Problem da se nauči čekati

NAUČITI čekati na stvari koje želimo verovatno je jedna od najtežih lekcija koja se od nas ljudi ikada zahtevala da je prihvatimo. Mala deca su po prirodi nestrpljiva. Ona žele sve što im zapne za oko, i to žele odmah! Ali, kao što možda znaš iz iskustva, životna je činjenica da se ne može dobiti sve što se zahteva. Čak i u slučaju kad su želje opravdane, moramo naučiti da čekamo na ispravno vreme da zadovoljimo te želje. Mnogi nauče tu lekciju; drugi je nikada ne nauče.

Ljudi koji žele da steknu božansko odobravanje imaju posebne razloge da uče čekati. Jeremija, prethrišćanski sluga Jehove, naglasio je sledeće: „Dobro je mirno čekati spasenje Gospodnje.“ Kasnije je hrišćanski učenik Jakov rekao: „Zato iskazujte strpljivost, braćo, do Gospodove prisutnosti“ (Plač Jeremijin 3:26, DK; Jakov 5:7, NW).

Jehova ima vlastiti raspored za izvršenje božanskih namera. Ako ne možemo čekati na njegovo pravo vreme da uradi izvesne stvari, postaćemo mrzovoljni i nezadovoljni, što će ugušiti radost. Bez radosti, Božji sluga postaće duhovno slab, kao što je Nehemija rekao svojim zemljacima: „Radost u GOSPODU je vaša snaga“ (Nehemija 8:10, The New English Bible).

Mudro je naučiti čekati

Prirodna želja osoba koje nisu u braku jeste da žele da stupe u brak ili bračnih parova bez dece da žele da imaju decu. Osim toga, nema ništa pogrešno ako želimo da zadovoljimo ispravne materijalne potrebe ili želje. Međutim, zato što veruju da su ovom sistemu stvari odbrojani dani i da će u budućem novom sistemu Bog ’otvoriti ruku svoju i obilno sititi sve što život ima‘, mnogi hrišćani su odlučili da čekaju da neke od tih želja ispune u neko prikladnije vreme (Psalam 145:16).

Međutim, ljudi bez te dobro utemeljene hrišćanske nade videće malo razloga za odgađanje. Pošto nemaju veru u Jehovu, od koga dolazi „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“, oni osporavaju mudrost toga da se stvari pomeraju u budućnost za koju sumnjaju da će ikada doći. Oni žive po verovanju: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!“ (Jakov 1:17; 1. Korinćanima 15:32; Isaija 22:13).

U razvijenim zemljama svet reklame koristi očigledan trend prema trenutnom zadovoljstvu. Ljudi se podstiču da ugađaju sebi. Trgovina bi želela da nas  uveri da verujemo kako su moderne udobnosti i komfor preko potrebni. Zašto živeti bez toga, prigovara se, posebno kad pripreme u vidu kreditnih kartica, kupovanja na otplatu i „kupi sada — plati kasnije“ omogućuju da imaš sve i da to imaš odmah? Osim toga, ’Vi zaslužujete najbolje; budite dobri prema sebi! Upamtite, uživajte u tome sada ili možda nikada!‘ To tvrde popularni slogani.

U međuvremenu, desetine miliona ljudi u zemljama u razvoju imaju jedva za preživljavanje — ili čak i manje. Da li bi išta moglo slikovitije da naglasi nesavršenost i nepravdu ljudskih političkih i ekonomskih sistema?

Koliko je mudro da se nauči čekati vidljivo je iz toga što su milioni ljudi koji nisu spremni na to — ili bar ne vide razlog da to čine — ušli u veliki dug da zadovolje trenutne želje. Nepredviđene okolnosti, kao što je bolest ili nezaposlenost, mogu značiti katastrofu. Nemačke novine Frankfurter Allgemeine Zeitung objasnile su zašto je navodno milion osoba u Nemačkoj bez krova nad glavom: „Tipično je da beskućništvu obično prethode nezaposlenost ili preveliki dugovi.“

Pošto nisu u stanju da plate svoje račune, mnogi takvi nesrećni pojedinci tragično gube i dom i posede. Veoma često, povećan stres stvara porodičnu napetost. Nesigurni brakovi počinju da se raspadaju. Periodi depresije i drugi zdravstveni problemi postanu uobičajeni. U slučaju hrišćana, može trpeti duhovnost, što, opet, vodi do neispravnog razmišljanja i neprikladnog ponašanja. Ljudi koji su počeli tako što su nerazumno želeli sve završavaju tako da nemaju skoro ništa.

