Jehovina spasonosna dela danas

BIBLIJA nam o Jehovi kaže: „Mnoge su nevolje pravednika, ali Gospod uvek ga izbavlja“ i „zna Bog pobožne izbavljati od napasti“ (Psalam 34:20 [34:19, DK]; 2. Petrova 2:9).

Kako Jehova pritiče u pomoć svom narodu kada je u nevolji? Ne čudesnim odvraćanjem sila prirode ili nekim drugim natprirodnim delom, kao što mnogi misle da bi trebalo, nego jenom drugom silom koju većina ljudi ne razume u potpunosti — ljubavlju. Da, Jehova voli svoj narod, i on među njima gaji ljubav jednih prema drugima tako jaku da on za njih može da izvrši ono što izgleda skoro kao čudo (1. Jovanova 4:10-12, 21).

Neki mogu prigovarati da u vreme nesreće, ono što je potrebno jeste hrana, lekovi, i oprema — a ne ljubav. Naravno, hrana, lekovi i oprema jesu važni. Međutim, apostol Pavle rezonuje na sledeći način: „Kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao da premeštam, a ljubavi ne imao, bio bih ništa. I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao i telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao, ništa mi sve to ne bi pomoglo“ (1. Korinćanima 13:2, 3).

Često čitamo o humanitarnoj pomoći koja stoji i truli u pristaništima ili koju jedu glodari dok ljudi kojima je potrebna umiru od bolesti i gladi. Ili još gore, takva pomoć može pasti u ruke pohlepnih i beskrupuloznih ljudi koji iz toga izvlače lični profit. Tako je jedna stvar imati zalihe na raspolaganju, a nešto sasvim drugo pobrinuti se da oni u nevolji izvuku koristi iz njih. Iskrena ljubav i briga mogu značiti tu razliku.

Ljubav na delu

Septembra 1992, uragan Iniki zahvatio je havajsko ostrvo Kauaj, sa stanovništvom od 55 000. Sastojeći se od vetrova od 210 kilometara na čas i naleta i do 260 kilometara na čas, ubio je dvoje ljudi i povredio 98, oštetio 75 posto domova, ostavio 8 000 ljudi bez domova, i  prouzrokovao razaranje koje se procenjuje na vrednost od milijardu dolara. Među onima koji su živeli na tom malom ostrvu bilo je oko 800 Jehovinih svedoka u šest skupština. Kako su oni prošli?

Pre nego što je Iniki stvarno udario, skupštinske starešine, pod vođstvom putujućeg nadglednika, već su stupili u kontakt sa svim članovima skupština kako bi se uverili da su oni bezbedni i na sigurnom, spremni za taj udar. Takva briga puna ljubavi bila je oruđe koje je poslužilo u sprečavanju ozbiljnih povreda ili smrti među Svedocima. (Uporedi Isaija 32:1, 2.)

Iako su komunikacije i transport bili ozbiljno poremećeni, tri predstavnika kancelarije podružnice Biblijskog i traktatnog društva Kula stražara u Honoluluu bili su među prvima koji su stigli na mesto događaja odmah posle uragana, pošto su dobili posebnu dozvolu od civilne zaštite da lete na Kauaj. Odmah su stupili u kontakt s lokalnim Svedocima i, sledećeg jutra, organizovali sastanak da bi izradili plan za pružanje pomoći. Osnovan je odbor za humanitarnu pomoć da bi procenio potrebe i da bi nabavio potreban materijal preko kancelarije podružnice u Honoluluu. Radeći danonoćno, oni su upravljali delom snabdevanja onih u potrebi i čišćenja i popravljanja domova koji su bili oštećeni.

Svedoci sa drugih ostrva brzo su reagovali s obzirom na svoju braću u potrebi. Čim je aerodrom na Kauaju bio otvoren, 70 Svedoka doletelo je da pomogne. Poslate su zalihe pomoći procenjene na 100 000 dolara, uključujući generatore, kamp peći, fenjere, i hranu. Jedna od Dvorana Kraljevstva na ostrvu bila je korišćena kao depo; međutim, bilo je nešto straha da bi on mogao biti opljačkan. Zatim su na parking plac Dvorane Kraljevstva dovezeni neki vojni kamioni, i vozači su pitali da li mogu tu da parkiraju svoje kamione. Vojnici koji su postavljeni da čuvaju kamione, takođe su otklonili problem pljačkanja zaliha pomoći.

