Srećni su ponizni
Srećni su ponizni
„Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat“ (1. PETROVA 5:5, Ča).
1, 2. Kako je Isus u Propovedi na gori povezao to da se bude srećan s time da se bude ponizan?
DA LI je biti srećan i biti ponizan povezano? U svojoj najpoznatijoj propovedi, Isus Hrist, najveći čovek koji je ikada živeo, opisuje devet sreća, ili blaženstava (Matej 5:1-12). Da li je Isus povezao to da se bude srećan s time da se bude ponizan? Da, jeste, jer biti ponizan uključeno je u nekoliko sreća koje je spomenuo. Na primer, osoba mora da bude ponizna da bi bila svesna svoje duhovne potrebe. Samo ponizni gladuju i žeđaju za pravednošću. A ponosni nisu blage naravi i nisu milosrdni, a nisu ni mirotvorci.
2 Ponizni su srećni zato što je ispravno i pošteno biti ponizan. Osim toga, ponizni su srećni zato što je mudro biti ponizan; to doprinosi dobrim odnosima s Jehovom Bogom i suhrišćanima. Nadalje, ponizni ljudi su srećni zato što je biti ponizan izraz ljubavi s njihove strane.
3. Zašto nas poštenje obavezuje da budemo ponizni?
3 Zašto poštenje zahteva da budemo ponizni? Pre svega, zato što smo svi mi nasledili nesavršenost i stalno činimo greške. Apostol Pavle je rekao o sebi: „Jer znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u pȕti mojoj. Volju imam u sebi, ali ne i moć da učinim ono što je dobro“ (Rimljanima 7:18). Da, svi smo mi sagrešili i ne dostižemo Božju slavu (Rimljanima 3:23). Iskrenost će nas čuvati od toga da budemo ponosni. Priznati grešku zahteva poniznost, a poštenje će nam pomoći da prihvatimo krivicu uvek kad napravimo neku grešku. Pošto stalno podbacujemo u onome što nastojimo da učinimo, imamo zdrav razlog da budemo ponizni.
4. Kakav je uverljiv razlog dat u 1. Korinćanima 4:7 da budemo ponizni?
4 Apostol Pavle nam pruža još jedan razlog zbog čega poštenje treba da nas učini poniznima. On kaže: „Ko tebe odlikuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ, kao da nisi primio?“ (1. Korinćanima 4:7). U to nema sumnje, ne bi bilo pošteno da sebi pripisujemo slavu, da budemo ponosni na svoje posede, sposobnosti, ili dostignuća. Poštenje doprinosi tome da imamo dobru savest pred Bogom, tako da možemo ’u svemu pošteno da živimo‘ (Jevrejima 13:18, DS).
5. Kako će nam poštenje pomoći i kad napravimo neku grešku?
5 Poštenje nam pomaže da budemo ponizni kad napravimo neku grešku. Ono će nas učiniti spremnijima da prihvatimo krivicu, umesto da pokušavamo da se opravdamo ili prebacimo krivicu na nekog drugog. Tako, dok je Adam okrivio Evu, David nije okrivio Bat-Šebu, govoreći: ’Nije smela da se kupa pred mojim očima. Nisam mogao da izbegnem da budem iskušan‘ (Postanje 3:12; 2. Samuelova 11:2-4). Zaista, može se reći da s jedne strane, biti pošten pomaže nam da budemo ponizni; s druge strane, biti ponizan pomaže nam da budemo pošteni.
Vera u Jehovu pomaže nam da budemo ponizni
6, 7. Kako nam vera u Boga pomaže da budemo ponizni?
6 Vera u Jehovu takođe će nam pomoći da budemo ponizni. Ako razumemo koliko je zaista veliki Stvoritelj, Univerzalni Suveren, to će nas sprečiti da sebe smatramo previše važnima. Kako nas dobro prorok Isaija podseća na to! U Isaiji 40:15, 22, mi čitamo: „Gle, narodi su kao kap iz vedra, kao prašak na merilima... on je koji sedi nad krugom od zemlje a njeni su stanovnici kao skakavci.“
7 Vera u Jehovu takođe će nam pomoći kad osećamo da podnosimo nepravdu. Umesto da se sekiramo zbog te stvari, mi ćemo ponizno čekati na Jehovu, kao što nas psalmista podseća u Psalmu 37:1-3, 8, 9. Apostol Pavle iznosi istu misao: „Ne osvećujte se za sebe, ljubljeni, nego puštajte gnevu Božjemu da deluje, jer je napisano: ’Moja je osveta, moja je odmazda, govori [Jehova]‘“ (Rimljanima 12:19).
