Propovedanje u zemlji kontrasta

KENGURI, koale, vombati i kljunari, Ajerova stena i Veliki koralski sprud — to su imena koja dolaze na um kada ljudi pomisle na Australiju. Međutim, ma kako to čudno izgledalo, većina Australijanaca verovatno nikada nije posetila Ajerovu stenu ili Veliki koralski sprud ili videla koalu, vombata ili kljunara van zoološkog vrta. Razlog je taj što je 85 posto populacije te zemlje od 17,3 miliona urbano stanovništvo koje živi u pet velikih gradova duž obale.

Kada se napusti obalna ivica i putuje oko 200 kilometara ka unutrašnjosti, stiže se do početka slavnog zaleđa tog kontinenta. Teren se menja od bujnih kišnih šuma i bogate obradive zemlje u vruću, suvu, otvorenu zemlju gde preživljavaju samo žbunje i gruba trava. Međutim, u tom zaleđu ima života. Veliki rančevi ovaca i stoke pokrivaju stotine kvadratnih kilometara. Dalje u unutrašnjosti nalaze se vrele pustinje, gde ljudi ponekad gube živote kada se ne preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti.

Dobra vest cveta

U takvom ambijentu propoveda se dobra vest o Božjem Kraljevstvu u ovoj zemlji. Svake godine hiljade se odazivaju na Jehovino obećanje o pravednom novom svetu. Prošle službene godine dostignut je najveći broj objavitelja Kraljevstva od preko 57 000, skoro se udvostručivši u odnosu na broj od pre deset godina. Dok je većina objavitelja, kao i već deo stanovništva, koncentrisana u priobalnim gradovima, dobra vest takođe cveta i u unutrašnjosti.

Da bismo bacili kratak pogled na to kako izgleda propovedanje u ovoj prostranoj zemlji kontrasta, pridružimo se jednom od naših pet oblasnih nadglednika  i njegovoj ženi dok posećuju neke od skupština u udaljenim područjima u zaleđu. Njihova putovanja pokrivaju državu Zapadna Australija, polovinu države Kvinsland i Severnu Teritoriju, područje od preko 4,7 miliona kvadratnih kilometara. To je skoro polovina veličine Evrope, isključujući ono što je nekada bilo Sovjetski Savez.

Naše putovanje počinje u Pertu, glavnom gradu Zapadne Australije. U tom posve modernom gradu od 1,2 miliona ljudi, sada postoji 49 skupština Jehovinih svedoka. Osim engleskih, tu su grčke, italijanske, portugalske i španske skupštine, kao i manje grupe na drugim jezicima. Tu je takođe i skupština sastavljena isključivo od aboridžinske braće i sestara, koji koncentrišu svoje propovedničke napore među tim domorodačkim narodom tog kontinenta. Mnogi od tih poniznih ljudi sada reaguju na poruku Kraljevstva. Ali, kako stvari stoje dalje od velikih gradova?

Od Perta se upućujemo 1 800 kilometara severno do Port Hedlanda, gde treba da se održi jedan pokrajinski sastanak. Većina od 289 prisutnih putovala je između 200 i 700 kilometara da bi bila ovde. Oni dolaze iz izolovanih područja gde im najbliža skupština može biti na udaljenosti od 250 kilometara neravnim putevima pokrivenim oštrim kamenjem koje često buši automobilske gume. Tri skupštine u tom području nedavno su sagradile Dvorane Kraljevstva, koristeći metodu brze gradnje.

Brza gradnja Dvorana u izolovanim područjima

Kakva razlika između gradnje Dvorane Kraljevstva u ovim područjima i gradnje u gradićima i velikim gradovima! Većina građevinskog materijala mora se kamionima dovoziti iz Perta, 1 600 kilometara na jugu. Stotine braće i sestara prevaljuju ovu i veću razdaljinu kako bi određenih vikenda došli i gradili Dvoranu Kraljevstva na vrućini od 40-45° C. Takav priliv u male udaljene opštine predstavlja sam po sebi istaknuto svedočanstvo. Kada se gradila jedna Dvorana Kraljevstva u Tom Prajsu, gradiću gde se vadi gvozdena ruda, na naslovnoj strani lokalnih novina objavljeno je: „Srdačna dobrodošlica dobrovoljnim zanatlijama i pomoćnicima uključenim u trodnevnu ’brzu gradnju‘ Dvorane Kraljevstva Jehovinih svedoka u Tom Prajsu.“