Braća su nosila generatore od kuće do kuće, puštajući ih da kod svake kuće rade dva ili tri sata da bi pomogli ljudima da sačuvaju svoje frižidere u upotrebljivom stanju. Grupe braće bile su raspoređene po različitim domovima da bi pomogle u raščišćavanju i popravljanju štete. Kad su radili na kući jedne sestre kojoj se muž u prošlosti ogorčeno protivio, taj muž je bio toliko dirnut da sve što je mogao da učini bilo je da posmatra i plače. Jedan posetilac s kontinenta koji je video jednu drugu grupu Svedoka kako rade bio je tako impresioniran njihovim ponašanjem i organizacijom da im je prišao i upitao šta ih čini tako različitim. Kad mu je jedan brat objasnio da je to njihova ljubav prema Bogu i suhrišćanima, taj čovek je odgovorio: „Kako ja mogu da upoznam Boga?“ (Matej 22:37-40). Zatim je dodao: „Vi ste tako organizovani da ćete verovatno srediti da me neko sačeka kad se vratim u Floridu!“

Sve u svemu, Jehovini svedoci su pomogli u raščišćavanju i popravljanju 295 domova na Kauaju. Od toga, 207 je zahtevalo manje popravke, ali je 54 bilo ozbiljno oštećeno, a 19 je bilo potpuno uništeno. Njihovo delo je takođe uključivalo posećivanje svakog poznatog Svedoka na ostrvu da bi se uverilo da je svako zbrinut. Kada su zalihe bile isporučene jednoj sestri, jedan komšija koji je bio budista primetio je da on od svoje grupe nije primio čak ni vrećicu čaja. Jedna druga gospođa, čiju je kuću očistio jedan tim Svedoka, rekla je: „Dugo već dolazite na moja vrata i smatram vas dobrim komšijama, ali ovaj izraz susedske ljubavi pokazuje mi kakva  ste vi u stvari organizacija. Hvala vam za sav vaš naporan rad.“

Pored brige za materijalne potrebe svih svojih suhrišćana, oni koji su bili zaduženi za humanitarnu pomoć bili su isto tako zabrinuti za njihovu duhovnu dobrobit. Manje od dva dana nakon uragana, nekoliko skupština je već održavalo svoje sastanke. Ubrzo su male grupe za studij knjige ponovo počele da deluju. Sa drugih ostrva na Kauaj je došlo deset starešina da bi pomogli lokalnim starešinama kako bi mogle da se izvrše pastirske posete kod svakog Svedoka na ostrvu. Sledeće nedelje, svih šest skupština imalo je studij Kule stražare, 30-minutni govor koji je održao jedan član Odbora za humanitarnu pomoć o tome kako je humanitarna pomoć tekla, i zaključni 30-minutni govor jednog člana Odbora podružnice koji je u tu svrhu došao iz Honolulua. Jedan izveštaj s mesta zbivanja kaže: „Svi su bili utešeni izvrsnim vođstvom koje je pruženo i osećali su se duhovno spremni da se late svojih preostalih problema. Kada je program završio, malo je očiju u publici ostalo bez suza, i usledio je spontani aplauz.“

Svetsko bratstvo

Takva ljubav i briga je oznaka Jehovinog naroda širom sveta. Kada je ciklon Val pre oko godinu dana zahvatio Zapadnu Samou, prouzrokovao je mnogo štete, ali Jehovini svedoci iz drugih delova sveta brzo su pritekli u pomoć svojoj tamošnjoj braći. Kasnije kada je vlada obezbedila sredstva za sve religije  — uključujući i Jehovine svedoke — da poprave svoje prostorije, Svedoci su vratili ta sredstva s pismom u kome su naveli da je sva šteta već popravljena, i da bi ta sredstva mogla da se upotrebe za popravku nekih vladinih zgrada. O njihovom delu su izvestile lokalne novine. Primetivši to, jedan vladin službenik je rekao jednom Svedoku da se oseća jako postiđenim zbog svoje crkve jer su oni prihvatili taj novac od vlade iako su sve zgrade koje su oštećene prilikom ciklona bile pokrivene osiguranjem.

