehovin narod ima jednu jedinstvenu potrebu za ustrajnošću. „Svi će narodi omrznuti na vas zbog imena moga“, upozorio je Isus (Matej 24:9, naglašeno od nas). On je takođe rekao: „Ako mene goniše, i vas će goniti“ (Jovan 15:20). Zašto sva ta mržnja i progonstvo? Zato što bez obzira gde kao Božje sluge živimo na zemlji, Satana pokušava da slomi našu besprekornost prema Jehovi (1. Petrova 5:8; uporedi Otkrivenje 12:17). Satana u tu svrhu često prouzrokuje žestoko progonstvo, stavljajući našu ustrajnost na težak ispit.

11, 12. (a) S kakvim su se ispitom ustrajnosti suočili Jehovini svedoci i njihova deca u 1930-im i ranim 1940-im? (b) Zašto Jehovini svedoci ne pozdravljaju nacionalni simbol?

¹¹ Na primer, u 1930-im i ranim 1940-im, Jehovini svedoci i njihova deca u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi postali su mete progonstva zato što zbog savesti nisu pozdravali nacionalni simbol. Svedoci poštuju simbol države u kojoj žive, ali se drže načela izloženog u Božjem zakonu u Izlasku 20:4,5: ’Nećeš graditi sebi kipa rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nećeš im se klanjati niti im služiti; jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Bog ljubomoran.‘ Kad su neka deca svedoka bila izbačena iz škola zato što su želela da svoje obožavanje usmere jedino Jehovi Bogu, Svedoci su otvorili Škole Kraljevstva za njihovo školovanje. Ti učenici su se vratili u javne škole kad je Vrhovni sud Sjedinjenih Amerčkih Država priznao njihov religiozni položaj, kao što danas čine prosvećene zemlje. Međutim, hrabra ustrajnost tih mladih služi kao svetao primer posebno za hrišćanske mlade koji se danas možda suočavaju s ruganjem zato što nastoje da žive po biblijskim merilima (1. Jovanova 5:21).

¹² Različite kušnje na koje nailazimo — kako one koje su uobičajene za ljude tako i one s kojima se suočavamo zbog naše hrišćanske vere — ukazuju zašto nam je potrebna ustrajnost. Ali, kako možemo ustrajati?

Ustrajati do kraja — kako?

13. Kako Jehova pruža ustrajnost?

¹³ Božji narod ima nedvosmislenu prednost nad onima koji ne obožavaju Jehovu. Mi se za pomoć možemo obratiti ’Bogu ustrajnosti‘ (Rimljanima 15:5).  Ipak, kako Jehova pruža ustrajnost? Jedan način na koji on to čini je kroz primere ustrajnosti koji su zapisani u njegovoj Reči, Bibliji (Rimljanima 15:4). Dok razmišljamo o njima, ne samo da smo ohrabreni da ustrajemo već takođe učimo mnogo o tome kako da ustrajemo. Razmotrimo dva izvanredna primera — hrabru ustrajnost Jova i besprekornu ustrajnost Isusa Hrista (Jevrejima 12:1-3; Jakov 5:11).

14, 15. (a) Koje je kušnje Jov podneo? (b) Kako je Jov bio u stanju da podnese kušnje s kojima se suočio?

¹⁴ Kakve su okolnosti stavile Jovovu ustrajnost na ispit? On je pretrpeo ekonomsku nesreću kad je izgubio većinu svojih poseda (Job 1:14-17; uporedi Job 1:3). Jov je osetio bol gubitka kad je oluja iznenada ubila svih njegovih desetoro dece (Job 1:18-21). Doživeo je ozbiljnu, veoma mučnu bolest (Job 2:7, 8; 7:4, 5). Njegova vlastita žena vršila je pritisak na njega da se okrene od Boga (Job 2:9). Bliski prijatelji govorili su stvari koje su bile bolne, neljubazne i neistinite. (Uporedi Job 16:1-3 i Job 42:7.) Kroz sve to, međutim, Jov je zadržao svoj stav, održavajući besprekornost (Job 27:5). Stvari koje je on podneo slične su kušnjama s kojima se Jehovin narod suočava danas.

¹⁵ Kako je Jov bio u stanju da podnese sve te kušnje? Jedna stvar koja je posebno podržala Jova bila je nada. „I drvo nadanja ima“, objavio je on. ’Omladi se kada se poseče, i opet granje pušta‘ (Job 14:7). Kakvu je nadu Jov imao? Kao što je navedeno nekoliko stihova kasnije, on je izjavio: „Kad bi čovek iza smrti opet oživeti mogo... Ti bi me tad zvao i ja bih se odazvao, jer bi se ti zaželeo dela ruku svojih“ (Job 14:14, 15). Da, Jov je gledao iza svog trenutnog bola. On je znao da njegove kušnje neće trajati zauvek. U najgorem slučaju morao bi da ustraje do smrti. Njegovo očekivanje puno nade bilo je da će ga Jehova, koji s puno ljubavi želi da uskrsne mrtve, vratiti u život (Dela apostola 24:15).

16. (a) Šta o ustrajnosti učimo iz primera Jova? (b) Koliko stvarna mora da nam bude nada u Kraljevstvo, i zašto?