Izgledalo je da je skoro svako u gradu želeo da sarađuje. Umesto normalnih troškova od 11 000 australijskih dolara za dovoženje 50 tona materijala, jedan velikodušan privatni prevoznik tražio je da braća plate samo gorivo. Lokalni farbarski preduzimači poklonili su 100 litara boje. Izvođači kopačkih radova stavili su na raspolaganje mašine, a rudarska kompanija je besplatno stavila na raspolaganje dizalicu. Nalaženje smeštaja za 300 posetilaca predstavljalo je problem, ali saradnja od strane građana bila je izuzetna. Neki su telefonirali i nudili prenoćište. Jedan čovek je telefonirao i rekao da će biti odsutan tog vikenda ali da će ostaviti stražnja vrata otvorena. Rekao je: „Kuća je vaša dok traje projekat.“

Došlo je do jednog smešnog incidenta kada je nekoj braći data adresa gde je trebalo da uzmu jednu prikolicu što je pripadala lokalnoj pokrajini. Bili su zbunjeni kad su videli natpis na kapiji  u kome je stajalo: „Zabranjen pristup religioznim posetiocima.“ Ali, tamo je stajala prikolica. Tako su oni obavestili gospođu u toj kući da uzimaju prikolicu, koja je bila puna smeća. Dok su je praznili, iznenada su shvatili da to nije prikolica pokrajine! Kada je vlasnik prikolice došao kući, njegova žena mu je rekla da su Jehovini svedoci uzeli njegovu prikolicu. Braća su se uskoro vratila sa sada praznom prikolicom i objasnila grešku. Usledio je fin razgovor, i ti nekadašnji protivnici imali su mnoga pitanja u vezi s nama i našim delom. Sada su želeli da dođu i vide novu Dvoranu Kraljevstva.

Propovedanje dobre vesti u ovom području zahteva istrajnost. Kao prvo, tu su velike razdaljine koje su u to uključene. Jedna sestra pionirka i njen muž redovno voze po neravnim, prašnjavim putevima, od Port Hedlanda do Marbl Bara i nazad preko 350 kilometara, da bi izvršili naknadne posete i vodili biblijske studije. Marbl Bar spada u najtoplija mesta u Australiji, gde temperature od oktobra do marta često dostižu preko 50° C.

Prema „krajnjem vrhu“

Darvin, 2 500 kilometara dalje na severu, sledeći je grad za pokrajinski sastanak. Oblasni nadglednik i njegova žena koriste te duge sate vožnje da bi držali korak s ličnim studijem. Najpre pročitaju i osmotre dnevni stih. Zatim slušaju čitanje Biblije s kasete. Kad se smenjuju u vožnji, oni se takođe smenjuju u čitanju članaka iz Kule stražare i Probudite se!

Natpis pokraj puta upozorava ih da paze na „drumske vozove“. To su dugi snažni kamioni s pogonom na svim točkovima, koji vuku tri ili četiri prikolice i iznose i do 55 metara ukupne dužine. Potrebno je jako mnogo prostora za preticanje „drumskih vozova“. Oni se koriste za prevoženje stoke i drugih dobara u izolovane gradove.

Vreme je uvek vruće a krajolik konstantno suv. Taj bezvodni pejzaž bi mogao biti zamenjen za ogromno groblje zato što je zemljište pokriveno jednako raspoređenim mravinjacima. Ti mravinjci variraju u boji, u zavisnosti od zemlje koju mravi koriste, i može ih biti svugde od 1 do 2,5 metara visine. Zatim, dok naši putnici prelaze reku Viktorija, njihovu pažnju privlače mnogi znakovi upozorenja kućne izrade. „Pažnja: zabranjeno plivanje u ovim rekama zbog krokodila ljudoždera!“ stoji na jednom. Oni mudro odlučuju da pronađu druge načine da se okupaju i sačuvaju svežinu!

Konačno, stižu do severnog vrha Australije, obično poznatog kao „Krajnji vrh“. U Darvinu, glavnom gradu Severne Teritorije, postoje dve velike skupštine Jehovinih svedoka. Multikulturna priroda Darvina može se lako videti kada se poseti pokrajinski sastanak. Upoznajmo se s 30-godišnjim Čarlsom, koji je poreklom iz ratom pogođenog Istočnog Timora u Indoneziji. Njegovi roditelji Kinezi poučavali su ga da se angažuje u obožavanju predaka. Takođe je postao duboko uključen u borilačke veštine. Napuštanje toga nije bilo lako zbog jake veze sa spiritizmom. Međutim, imajući na umu Isusovo obećanje „istina će vas osloboditi“, on se oslobodio takvog načina života (Jovan 8:32). „Danas“, kaže on, „imam čistu savest pred Jehovom i trenutno služim kao sluga  pomoćnik. Cilj mi je da pohađam Školu za osposobljavanje slugu.“

