Budimo hrabri!
Budimo hrabri!
’Budimo hrabri i recimo: „Jehova je moj pomoćnik“‘ (HEBREJIMA 13:6, NW).
1. Kakvu su odvažnost ispoljili oni koji su upoznali Božju istinu u prvom veku n. e.?
BIO je prvi vek naše ere. Dugo očekivani Mesija je došao. On je dobro poučio svoje učenike i pokrenuo je po život važno delo propovedanja. Bilo je vreme da ljudi čuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Zato su ljudi i žene koji su upoznali istinu odvažno objavljivali tu divnu poruku (Matej 28:19, 20).
2. Zašto je Jehovinim svedocima danas potrebna hrabrost?
2 Kraljevstvo nije bilo uspostavljeno u tim danima. Ali, imenovani Kralj, Isus Hrist, proricao je o svojoj budućoj nevidljivoj prisutnosti u sili Kraljevstva. Ona će biti obeležena stvarima kao što su besprimerno ratovanje, glad, bolesti, zemljotresi i propovedanje dobre vesti širom sveta (Matej 24:3-14; Luka 21:10, 11). Kao Svedoci Jehove, potrebna nam je hrabrost da bismo izlazili na kraj s takvim uslovima i progonstvom koje doživljavamo. Zato će biti korisno da razmotrimo biblijske izveštaje o hrabrim objaviteljima Kraljevstva iz prvog veka n. e.
Hrabrost za oponašanje Hrista
3. Ko pruža najbolji primer hrabrosti, i šta je o njemu rečeno u Jevrejima 12:1-3?
3 Isus Hrist pruža najbolji primer hrabrosti. Nakon što je spomenuo „toliki oblak“ (Ča) hrabrih prethrišćanskih svedoka Jehove, apostol Pavle se usredsredio na Isusa rekavši: „Zato dakle i mi, imajući oko sebe toliko mnoštvo svedoka, odbacujmo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i odvažno trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na začetnika i izvršitelja vere, Isusa, koji, u očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega. Pomislite dakle na onoga koji je takovo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne očajavaju duše vaše“ (Jevrejima 12:1-3).
4. Kako je Isus ispoljio hrabrost kad ga je iskušavao Satana?
4 Posle svog krštenja i 40 dana meditiranja, molitve i posta u pustoši, Isus se odvažno usprotivio Satani. Iskušan od strane Đavola da kamenje pretvori u hleb, Isus je odbio zato što je bilo pogrešno da učini neko čudo da bi zadovoljio ličnu želju. „Pisano je“, rekao je Isus, „Ne živi čovek samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božjih.“ Kad ga je Satana izazvao da skoči sa kruništa hrama, Isus je odbio zato što bi bio greh da iskuša Boga da ga izbavi od potencijalnog samoubistva. „Ali i to je napisano“, izjavio je Hrist, „Ne iskušavaj [Jehovu], Boga svoga.“ Satana mu je ponudio sva kraljevstva sveta za jedan „čin obožavanja“ (NW), ali Isus se nije odmetnuo i podržao Đavolovo ruganje da ljudi neće ostati verni Bogu pod ispitom. Zato je Isus objavio: „Idi od mene, Sotono! jer je napisano: ’[Jehovi], Bogu svome, klanjaj se i njemu jedinome služi.‘“ Na to je Iskušavalac ’otišao od njega za neko vreme‘ (Matej 4:1-11; Luka 4:13).
5. Šta nam može pomoći da se odupremo iskušenju?
5 Isus je bio u podložnosti Jehovi i protivio se Satani. Ako se i mi na isti način ’pokorimo Bogu i protivimo Đavolu, pobećiće od nas‘ (Jakov 4:7). Poput Isusa, mi se možemo hrabro odupreti iskušenju ako primenjujemo Pismo, možda ga čak citirajući u vreme kad smo iskušani da učinimo nešto grešno. Da li je verovatno da ćemo popustiti iskušenju da izvršimo krađu ako u to vreme ponavljamo sebi Božji zakon: „Ne kradi“? Da li će dvoje hrišćana verovatno podleći seksualnom nemoralu ako čak i samo jedno od njih hrabro citira reči: „Ne čini preljube“? (Rimljanima 13:8-10; Izlazak 20:14, 15).
