Načelo ili popularnost — šta je tvoj vodič?

DOK je bio u šestom razredu, Norihito je učestvovao u jednom sportskom događaju. Iznenada se suočio s jednom odlukom. Od svih učenika se tražilo da učestvuju u jednoj patriotskoj ceremoniji. Da li da se pridruži drugim učenicima u toj naizgled rutinskoj stvari?

Norihito je iz Biblije naučio da je neispravno da se učestvuje u nekom činu obožavanja bilo kog drugog boga osim Jehove (Izlazak 20:4, 5; Matej 4:10). Takođe je znao da hrišćani treba da ostanu neutralni u svim svetskim političkim stvarima (Danijel 3:1-30; Jovan 17:16). Tako je on, iako su ga drugi učenici podsticali da im se pridruži, hrabro ali s poštovanjem zadržao svoj stav. Šta bi ti uradio u sličnoj situaciji?

Želja za pripadnošću

Pismo pokazuje da je Bog stvorio ljude da budu društveni, da se slažu jedni s drugima i da se raduju zajedničkom obavljanju stvari. Prirodno je želeti da budeš sa svojim vršnjacima, da budeš prihvaćen, da pripadaš. Takva osećanja čine život prijatnijim i doprinose miru i harmoniji u našem postupanju s drugima (Postanje 2:18; Psalam 133:1; 1. Petrova 3:8).

Ta urođena želja za pripadanjem odražava se u jakom naglašavanju konformizma što se vidi u nekim kulturama čak i danas. Na primer, deca u Japanu se od svojih najranijih godina poučavaju da budu svesna diktatâ većine i da im se prilagođavaju. Njihovo nasleđe ih poučava da je jedna od njihovih najvećih dužnosti da budu u harmoniji s društvom. „Japanci će mnogo pre nego zapadnjaci delovati u grupama“, rekao je Edvin Rajshauer (Edwin Reischauer), bivši ambasador SAD i gorljivi posmatrač japanskih manira. On je dodao: „Tamo gde će zapadnjaci u najmanju ruku otvoreno pokazati nezavisnost i individualnost, većina Japanaca će biti sasvim zadovoljna  da se u oblačenju, ponašanju, životnom stilu, i čak razmišljanju prilagodi normama svoje grupe.“ Međutim, želja za prilagođavanjem nije ni u kom slučaju ograničena na Japance. Ona je univerzalna.

Pritisci da se prilagodimo

Iako je poželjno da činimo sve od sebe da bismo se slagali s drugima, postoji opasnost u slepom prilagođavanju onome što je popularno. Zašto? To je zato što je ono što je popularno kod mnoštva često suprotno onome što je prihvatljivo Bogu. „Sav svet [je] pod vlašću lukavoga“, kaže nam Biblija (1. Jovanova 5:19). Satana lukavo koristi svako sredstvo koje mu je na raspolaganju — materijalizam, nizak moral, rasne predrasude, religioznu netrpeljivost, nacionalizam, i tako dalje — da bi uticao na mase i odvratio ih od Boga. U stvari, povođenje za takvim stvarima stavilo bi nas nasuprot Jehovi Bogu i njegovim namerama. Zato se hrišćanima savetuje: „Ne vladajte se po ovome veku, nego se preobrazujte obnovljenjem uma svoga, da biste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:2).

Živeći u ovom sistemu stvari, hrišćani su pod stalnim pritiskom da se prilagode onome što je popularno. Mladi su posebno ranjivi u tom pogledu. Želja da izgledaju i da postupaju kao njihovi školski drugovi neverovatno je jaka. Potrebna im je istinska hrabrost da objasne svojim vršnjacima zašto oni ne učestvuju u određenim aktivnostima. Međutim, propust da hrabro iznesu svoj stav može za njih značiti duhovnu katastrofu (Poslovice 24:1, 19, 20).

Odrasli se takođe suočavaju s takvim pritiscima na svom radnom mestu. Od njih se možda očekuje da učestvuju u određenim društvenim aktivnostima posle radnog vremena ili za vreme nekih praznika. Odbijanje da pristanu na to može učiniti da izgledaju rezervisano i nespremno na saradnju, što stvara lošu atmosferu na radnom mestu. Neki se možda osećaju naterani da rade duge sate prekovremeno samo zato što to drugi rade i što se to očekuje od njih. Pristajanje na takve stvari bilo bi štetno za njih u duhovnom pogledu kao što bi ih i sprečavalo od ispunjavanja svojih drugih obaveza (1. Korinćanima 15:33; 1. Timoteju 6:6-8).

Pritisci da se prilagodimo prisutni su čak i izvan škole ili radnog mesta. Jedna hrišćanska majka je ispričala da se jednom prilikom uzdržala od disciplinovanja svog deteta, iako je to bilo i te kako potrebno, samo zato što je mislila da druge domaćice koje su bile prisutne ne bi to odobrile (Poslovice 29:15, 17).

