Propovedanje od sela do sela u Španiji

ISUS HRIST je putovao „od grada od grada i od sela do sela, poučavajući i nastavljajući svoje putovanje za Jerusalim“ (Luka 13:22, NW). Da bi izvršili službu, Isus i njegovi učenici propovedali su ne samo „od grada do grada“ već i „od sela do sela“. Iako bi im bilo lakše da su se koncentrisali na gradove, oni nisu zaobilazili mnoga sela u okolini. a

Jehovini svedoci u Španiji suočavali su se s izazovom poput onoga na koji je naišao Isus. Sve do 1970, bilo je ogromnih područja netaknute seoske teritorije spremne za žetvu (Matej 9:37, 38). Stotine sela u kišnim planinama severa, u suvim centralnim ravnicama i duž obale nikada nisu bile dostignute s porukom o Kraljevstvu.

Španski Svedoci Jehove bili su odlučni da ne štede napora da bi tim regionima doneli dobru vest. Ali, zašto su ljudi u tim područjima morali da čekaju tako dugo da čuju poruku o Kraljevstvu? I kako su oni reagovali?

Zakonsko priznanje stimuliše svedočenje na selu

Delo Jehovinih svedoka u Španiji bilo je pod zabranom od kraja građanskog rata 1939. Tokom 1950-ih i 1960-ih, revni Svedoci su oprezno propovedali u gradovima, gde je njihova prisutnost bila manje uočljiva. Kad je 1970. njihovo delo konačno legalizovano, u Španiji je bilo približno 10 000 objavitelja Kraljevstva. Skoro svi oni živeli su u gradovima i velikim naseljima, ali trebalo je da i španska sela čuju poruku o Kraljevstvu. Ko bi udovoljio tom izazovu?

U 1970-im bila je pokrenuta akcija da se sva područja tog poluostrva dostignu s dobrom vešću. Skoro svakog meseca od 1973. do 1979, specijalna obaveštenja koja izlažu potrebe u različitim regijama zemlje pojavljivala su se u Našoj službi za Kraljevstvo, mesečnoj službenoj publikaciji za skupštine Jehovinih svedoka. Mnoge spremne i prijemljive porodice odgovorile su na taj poziv i dobrovoljno se ponudile da služe tamo gde je potreba bila veća.

Tipičan je primer Rosenda i njegove žene, Lusi. Oni su kao specijalni pioniri (punovremeni objavitelji Kraljevstva) bili poslani u jedno ribarsko selo na severozapadu Španije i zatim su odlučili da ostanu u tom području kad su postali roditelji. „Moram priznati da smo prolazili kroz veoma teška vremena“, priznaje Rosendo. „Bilo je teško pronaći svetski posao, ali mi smo se oslanjali na Jehovinu pomoć i nikada  nismo bili gladni ili bez krova nad glavom. To je sigurno bilo vredno truda.“ Kroz godine, bili su u stanju da pomognu u formiranju četiri skupštine u tom području Španije.

’Ispitajte ima li neko dostojan‘

Isus je rekao svojim učenicima da ’ispitaju‘ ko je dostojan u svakom gradu ili selu (Matej 10:11). U seoskim područjima Španije, to ispitivanje zahteva marljivost i inicijativu, što je otkrio i Anhel, brat iz Alkoja (Alikante). On je upravo bio završio s posećivanjem nekih domova u selu Masijasu kad je čuo kako kukuriče jedan petao. Pomislio je: „Ako je tu petao, onda tu negde mora da bude i kuća — kuća koju smo preskočili.“ Kad je pretražio okolinu, Anhel je pronašao put koji je vodio preko grebena jednog obronka i konačno do jedne zabačene kuće.

