Trojstvo — da li se naučava u Bibliji?

„Katolička Vera je ovo, da mi obožavamo jednog Boga u Trojstvu i Trojstvo u Jedinstvu... Tako je Otac Bog, Sin je Bog i Sveti Duh je Bog. A ipak oni nisu Tri Boga, već Jedan Bog.“

OVIM rečima Atanasijsko verovanje opisuje centralnu doktrinu hrišćanskog sveta — Trojstvo. a Ako si član crkve, katolik ili protestant, možda ti je rečeno da je to najvažnija nauka u koju treba da veruješ. Ali, da li možeš objasniti tu doktrinu? Neki od najvećih umova u hrišćanskom svetu priznaju svoju nemoć da razumeju Trojstvo.

Zašto onda ljudi hrišćanskog sveta veruju u to? Da li je to zato što Biblija naučava tu doktrinu? Pokojni anglikanski biskup Džon Robinson (John Robinson) je u svojoj knjizi-bestseleru Honest to God (Pošten prema Bogu) dao je izazovan odgovor na to pitanje. On je pisao:

„U praksi popularno propovedanje i poučavanje predstavlja nadprirodno gledište o Hristu koje se ne može dokazati iz Novog Zaveta. Ono jednostavno kaže da je Isus bio Bog, na takav način da se termini ’Hrist‘ i ’Bog‘ mogu međusobno zameniti. Ali, to nije nigde slučaj u biblijskoj upotrebi. Novi Zavet kaže da je Isus bio Reč Božja, on kaže da je Bog bio u Hristu, on kaže da je Isus Sin Božji; ali on ne kaže da je Isus bio Bog, tako jednostavno.“

Džon Robinson je bio kontroverzna ličnost u Anglikanskoj crkvi. Međutim, da li je on bio u pravu kad je rekao da „Novi Zavet“ nigde ne kaže da je „Isus bio Bog, tako jednostavno“?

 Šta Biblija kaže

Neki mogu odgovoriti na to pitanje citirajući stih kojim započinje Jovanovo evanđelje: „U početku je bila Reč, i Reč je bila s Bogom, i Reč je bila Bog“ (Jovan 1:1, King James Version). Zar ovo ne protivreči onome što je rekao anglikanski biskup? Zaista ne protivreči. Kao što je Džon Robinson bez sumnje znao, neki moderni prevodi ne slažu se s time kako King James Version prevodi taj stih. Zašto? Zato što u izrazu „Reč je bila Bog“ u originalnom grčkom, reč za „Bog“ nema određeni član. U ranijem izrazu „Reč je bila s Bogom“, reč za „Bog“ je određena, to jest, ima određeni član. Zato te dve reči najverovatnije nemaju isto značenje.

Zbog toga neki prevodi, iznose kvalitativan aspekt u svojim prevodima. Naprimer, neki taj izraz prevode „Reč je bila božanska“ (An American Translation, Schonfield). Moffatt to prevodi „Logos je bio božanski“. Međutim, ukazujući da „božanski“ ne bi bio najpodesniji prevod na ovom mestu, i Džon Robinson i britanski tekstualni kritičar Ser Frederik Kenjon smatrali su da ako je Jovan to želeo da naglasi, on je mogao da upotrebi grčku reč za „božanski“, theíos. New World Translation, ispravno smatrajući reč „Bog“ neodređenom, iznoseći u isto vreme kvalitativan aspekt na koji se ukazuje grčkom strukturom, koristi neodređeni član: „Reč je bila jedan bog.“

Profesor Č. H. Dod (C. H. Dodd), urednik projekta New English Bible, komentariše taj pristup: „Mogući prevod... bio bi: ’Reč je bila jedan bog.‘ Kao prevod reč-za-reč, to je sasvim ispravno.“ Međutim New English Bible ne prevodi taj stih na taj način. Umesto toga, Jovan 1:1 u tom prevodu glasi: „Kad je sve počelo, Reč je već bila. Reč je boravila s Bogom, i što je bio Bog, ono je bila Reč.“ Zašto taj odbor za prevođenje nije izabrao jednostavniji prevod? Profesor Dod odgovara: „Razlog zbog koga je to neprihvatljivo jeste što to ide suprotno od toka jovanovske misli, i zaista hrišćanske misli kao celine“ (Technical Papers for the Bible Translator, tom 28, januar 1977).

