Da li te Bog zaista poznaje?

„[Jehova]... ti vidiš sve puteve moje“ (PSALAM 139:1, 3).

1. Koliko je rašireno osećanje da ’drugi ne razumeju‘ brige, probleme i pritiske s kojima se suočavamo?

 DA LI iko zaista razume brige, pritiske i probleme s kojima se suočavaš? Širom sveta žive milioni ljudi, mladi i stari, koji nemaju porodicu ili rođake koji brinu šta se događa s njima. Čak i unutar porodica, mnoge žene — da, takođe i muževi — osećaju da njihovi bračni drugovi zaista ne shvataju nevolje koje ih pritišću. Oni ponekad, u frustraciji, prigovaraju: „Ali, ti ne razumeš!“ I mnogi mladi su zaključili da ni njih niko ne razume. Ipak, među onima koji čeznu za većim razumevanjem od strane drugih nalaze se neki čiji život kasnije dobija bogati smisao. Kako je to moguće?

2. Šta obožavaocima Jehove može omogućiti da imaju život koji obilato zadovoljava?

² To je zato što su oni, bez obzira da li drugi ljudi u potpunosti razumeju njihova osećanja ili ne, uvereni da Bog razume kroz šta oni prolaze i da se, kao njegove sluge, ne moraju sami suočavati sa svojim problemima (Psalam 46:2 [46:1, Daničić-Karadžić]). Nadalje, Božja reč  uz pomoć razboritih hrišćanskih starešina omogućuje im da gledaju iza svojih ličnih problema. Pismo im pomaže da uvide da je njihova verna služba dragocena u Božjim očima i da postoji sigurna budućnost za one koji svoju nadu polažu u njega i u pripreme koje je načinio kroz Isusa Hrista (Poslovice 27:11; 2. Korinćanima 4:17, 18).

3, 4. (a) Kako nam cenjenje činjenice da je ’Jehova Bog‘ i da nas je on „stvorio“ može pomoći da pronađemo radost u njegovoj službi? (b) Zašto imamo potpuno pouzdanje u Jehovinu brigu punu ljubavi?

³ Možda ti je poznat Psalam 100:2, koji kaže: „Služite [Jehovi] radosno, s pesmama idite pred lice njegovo!“ Koliko ih mnogo zaista obožava Jehovu na taj način? Osnovani razlozi da to činimo pruženi su u 3. stihu, koji nas podseća: „Znajte da je [Jehova] Bog! On nas je stvorio, njegovi smo; njegov narod i njegove paše stado.“ U hebrejskom tekstu, na njega se ovde ukazuje kao na ‘Elohím, čime se ukazuje na njegovu veličinu u veličanstvu, dostojanstvu i savršenosti. On je jedini pravi Bog (Deuteronom 4:39; 7:9; Jovan 17:3). Njegove sluge su upoznale njegovo Božanstvo, ne samo kao neku činjenicu kojoj su bili naučeni već kao nešto što doživljavaju i o čemu pružaju dokaz poslušnošću, pouzdanjem i odanošću (1. Letopisa 28:9; Rimljanima 1:20).

⁴ Zato što je Jehova živi Bog, sposoban da vidi čak i naše srce, ništa nije sakriveno od njegovih očiju. On je potpuno svestan onoga što se događa u našim životima. On razume šta prouzrokuje probleme s kojima se suočavamo kao i mentalni i emocionalni nemir koji može nastati iz njih. Kao Stvoritelj, on nas poznaje bolje od nas samih. On takođe zna kako da nam pomogne da se borimo s našom situacijom i kako da obezbedi trajno olakšanje. On će nam s puno ljubavi pomoći — poput pastira koji drži jagnje u svom naručju — dok se uzdamo u njega svim svojim srcem (Poslovice 3:5, 6; Isaija 40:10, 11). Proučavanje 139. psalma može mnogo doprineti da ojačamo to pouzdanje.

Onaj ko vidi sve naše puteve

5. Šta znači da nas Jehova ’okušava‘, i zašto je to poželjno?