Slično tome, Svedoci su brzo reagovali septembra 1992, kada je reka Uvez u jugoistočnoj Francuskoj poplavila i opustošila Vezon-La-Romen i 15 okolnih opština. Preko noći, poplava je odnela 40 života, uništila 400 domova, oštetila stotine drugih, i ostavila hiljade porodica bez vode ili struje. Rano sledećeg jutra, Svedoci iz lokalnih skupština bili su prvi koji su došli u pomoć žrtvama poplave. Oni kojima je trebao smeštaj bili su s puno ljubavi primljeni kod porodica Svedoka u tom regionu. Stotine Svedoka i iz bliza i izdaleka došlo je da ponudi pomoć. Osnovan je odbor za pomoć u obližnjem gradu Oranžu da bi koordinirao napore četiri tima dobrovoljaca, koji su uklanjali blato i čistili kuće, prali brda blatom natopljene odeće, i pripremali i delili hranu i pitku vodu širom pogođenih područja. Čak su dobrovoljno očistili lokalnu školu i nekoliko opštinskih zgrada. Njihove neumorne napore cenili su kako njihova braća tako i ljudi u toj opštini.

U mnogim drugim mestima, Jehovini svedoci trpe katastrofe, kao što su poplave, oluje i zemljotresi, baš kao i svi drugi. Shvatajući da su to posledice nepredviđenih i nepreduprečivih prilika, oni ne krive Boga ili bilo koga drugog (Propovednik 9:11). Umesto toga, oni su uvereni da će im samopožrtvovana ljubav njihovih suvernika priteći u pomoć bez obzira na to kakve bi ih strašne prilike mogle zadesiti. Takva dela puna ljubavi rezultat su njihove zajedničke vere. Učenik Jakov objašnjava: „Ako su brat ili sestra goli, ili nemaju šta da jedu, i reče im koji od vas: ’Idite s mirom, grejte se i nasitite se,‘ a ne da im potrebe telesne, šta to pomaže? Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi“ (Jakov 2:15-17).

Izvor prave zaštite

Umesto da očekuju čuda u obliku neke vrste božanske intervencije, Jehovini svedoci shvataju da se zaštita može naći u njihovom svetskom hrišćanskom bratstvu. U stvari, ono što to hrišćansko bratstvo može da postigne u vremenima nevolje nije ništa manje od čuda. Oni se sećaju Isusovih reči koje se nalaze u Mateju 17:20: „Kad biste imali vere koliko zrno gorušično, i rekli ovoj gori: ’Pređi odavde tamo‘, ona bi prešla i ništa vam ne bi bilo nemoguće.“ Da, prepreke kao planine nestaju kada prava hrišćanska vera, zajedno s ljubavlju, stupi u akciju.

Jehovin narod širom sveta oseća zaštitničku ruku svog Boga u ovim nestabilnim i opasnim vremenima. Oni osećaju kao što je osećao psalmista: ’Ja ću mirno ležati i mirno ću zaspati, jer me ti, Gospode, spokojna u mome domu činiš‘ (Psalam 4:9 [4:8, DK]). S puno pouzdanja, oni svoju pažnju usredsređuju na zadatak koji je pred njima: „Ovo evanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj“ (Matej 24:14). I sa sigurnošću oni željno očekuju ostvarenje Jehovinog obećanja o miroljubivom, pravednom novom svetu, u kome više neće doživljavati katastrofe bilo koje vrste, bilo od ljudi prouzrokovane ili prirodne (Mihej 4:4).

[Slike na 12. strani]

Svedoci i iz bliza i iz daleka došli su da pomognu žrtvama poplave