6. Kako je Isus bio hrabar pobednik nad svetom?
6 Kao hrišćani koje ovaj svet mrzi, mi možemo izbegavati njegov duh i grešno ponašanje. Isus je rekao svojim sledbenicima: „U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jovan 16:33). On je trijumfovao nad svetom tako što nije postao kao on. Njegov primer kao pobednika i ishod njegovog puta čuvanja besprekornosti može da nas ispuni hrabrošću da ga oponašamo ostajući odvojeni od ovog sveta i neokaljani njime (Jovan 17:16).
Hrabrost da se nastavi propovedati
7, 8. Šta će nam pomoći da nastavimo propovedati uprkos progonstvu?
7 Isus i njegovi učenici oslanjali su se na Boga za hrabrost da nastave propovedati uprkos progonstvu. Hrist je odvažno ispunio svoju službu uprkos progonstvu, a posle Pentekosta 33. n. e., njegovi progonjeni sledbenci nastavili su da objavljuju dobru vest iako su jevrejske religiozne vođe pokušale da ih zaustave (Dela apostola 4:18-20; 5:29). Ti učenici su molili: „[Jehova], pogledaj na pretnje njihove, i daj slugama svojim da govore sa svakom pouzdanošću reč tvoju.“ I šta se dogodilo? „Čim svršiše molitvu, zatrese se mesto gde bejahu sabrani“, kaže izveštaj, „i napuniše se svi Duha Svetoga, te javljahu reč Božju s pouzdanošću“ (Dela apostola 4:24-31).
8 Pošto danas većina ljudi nije prijemljiva za dobru vest, često je potrebna odvažnost da bi im se i dalje propovedalo. Posebno kad su progonjeni, Jehovinim slugama je potrebna hrabrost koju daje Bog da bi dali temeljno svedočanstvo (Dela apostola 2:40; 20:24). Zato je hrabri objavitelj Kraljevstva Pavle rekao mladom, manje iskusnom saradniku: „Jer nam Bog ne dade duha straha, nego snage, ljubavi i mudrosti. Ne stidi se dakle svedočanstva koje treba dati Gospodu našemu Isusu Hristu, ni mene, sužnja njegova, nego trpi i ti sa mnom za evanđelje, po sili Boga“ (2. Timoteju 1:7, 8). Ako molimo za hrabrost, bićemo u stanju da nastavimo propovedati, i čak ni progonstvo nas neće lišiti naše radosti kao objavitelja Kraljevstva (Matej 5:10-12).
Hrabrost da se zauzme Jehovina strana
9, 10. (a) Šta su Jevreji i neznabošci iz prvog veka učinili da bi postali kršteni sledbenici Hrista? (b) Zašto se zahtevala hrabrost da se postane hrišćanin?
9 Mnogi Jevreji i neznabošci iz prvog veka hrabro su napustili nebiblijske tradicije da bi postali kršteni sledbenici Hrista. Uskoro nakon Pentekosta 33. n. e., „množaše se broj učenika u Jerusalimu. I mnogi se sveštenici pokoravahu veri“ (Dela apostola 6:7). Ti Jevreji imali su hrabrosti da raskinu religiozne veze i prihvate Isusa kao Mesiju.