⁵ S dubokim cenjenjem, psalmista David je pisao: „Okušao si me i znaš me, [Jehova]“ (Psalam 139:1). David je bio siguran da Jehovino spoznanje o njemu nije bilo površno. Bog nije gledao Davida kao što bi ljudi mogli, zapažajući samo njegov fizički stas, njegovu govorničku sposobnost, ili njegovu veštinu u sviranju harfe (1. Samuelova 16:7, 18). Jehova je „okušao“ Davidovu najdublju ličnost i to je učinio s ljubaznom brigom za njegovo duhovno blagostanje. Ako si jedan od Jehovinih predanih slugu, on te poznaje isto tako dobro kao što je poznavao Davida. Zar to ne izaziva u tebi osećanja i zahvalnosti i strahopoštovanja?

6. Kako Psalam 139:2, 3 pokazuje da Jehova zna sve što radimo, čak i sve naše misli?

⁶ Sve Davidove aktivnosti bile su izložene pogledu Jehove, i David je bio svestan toga. „Znaš kada sedim i kada ustajem“, pisao je psalmista. „Ti znaš misli moje iz daleka. Kada hodim i kad se odmaram ti me gledaš i ti vidiš sve puteve moje“ (Psalam 139:2, 3). Činjenica da je Jehova na nebesima, daleko od Zemlje, nije ga sprečila od toga da zna šta je David radio ili o čemu je razmišljao. On je ’gledao‘ [„odmeravao“, NW], ili pažljivo ispitivao, Davidove aktivnosti, kako danju tako i noću, kako bi znao njihovu prirodu.

7. (a) Koristeći događaje iz Davidovog života kao temelj, prokomentariši neke stvari u našem životu kojih je Bog svestan. (b) Kako svesnost toga treba da utiče na nas?

⁷ Kad su ljubav prema Bogu i poverenje u Njegovu moć da izbavi naveli Davida kao mladića da se dobrovoljno prijavi da  se bori s filistejskim divom Golijatom, Jehova je to znao (1. Samuelova 17:32-37, 45-47). Kasnije, kad je neprijateljstvo ljudi prouzrokovalo Davidovom srcu veliku bol, kad je pritisak bio tako veliki da je noću plakao, on je bio utešen spoznanjem da je Jehova čuo njegovu poniznu molbu (Psalam 6:7, 10 [6:6, 9, DK]; 55:3-6, 23 [55:2-5, 22, DK]). Isto tako, kad je srce ispunjeno zahvalnošću navelo Davida da meditira o Jehovi tokom besane noći, Jehova je bio veoma svestan toga (Psalam 63:7 [63:6, DK]; uporedi Filipljanima 4:8, 9). Jedne večeri kad je David gledao ženu bližnjega kako se kupa, Jehova je znao i to i video je šta se dogodilo kad je David, čak i za kratak period, dozvolio da grešna želja istisne Boga iz njegovih misli (2. Samuelova 11:2-4). Kasnije, kad je prorok Natan bio poslat da Davida suoči s težinom njegovog greha, Jehova je ne samo čuo reči koje su izašle iz Davidovih usta već je takođe razabrao pokajničko srce iz koga su došle te reči (2. Samuelova 12:1-14; Psalam 51:3, 19 [51:1, 17, DK]). Zar to ne treba da nas navede da ozbiljno razmislimo o tome kuda idemo, šta radimo i šta je u našem srcu?

8. (a) Na koji način ’reč na jeziku našem‘ utiče na naš položaj pred Bogom? (b) Kako se može savladati slabost u upotrebi jezika? (Matej 15:18; Luka 6:45).