Poniznost — put mudrosti
8. Zašto poniznost doprinosi dobrom odnosu s Jehovom?
8 Postoje mnogi razlozi zbog kojih je biti ponizan put mudrosti. Jedan je taj što, kao što je već pokazano, to doprinosi dobrim odnosima s našim Tvorcem. Božja reč jasno navodi u Pričama Solomunovim 16:5: „Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca“ (DK). U Poslovicama 16:18 takođe čitamo: „Drskost [„Ponos“, NW] predhodi pogiblji, a oholost predhodi propasti.“ Ponosni pre ili kasnije doživljavaju tugu. To jednostavno mora da bude tako zbog onoga što čitamo u 1. Petrovoj 5:5: „Svi se vi jedan prema drugom opašite smernošću [’poniznošću‘, Ba], jer ’Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat‘“ (Ča; naglašeno od nas). Istu misao pronaći ćeš u ilustraciji koju je Isus dao o jednom fariseju i porezniku koji su se molili. Pokazalo se da je ponizni poreznik pravedniji (Luka 18:9-14).
9. Kakva je pomoć poniznost u vreme nevolje?
9 Poniznost je put mudrosti zato što nam poniznost olakšava da sledimo savet koji se nalazi u Jakovu 4:7: „Pokorite se dakle Bogu.“ Ako smo ponizni, nećemo se buniti kad Jehova dozvoljava da podnosimo nevolju. Poniznost će nam omogućiti da budemo zadovoljni svojim okolnostima i da istrajemo. Ponosna osoba nije zadovoljna, uvek želi još i buni se na teške okolnosti. S druge strane, ponizna osoba istraje u teškoćama i kušnjama, baš kao što je to Jov učinio. Jov je pretrpeo gubitak svih svojih poseda i bio je pogođen mučnom bolešću, a zatim ga je njegova žena čak savetovala da krene putem ponosa, govoreći: „Proklinji Boga i umri!“ Kako je on odgovorio? Biblijski izveštaj nam govori: „Ali joj Job odgovori: Kao luda žena govoriš. Što? Dobro smo primili od Boga, a zlo zar da ne primamo? U svemu ovome ne sagreši Job usnama svojim“ (Job 2:9, 10). Zato što je bio ponizan, Jov se nije bunio već se mudro podvrgao svemu što je Jehova dozvolio da dođe na njega. I konačno je dobio bogatu nagradu (Job 42:10-16; Jakov 5:11).
Poniznost doprinosi dobrim odnosima s drugima
10. Kako poniznost poboljšava naše odnose sa suhrišćanima?
10 Poniznost je put mudrosti zato što doprinosi dobrim odnosima s našim suhrišćanima. Apostol Pavle nas dobro savetuje: „Ništa ne činite za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka čini da smatrate druge većim od sebe. I svaki od vas umesto da gleda samo svoju korist, neka uzme u obzir i tuđu korist“ (Filipljanima 2:3, 4). Poniznost će nas mudro čuvati od takmičenja s drugima i nastojanja da zasenimo druge. Takvi mentalni stavovi stvaraju probleme nama i našim suhrišćanima.
11. Zašto nam poniznost može pomoći da izbegnemo da pravimo greške?
11 Poniznost će nam u mnogim prilikama pomoći da izbegnemo da pravimo greške. Kako to? Zato što će nas poniznost čuvati da ne budemo preterano samopouzdani. Umesto toga, mi ćemo ceniti Pavlov savet iz 1. Korinćanima 10:12: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne!“ Ponosna osoba je previše samopouzdana, i zato je sklona da pravi greške zbog spoljašnjih uticaja ili vlastitih slabosti.
12. Poniznost će nas navesti da udovoljimo kojoj biblijskoj obavezi?
12 Poniznost će nam pomoći da udovoljimo zahtevu da budemo u podložnosti. U Efešanima 5:21, savetuje nam se: „Budite u podložnosti jedan drugom u strahu Hristovom“ (NW). U stvari, zar ne treba da svi mi budemo u podložnosti? Deca treba da budu podložna svojim roditeljima, žene svojim muževima, a muževi Hristu (1. Korinćanima 11:3; Efescima 5:22; 6:1). Zatim, u svakoj hrišćanskoj skupštini, svi, uključujući sluge pomoćnike, treba da pokazuju podložnost prema starešinama. Zar nije tačno da su i starešine u podložnosti klasi vernog i razboritog roba, posebno kako je predstavljena pokrajinskim nadglednikom? I opet, pokrajinski nadglednik treba da bude u podložnosti oblasnom nadgledniku, a oblasni nadglednik Odboru podružnice zemlje u kojoj služi. Šta je s članovima Odbora podružnice? Oni moraju biti „u podložnosti jedan drugom“ i takođe Vodećem telu koje predstavlja klasu vernog i razboritog roba, koja je, opet, odgovorna Isusu, ustoličenom Kralju (Matej 24:45-47, NW). Kao što je to slučaj u bilo kom starešinstvu, članovi Vodećeg tela moraju poštovati gledišta drugih. Na primer, neko možda misli da ima divnu ideju. Ali, ako se s njegovim predlogom ne slaže dovoljan broj drugih članova, on jednostavno mora da odloži na stranu tu stvar. Zaista, svima nama je potrebna poniznost, jer smo svi mi u podložnosti.