Na tom imanju živeli su Hose i Dolores, telesni brat i sestra u svojim 60-im. Oni su pažljivo slušali i odmah su prihvatili ponudu biblijskog studija. Međutim, nije bilo lako proučavati s tim poniznim pojedincima, pošto nisu znali da čitaju ili pišu, i sve je moralo da se prevodi sa španskog na valensijanski jezik, jedini jezik koji su razumeli. Osim toga, suočili su se s velikim protivljenjem od strane svojih komšija. Uprkos tim preprekama, i Hose i Dolores napredovali su u istini, iako je prisustvovanje sastancima značilo dugo putovanje preko planina. Konačno su ispunili uslove za krštenje i oboje nastavlja da verno služi Jehovi.

Rosendo i Lusi, spomenuti ranije, sećaju se kako je jedna paralizovana osoba u jednoj zabačenoj kući blizu Moanje, severozapadna Španija, prihvatila istinu. Njeno ime je Marija. Kad je prvi put razgovarala sa Svedocima, nije znala ni da čita ni da piše i već je godinama bila prikovana za krevet zato što je kao dete dobila poliomielitis. Njena kuća je bila udaljena više od oko dva kilometra od najbližeg puta. Međutim, ona je bila željna da proučava Bibliju i uskoro je postala očigledna njena odlučnost da služi Jehovi. Marija je naučila da čita i piše i počela je da prisustvuje sastancima, zahvaljujući požrtvovnim naporima skupštine. Braća su je nosila 200 metara od njene kuće do neasfaltiranog uskog puta gde bi je oprezno spustili u auto. Uprkos početnom  protivljenju njene porodice, ona je napredovala do krštenja. Zbog pouzdanja koje joj je pružio njen duhovni napredak, ona je sada naučila da vozi specijalno adaptirani auto i završila je tečaj osnovnog obrazovanja. „To što možemo pomagati ljudima poput Marije svaku žrtvu čini vrednom truda“, objašnjava Rosendo.

Čitači Biblije brzo reaguju

U Španiji je 1970-ih Biblija po prvi put postala dostupna široj javnosti. Mnogi Španci kupili su primerak, i neki su počeli da čitaju Pismo. Pilar, iz Medine del Kampo (Valjadolid), već je čitala Bibliju kad su Jehovini svedoci 1973. prvi put došli u njen grad. Pošto je bila katolkinja, bila je oprezna s uzimanjem literature od Svedoka, ali je želela da razume Bibliju. Zato se složila da razgovaraju svake sedmice da bi joj odgovarali na njena biblijska pitanja.

Dobro koristeći literaturu koju objavljuje Društvo Kula stražara, sestra pionirka koja je posećivala Pilar bila je u stanju da joj odgovori na mnoga pitanja. Impresionirana onim što je učila, Pilar se nakon nekoliko sedmica složila da proučava Bibliju koristeći knjigu Istina koja vodi do večnog života. Pre nego što je završila svoj studij knjige Istina, ona je završila čitanje cele Biblije i bila je uverena da je pronašla istinu. Postala je prvi Svedok u Medini del Kampo, koja danas ima divnu Dvoranu Kraljevstva i skupštinu od 63 objavitelja.

Španski Svedoci i dalje nalaze ljude koji su „svesni svoje duhovne potrebe“ i koji redovno čitaju Bibliju u nastojanju da razumeju Božju volju (Matej 5:3, NW). Pepi, bivša katolkinja koja je nekad naučavala katehizam u parohiji Sumaja (severna Španija), propovedala je u obližnjem selu kad je naišla na sveštenika te parohije.

„Pepi, ti traćiš svoje vreme“, rekao joj je sveštenik. „U ovom selu Icijaru ima samo dvoje ljudi — jedan bračni par — koji vole duhovne stvari. Ostali samo idu u crkvu iz navike.“

„Pa“, odgovorila je Pepi, „ako ima dvoje ljudi koji vole duhovne stvari, oni će postati Jehovini svedoci.“

Pepi je nastavila sa svojim delom propovedanja od kuće do kuće zajedno s drugim Svedocima dok nisu završili to selo. I zaista, u jednoj zabačenoj kući, braća su pronašla upravo onaj par koji je sveštenik spomenuo. Oni su čitali  Bibliju ali je nisu razumeli. Željno su prihvatili biblijski studij, brzo su napredovali i krstili se aprila 1991.