⁸ Pošto Bog zna sve što radimo, ne treba da nas iznenadi što je on svestan toga kako koristimo neki telesni ud koji je tako mali kao jezik. Kralj David je to shvatio, i napisao je: „Još ne dođe reč na jezik moj, a ti je, [Jehova], već svu znaš“ (Psalam 139:4). David je dobro znao da će oni koji budu pozdravljeni kao gosti u Jehovinom šatoru biti ljudi koji nisu klevetali druge i koji su odbijali da koriste svoj jezik da šire sočne poslastice ogovaranja koje bi nanele sramotu nekom bliskom poznaniku. Oni koji imaju Jehovino odobravanje biće ljudi koji govore istinu čak i u svom srcu (Psalam 15:1-3; Poslovice 6:16-19). Niko od nas ne može držati svoj jezik pod savršenom kontrolom, ali David nije nemoćno zaključio da ne postoji ništa što on može da učini da poboljša svoju situaciju. On je mnogo vremena proveo komponujući i pevajući psalme hvale Jehovi. On je takođe otvoreno priznao svoju potrebu za pomoći i molio je Boga za to (Psalam 19:13-15 [19:12-14, DK]). Da li i mi uz molitvu treba da poklonimo pažnju tome kako koristimo svoj jezik?

9. (a) Na šta opis iz Psalma 139:5 ukazuje s obzirom na to koliko temeljno Bog poznaje našu situaciju? (b) U šta nas to uverava?

⁹ Jehova ne vidi nas ili našu situaciju iz samo neke ograničene perspektive. On ima potpunu sliku, sa svih strana. Koristeći opkoljeni grad kao primer, David je napisao: „S lica i sa leđa ti me zaklanjaš [„ti si me opkolio“, [NW].“ U Davidovom slučaju, Bog nije bio neprijatelj koji opkoljava; umesto toga, on je bio budni čuvar. „Postavljaš na me ruku svoju“, dodao je David, ukazujući tako na Božju kontrolu i zaštitu iskazanu za trajnu korist onih koji ga vole. „Čudno za me jeste znanje tvoje, visoko, ne mogu ga dokučiti“, priznao je David (Psalam 139:5, 6). Božje znanje o njegovim slugama je tako kompletno, tako temeljno, da to ne možemo u potpunosti shvatiti. Ali, mi znamo dovoljno da budemo uvereni da nas Jehova zaista razume i da će pomoć koju on pruža biti ona najbolja (Isaija 48:17, 18).

Ma gde bili, Bog nam može pomoći

10. Koja je ohrabrujuća istina prenesena živopisnim opisom u Psalmu 139:7-12?

¹⁰ Gledajući Jehovinu brigu punu ljubavi s još jednog stanovišta, psalmista nastavlja: „Kuda bih otišao od duha tvoga, kuda bih od lica tvog utekao?“ On nije imao želju da pokuša da ode od Jehove; umesto toga, on je znao da ma gde  se nalazio, Jehova bi to znao i, pomoću svetog duha, mogao bi da mu pomogne. „Da na nebo iziđem“, nastavio je, „ti si onde; da u Šeol siđem, i onde si! Da se dignem na krilima zore i preselim se do na kraj mora, i tu će me voditi ruka tvoja, i stići me desnica tvoja. Da rečem da će me mrak sakriti, svetlo će okolo mene biti; i sam mrak ne može ništa kriti od tebe, i noć svetla je kao dan, i mrak je kao svetlost za te“ (Psalam 139:7-12). Nema mesta kuda možemo poći, nema okolnosti s kojom možemo da se suočimo, koja bi nas odvojila od Jehovinog pogleda ili stavila izvan dosega njegovog duha da nam pomogne.

11, 12. Iako je Jona u jednom trenutku to izgubio iz vida, kako je u njegovom slučaju bila prikazana Jehovina sposobnost da vidi i pomogne? (b) Kako treba da nam koristi Jonin primer?