Zatim, upoznajmo Beverli iz Papue Nove Gvineje. „U početku sam se ustručavala da svedočim belcima“, priznaje Beverli, „jer je engleski moj drugi jezik i neki izrazi, zajedno sa australijskim akcentom, stvarali su mi poteškoće u razumevanju. Ali, sećajući se kako nam Biblija kaže da se uzdamo u Jehovu i da okušamo i vidimo da je on dobar, počela sam s punovremenom pionirskom službom januara 1991. Moj prvi student Biblije sada je pionir. Dve njene kćerke takođe su prihvatile istinu, a jedna od njih je u pionirskoj službi, zajedno sa svojim mužem.“

Pre nego što napustimo Darvin, pođimo na jedno brzo putovanje od 250 kilometara na istok do Kakadua, nacionalnog parka, dobro poznatog po svom bogatom ptičjem životu. Ovde srećemo Debi, jedinog izolovanog propovednika dobre vesti u čitavoj oblasti. Pitamo je kako uspeva da ostane duhovno jaka u takvoj izolovanosti. Ona odgovara: „Najpre, putem molitve... I crpem utehu iz takvih biblijskih stihova kao što je Isaija 41:10, koji kaže: ’Ne boj mi se, jer sam ja sa tobom, ne plaši se, jer sam ja tvoj Bog, i ja tebe krepim i spasavam i svojom te podržavam pobednom desnicom.‘“

U Džilkmingenu, 450 kilometara južno od Darvina, srećemo malu grupu Aboridžina. Mnoge godine se na ovu aboridžinsku opštinu gledalo kao na opštinu Jehovinih svedoka zato što ih je toliko mnogo posećivalo kongrese i veće skupove, premda niko od njih nije bio kršten. Ta opština je bila zapažena po svojoj čistoći. Srećom, neki su sada zauzeli čvrst stav za istinu i krstili su se. Oni su među prvim vangradskim Aboridžinima koji su to učinili. Potrebna je prava hrabrost i pouzdanje u Jehovin sveti duh da bi se ti ponizni ljudi oslobodili vekovima starih tradicija i spiritističkih postupaka njihovih plemena.

Do Alis Springsa i povratak iz zaleđa

Vreme je da napustimo „Vrh“ i da se uputimo 1 600 kilometara južno do Alis Springsa, u „Crveni centar“ kontinenta, blizu čuvene Ajerove stene. Ovde u Dvorani Kraljevstva s rashladnim uređajem, obezbeđena su udobna sedišta za jedan veći skup, sa 130 ili više prisutnih iz dve skupštine u tom području. Opet vidimo radostan prizor Polinežana, Evropljana i Aboridžina koji se mešaju u hrišćanskom zajedništvu.

Konačno napuštamo Alis Springs i počinjemo poslednji deo puta s našim putujućim oblasnim nadglednikom i njegovom suprugom. To putovanje je dugo oko 2 000 kilometara preko kontinenta, prema severu i istoku. Dok to činimo, opraštamo se od zaleđa, da bismo konačno stigli do bujnih tropskih kišnih šuma Kvinslanda. Ovde, na obali severnog Kvinslanda — zemlje Velikog koralskog spruda — postoje mnoge skupštine sa visokim procentom Svedoka u odnosu na stanovništvo.

Međutim, mi nismo završili s putovanjem pre nego što posetimo još jedan pokrajinski sastanak. Ukrcavši se na avion u Kernsu — kvinslandskom tropskom gradu Velikog koralskog spruda — napuštamo australijsko kopno radi kratkog leta preko severnog vrha rta poluostrva Jork, preko Toresovog moreuza, do ostrva Terzdej. Ovde postoji mala skupština od samo 23 objavitelja. Kakva je radost videti 63 prisutnih na našem poslednjem sastanku na ovom putovanju!

Nadamo se da ste uživali u ovom kratkom pregledu dela propovedanja Kraljevstva koje se vrši u ovoj zemlji kontrasta. Možda ćete jednog dana moći da nas posetite u ovoj zemlji koja izaziva zanimanje i iz prve ruke upoznate braću i sestre koji verno izvršavaju svoju službu na njihovoj jedinstvenoj dodeli.

[Mapa/Slika na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Port Hedland

Kanbera

Tom Prajs

Marbl Bar

Njuman

Darvin

Katarina

Alis Springs

Ajerova stena

Ostrvo Terzdej

Kerns

Adelejd

Melburn

Hobart

Sidnej

Brizben

Pert

[Slika na 24. strani]

Pert, prestonica Zapadne Australije

[Slika na 25. strani]

Ulično svedočenje donosi dobre rezultate