13, 14. (a) U kojoj će nam posebnoj situaciji pomoći poniznost? (b) Kakav je primer pružio Petar s obzirom na prihvatanje saveta?
13 Da je poniznost put mudrosti posebno se vidi po tome što nam poniznost olakšava da prihvatimo savet i disciplinu. Svakome od nas je ponekad potrebna disciplina, i treba da sledimo savet iz Poslovica 19:20: „Slušaj savet, primi poučenje [„disciplinu“, NW], da bi bio mudar u životu svome.“ Kao što se s pravom kaže, poniznost vadi žaoku iz ukora ili discipline. Osim toga, apostol Pavle nas, u Jevrejima 12:4-11, savetuje u vezi s mudrošću poniznog pokoravanja disciplini. Samo na taj način možemo se nadati da ćemo svoj budući put mudro upravljati i za uzvrat dobiti nagradu večnog života. Kakav će to srećan ishod biti!
14 S obzirom na to možemo ukazati na primer apostola Petra. On je primio strogi savet od apostola Pavla, kao što saznajemo iz izveštaja u Galatima 2:14: „Kad ja videh da ne idu pravo po istini evanđelja, rekoh Kefi [Petru] pred svima: Kad ti, koji si Judejin, paganski a ne judejski živiš, zašto nagoniš pagance da žive judejski?“ Da li se apostol Petar osećao uvređeno? Ne trajno, ako uopšte, kao što može da se vidi iz njegovog kasnijeg ukazivanja na ’ljubljenog našeg brata Pavla‘ u 2. Petrovoj 3:15, 16.
15. Kakav odnos postoji između toga da budemo ponizni i da budemo srećni?
15 Tu je i stvar da se bude samodovoljan, zadovoljan. Mi jednostavno ne možemo biti srećni ako nismo zadovoljni svojom sudbinom, svojim prednostima, svojim blagoslovima. Ponizni hrišćani zauzimaju stav: „Ako to Bog dozvoljava, ja to mogu podneti“, što je u stvari ono što apostol Pavle kaže, kao što čitamo u 1. Korinćanima 10:13: ’Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečjega [’uobičajenog za ljude‘, NW], a Bog koji je veran neće dopustiti da se preko snage vaše iskušate, nego će s iskušenjem spremiti i sredstva da biste mu mogli odoleti, da iziđite iz njega.‘ Tako opet vidimo kako je poniznost put mudrosti, jer nam ona pomaže da budemo srećni bez obzira na to kakva je možda naša sudbina.
Ljubav će nam pomoći da budemo ponizni
16, 17. (a) Koji biblijski primer ističe najveću osobinu koja nam pomaže da budemo ponizni? (b) Koji svetski primer takođe ilustruje tu stvar?
16 Više od bilo čega drugog, nesebična ljubav, agape, pomoći će nam da budemo ponizni. Zašto je Isus bio u stanju da tako ponizno podnese svoje iskustvo s mučeničkim stubom koje Pavle opisuje Filipljanima? (Filipljanima 2:5-8). Zašto on nije razmišljao o tome da bude jednak s Bogom? Zato što, kao što je on sam rekao: „[Ja] ljubim Oca“ (Jovan 14:31). Zato je on uvek slavu i čast upravljao Jehovi, svom nebeskom Ocu. Tako je u jednoj drugoj prilici naglasio da je samo njegov nebeski Otac dobar (Luka 18:18, 19).
17 Tu stvar ilustruje jedan događaj u životu jednog od ranih američkih pesnika, Džona Grinlifa Vitijera (John Greenleaf Whittier). Taj čovek je imao devojku kada je bio mlad i na jednom takmičenju u pravilnom pisanju reči, ona je jednu reč napisala ispravno, dok je on napisao pogrešno. Bilo joj je veoma teško zbog toga. Zašto? Kao što se taj pesnik prisećao, ona je rekla: „Žao mi je što sam napisala tu reč. Mrzim da budem iznad tebe... zato što, znaš, ja te volim.“ Da, ako volimo nekoga, želećemo da taj neko bude iznad nas, a ne ispod, zato što je ljubav ponizna.
