Rasplitanje misterije najvećeg imena

Zanimljivo je da i muslimanski Kuran i hrišćanska Biblija ukazuju na najveće ime. Ovo razmatranje objašnjava značenje i važnost najvećeg imena. Ono takođe pokazuje kako to ime utiče na celo čovečanstvo i na našu budućnost ovde na zemlji.

MILIONI ljudi i žena živeli su i umrli na zemlji. U većini slučajeva njihova imena umrla su s njima, a sećanje na njih je izgubljeno. Ali, neka velika imena — kao što su Avicena, Edison, Paster, Betoven, Gandi i Njutn — i dalje žive. Ta imena su povezana s dostignućima, otkrićima i pronalascima onih koji su nosili ta imena.

Međutim, postoji jedno ime veće od svih drugih. S njim su povezana sva prošla i sadašnja čuda u celom svemiru. Čak je i nada čovečanstva u dug i srećan život povezana s tim imenom!

Mnogi su želeli da upoznaju to ime. Oni su ga tražili i pitali za njega, ali ga nisu pronašli. Za njih je ono ostalo misterija. U stvari, nijedan čovek ne može da pronađe to ime ako mu ga ne otkrije Vlasnik tog imena. Na sreću, misterija tog neuporedivog imena je raspletena. To je učinio sam Bog kako bi oni koji veruju u njega znali za njega. On je svoje ime otkrio Adamu, zatim Avrahamu, Mojsiju i svojim drugim vernim slugama starog doba.

U potrazi za najvećim imenom

Kuran govori o nekome „ko je bio dobro upućen u Pisma“ (27:40). Objašnjavajući taj stih, jedan komentar poznat kao Tafsīr Jalālayn kaže: „Asaf sin Barkije bio je pravedan čovek. On je znao Božje najveće ime i kad god ga je prizvao, dobio je odgovor.“ To nas podseća na pisca Biblije Asafa, koji je u Psalmu 83:19 [83:18, Daničić-Karadžić] rekao: „Nek znaju da si ti sam, kome je ime [Jehova], Svevišnji nad celom zemljom.“

U Kuranu 17:2, mi čitamo: „Dali smo Mojsiju Pisma i učinili smo ih vodičem Izraelcima.“ U tim Pismima, Mojsije se obratio Bogu, rekavši: „Ići ću dakle sinovima Izraelovim i reći ću im: Bog otaca vaših posla me k vama. Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, šta ću im odgovoriti?“ Bog je odgovorio Mojsiju rekavši: „Ovako kaži sinovima Izraelovim: [Jehova], Bog otaca vaših, Bog Abrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama. To je moje ime u večnosti“ (Izlazak 3:13, 15).

U drevnim vremenima, Izraelci su znali to veliko Božje ime. Ono se koristilo čak i kao sastavni deo njihovih vlastitih imena. Baš kao što se danas nalazi ime Abdulah, koje znači „Sluga Božji“, narod drevnog Izraela imao je ime Obadija, što znači „Sluga Jehove“. Majka proroka  Mojsija imala je ime Johebed, što verovatno znači „Jehova je slava“. Ime Jovan znači „Jehova je bio milostiv“. A ime proroka Ilije znači „Moj Bog je Jehova“.

Proroci su znali to veliko ime i koristili su ga s dubokim poštovanjem. Ono se u Svetom pismu nalazi više od 7 000 puta. Isus Hrist, sin Marije, istakao ga je kad je u svojoj molitvi Bogu rekao: „Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao... Ja im objavih ime tvoje, i objaviću im ga, da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude“ (Jovan 17:6, 26). U svom poznatom komenataru Kurana, Bajdavi komentariše Kuran 2:87, govoreći da je Isus „oživljavao mrtve osobe Božjim najvećim imenom“.

Šta se, dakle, dogodilo što je to ime učinilo misterijom? Kako je to ime povezano s budućnošću svakoga od nas?

Kako je Ime postalo misterija?

Neki misle da „Jehova“ na hebrejskom znači „Alah“ (Bog). Ali, „Alah“ odgovara hebrejskom ʼElohím, množini veličanstva od reči ʼelóhah (bog). Među Jevrejima se pojavilo praznoverje koje ih je sprečilo od izgovaranja božanskog imena, Jehova. Prema tome, kad su čitali Sveto pismo i videli ime Jehova, njihov običaj je postao da kažu Adonaj, što znači „Gospod“. Na nekim mestima, oni su čak izmenili originalni hebrejski tekst sa „Jehova“ na Adonaj.