Čisti smisao Pisma

Da li bismo rekli da je ideja da je Isus bio jedan bog a ne isto što i Bog Stvoritelj suprotna jovanovskoj misli (to jest, misli apostola Jovana), kao i hrišćanskoj misli kao celini? Istražimo neke biblijske stihove koji se odnose na Isusa i na Boga i videćemo šta su neki komentatori koji su živeli pre nego što je formulisano Atanasijsko verovanje mislili o tim stihovima.

’Ja i Otac jedno smo‘ (Jovan 10:30).

Novacijan (oko 200-258. n. e.) je komentarisao: Pošto je On rekao ’jedno‘,[ b] neka jeretici razumeju da On nije rekao ’jedna‘ osoba. Pošto je jedno stavljeno u  srednji rod, to saopštava društvenu slogu, ne lično jedinstvo... Osim toga, to što On kaže jedno, ukazuje na slaganje i na identitet suđenja, i na sâmo ljubazno druženje, kao što je razumno da su Otac i Sin jedno u slaganju, u ljubavi i u naklonosti“ (Treatise Concerning the Trinity, poglavlje 27).

„Otac moj [je] veći od mene“ (Jovan 14:28).

Irenej (oko 130-200. n. e.): „Kroz Njega [Hrista] možemo naučiti da je Otac iznad svega. Jer je ’Otac‘, kaže Hrist, ’veći od mene‘. Prema tome, naš Gospod je objavio da se Otac ističe s obzirom na spoznanje“ (Against Heresies, knjiga II, poglavlje 28.8).

’Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista‘ (Jovan 17:3).

Kliment Aleksandrijski (oko 150-215. n. e.): „Poznavati večnog Boga, davaoca onoga što je večno, i spoznanjem i shvatanjem posedovati Boga, koji je prvi, i najviši, i jedan, i dobar... Dakle, osobi koja želi živeti pravi život najpre je zapoveđeno da upozna Njega ’koga niko ne zna, osim kome [Ga] Sin otkrije‘ (Mat. 11:27). Zatim treba upoznati veličinu Spasioca po Njemu“ (Who Is the Rich Man That Shall Be Saved? VII, VIII).

’Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima i kod svih i u svima‘ (Efescima 4:6).

Irenej: „I tako je objavljen jedan Bog Otac, koji je iznad svih, i kroz sve, i u svima. Otac je zaista iznad svih, i On je Glava Hristu“ (Against Heresies, knjiga V, poglavlje 18.2).

Ovi rani pisci jasno su razumeli da ti stihovi opisuju Oca kao najvišeg, nad svim i svakim uključujući Isusa Hrista. Njihovi komentari ne pružaju nikakav nagoveštaj da su verovali u Trojstvo.

Sveti duh otkriva svu istinu

Isus je obećao svojim učenicima da će im nakon njegove smrti i uskrsenja kao pomoćnik biti dat sveti duh. On je obećao: „Kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu... i javiće vam što će dalje biti“ (Jovan 14:16, 17; 15:26; 16:13).

Nakon Isusove smrti, to obećanje se ispunilo. Biblija beleži kako su se hrišćanskoj skupštini otkrivale ili razjašnjavale nove doktrine kroz pomoć svetog duha. Te nove nauke bile su zapisane u knjige koje su kasnije postale drugi deo Biblije, Hrišćanska grčka pisma, ili „Novi zavet“. U tom novom prosvetljenju, da li je ikada postojalo neko otkrivenje postojanja Trojstva? Ne. Sveti duh otkriva nešto veoma različito u vezi s Bogom i Isusom.

Na primer, na Pentekost 33. n. e., nakon što je je sveti duh došao na učenike sakupljene u Jerusalimu, apostol Petar je svedočio mnoštvu napolju o Isusu. Da li je on govorio o Trojstvu? Osmotri neke od njegovih izjava i prosudi sam: ’Isus, čovek od Boga potvrđen među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama.‘ „Ovoga Isusa uskrsnu Bog, čemu smo mi svi svedoci.“ „Gospodom i Hristom Bog [je] učinio ovoga Isusa koga vi razapeste“ (Dela apostola 2:22, 32, 36).  Daleko od naučavanja Trojstva, ovi izrazi duhom ispunjenog Petra ističu Isusovu podređenost svom Ocu, da je on sredstvo za ispunjenje Božje volje.

