Pitanja čitalaca
Pitanja čitalaca
Da li izraz „darovan duhom“, koji se nalazi u 1. Korinćanima 14:37 (NW), znači da je osoba primila sveti duh u smislu da je pomazana, ili to znači da ima neki čudesan dar od duha?
U New World Translation of the Holy Scriptures, taj stih glasi: „Ako neko misli da je prorok ili da je darovan duhom, neka prizna stvari što vam pišem, jer su one Gospodova zapovest“ (1. Korinćanima 14:37).
Čitalac bi frazu „darovan duhom“ mogao da shvati kao ukazivanje na činjenicu da su hrišćani prvog veka bili rođeni duhom i da su postali Božji duhovni sinovi. Ili bi se moglo razumeti da se ta fraza odnosi na onoga ko je primio neki specijalan dar svetog duha. Verovatnije je ispravno ovo drugo značenje, pokazivanju čega nam pomaže pozadina.
Apostol Pavle je ovde upotrebio grčku reč pneumatikós, koja se u osnovnom smislu „odnosi na duh, duhovan“. Oblici te reči upotrebljeni su u opisima ’duhovnog tela‘, ’duhovnog blagoslova‘, ’duhovnog razuma‘ i ’duhovnog doma‘ (1. Korinćanima 15:44; Efescima 1:3; Kološanima 1:9; 1. Petrova 2:5).
U tim slučajevima, Biblija određuje subjekat (telo, blagoslov, razum, dom) koji „duhovan“ opisuje. Ali, u drugim slučajevima, smisao i odgovarajući prevod „duhovan“ mora da se odredi iz konteksta. Na primer, 1. Korinćanima 2:14, 15 stav telesnog čoveka stavlja nasuprot stavu ho pneumatikós, što logično znači „duhovni čovek“.
Prva Korinćanima se u poglavljima 12 do 14 usredsređuje na čudesne darove svetog duha. Bog je te darove dao nekim ranim hrišćanima da pokaže da više ne koristi prirodni Izrael već da sada blagosilja hrišćanski ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16). Pavle je o tim darovima pisao: ’Darovi su različiti, ali je Duh jedan‘ (1. Korinćanima 12:4). Specijalna mudrost, spoznanje i vera bili su među darovima duha, kao i proricanje, govorenje jezicima i tumačenje jezika (1. Korinćanima 12:8-11).
Hrišćani u Korintu kojima je Pavle pisao bili su pomazani Božjim svetim duhom. Pavle je rekao: „Ali se opraste i posvetiste, i opravdaste imenom Gospoda našega Isusa Hrista i Duhom Boga našega“ (1. Korinćanima 6:11; 12:13). Da, svi su primili „zalog onoga što treba da dođe, to jest, duh“ (2. Korinćanima 5:5, NW). Međutim, nisu svi oni primili neki specijalan dar kroz sveti duh. A izgleda da su mnogi bili fascinirani govorenjem jezicima, pridajući prekomernu važnost tom daru. Pavle je pisao da ispravi njihovo razmišljanje i ukazao je da jezici neće koristiti tako velikom broju ljudi kao dar proricanja. Na kraju 12. poglavlja, Pavle je savetovao Korinćane: „Starajte se, dakle, za veće darove!“ (1. Korinćanima 12:28-31).
Zatim je on, na početku 14. poglavlja, podstakao: „Tražite ljubav. Težite i za [ta pneumatiká], a osobito za proricanjem.“ Da teže za čim? Ti hrišćani nisu morali da teže za duhom pomazanja, pošto su već imali takav duh. Logično je da je Pavle mislio na „darove“ duha, za koje ih je, na kraju 12. poglavlja, podstakao da ih traže. Zato Bakotić prevodi 1. Korinćanima 14:1: „Težite i za duhovnim darovima.“ Drugi biblijski prevodi prevode ta pneumatiká na ovom mestu „duhovni darovi“ ili „darovi Duha“.
S tom pozadinom, primećujemo da pri kraju 14. poglavlja, Pavle povezuje proricanje i pneumatikós. Kao što je slučaj u 1. stihu, kontekst sugeriše da je on mislio na darovanost duhom. The New Testament in Modern Speech, od R. F. Vejmuta (R. F. Weymouth), prihvata prevod: „Ako neko sebe smatra prorokom ili čovekom s duhovnim darovima, neka prizna kao Gospodovu zapovest ono što sada pišem.“
Da, svi hrišćani, bilo da su imali dar proricanja ili bilo koji drugi dar duha, trebalo je da prihvate i slede savet koji je Pavle pisao s obzirom na to kako stvari treba da se odvijaju u skupštini.