10 Počevši 36. n. e., mnogi neznabošci postali su vernici. Kad su Kornelije, članovi njegove porodice i drugi neznabošci čuli dobru vest, oni su je odmah prihvatili, primili su sveti duh i bili su ’kršteni u ime Isusa Hrista‘ (Dela apostola 10:1-48, DK). U Filipima su jedan neznabožački tamničar i njegovo domaćinstvo brzo prigrlili hrišćanstvo, i ’odmah su se krstili on i svi njegovi‘ (Dela apostola 16:25-34, DK). Bila je potrebna hrabrost da bi se preduzeli takvi koraci zato što su hrišćani bili progonjena, neomiljena manjina. Oni su to i danas. Ali, ako se nisi predao Bogu i krstio kao jedan od Jehovinih svedoka, zar nije vreme da preduzmeš te hrabre korake?
Hrabrost u razdeljenim domovima
11. Kakve su divne primere hrabrosti pružili Evnika i Timotej?
11 Evnika i njen sin Timotej pružili su divne primere hrabre vere u religiozno razdeljenom domu. Iako je Evnika imala paganskog muža, ona je svog sina poučavala ’Svetim Pismima‘ od njegovog ranog detinjstva (2. Timoteju 3:14-17). Kad je postao hrišćanin, on je pokazivao ’nelicemernu veru‘ (2. Timoteju 1:5, DK). Ona je takođe imala hrabrosti da Timoteju pruža hrišćansku pouku dok je pokazivala poštovanje prema poglavarstvu svog muža koji nije bio vernik. Njena vera i hrabrost sigurno su bili nagrađeni kad je njen dobro poučeni sin bio izabran da prati Pavla na misionarskim putovanjima. Kako to samo može da ohrabri hrišćanske roditelje koji se nalaze u sličnim okolnostima!
12. Kakva je osoba postao Timotej, i ko danas pokazuje da je kao on?
12 Iako je Timotej živeo u religiozno razdeljenom domu, on je hrabro prihvatio hrišćanstvo i postao je duhovna osoba o kojoj je Pavle mogao da kaže: „Nadam se u Gospoda da ću uskoro poslati k vama [Filipljanima] Timoteja, da se i ja sam ohrabrim razabravši kako ste vi. Ja nikoga nemam ovde koji bi delio moje osećaje i koji bi se iskreno brinuo za vas... Vi znate da je on okušan na delu, jer se posveti sa mnom službi evanđelja, kao dete s ocem svojim“ (Filipljanima 2:19-22). Danas mnogi mladići i devojke u religiozno razdeljenim domovima odvažno prihvataju pravo hrišćanstvo. Oni se dokazuju kao Timotej, i kako se samo radujemo što su deo Jehovine organizacije!
Hrabrost da ’izložimo svoje glave‘
13. Na koji su način Akvila i Priskila ispoljili hrabrost?
13 Akvila i njegova žena, Priskila (Priska), pružili su primer hrabro ’izlažući svoje glave‘ za suvernika. Oni su primili Pavla u svoj dom, radili su s njim na izradi šatorâ i pomogli su mu da izgradi novu skupštinu u Korintu (Dela apostola 18:1-4). Tokom njihovog 15-godišnjeg prijateljstva, oni su čak ugrozili svoje živote u njegovu korist na određen neotkriven način. Živeli su u Rimu kad je on rekao tamošnjim hrišćanima: „Pozdravite Prisku i Akvilu, drugove moje na delu u Isusu Hristu, koji glave svoje izložiše da mi život očuvaju, kojima ne samo ja zahvaljujem, nego i sve crkve u zemljama paganskim“ (Rimljanima 16:3, 4).