¹¹ Prorok Jona je u jednom trenutku to izgubio iz vida. Jehova ga je odredio da propoveda ljudima Ninive. On je iz nekog razloga mislio da ne bi mogao da obavi taj zadatak. Možda zbog okrutne reputacije Asiraca, pomisao o služenju u Ninivi je zastrašila Jonu. Zato je pokušao da se sakrije. U luci Jafi, on je dobio prevoz na brodu za Taršiš (koji se uopšte povezuje sa Španijom, preko 3 500 kilometara zapadno od Ninive). Međutim, Jehova je video kako se on ukrcava na brod i silazi da spava u brodsko skladište. Bog je takođe znao gde je Jona kad je kasnije bio bačen u more i Jehova je čuo Jonu kad je iz utrobe velike ribe obećao da će ispuniti svoje zavete. Kad je bio izbavljen na suvo kopno, Joni je ponovo bila data prilika da izvrši svoj zadatak (Jona 1:3 [1:3, 17, DK]; 2:1–3:4).

¹² Koliko bi bolje bilo za Jonu da se od početka oslanjao na Jehovin duh da mu pomogne da ispuni svoj zadatak! Ipak, Jona je kasnije ponizno zabeležio svoje iskustvo, a taj izveštaj je pomogao mnogima otada da pokazuju pouzdanje u Jehovu koje je Joni izgledalo tako teško da ga stekne (Rimljanima 15:4).

13. (a) Koje je zadatke Ilija verno izvršio pre nego što je pobegao od kraljice Jezabele? (b) Kako je Jehova pomogao Iliji čak i kad je ovaj tražio da se sakrije izvan teritorije Izraela?

¹³ Ilijino iskustvo se donekle razlikovalo. On je verno saopštio Jehovinu presudu da će Izrael trpeti sušu kao kaznu za svoje grehe (1. Kraljevima 16:30-33; 17:1). On je odvažno podržavao pravo obožavanje u sporu između Jehove i Baala na gori Karmel. I on je do kraja izvršio pogubljenje 450 proroka Baala kod potoka Kisona. Ali, kad se kraljica Jezabela u besu zaklela da će ubiti Iliju, on je pobegao iz zemlje (1. Kraljevima 18:18-40; 19:1-4). Da li je Jehova bio tu da mu pomogne u tom teškom vremenu? Da, zaista je bio. Da se Ilija popeo na visoku planinu, kao na nebo; da se sakrio u pećinu duboko u zemlji, kao u Šeolu; da je pobegao na neko udaljeno ostrvo brzinom poput svetlosti zore koja se širi zemljom — Jehovina ruka bi bila tu da ga ojača i vodi. (Uporedi Rimljanima 8:38, 39.) A Jehova je ojačao Iliju ne samo hranom za njegov put već i čudesnim ispoljavanjima Svoje aktivne sile. Ojačan na taj način, Ilija se prihvatio svog sledećeg proročkog zadatka (1. Kraljevima 19:5-18).

14. (a) Zašto bi bilo pogrešno zaključiti da je Bog sveprisutan? (b) Pod kakvim okolnostima Jehova s puno ljubavi podržava svoje sluge u današnje vreme? (v) Kako to da čak i ako bismo bili u Šeolu, Bog bi bio tamo?

¹⁴ Proročanske reči iz Psalma 139:7-12 ne znače da je Bog sveprisutan, da je on uvek lično prisutan na svim mestima. Pismo jasno pokazuje nešto drugo (Deuteronom 26:15; Jevrejima 9:24). Ipak, njegove sluge nikada nisu van njegovog dohvata. To je slučaj s onima koje su njihovi teokratski zadaci odveli na udaljena mesta. To je bio slučaj s lojalnim Svedocima u nacističkim  koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata, i to je bio slučaj s misionarima zatvorenim u samice u Kini tokom kasnih 1950-ih i ranih 1960-ih. To je bio slučaj s našom dragom braćom i sestrama u jednoj centralnoafričkoj zemlji koji su više puta morali da beže iz svojih sela, pa čak i iz te zemlje. Ako bude potrebno, Jehova može posegnuti u sami Šeol, opšti grob, i vratiti verne pomoću uskrsenja (Job 14:13-15; Luka 20:37, 38).

