„Poslednji neprijatelj“ biće poražen!

KADA si bio dete, možda si se plašio mraka. Horor priče ili čak i neke bajke možda su te ispunjavale zebnjom. Kako je umirujuće bilo kada su tvoja majka ili otac ostavili lampu da gori dok si ti pokušavao da zaspiš!

Smrt na sličan način plaši mnoge. Ipak, to ne bi trebalo da bude tako. Zbog čega? Zbog onog što smrt zaista jeste.

Upoznaj svog neprijatelja

Solomon, mudri kralj drevnog Izraela, objavio je: „Živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju [„oni nisu svesni baš ničega“, New World Translation]“ (Propovednik 9:5). Prema ovoj božanski nadahnutoj misli koja se nalazi u tvojoj sopstvenoj Bibliji, smrt je jednostavno suprotnost životu. Mrtvi nemaju nikakvo svesno postojanje.

Ukazujući na smrt na jedan ilustrativan način, hrišćanski apostol Pavle piše: ’Gde je, smrti pobeda tvoja. Gde je, smrti, žalac tvoj?‘ Šta je žalac koji donosi smrt? Pavle kaže: ’A žalac je smrti greh‘ (1. Korinćanima 15:55, 56; Osea 13:14). Dakle, šta je izvor tog smrtonosnog žalca? Na jednom drugom mestu u Pismu, Pavle navodi: „Po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Apostol ne daje mesta nikakvoj sumnji u vezi sa identitetom tog ’jednog čoveka‘ kad kaže: „Po Adamu svi umiru“ (1. Korinćanima 15:22). Da, kroz neposlušnost našeg praoca, Adama, svi smo mi podložni žalcu smrti (Postanje 3:1-19).

S dobrim zdravljem i ljubaznom porodicom u prijatnom ambijentu, niko od nas ne bi izabrao da umre. Međutim, kao što Biblija  pokazuje, „vreme i nepredviđen događaj“ može nas lišiti života (Propovednik 9:11, NW). U stvari, mi ne znamo šta će se s našim životom desiti sutra (Jakov 4:14). Jedna stvar je sigurna — svi smo mi nasledili greh i smrt. Dakle, smrt nas lovi i pogađa kao neprijatelj.

Suočiti se sa smrću voljenog

Smrt je posebno neprijatelj kad pogodi voljenu osobu. „Tebi će biti gore“, rekla je smrtno bolesna žena svom mužu dok je razmišljala o smrti. Zašto je mogla to da kaže? Zato što Biblija kaže: „Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti [opštem grobu čovečanstva] u koji ideš“ (Propovednik 9:10). Mrtvi više ne pate. Ali, teret žalosti pada na preživele rođake i prijatelje. Može li išta da se učini u vezi s takvom patnjom?

Stranice Božje reči, Biblije, sadrže mnoge reči utehe. Na primer, čitanje psalama i meditiranje o njima sigurno je jedan izvor utehe. Zaista su utešne reči kao što su ove: „Blagoslovljen neka bude Jehova, koji svakodnevno nosi teret za nas, pravi Bog našeg spasenja!“ (Psalam 68:19, NW).

Jedan drugi izvor utehe jeste hrišćanska skupština. U prvom veku n. e., apostol Pavle je pisao: „Poštuj udovice koje su prave udovice. Ako koja udovica ima dece ili unučadi [koji mogu materijalno brinuti za nju], neka se ovi nauče najpre svoj dom poštovati i vraćati roditeljima ono što su od njih primili, jer je to pred Bogom ugodno. A udovica, da bi se primila na spisak da ne bude mlađa od šezdeset godina i da je bila samo jednome mužu žena, i da se može preporučiti s dobrih dela, budući odgojila decu, bila gostoljubiva, svetima noge prala, nevoljnima pomagala, išla za svakim dobrim delom“ (1. Timoteju 5:3, 4, 9, 10). Jehovini svedoci danas na sličan način pomažu i teše takve suvernike.

Često je najveća promena koju ožalošćena osoba mora da napravi promena na emocionalnom planu. „Tako sam voleo svoju ženu“, pisao je jedan čovek čija žena je umrla pre dve godine. „To je najtužniji događaj u mom životu, i teško mi je da to podnesem.“ Osoba koja je neko vreme u braku deli svoj život u najintimnijem ljudskom odnosu. Kad bračni drug umre, prirodno je da preživeli partner oseća ogroman gubitak. Kome se on može obratiti za pomoć?

U takvim okolnostima, dobri hrišćanski drugovi mogu biti na izgradnju. „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje“, kaže jedna mudra poslovica (Poslovice 17:17). Udovici ili udovcu potrebna je pomoć — drugovi koji pružaju pravu podršku. Mudri prijatelji ohrabruju ožalošćenu osobu da govori,  čak i ako to izaziva suze. Možda neki hrišćanin koji je već doživeo bol i tugu zbog gubitka bračnog druga može ponuditi neku ljubaznu pomoć. „Utešavajte malodušne“, savetuje Biblija (1. Solunjanima 5:14). Ali, seti se da udovicama i udovcima nedostaju njihovi bračni drugovi. Zato ožalošćeni treba da se poveravaju drugima samo pod okolnostima koje svima omogućuju da sačuvaju čestito ponašanje (1. Petrova 2:12).

Najbolji protivotrov za bol koji nanosi smrt jeste ostati zaposlen u pomaganju drugima — priličan izazov za one koji smatraju da su jedini kojima je potrebna pomoć! Tu sad nesebičnost stupa na scenu. Nesebično činjenje stvari za druge pomaže u otklanjanju tuge i žalosti, jer Isus je rekao: „Više ima radosti u davanju nego li u primanju“ (Dela 20:35).