Uskoro nakon toga, još jedan verni hrišćanin govorio je o Isusu. Stefan je bio doveden pred Sanhedrin da odgovori na optužbe. Umesto toga, Stefan je preokrenuo tu situaciju, okrivljujući svoje optužioce da su bili poput svojih buntovnih predaka. Konačno, izveštaj kaže: „Stefan, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa s desne strane Boga. I on reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečjega s desne strane Boga“ (Dela apostola 7:55, 56). Zašto je sveti duh otkrio da je Isus bio jednostavno ’Sin čovečji‘ koji stoji Bogu zdesna a ne deo božanstva jednak sa svojim Ocem? Sasvim je jasno da Stefan nije imao koncept o Trojstvu.

Kad je Petar doneo Korneliju dobru vest o Isusu, to je bila daljnja prilika da se otkrije doktrina o Trojstvu. Šta se dogodilo? Petar je objasnio da je Isus „Gospod svima“. Ali on je nastavio da objašnjava da je njegovo gospodstvo došlo iz višeg izvora. Isus je bio ’od Boga postavljen sudija živima i mrtvima‘. Nakon Isusovog uskrsenja, njegov Otac mu je ’dao [dozvolio] da se pojavi‘ svojim sledbenicima. A sveti duh? On se pojavljuje u tom razgovoru ali ne kao treća osoba Trojstva. Umesto toga, „Bog pomaza [Isusa] Duhom Svetim i silom“. Tako je pokazano da je sveti duh, daleko od toga da je neka osoba, nešto bezlično, poput ’sile‘ koja je takođe spomenuta u tom stihu (Dela apostola 10:36, 38, 40, 42). Pažljivo proveri Bibliju i pronaći ćeš daljnje dokaze da sveti duh nije neka ličnost već aktivna sila koja može ispuniti ljude, podstaknuti ih, navesti ih da budu gorljivi, i da može biti izliven na njih.

Konačno, apostol Pavle je imao divnu priliku da objasni Trojstvo — da je to bila prava doktrina — kad je propovedao Atinjanima. U svom govoru, on je ukazao na njihov oltar „Bogu nepoznatome“ i rekao je: „Ono što vi ne poznajući poštujete, to je ono što vama ja javljam.“ Da li je on javio neko Trojstvo? Ne. On je opisao ’Boga koji je stvorio svet i sve što je u njemu, njega, koji je gospodar neba i zemlje‘. Ali, šta je s Isusom? „[Bog] je odredio dan u koji će celom svetu suditi po pravdi, preko čoveka koga utvrdi“ (Dela apostola 17:23, 24, 31). Tu nema nikakvog nagoveštaja o nekom Trojstvu!

U stvari, Pavle je objasnio nešto u vezi s Božjim namerama što čini nemogućim da Isus i njegov Otac budu jednaki delovi Trojstva. On je pisao: „Jer je sve pokorio pod noge njegove [Isusove]. Ali kad veli da je sve njemu pokoreno, pokazuje se da je to osim onoga koji mu pokori sve. A kad mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da Bog bude sve u svima“ (1. Korinćanima 15:27, 28). Dakle, Bog će još uvek biti nad svima, uključujući Isusa.

Prema tome, da li se Trojstvo naučava u Bibliji? Ne. Džon Robinson je bio u pravu. Ono se ne nalazi u Bibliji, niti je neki deo „hrišćanske misli“. Da li smatraš da je to važno za tvoje obožavanje? Treba da smatraš. Isus je rekao: ’Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista‘ (Jovan 17:3). Ako svoje obožavanje Boga shvatamo ozbiljno, od životne je važnosti da ga znamo zaista onakvog kakav on jeste, kao što nam se otkrio. Tek tada možemo pouzdano reći da smo među ’pravim obožavaocima‘ koji ’obožavaju Oca duhom i istinom‘ (Jovan 4:23, NW).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 28. strani]

Čisti smisao Pisma jasno pokazuje da Isus i njegov Otac nisu jedna osoba

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Zašto sveti duh nakon Pentekosta 33. n. e. nije otkrio da je Isus Bog?