Religiozne vođe hrišćanskog sveta sledile su isti put. Oni su zamenili ime Jehova sa „Bog“ („Alah“ na arapskom) i „Gospod“. To je doprinelo razvoju lažne doktrine o Trojstvu, koja nema osnove u Svetom pismu. Zbog toga, milioni pogrešno obožavaju Isusa i sveti duh i smatraju ih jednakima Bogu. a

Dakle, vođe judaizma i hrišćanskog sveta dele krivicu za rašireno neznanje s obzirom na najveće ime. Ali, Bog je prorekao: „Ja ću posvetiti ime svoje veliko... i narodi će poznati da sam ja [Jehova].“ Da, Jehova će obznaniti svoje ime među svim narodima. Zašto? Zato što on nije samo Bog Jevreja ili bilo koje druge pojedinačne nacije ili naroda. Jehova je Bog celog čovečanstva (Ezekjel 36:23; Postanje 22:18; Psalam 145:21; Malahija 1:11).

Najveće ime i naša budućnost

Sveto pismo kaže: „Koji god prizove ime [Jehovino] spasiće se“ (Rimljanima 10:13). Naše spasenje u dan suda biće povezano s našim poznavanjem Božjeg imena. Poznavati njegovo ime uključuje znati njegove osobine, dela i namere i živeti u skladu s njegovim visokim načelima. Na primer, Avraham je poznavao Božje ime i prizivao je to ime. Kao rezultat, on se radovao dobrom odnosu s Bogom, pokazivao je veru u njega, oslanjao se na njega i slušao ga je. Avraham je tako postao Božji prijatelj. Isto tako, poznavanje Božjeg imena približava nas njemu i pomaže nam da razvijemo lični odnos s njim, čvrsto se držeći njegove ljubavi (Postanje 12:8; Psalam 9:11 [9:10, DK]; Poslovice 18:10; Jakov 2:23).

U Bibliji čitamo: „[Jehova] ih posmatra i sluša, i pred njim se knjiga za spomen napisa, za one koji se [Jehove] boje i koji časte ime njegovo [„koji misle o njegovom imenu“, New World Translation]“ (Malahija 3:16). Zašto  moramo da ’mislimo o‘ najvećem imenu? Ime Jehova doslovno znači „On prouzrokuje da postaje“. To otkriva Jehovu kao Onoga ko prouzrokuje da on sam postane Izvršilac obećanja. On uvek ostvaruje svoje namere. On je svemoćni Bog, jedini Stvoritelj, koji ima svaku divnu osobinu. Jednostavno ne postoji reč koja može potpuno opisati Božju božansku prirodu. Ali, Bog je za sebe izabrao najveće ime — Jehova — i ono podseća na sva njegova svojstva, osobine i namere.

U Svetom pismu, Bog nam govori o svojim namerama za čovečanstvo. Jehova Bog je stvorio čoveka da se raduje večnom, srećnom životu u Raju. Njegova volja za čovečanstvo jeste da svi ljudi treba da sačinjavaju jednu porodicu, ujedinjenu u ljubavi i miru. Bog ljubavi ispuniće tu nameru u bliskoj budućnosti (Matej 24:3-14, 32-42; 1. Jovanova 4:14-21).

Bog objašnjava razloge za patnju čovečanstva i pokazuje da je spasenje moguće (Otkrivenje 21:4). U Psalmu 37:10, 11, mi čitamo: „Još malo i nestaće bezdušnika. Pogledaćeš na mesto njegovo, i njega već neće više biti. Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira.“ (Vidi takođe Kuran 21:105.)

Da, Bog će biti poznat po svom velikom imenu. Nacije će morati da znaju da je on Jehova. Kakva je divna prednost znati najveće ime, svedočiti za njega i biti veran tom imenu! Na taj način, na svakome od nas ispuniće se Božja radosna namera: „Kad postavi u me ljubav svoju izbaviću ga, uzvisiću ga; jer ime moje zna. Zazvaće me i uslišiću ga... Nasitiću ga dugim životom i spasenje ću mu svoje pokazati“ (Psalam 91:14-16).

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Kod gorućeg grma, Bog se identifikovao Mojsiju kao ’Jehova, Bog Abrahamov‘

[Izvor]

Mojsije i gorući grm, od W. Thomasa, Sr.