Za mnoge, novi izazov

Isus je jasno dao na znanje da treba da se čuvamo da „brige ovoga sveta i zamamljivanja bogatstva i ostalih žudnji [ne] zaguše reč i naprave je neplodnom“ (Marko 4:19). Treba da zadržimo na umu da nijedan politički sistem nije uspešno eliminisao brige, uključujući ekonomske, o kojima je govorio Isus.

Komunizam koji istočnoevropske zemlje sada odbacuju nastojao je da ujednači stvari pomoću privrede koju kontroliše država. Za razliku od sistema slobodnog preduzetništva, taj bivši sistem pružao je pojedincima u tim zemljama izvesnu ekonomsku sigurnost koju kapitalizam često ne uspeva da pruži. Ipak, brige o kojima je Isus govorio postojale su u obliku oskudica potrošačkih dobara i ograničavanja lične slobode.

Sada mnoge od tih zemalja uvode tržišnu ekonomiju, suočavajući tako svoje građane s novim izazovom. Jedan skorašnji izveštaj kaže: „Naivnost je udružena sa željom da se brzo dostigne zapadni standard potrošnje.“ Da bi to postigli, „sve veći broj ljudi u novim državama u istočnoj Nemačkoj upada u vrtlog zaduženja“. Izveštaj dodaje: „Nakon početne euforije zbog nove ekonomske slobode, sada se šire strah i očaj.“ Brige ostaju, ali sada su obučene u kapitalističku odeću.

Veće političke i ekonomske slobode otvorile su nove mogućnosti za ekonomsko poboljšanje. Zato mnogi pojedinci mogu biti iskušani da ozbiljno razmisle o ideji da započnu vlastiti posao ili da se presele u drugu zemlju s boljim mogućnostima za zapošljavanje.

Takve odluke su privatna stvar. Nije pogrešno da hrišćanin želi da poboljša svoje ekonomske okolnosti. On može biti motivisan željom da brine za svoju porodicu, svestan da „ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8).

 Prema tome, neprikladno je kritikovati odluku koju donose drugi. U isto vreme, hrišćani treba da imaju na umu da nije mudro tražiti olakšanje od ekonomskih problema upadajući u prekomeran dug koji bi mogao da impostane zamka. Takođe bi bilo pogrešno tražiti ekonomsko olakšanje na neki način koji uključuje zanemarivanje duhovnih obaveza i interesa.

Učiti od drugih

U godinama nakon Drugog svetskog rata, hiljade Nemaca emigrirale su iz ratom pogođene Evrope u druge zemlje, posebno Australiju i Kanadu. Mnogi su tako bili u stanju da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju, ali niko od njih nije mogao da u potpunosti izbegne ekonomske brige o kojima je Isus govorio. Rešavanje ekonomskih problema ponekad je stvaralo nove probleme — nostalgiju, strani jezik, navikavanje na novu hranu, različite običaje, uklapanje s novim prijateljima, ili suočavanje s različitim stavovima.

Neki od tih emigranata bili su Jehovini svedoci. Pohvalno je što većina njih nije dozvolila da problemi svojstveni emigraciji zaguše njihovu duhovnost. Ali, bilo je izuzetaka. Neki su postali žrtve varljive moći bogatstva. Njihov teokratski napredak nije išao u korak s njihovim ekonomskim blagostanjem.

To sigurno ilustruje koliko je mudro da pažljivo analiziramo svoju situaciju pre donošenja odluka koje možda ne bi bile mudre. Materijalističke tendencije će nas usporiti u delu koje se nikada neće ponoviti, delu stvaranja učenika koje je dodeljeno hrišćanima. To je slučaj bez obzira gde živimo, jer ne postoji zemlja čiji su građani oslobođeni ekonomskih briga.