Mnoštvo ne mora da bude u pravu

Biblija nam daje mnogo direktnih saveta u vezi sa sleđenjem mnoštva. Na primer, naciji Izrael je bilo rečeno: „Ne idi za mnoštvom da bi zlo učinio; i ne svedoči u parnici povodeći se za mnoštvom da bi se izvrnula pravda“ (Izlazak 23:2; uporedi Rimljanima 6:16). Taj savet nije uvek sleđen. Jednom, kratko posle napuštanja Egipta, kada je Mojsije bio odsutan, neki pojedinci su uticali na Arona i na narod da naprave zlatno tele i da ga obožavaju na „praznik u čast [Jehovi]“. Narod je jeo i pio i zabavljao se pevanjem i igranjem dok je prinosio žrtve zlatnom teletu. Zbog tog razuzdanog, idolopokloničkog dela, bilo je pogubljeno oko 3 000 kolovođa. Ali i mnoge druge je snašla nevolja od Jehove zbog njihovog nepromišljenog sleđenja mnoštva (Izlazak 32:1-35).

Jedan drugi slučaj sleđenja mnoštva s kobnim posledicama dogodio se u prvom veku u povezanosti sa smrću Isusa Hrista. Nagovoreni od strane ljubomornih religioznih vođa, mnogi iz naroda su se pridružili u traženju Isusovog pogubljenja (Marko 15:11). Kad je Petar na Pentekost posle Isusovog uskrsenja i uznesenja ukazao na njihovu ozbiljnu grešku, mnogima se ’ražali u srcu‘ i shvatili su šta su učinili u sleđenju mnoštva (Dela apostola 2:36, 37).

 Biblijska načela su bolja

Kao što ovi izveštaji jasno pokazuju, slepo sleđenje onoga što je popularno može voditi do ozbiljnih posledica. Koliko je bolje da sledimo Bibliju i da dozvolimo da nas u životu vode njena načela! ’Koliko je nebo iznad zemlje, toliko su moji putevi iznad puteva vaših, misli moje iznad misli vaših‘, kaže Jehova (Isaija 55:9). U stvarima morala i međuljudskih odnosa — zaista, u svim životnim odlukama — uvek iznova se pokazuje da je sleđenje Jehovinih puteva daleko bolje od sleđenja onoga što je popularno. To je ključ za srećniji i zdraviji način života.

Uzmimo, na primer, iskustvo Kazuje. Premda je neko vreme proučavao Bibliju, on je nastavio da sledi popularni trend — težeći da se obogati i da se istakne. Njegovi napori da udovolji svojim pretpostavljenim i da ima dobro mišljenje kod svojih saradnika često su vodili do izlazaka na pijanke sve do ranih jutarnjih časova. Postao je zahtevan, netolerantan i razdražljiv. Njegov ekstreman način života uskoro ga je doveo do kapi, što ga je ostavilo delimično paralizovanog. Dok je oporavljajući se ležao u bolničkoj postelji, imao je vremena da razmišlja o onome što je naučio iz Biblije i o načinu vođenja svog života. Odlučio je da je vreme da započne s primenjivanjem onoga što je naučio. Povukao se sa svog menadžerskog položaja i promenio svoje društvo. Takođe je preduzeo ozbiljne napore da obuče hrišćansku ličnost i da koriguje svoj stav prema materijalnim posedima. Kao rezultat toga, njegova merila vrednosti su se promenila, a njegovo zdravlje se poboljšalo. Konačno, predao je svoj život Jehovi i krstio se.

Da bi uspela u sleđenju nepopularnog puta, osoba mora da zna načela koja su u to uključena i da bude potpuno uverena da su ona ispravna. Da je to tako pokazuje ono što je iskusio Masaru. Kada je bio u šestom razredu osnovne škole, njegovi školski drugovi su ga predložili da bude kandidat za predsednika učeničkog veća. Pomalo zbunjen priseća se da zato što nije u potpunosti razumeo biblijska načela koja su u to uključena, on nije mogao da objasni svojim drugovima zašto ne može da se kandiduje za politički položaj. Njegov strah od čoveka sprečio ga je da otkrije da je hrišćanin. Sve što je mogao da uradi bilo je da obori glavu i da u suzama ponavlja: „Ne mogu to da prihvatim.“

To bolno iskustvo navelo ga je da ispita zašto se hrišćanin ne uključuje u političke aktivnosti. (Uporedi Jovan 6:15.) Par godina kasnije, u školi se pojavila slična situacija. Međutim, ovog puta, on je bio spreman da svom učitelju sa uverenjem objasni svoj stav. Učitelj je prihvatio njegovo objašnjenje, kao i nekoliko njegovih školskih drugova koji su ga pitali o njegovim verovanjima temeljenim na Bibliji.

Kada će svi činiti ono što je ispravno

U predstojećem novom svetu pod Hristovom vladavinom, ono što će biti popularno biće ispravne stvari. Do tada, mi ćemo morati da budemo na oprezu s obzirom na težnju da se prilagodimo onome što je popularno. Možemo crpsti ohrabrenje iz Pavlovog saveta: „Zato, dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji“ (Jevrejima 12:1, Ča).

Kad naiđeš na sporna pitanja i izazove, šta ćeš učiniti? Da li ćeš podleći strahu od ljudi i predati se činjenju onoga što je popularno? Ili ćeš se okrenuti Božjoj reči, Bibliji, i slediti njena načela? Ako kreneš ovim drugim putem, to ti neće doneti koristi samo sada nego će ti pružiti izgled da budeš među onima koji „verom i postojanošću nasleđuju obećanja“ (Jevrejima 6:12).