Da li se Isus rodio zimi?

„GUSTI sneg paralizuje Jerusalim“ i „Snežna opsada pogađa sever“. Takvi naslovi u The Jerusalem Postu postali su 1992. redovna pojava za izraelske čitaoce, u onome što se pokazalo jednom od najoštrijih zima u Izraelu u ovom veku.

Do januara je vrh planine Hermon pokrivalo 7-12 metara snega, a zima još nije bila gotova. Od Golanske visoravni i Gornje Galileje pa do Jerusalima i obližnjeg Betlehema (vidi se na naslovnoj strani), čak i na jugu u Negevu, svakodnevni život i rutinu Izraela uvek iznova je paralizovao prijatan i nežan, ali ipak snažan posetilac. Jedan članak u Jerusalem Postu je objavio: „Velike snežne padavine juče su uspele da postignu ono što prošle sedmice nije uspela da učini kiša raketa kaćuša, zatvarajući stanove i zadržavajući stanovnike čvrsto ukopane u njihovim domovima.“

Oštra zima donela je pustoš ne samo stanovnicima gradova. Stigli su izveštaji o stotinama krava i teladi, kao i hiljadama kokoši, koji su se smrzli dok su noćne temperature naglo padale ispod tačke smrzavanja. Kao da sneg nije bio dovoljan, teške, ledene kiše takođe su uzele svoj danak. Jednog dana, dva dečaka pastira, očigledno očajno nastojeći da spasu nekoliko svojih ovaca koje su bile zahvaćene naglom poplavom, i sami su bili odneseni i utopili su se u bujici.

Iako to nije bila tipična srednjoistočna zima, izraelski časopis Eretz je izvestio: „Meteorološki podaci koji se sakupljaju i beleže u Izraelu u proteklih 130 godina otkrivaju da je sneg u Jerusalimu uobičajeniji fenomen nego što bi moglo da se očekuje... Između 1949. i 1980, grad Jerusalim je imao dvadeset četiri snežne zime.“ Ali, da li je to važno samo u meteorološkom pogledu i što se tiče brige za ljude, ili to ima posebno značenje za istraživače Biblije?

 Kakvo je značenje za istraživače Biblije?

Kad razmišljaju o Isusovom rođenju, mnogi ljudi u svojim mislima dočaravaju emocionalno privlačnu scenu s jaslama koja se često prikazuje u vreme Božića. Tu leži beba Isus, toplo umotana i čuvana od svoje majke, sa snegom koji lagano prekriva okolno zemljište. Da li to popularno gledište odgovara biblijskom opisu tog istorijskog događaja?

Biblijski pisac Luka navodi pažljivo dokumentovani izveštaj o Isusovom rođenju: „A u istom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada. I anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja, te se uplašiše vrlo. Anđeo im pak reče: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu, zato što vam se danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu, koji je Hristos Gospod. I ovo vam je znak: neaći ćete dete povijeno u pelene gde leži u jaslama. I odjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvaleći Boga i govoreći: slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su po Božjoj volji“ (Luka 2:8-14, Čarnić).

Ako bi ovaj izveštaj danas pročitao običnom Izraelcu i pitao ga koje bi doba godine to moglo da bude, on bi verovatno odgovorio: „Negde između aprila i oktobra.“ Zašto? Odgovor je jednostavan. Od novembra do marta u Izraelu je hladno, kišno vreme, a 25. decembar je sigurno zimi. Pastiri ne bi živeli na otvorenom, pazeći preko noći na svoja stada u poljima. Ako uzmeš u obzir izveštaje na početku ovog članka, možeš dobro razumeti zašto. Betlehem, gde je Isus rođen, smešten je na većoj nadmorskoj visini i nalazi se samo nekoliko kilometara od Jerusalima. Čak i u godinama kada je vreme manje esktremno, tamo je prilično  hladno po noći tokom zime (Mihej 5:1 [5:2, Daničić-Karadžić]; Luka 2:15).

Osvrt na istoriju u vreme Isusovog rođenja baca svetlo na činjenicu da se on nije rodio tokom decembarskog snega. Isusova majka, Marija, iako u poodmaklom stepenu trudnoće, morala je da putuje od svog doma u Nazaretu do Betlehema. Ona i Josif su to učinili kako bi udovoljili zahtevu o popisu koji je izdao rimski vladar cezar Avgust (Luka 2:1-7). Jevrejsko stanovništvo, koje je bilo ogorčeno na rimsku vlast i njeno teško oporezivanje, već je bilo na ivici pobune. Zašto bi ih Rim nepotrebno izazivao zahtevajući da mnogi putuju da budu registrovani tokom najtežeg i čak opasnog zimskog vremena? Zar nije daleko razumnije da bi to bilo određeno za vreme koje je prikladno za putovanje, kao što je proleće ili jesen?

Proračuni temeljeni na Bibliji

Istorijski i fizički dokazi isključuju decembar, ili bilo koji drugi zimski mesec, kao mesec koji se uklapa u izveštaje o Isusovom rođenju. Osim toga, Biblija preko proročanstva otkriva vreme godine kad se Isus rodio. Gde ona to čini?

U knjizi Danijela, 9. poglavlje, nalazimo jedno od najimpresivnijih proročanstava s obzirom na Mesiju. Ono opisuje kako njegov dolazak tako i to da će biti odrezan u smrti, čime se obezbedila otkupna žrtva da okaje grehe i uspostavi temelj da poslušno čovečanstvo dobije ’večnu pravdu‘ (Danijel 9:24-27; uporedi Matej 20:28). Prema tom proročanstvu, sve će to biti postignuto u periodu od 70 sedmica godina, počevši godine 455. pre n. e., kada je izašla zapovest da se ponovo izgradi Jerusalim a (Nehemija  2:1-11). Iz vremenske podele u tom proročanstvu, može se razabrati da će se Mesija pojaviti na početku 70. sedmice godina. To se dogodilo kad se Isus predstavio za krštenje 29. n. e., službeno započevši svoju mesijansku ulogu. „Za polovinu nedelje“, ili nakon tri i po godine, Mesija će biti odrezan u smrti, dovodeći time kraju vrednost svih žrtava pod savezom mojsijevskog Zakona (Jevrejima 9:11-15; 10:1-10).