Voditi dobru borbu

Pavle je savetovao Timoteja: „Idi za pravdom, pobožnosti, verom, ljubavi, trpljenjem, blagosti. Bori se u dobroj borbi vere, uhvati se za večni život, na koji si pozvan.“ On je korintskim hrišćanima rekao: „Postanite postojani, nepokolebljivi, uvek bogato zaposleni u  delu Gospodovom“ (1. Timoteju 6:11, 12; 1. Korinćanima 15:58, NW).

Sleđenje ovog divnog saveta najbolji je način za uspešnu borbu protiv materijalizma, a hrišćanin sigurno može biti bogato zaposlen! U nekim zemljama gde broj objavitelja Kraljevstva nije veliki, mnoštva ljudi samo su u ograničenoj meri došla do istine. Isus je tačno prorekao: „Žetve je mnogo, ali je poslenika malo“ (Matej 9:37).

Umesto da dozvole da ih ekonomske brige u tim zemljama skrenu od duhovnog dela koje je pred njima, Jehovini svedoci izvlače korist iz situacije tako što u potpunosti koriste tekuće mogućnosti. Kad su privremeno nezaposleni, mnogi od njih proširuju svoju propovedničku aktivnost. Njihova služba, osim što povećava usklik hvale Jehovi, pruža im radost potrebnu da izađu na kraj sa svojim ekonomskim problemima.

Ti Svedoci daju prioritet delu propovedanja i ekonomske teškoće potiskuju na drugo mesto, što svetskom bratstvu pokazuje da se oni bezuslovno uzdaju u Jehovu da će se on brinuti za njih. Njegovo obećanje glasi: ’Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam se sve dodati‘ (Matej 6:33).

Od obnavljanja pravog obožavanja 1919, Jehova nije dozvolio da njegov narod posrće. On ih je zaštitio kroz teško progonstvo i na nekim mestima kroz decenije ilegalne aktivnosti. Jehovini svedoci su odlučni da ono što Đavo nije uspeo da postigne progonstvom, on to neće učiniti pomoću podmuklije zamke materijalizma!

Naučiti čekati u svakom pogledu

Prostrane Dvorane Kraljevstva, skupo ozvučenje, Kongresne dvorane i privlačni betelski domovi donose slavu Bogu i pružaju tiho svedočanstvo da on blagosilja svoj narod. Jehovini svedoci u zemljama gde je delo dugo bilo zabranjeno mogu smatrati da u tom pogledu moraju mnogo raditi da bi dostigli isti standard kao u drugim zemljama. Ali, ono što je od najveće važnosti jeste da nastave da napreduju duhovno. Spoljašnje indikacije Božjeg blagoslova u materijalnom pogledu uslediće u pravo vreme.

Predane sluge Jehove treba da budu budne da ne bi, u težnji za ličnim interesima, počeli osećati da je dosta što su tako dugo živeli bez izvesnih materijalnih stvari. Čežnja za olakšanjem od ekonomskih i socijalnih nejednakosti je razumljiva, ali Jehovin narod ne gubi iz vida to da sve Božje sluge čeznu za olakšanjem. Slepi čeznu da ponovo vide, hronično bolesni čeznu za obnovljenim zdravljem, depresivni čeznu za svetlom perspektivom, a ožalošćeni čeznu da ponovo vide svoje drage umrle.

Zbog okolnosti, svaki hrišćanin je u izvesnom pogledu prisiljen da čeka na Jehovin novi svet da reši njegove probleme. To treba da nas navede da se pitamo: ’Ako imam hranu i odeću, zar ne treba da budem zadovoljan tim stvarima i da budem spreman da čekam na olakšanje od ekonomskih problema?‘ (1. Timoteju 6:8).

Hrišćani koji se u potpunosti uzdaju u Jehovu mogu biti uvereni da ako su samo spremni da čekaju, sve njihove ispravne želje i potrebe biće uskoro zadovoljene. Niko neće čekati uzalud. Mi ponavljamo Pavlove reči: „Postanite postojani, nepokolebljivi, uvek bogato zaposeni u delu Gospodovom, znajući da vaš trud nije uzaludan u vezi s Gospodom“ (1. Korinćanima 15:58, NW).

Dakle, da li naučiti čekati zaista mora biti tako veliki problem?

[Slika na 10. strani]

Ako naučiš da čekaš, to može spasti tvoj život