Zašto je krađa u porastu?

RIO DE ŽANEIRO — nedelja, 18. oktobar 1992. Čuvene plaže Kopakabana i Ipanema su prepune. Iznenada, bande mladih upadaju na plaže, tukući se među sobom i kradući od ljudi na plaži sve što ima neku vrednost. Malobrojna policija stoji po strani — bespomoćna. Za karioke i turiste, to je noćna mora usred belog dana.

Zaista, kriminal koji uključuje vlasništvo postao je uobičajen. U velikim gradovima, lopovi pljačkaju mlade — a ponekad ih čak i ubijaju — da dobiju njihove patike. Lopovi ulaze u domove bilo da su ljudi kod kuće ili nisu. Nepoštene sobarice, nakon što upoznaju nečiji dom, kradu nakit i novac, a zatim ispare. Mnoštva pljačkaju trgovine. Dobro organizovane grupe kradu čak i ljude, kao što se vidi iz povećanog broja kidnapovanja u Brazilu. Ti bi verovatno mogao da navedeš i druge primere iz vlastitog iskustva ili iz onoga što se dogodilo u tvojoj sredini. Ali, zašto tako mnogo krađe?

Zašto ljudi kradu?

Iako su porast siromaštva i upotreba droga dva glavna razloga, odgovor nije baš tako očigledan. Nova britanska enciklopedija primećuje: „Potraga za samo jednim uzrokom kriminala u velikoj je meri napuštena kao besplodna.“ Međutim, to isto delo ukazuje da se problemi kao što je krađa „mogu direktno pripisati mladalačkim osećanjima bezvrednosti i negodovanja zato što su isključeni iz materijalnih dostignuća i nagrada svakodnevnog života“. Da, zbog ogromnog pritiska konzumerizma, mnogi osim krađe ne vide nikakav način da dobiju ono što žele.

Ipak, zanimljivo je da The World Book Encyclopedia ukazuje: „Stopa kriminala ostaje relativno stabilna u tradicionalnim društvima gde ljudi veruju da će i dalje živeti na isti način. Stopa kriminila ima tendenciju porasta u društvima gde dolazi do naglih promena s obzirom na to gde ljudi žive i koliko zarađuju za život — i s obzirom na njihove nade za buduće blagostanje.“ Ta enciklopedija dodaje: „Mladi imaju manje prilika da dobiju posao. Dostupni poslovi koji ne zahtevaju kvalifikaciju izgledaju dosadno kad se uporede s brzim i uzbudljivim dobicima od krađe. Mladi su takođe spremniji da rizikuju da budu uhapšeni zato što je njihov život takav da malo toga stavljaju na kocku.“

Ipak, mnogi koji su nezaposleni ili koji imaju malu platu ne kradu, dok ogroman broj činovnika i fizičkih radnika potkrada na poslu kao da je to što ukradu deo njihove plate. U stvari, za neke prevarne postupke potreban je  izvestan socijalni status. Zar nisi čuo za skandale koji uključuju ogromne svote novca i u koje su bili umešani političari, vladini službenici i biznismeni? U to nema sumnje, krađa nije ograničena na siromašne.

Priseti se takođe da filmovi i televizijske emisije od krađe prave šalu (glavni junak može biti čak i neki lopov), čime se stvara tendencija da krađa bude prihvatljivija. Istina, gledanje takvih stvari može se označiti zabavom, ali u isto vreme, gledaocima se pokazuje kako da kradu. Zar se time podmuklo ne saopštava ideja da se kriminal možda isplati? Bez sumnje, pohlepa, lenjost i pomisao da svi drugi nekažnjeno kradu, sve to doprinosi porastu krađe. Neosporno je da živimo u prorečenim ’kritičnim vremenima‘ kad preovladavaju koristoljublje i ljubav prema novcu (2. Timoteju 3:1-5, New World Translation).

Ne kradi

Uprkos iskrivljenim vrednostima sveta, od životne je važnosti da se sluša zapovest: „Koji je krao više da ne krade“ (Efescima 4:28). Osoba koja precenjuje posede ili zadovoljstva može sebe zavoditi da veruje kako je krađa vredna rizika. Ali, krađa je ozbiljna u Božjim očima i otkriva nedostatak ljubavi prema bližnjem. Osim toga, čak i sitna krađa može voditi to toga da nečije srce otvrdne. I šta reći o tome kad je neko poznat kao nepoštenjak? Ko će verovati lopovu? Božja reč mudro kaže: „Da niko od vas ne pretrpi kao krvnik, ili kao lupež, ili kao razbojnik“ (1. Petrova 4:15).

Ti sigurno ne odobravaš porast krađe, ali kako se s tim bore ljudi u područjima gde preovladava kriminal? Kako su neki bivši lopovi promenili svoj način života? Da li će krađa ikada prestati širom sveta? Pozivamo te da pročitaš sledeći članak, „Svet bez lopova“.