Pobeda nad smrću

Pčelin žalac može biti vrlo bolan, čak koban. Međutim, obično će uklanjanje žaoke tog insekta zabodene u tvoju kožu pomoći da dođe do olakšanja. Ali kakvi su izgledi za oslobođenje od žalca koji donosi smrt?

Nakon objašnjenja da je greh taj žalac što donosi smrt, Pavle uzvikuje: ’Ali Bogu hvala, koji nam dade pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu!‘ (1. Korinćanima 15:57). Kako je pobeda nad smrću povezana s Hristom? Isus je pokazao da je to slučaj kad je u vezi sa sobom rekao: „Tako ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi, i da dâ život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:28). Da, za one koji pokazuju veru u Božjeg Sina, Isusa Hrista, i otkupnu žrtvu koju je Jehova pripremio preko njega, smrt nasleđena od Adama neće rezultirati trajnim nepostojanjem (Jovan 3:16).

Zaista su ohrabrujuće Isusove reči: ’Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih. I izićiće koji su činili dobro u uskrsenje života, a koji su činili zlo u uskrsenje suđenja‘ (Jovan 5:28, 29).

Vekovima ranije, Božji prorok Isaija je prorekao: „On [Jehova Bog] za navek i smrt uništava. Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica“ (Isaija 25:8). Ponovo, u Otkrivenju 21:4, Biblija predstavlja taj čudesni izgled: „[Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.“ Ojačani ovom biblijskom nadom za one koji spavaju u smrti, ožalošćeni ne treba da se ’žaloste kao drugi koji nemaju nadanja‘ (1. Solunjanima 4:13).

Pokušaj da sebi predstaviš ono što Bog priprema za čovečanstvo, kao što je otkriveno u Bibliji. Predstojeća ’velika nevolja‘ znači uništenje za sadašnji zli sistem stvari (Otkrivenje 7:14, Čarnić). Oni koji praktikuju lažnu religiju suočavaju se sa svojim krajem. Nestaju pohlepni politički i trgovački elementi koji doprinose gladi i ratovanju. Nastupa Isus Hrist da u bezdan baci Satanu Đavola, koji je prouzrokovao tako  mnogo ljudskih smrti. Zatim Hrist započinje svoju Milenijumsku vladavinu, tokom koje na čovečanstvo primenjuje vrednost svoje otkupne žrtve. Mrtvi se vraćaju u očekivanom uskrsenju, a svetlo iz Božje reči sija tako jasno da praznoverna gledišta o smrti, neprijatelju čovečanstva, više ne postoje. Svi koji tada žive imaju priliku da se pouče Božjim putevima i da se povinuju njegovim pravednim merilima (Poslovice 4:18; Dela apostola 24:15; Jevrejima 2:14, 15; Otkrivenje 18:4-8; 19:19-21; 20:1-3).

’Onda će doći kraj‘, kaže Pavle, ’kad Hrist Isus preda kraljevstvo onome koji je Bog i otac. Jer on treba da kraljuje dokle ne položi sve neprijatelje pod noge njegove. A poslednji neprijatelj koji će se uništiti to će biti smrt‘ (1. Korinćanima 15:24-26). Svaka onesposobljenost koja je posledica Adamovog greha nestala je. Odigrava se završni ispit, i ljubitelji Boga prolaze kroz njega u vernosti (Otkrivenje 20:4-10). Obnovljeni do savršenstva, ti poslušni ljudi žive, ne samo sedamdeset ili čak sto deset godina, nego zauvek. Kakav dar od Boga kroz njegovog voljenog Sina! (Rimljanima 6:23).

I tako, dakle, koliko dugo možeš živeti? Tvoj životni vek se može protegnuti u svu večnost. Pošto živiš u ’vremenu kraja‘ ovoga sveta, mogao bi da uopšte ne umreš (Danijel 12:4; Jovan 11:25, 26; 17:3). Ako vršiš božansku volju, možeš preživeti pravo u Božji obećani novi svet (2. Petrova 3:13).

Međutim, ako si duboko zašao u godine, treba realistički da uzmeš u obzir mogućnost umiranja. Svakako, nada u uskrsenje donosi radost. Ali, možda se pitaš kako će Jehova urediti porodični život u tom novom sistemu stvari. Neka te takve stvari ne zabrinjavaju, jer Jehova će se pobrinuti za trajnu sreću onih koji su mu zauvek verni.

Dok se ovi kritični ’poslednji dani‘ Sataninog zlog sistema približavaju svom kraju, nemoj dozvoliti da te strah od smrti liši prednosti da služiš Jehovi upravo sada (2. Timoteju 3:1). Ako izgubiš nekog voljenog u smrti, uteši se time što je moć smrti samo privremena (Otkrivenje 20:13, 14). Uzdaj se u nadu uskrsenja. A onda, bilo da ulazak u novi svet dobiješ kroz preživljavanje velike nevolje ili putem uskrsenja, budi uveren u nadahnuto zasiguranje da će smrt, poslednji neprijatelj, zaista biti uništena (Otkrivenje 7:9, 14).

[Slika na 5. strani]

Dobri hrišćanski drugovi mogu duhovno izgrađivati ožalošćene

[Slika na 7. strani]

Ostajanje zaposlenim u pomaganju drugima smanjuje žalost prouzrokovanu smrću voljene osobe