18. Poniznost će nam pomoći da sledimo koji biblijski savet?
18 To je dobra pouka za sve hrišćane, posebno braću. Kad se radi o nekoj specijalnoj prednosti službe, da li ćemo se radovati što je to dobio naš brat umesto nas, ili ćemo osećati određeni trag ljubomore i zavisti? Ako istinski volimo svog brata, radovaćemo se što je on dobio taj specijalni zadatak ili priznanje ili prednost službe. Da, poniznost će učiniti lakim sleđenje saveta: „U uvažavanju svako neka stavlja drugog ispred sebe“ (Rimljanima 12:10, Ča). Drugi prevod glasi: „Svaki neka drugoga više poštuje“ (DS). I ponovo, apostol Pavle nas savetuje: „Kroz ljubav robujte jedan drugome“ (Galatima 5:13, NW). Da, ako imamo ljubav, bićemo srećni da budemo na usluzi našoj braći, da im robujemo, stavljajući njihove interese i dobrobit ispred naših vlastitih, što zahteva poniznost. Poniznost će nas takođe čuvati da se ne hvališemo i da time izbegavamo da u drugima budimo duh ljubomore ili zavisti. Pavle je pisao da se ljubav „ne uznosi, ne nadima se“. Zašto ne? Zato što je motiv iza uznošenja i nadimanja sebičan, egoističan, dok je ljubav sama bit nesebičnosti (1. Korinćanima 13:4).
19. Koji biblijski primeri ilustruju da poniznost i ljubav idu ruku pod ruku, kao i ponos i sebičnost?
19 Davidov odnos s kraljem Saulom i njegovim sinom Jonatanom je izvanredan primer kako ljubav i poniznost idu ruku pod ruku i kako ponos i sebičnost isto tako idu ruku pod ruku. Zbog Davidovih uspeha u bici, izraelske žene su pevale: „Pobi Saul hiljadu svoju, a David svojih deset hiljada“ (1. Samuelova 18:7). Pošto nije bio nimalo ponizan već, umesto toga, izjedan ponosom, Saul je od tada gajio ubilačku mržnju prema Davidu. Kako se od toga razlikovao duh njegovog sina Jonatana! Mi čitamo da je Jonatan voleo Davida kao svoju vlastitu dušu (1. Samuelova 18:1). I kako je onda Jonatan reagovao kad je, u sledu događaja, bilo očigledno da Jehova blagoslivlje Davida i da će on, a ne Jonatan, naslediti Saula kao kralj Izraela? Da li je Jonatan osećao ljubomoru ili zavist? Ni slučajno! Zbog njegove velike ljubavi prema Davidu, on je mogao da kaže, kao što čitamo u 1. Samuelovoj 23:17: „Ne boj se, jer te ruka Saula, oca moga neće stići. Ti ćeš kraljevati nad Izraelom, i ja ću biti drugi za tobom; i Saul otac moj, zna to.“ Jonatanova velika ljubav prema Davidu navela ga je da ponizno prihvati ono za što je shvatio da je Božja volja s obzirom na to ko je trebalo da nasledi njegovog oca kao kralj Izraela.
20. Kako je Isus pokazao bliski odnos između ljubavi i poniznosti?
20 Odnos između ljubavi i poniznosti je nadalje naglašen onim što se dogodilo zadnje noći u kojoj je Isus Hrist bio sa svojim apostolima pre nego što je umro. U Jovanu 13:1, mi čitamo da Isus, „kako je ljubio svoje koji behu u svetu, ispuni do kraja ljubav svoju prema njima“. Nakon toga, čitamo, Isus je oprao noge svojim apostolima, postupajući kao poslušni sluga. Kakva snažna pouka iz poniznosti! (Jovan 13:1-11).
21. U sažetku, zašto treba da budemo ponizni?
21 Zaista, postoje mnogi razlozi da budemo ponizni. Ispravno je, pošteno biti ponizan. To je put vere. To doprinosi dobrim odnosima s Jehovom Bogom i našim suvernicima. To je put mudrosti. Iznad svega, to je put ljubavi i donosi istinsku sreću.
Kako bi odgovorio?
◻ Na koje je načine poštenje pomoć da se bude ponizan?
◻ Zašto nam vera u Jehovu može pomoći da budemo ponizni?
◻ Šta pokazuje da je biti ponizan put mudrosti?
◻ Zašto je ljubav posebno korisna u tome da budemo ponizni?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Jov se ponizno podvrgao Jehovi. On nije ’prokleo Boga i umro‘
[Slika na 23. strani]
Petar se ponizno pokorio kad ga je Pavle javno savetovao