¹⁶ Šta učimo iz Jovove ustrajnosti? Da bismo ustrajali do kraja, nikada ne smemo izgubiti iz vida našu nadu. Upamti  i to da sigurnost nade u Kraljevstvo znači da je svaka patnja na koju nailazimo relativno ’kratka‘ (2. Korinćanima 4:16-18). Naša dragocena nada je čvrsto utemeljena na Jehovinom obećanju o vremenu u bliskoj budućnosti kada će on „otrti svaku suzu od očiju [naših] i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti“ (Otkrivenje 21:3, 4). Ta nada, koja „ne vodi do razočarenja“, mora čuvati naše razmišljanje (Rimljanima 5:4, 5, NW; 1. Solunjanima 5:8). Ona za nas mora da bude stvarna — tako stvarna da očima vere sebe možemo zamisliti u novom svetu — kako se više ne borimo s bolešću i depresijom već svakog dana ustajemo u dobrom zdravlju i s čistim umom; kako više ne brinemo o teškim ekonomskim pritiscima već živimo u sigurnosti; kako više ne oplakujemo smrt voljenih već s veseljem gledamo kako su uskrsnuli (Jevrejima 11:1). Bez takve nade naše sadašnje kušnje mogu nas tako savladati da se predamo. S našom nadom, kakav silan podsticaj imamo da nastavimo da se borimo, da nastavimo da istrajemo do samog kraja!

17. (a) Kakve je kušnje Isus podneo? (b) Iz koje činjenice se donekle može videti intenzivna patnja koju je Isus podneo? (Vidi fusnostu.)

¹⁷ Biblija nas podstiče da ’gledamo‘ na Isusa i da ’pomislimo na njega‘. Kakve je kušnje on podneo? Neke od njih bile su posledica greha i nesavršenosti drugih. Isus je podneo ne samo „protivljenje... od grešnika“ već i probleme koji su se pojavili među njegovim učenicima, uključujući njihove česte svađe o tome ko je najveći. Više od toga, on se suočio s jednim neuporedivim ispitom vere. On je ’pretrpeo krst [„mučenički stub“, NW]‘ (Jevrejima 12:1-3; Luka 9:46; 22:24). Teško je čak i zamisliti mentalnu i fizičku patnju uključenu u bol pribijanja na stub i sramotu što je bio pogubljen kao hulnik. a

18. Prema apostolu Pavlu, koje su dve stvari podržale Isusa?

¹⁸ Šta je omogućilo Isusu da ustraje do kraja? Apostol Pavle spominje dve stvari koje su podržale Isusa: „molbe i molitve“ i takođe ’radost koja mu beše određena‘. Isus, savršeni Sin Božji, nije se stideo da traži pomoć. On je molio „vapajem silnim i sa suzama“ (Jevrejima 5:7; 12:2). Posebno kad se približavala njegova najveća kušnja on je ustanovio da je neophodno da više puta i usrdno moli za snagu (Luka 22:39-44). U odgovoru na Isusove molbe, Jehova nije uklonio kušnju, već je ojačao Isusa da je podnese. Isus je ustrajao i zato što je gledao iza mučeničkog stuba na svoju nagradu — radost koju će imati u doprinošenju posvećenju Jehovinog imena i otkupljivanju ljudske porodice od smrti (Matej 6:9; 20:28).

19, 20. Kako nam Isusov primer pomaže da imamo realističan pogled na ono što uključuje ustrajnost?

¹⁹ Iz Isusovog primera, mi učimo mnoge stvari koje nam pomažu da imamo realističan pogled na ono što uključuje  ustrajnost. Put ustrajnosti nije lak put. Ako nam je teško da podnesemo određenu kušnju, utešno je znati da se isto dogodilo čak i Isusu. Da bismo ustrajali do kraja, moramo često moliti za snagu. Kad smo pod kušnjom možda ponekad osećamo da nismo dostojni da se molimo. Ali, Jehova nas poziva da mu izlijemo svoje srce ’jer se on brine za nas‘ (1. Petrova 5:7). A zbog onoga što je obećao u svojoj Reči, Jehova se obavezao da pruži ’silu iza onoga što je normalno‘ onima koji ga prizivaju u veri (2. Korinćanima 4:7-9, NW).

²⁰ Ponekad moramo ustrajati sa suzama. Za Isusa bol na mučeničkom stuba nije sam po sebi bio razlog za radovanje. Umesto toga, radost je bila u nagradi koja je bila postavljena pred njega. U našem slučaju nije realistično očekivati da ćemo se uvek osećati veselo i oduševljeno kad smo pod kušnjom. (Uporedi Jevrejima 12:11.) Međutim, gledajući napred na nagradu, čak i kad se suočavamo s krajnje iskušavajućim situacijama mi to možemo ’primiti radosno‘ (Jakov 1:2-4; Dela apostola 5:41). Važno je da ostanemo postojani — čak i ako to mora biti sa suzama. Konačno, Isus nije rekao: ’Onaj ko prolije i poslednju suzu biće spasen‘, već: „Koji izdrži do kraja, taj će se spasti“ (Matej 24:13, DS).

21. (a) U 2. Petrovoj 1:5, 6, podstaknuti smo da svoju ustrajnost dopunimo čime? (b) Koja će pitanja biti razmotrena u sledećem članku?

²¹ Tako je ustrajnost bitna za spasenje. Međutim, u 2. Petrovoj 1:5, 6, mi smo podstaknuti da svoju ustrajnost dopunimo odanošću Bogu. Šta je odanost Bogu? Kako je ona povezana s ustrajnošću, i kako je možeš steći? Ta pitanja biće razmotrena u sledećem članku?

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Šta znači ustrajati?

◻ Zašto Jehovin narod ima jedinstvenu potrebu za ustrajnošću?

◻ Šta je Jovu omogućilo da ustraje?

◻ Kako nam Isusov primer pomaže da imamo realističan pogled na ustrajnost?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Škole Kraljevstva su bile osnovane da bi se poučavala hrišćanska deca izbačena iz škole zbog upravljanja svog obožavanja samo Jehovi

[Slika na 12. strani]

Odlučan da iskaže čast svom Ocu, Isus je molio za snagu da istraje