Ovo proročanstvo otkriva da je dužina Isusove službe bila tri i po godine. Isus je umro na Pashu, 14. nisana (prema jevrejskom kalendaru), proleća 33. n. e. Ekvivalentan datum za tu godinu bio bi 1. april (Matej 26:2). Brojanje unazad tri i po godine smešta njegovo krštenje u 29. n. e. na početak oktobra. Luka nas informiše da je Isus prilikom svog krštenja imao oko 30 godina (Luka 3:21-23). To bi značilo da je Isusovo rođenje takođe bilo blizu početka oktobra. U skladu s Lukinim izveštajem, pastiri bi u to doba godine još uvek ’noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada‘ (Luka 2:8, Ča).

Iz kog izvora?

Pošto dokazi ukazuju na početak oktobra kao vreme Isusovog rođenja, zašto se ono slavi 25. decembra? Nova britanska enciklopedija pokazuje da je ta proslava usvojena vekovima nakon Isusovog rođenja: „Tokom 4. veka slavljenje Hristovog rođenja 25. decembra postepeno je usvojila većina istočnih crkava. U Jerusalimu je protivljenje Božiću trajalo duže, ali je on kasnije bio prihvaćen.“

Zašto su oni koji su sebe nazivali hrišćanima mnogo vekova nakon Hrista tako lako prihvatili taj običaj? Nova britanska enciklopedija baca daljnje svetlo na tu temu: „Tradicionalni običaji povezani s Božićem razvili su se iz nekoliko izvora kao rezultat koincidencije slavljenja Hristovog rođenja s paganskim agrikulturnim i sunčevim svetkovinama sredinom zime. U rimskom svetu su saturnalije (17. decembar) bile vreme veselja i razmene poklona. 25. decembar se takođe smatrao datumom rođenja iranskog misterioznog boga Mitre, Sunca pravednosti.“

Da li je sve to zaista bila ’koincidencija‘? Ni u kom slučaju! Istorijska je činjenica da je u četvrtom veku n. e., pod carem Konstantinom, Rimsko carstvo mutiralo od progonioca hrišćanstva u pokrovitelja „hrišćanstva“ kao prihvaćene religije. Dok je sve više običnog stanovništva, kome je nedostajala pozadina u pravom značenju hrišćanstva, usvajalo tu novu veru, oni su počeli da slave svoje poznate paganske praznike s novootkrivenim „hrišćanskim“ nazivima. Koji bi datum mogao da bude podesniji za slavljenje Hristovog rođenja od 25. decembra, koji je već obeležavao datum rođenja „Sunca pravednosti“?

 Da li je to važno?

Malo je razloga za sumnju da Isusovi prvi sledbenici, koji su bili jevrejskog porekla, nisu slavili njegov rođendan. Prema Encyclopaediji Judaici, „slavljenje rođendanâ nepoznato je u tradicionalnom jevrejskom ritualu“. Rani hrišćani sigurno ne bi usvojili takvu proslavu. Umesto da slave njegovo rođenje, oni bi poštovali Isusovu zapovest da slave uspomenu na njegovu smrt, za što su imali neosporan datum, naime, 14. nisan (Luka 22:7, 15, 19, 20; 1. Korinćanima 11:23-26).

Vekovima pre Hrista, jevrejski narod, koji je tada bio Božja izabrana nacija bio je proročanski upozoren u vezi s krajem svog predstojećeg izgnanstva u Vavilonu: „Idite, idite, iziđite odatle! Ne dotičite se ničega nečista! Iziđite, očistite se vi koji sudove [Jehovine] nosite“ (Isaija 52:11). Trebalo je da se vrate u svoju domovinu da ponovo uspostave Jehovino čisto obožavanje. Bilo bi nezamislivo da usvoje nečiste paganske običaje i oblike obožavanja koje su posmatrali u Vavilonu.

Ne iznenađuje što je ta ista zapovest ponovljena hrišćanima u 2. Korinćanima 6:14-18. Umesto jevrejske nacije koja je odbacila Hrista, njegovi sledbenici postali su predstavnici čistog obožavanja. Oni su imali odgovornost da pomažu drugima da izađu iz duhovne tame u svetlo istine (1. Petrova 2:9, 10). Kako bi uopšte mogli da učine to da su mešali Hristove nauke s običajima i praznicima paganskog porekla?

Ma koliko to može da se sviđa popularnim ukusima, slavljenje „Belog Božića“ jednako je ’diranju nečistoga‘ (2. Korinćanima 6:17). Onaj ko istinski voli Boga i Hrista mora to izbegavati.

Osim činjenice da su njegovi koreni u paganskim proslavama, takođe smo videli da Božić ne predstavlja istinu, pošto se Isus rodio u oktobru. Da, ma kakav prizor može da dođe u nečiju maštu, Isus se jednostavno nije rodio zimi.

[Fusnota]

[Slika na stranama 4, 5]

Snegom pokriveni Jerusalim, kako se vidi s istoka

[Izvor]

Garo Nalbandian

[Slika na 6. strani]

Sneg pored zidova Jerusalima

[Slika na 7. strani]

Samo u toplo vreme pastiri mogu da ostanu sa svojim stadima noću na stenovitim obroncima, kao što se vidi ispod

[Izvor]

Garo Nalbandian