Onaj ko nas zaista razume

15. (a) Od kog je ranog vremena Jehova bio u stanju da posmatra naš razvoj? (b) Kako psalmistovo ukazivanje na bubrege ukazuje na stepen Božjeg spoznanja o nama?

¹⁵ Pod inspiracijom, psalmista skreće pažnju na činjenicu da Božje spoznanje o nama prethodi čak i vremenu našeg rođenja, govoreći: „Ti si utrobe [„bubrege“, NW] moje stvorio, i sastavio me u utrobi majke moje. Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:13, 14). Kombinacija gena našeg oca i naše majke u vreme začeća stvara obrazac koji duboko utiče na naš fizički i mentalni potencijal. Bog razume taj potencijal. U ovom psalmu su posebno spomenuti bubrezi, koji su u Pismu često upotrebljeni da prikažu najdublje aspekte ličnosti a (Psalam 7:10 [7:9, DK]; Jeremija 17:10). Jehova je znao te detalje o nama još pre nego što smo se mi rodili. On je takođe onaj ko je s ljubaznom brigom dizajnirao ljudsko telo tako da oplođena ćelija u majčinoj materici pruža zaštitnički smeštaj za ’sastavljanje‘ [’zaklanjanje‘, NW] embriona i štiti ga dok se on razvija.

16. (a) Na koji način Psalam 139:15, 16 ističe prodornu snagu Božjeg pogleda? (b) Zašto to treba da bude ohrabrujuće za nas?

¹⁶ Zatim, naglašavajući prodornu snagu Božjeg pogleda, psalmista dodaje: „Ni jedna se kost moja nije sakrila od tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj [očigledno pesničko ukazivanje na matericu njegove majke ali s aluzijom na to što je Adam stvoren od praha]. Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to [delovi tela] zapisano, i dani zabilježeni, kad ih [zasebnih delova tela] još nije bilo ni jednoga“ (Psalam 139:15, 16, DK). U to nema sumnje — bilo da nas drugi ljudi razumeju ili ne, Jehova nas razume. Kako to treba da utiče na nas?

17. Kad gledamo kako su divna Božja dela, na šta nas to navodi?

¹⁷ Pisac 139. psalma priznao je da su Božja dela o kojima je pisao bila divna. Da li i ti smatraš tako? Nešto što je divno navodi osobu da duboko razmišlja ili da pokazuje pomnu pažnju. Verovatno na takav način reaguješ na Jehovina dela fizičkog stvaranja. (Uporedi Psalam 8:4, 5, 10 [8:3, 4, 9, DK].) Da li na isti način razmišljaš i o onome što je on učinio u uspostavljanju Mesijanskog  Kraljevstva, o onome što on čini da se dobra vest propoveda po celoj zemlji i o načinu na koji njegova Reč transformiše ljudske ličnosti? (Uporedi 1. Petrova 1:10-12.)

18. Ako ustanovimo da Božje delo uliva strahopoštovanje, kako će to uticati na nas?

¹⁸ Da li i ti na sličan način doživljavaš da promišljanje o Božjim delima uliva strahopoštovanje, da to u tebi stvara zdravi strah, strah koji snažno motiviše, strah koji duboko utiče na tvoju ličnost i način na koji koristiš svoj život? (Uporedi Psalam 66:5.) Ako je tako, tvoje srce će te navesti da slaviš Jehovu, da ga hvališ, da stvaraš prilike da drugima govoriš o njegovoj nameri i čudesnim stvarima što on sprema za one koji ga vole (Psalam 145:1-3).

[Fusnota]

Kakav je tvoj komentar?

◻ Kako nam naše spoznanje da je ’Jehova Bog‘ pomaže da mu služimo s radovanjem?

◻ Kako na naš život treba da utiče to što Bog zna sve što radimo?

◻ Zašto je ohrabrujuća činjenica da nikada nismo izvan Božjeg pogleda?

◻ Zašto je Bog u stanju da nas razume na načine na koje to nijedan čovek ne može?

◻ Zašto nas ovakav studij navodi da želimo slaviti Jehovu?

[Pitanja za razmatranje]