Neki ljudi iskrenog srca upoznali su istinu tako što su jednostavno čitali vlastitu literaturu temeljenu na Bibliji koju je izdalo Društvo Kula stražara. Na primer, Svedoci iz Almadena (Sijudad Real) propovedali su u malom gradu Siruelas (Badahoz) kad su pronašli jednu gospođu koja je pažljivo slušala njihovu poruku. S obzirom na njen očigledan interes, ponudili su joj kućni biblijski studij. Međutim, ona je to odbila, rekavši da joj jedan stariji gospodin već daje časove iz Biblije. Još nekoliko ljudi iz tog područja spomenulo je to isto. Pošto je to probudilo njihovu znatiželju, braća su se raspitala za tog starijeg gospodina. Dobili su njegovu adresu i otišli da ga posete.

Na njihovo iznenađenje otkrili su da je taj čovek, po imenu Felipe, u Madridu dobio knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Nakon što ju je celu pročitao, on je razumeo da ima odgovornost da dobru vest prenosi svojim bližnjima. Zato je koristio tu knjigu da im daje časove iz Biblije. Braća su učinila pripreme da proučavaju s njim. Gospođa s kojom je on proučavao Bibliju takođe je prihvatila studij. Iako ima 80 godina i ne uživa dobro zdravlje, Felipe dobro napreduje u istini.

Savladati predrasude

Seoska područja stvaraju izvesne jedinstvene probleme. Religiozne tradicije i praznoverja obično imaju snažan uticaj u takvim područjima, a mnogi ljudi koji žive na selu imaju ukorenjenu sumnju prema „novoj religiji“. Neki seljaci su posebno osetljivi u vezi s tim šta će njihove komšije i rođaci misliti ako oni promene svoju religiju. Ali, snaga Božje reči može savladati takve probleme i promeniti život osobe. To je bio slučaj u ribarskom selu Kangas de Moraso u severozapadnoj Španiji.

Roberto, koji se rodio u tom selu, otišao je da radi kao mornar kad je imao 14 godina zato što je čeznuo za nezavisnošću. Njegov život kao člana trgovačke mornarice doveo ga je u društvo drugih mladih mornara koji su obilno pili i koristili droge da skrate usamljene sate provedene na moru. Uskoro je i Roberto postao teška pijanica i zavisnik od droge.

Roberto se s vremenom vratio kući ali nije bio sposoban i spreman da napusti svoje loše navike. Da bi finansirao svoju zavisnost od droge, postao je lopov i u šest različitih prilika završio je u zatvoru. Kad je imao 18 godina, popio je skoro smrtonosnu mešavinu pića i sedativa. Lekari su spasli njegov život, ali više nije mogao da koristi svoje ruke i noge. Napustio je bolnicu kao kvadriplegičar. Čak i to što je bio vezan za invalidska kolica nije ga navelo da  prestane s navikom uzimanja droga. Bio je razočaran religijom, i izgledalo mu je da su droge jedino zbog čega se isplati živeti — dok ga tri godine kasnije nisu posetili Jehovini svedoci.

Učenje o ispunjenim biblijskim proročanstvima pomoglo je Robertu da savlada svoj skepticizam. Srdačna dobrodošlica koja mu je pokazana u Dvorani Kraljevstva uverila ga je da prava religija obogaćuje čovekov život. Za devet meseci, Roberto je savladao svoju zavisnost od droge i krstio se. Uprkos svojoj teškoj fizičkoj invalidnosti, on služi kao pionir već osam godina. On je zadnje dve godine i skupštinski starešina. Francisko, jedan od njegovih nekadašnjih drugova, bio je tako impresioniran promenama u Robertovom životu da je i on postao Svedok i danas je sluga pomoćnik. Izvanredne promene kod tog naizgled neizlečivog zavisnika pomogle su ljudima u tom mestu da bolje uvide prirodu našeg dela. Jedna žena je čak dovela svog mladog sina, zavisnika od droge, u Dvoranu Kraljevstva da vidi da li bi Svedoci mogli da ga izleče.