14. Izlažući svoje glave za Pavla, u skladu s kojom ’zapovešću‘ su postupali Akvila i Priska?
14 Izlažući svoje glave za Pavla, Akvila i Priska su postupali u skladu s Isusovim rečima: ’Novu vam zapovest dajem: Ljubite jedan drugoga. Kao šta ja vas ljubih, ljubite se i vi među sobom‘ (Jovan 13:34). Ta zapovest je bila „nova“ po tome što je išla iza zahteva mojsijevskog zakona da osoba voli svog bližnjeg kao samog sebe (Levitik 19:18). Ona je zahtevala samopožrtvovanu ljubav koja bi išla tako daleko da neko dâ svoj život za druge, kao što je to učinio Isus. Pisac Tertulijan iz drugog i trećeg veka n. e. citirao je reči svetskih ljudi s obzirom na hrišćane kad je pisao: „’Pogledajte‘, kažu oni, ’kako vole jedan drugoga... i kako su spremni čak da umru jedan za drugoga‘“ (Apology, poglavlje XXXIX, 7). Posebno usred progonstva možemo biti obavezni da pokazujemo bratsku ljubav hrabro rizikujući svoje živote kako bismo izbegli da suvernike izložimo brutalnosti ili smrti od ruku neprijatelja (1. Jovanova 3:16).
Hrabrost donosi radost
15, 16. Kao što je pokazano u 16. poglavlju Dela apostola, kako se mogu povezati hrabrost i radost?
15 Pavle i Sila pružaju dokaz da ispoljavanje hrabrosti usred kušnji može da donese radost. Naredbom civilnih sudija u gradu Filipi, oni su bili javno pretučeni šibama i stavljeni u zatvorske klade. Ipak, oni se nisu snuždeno šćućurili u strahu. Uprkos svojim iskušavajućim okolnostima, oni su još uvek imali hrabrost koju daje Bog i radost koju ona donosi vernim hrišćanima.
16 Negde oko pola noći, Pavle i Sila su se molili i slavili Boga u pesmi. Iznenada, zemljotres je uzdrmao zatvor, oslobodio njihove okove i otvorio vrata. Prestrašenom tamničaru i njegovoj porodici bilo je dato odvažno svedočanstvo koje je dovelo do njihovog krštenja kao Jehovinih slugu. On sâm se ’radovao sa svim svojim domom što je verovao u Boga‘ (Dela apostola 16:16-34). Kakvu je to radost sigurno donelo Pavlu i Sili! Pošto smo razmotrili ovaj i druge biblijske primere hrabrosti, kako mi možemo ostati hrabri kao Jehovine sluge?
Nastavi da budeš hrabar
17. Kao što je pokazano u Psalmu 27, kako je nadanje Jehovi povezano s hrabrošću?
17 Ako se nadamo Jehovi, to će nam pomoći da ostanemo hrabri. David je pevao: „Nadaj se Jehovi; budi hrabar i neka tvoje srce bude jako. Da, nadaj se Jehovi“ (Psalam 27:14, NW). Psalam 27 pokazuje da se David oslanjao na Jehovu kao ’utvrdu‘ svog života (stih 1 NW). To što je video kako je Bog u prošlosti postupao s njegovim neprijateljima pružilo je Davidu hrabrost (stihovi 2, 3). Cenjenje prema Jehovinom centru obožavanja bio je još jedan faktor (stih 4). Pouzdanje u Jehovinu pomoć, zaštitu i izbavljenje takođe je izgradilo Davidovu hrabrost (stihovi 5-10). Od pomoći je bila i neprestana pouka načelima Jehovinog pravednog puta (stih 11). Molitva puna poverenja za izbavljenje od njegovih neprijatelja, zajedno s verom i nadom, pomogla je Davidu da bude hrabar (stihovi 12-14). I mi možemo izgrađivati svoju hrabrost na slične načine, pokazujući time da se zaista ’nadamo Jehovi‘.
18. (a) Šta pokazuje da nam redovno druženje sa suobožavaocima Jehove može pomoći da ostanemo hrabri? (b) Kakvu ulogu u izgrađivanju hrabrosti igraju hrišćanski sastanci?