Istraživanje Biblije zbog istine

Uopšte gledano, ljudi koji žive na selu imaju takvo cenjenje prema istini da to često posramljuje svetski mudre ljude (1. Korinćanima 1:26, 27). Adelina, stidljiva žena srednjih godina, jedna je od tih pojedinaca punih cenjenja. Ona je svoju katoličku veru shvatala veoma ozbiljno. Svako jutro bi neizostavno klekla da se pomoli, izgovarajući nekoliko Očenaša i Zdravo Marija. Svakog dana u sedmici svoje molitve bi upućivala drugom „svecu“ — da bi osigurala da bar neke molitve budu uslišene.

Kad je Adelina počela da proučava Bibliju, tu istu religioznu revnost usmerila je ka svojoj novootkrivenoj veri. Nije je sprečavala ni njena stidljivost, iako je njoj i njenom mužu, kad su prvi put otišli u Dvoranu Kraljevstva, trebalo deset minuta da skupe dovoljno hrabrosti da uđu. Međutim, kad je bila unutra, ona je pažljivo slušala. Jednom prilikom saznala je za Hristovu Hiljadugodišnju Vladavinu. Ta tema ju je fascinirala, i kad se vratila kući, želela je da o tome više pročita u svojoj Bibliji. Ali, ni ona ni njen muž nisu znali gde bi se mogle pronaći te informacije, iako su mislili da se spominju negde u knjizi Otkrivenja. Tako je Adelina te noći počela da čita Otkrivenje i nastavila je s čitanjem dok konačno nije stigla do 20. poglavlja u ranim jutarnjim satima.

U jednoj drugoj prilici, Adelina je saznala da je podesno da muž predstavlja svoju ženu u molitvi. Iako je bio spreman da se moli, njen muž nije znao šta da kaže u molitvi. Te iste noći, Adelina je odlučila da potraži uputstva u Bibliji. U dva sata ujutro, ona je probudila svog muža da mu kaže da je pronašla 6. poglavlje Mateja, koje detaljno obrađuje temu molitve. Nakon što je pročitao Isusova uputstva, njen muž je konačno izgovorio molitvu za njih dvoje. Danas su i Adelina i njen muž Svedoci Jehove.

Divna žetva

Posle skoro 25 godina svedočenja na selu revnih slugu Jehove, svi delovi Španije slušaju dobru vest. Kao što je to bio slučaj s Malom Azijom u prvom veku, ’reč Božja se širi po svoj okolini‘ (Dela apostola 13:49). Kao rezultat toga, hiljade seoskih ljudi reaguju povoljno.

U Španiji i drugde, temeljno propovedanje u seoskim područjima zahteva strpljivost i samopožrtvovanost. Ali, pošto je Božja volja ’da se sve vrste ljudi spasu‘, Jehovini svedoci su srećni da traže pojedince pune cenjenja (1. Timoteju 2:4, NW). I kao što pokazuju prethodna iskustva, Jehova bogato nagrađuje napore koji se ulažu da se propoveda od sela do sela u Španiji.

[Fusnota]

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

FRANCUSKA

PORTUGALIJA

ŠPANIJA

BALEARSKA OSTRVA

KANARSKA OSTRVA

[Izvor slike na 24. strani]

Vilas, Lerida

[Izvor slike na 24. strani]

Puebla de Sanabria, Samora

[Izvor slike na 25. strani]

Kasarabonela, Malaga

[Izvor slike na 25. strani]

Sinuez, Ueska

[Izvor slike na 26. strani]

Lekeitio, Viskaja