18 Redovno druženje sa suobožavaocima Jehove može nam pomoći da ostanemo hrabri. Kad se Pavle pozvao na Cezara i putovao u Rim, suvernici su se sastali s njim kod Apijeva foruma i Tri krčme. „Kad ih Pavle vide“, kaže izveštaj, „dade hvalu Bogu i ohrabri se“ (Dela apostola 28:15). Dok redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima, mi sledimo Pavlov savet: „Pazimo jedan na drugoga dok se takmičimo u ljubavi i dobrim delima; ne ostavljajmo sabore svoje, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugoga podržavajmo [’ohrabrujmo‘, NW], i to u toliko više u koliko vidite da se približuje dan“ (Jevrejima 10:24, 25). Šta znači ohrabrivati jedan drugoga? Ohrabriti znači „uliti hrabrost, duh, ili nadu“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Možemo učiniti mnogo toga da u druge hrišćane ulijemo hrabrost, a njihovo ohrabrenje može isto tako izgraditi tu osobinu u nama.
19. Kako su Pismo i hrišćanske publikacije povezani s time da ostanemo hrabri?
19 Da bismo ostali hrabri, moramo redovno proučavati Božju reč i primenjivati njen savet u svom životu (Deuteronom 31:9-12; Jošua 1:8). Naš redovni studij treba da uključuje hrišćanske publikacije koje se temelje na Pismu, jer će nam zdravi savet obezbeđen na taj način pomoći da se s hrabrošću koju daje Bog suočimo s ispitima vere. Iz biblijskih izveštaja vidimo kako su Jehovine sluge bile hrabre u različitim situacijama. Možda upravo sada ne znamo kako nam takve informacije mogu pomoći, ali Božja reč ima moć, a ono što učimo iz nje može uvek da nam koristi (Jevrejima 4:12). Na primer, ako strah od čoveka počne da utiče na našu službu propovedanja, možemo se setiti kako je Enoh imao hrabrosti da saopšti Božju poruku bezbožnima (Juda 14, 15).
20. Zašto može da se kaže da je molitva bitna ako želimo ostati hrabri kao Jehovine sluge?
20 Da bismo ostali hrabri kao Jehovine sluge, moramo istrajati u molitvi (Rimljanima 12:12). Isus je hrabro izdržao svoje kušnje zato što je „vapajem silnim i sa suzama prinosio molbe i molitve k onome koji ga je mogao izbaviti od smrti, i [bio je] uslišen radi svoje pobožnosti“ (Jevrejima 5:7). Ostajući blizu Boga u molitvi, mi nećemo biti poput svetskih strašljivaca koji su određeni da dožive ’drugu smrt‘ iz koje nema uskrsenja (Otkrivenje 21:8). Božanska zaštita i život u Božjem novom svetu su za njegove hrabre sluge.
21. Zašto lojalne Jehovine sluge mogu biti hrabre?
21 Kao lojalni Svedoci Jehove, ne treba da se bojimo demonskih i ljudskih neprijatelja, jer imamo Božju podršku i Isusov hrabri primer kao pobednika nad svetom. Druženje s Jehovinim narodom koje duhovno izgrađuje isto tako nam pomaže da budemo hrabri. Naša hrabrost se takođe izgrađuje kroz vođstvo i savet Pisma i hrišćanskih publikacija. I biblijski izveštaji o Božjim slugama iz prošlosti pomažu nam da hrabro hodimo njegovim putevima. Prema tome, u ovim kritičnim poslednjim danima, probijajmo se odvažno u svetoj službi. Da, neka celi Jehovin narod bude hrabar!
Kako bi odgovorio?
◻ Kako nas Isusov primer može ispuniti hrabrošću?
◻ Šta je Isusu i njegovim učenicima dalo hrabrosti da nastave da propovedaju?
◻ Zašto je Jevrejima i neznabošcima bila potrebna hrabrost da zauzmu Jehovinu stranu?
◻ Kakve su primere hrabrosti pružili Evnika i Timotej?
◻ Koji dokazi postoje da hrabrost donosi radost čak i usred progonstva?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Poput Isusa, i mi se možemo odupreti iskušenju ako primenjujemo i citiramo Pismo