’Tražite Jehovu, svi krotki‘

„TRAŽITE [Jehovu] svi koji ste krotki u zemlji, koji naredbe njegove vršite; tražite pravdu, tražite smernost [„krotost“, DK]! Valjda će vas poštedeti u dan gneva Gospodnjeg!“ (Sofonija 2:3).

Prorok Sofonija je uputio ove reči ’krotkima zemlje‘ i podstakao ih je da ’traže krotost‘ da bi bili zaštićeni u „dan gneva Gospodnjeg“. Time se ostavlja malo sumnje da je krotost preduslov za preživljavanje. Ali zašto?

Zašto tražiti krotost?

Krotost je osobina da se bude blagog karaktera, slobodan od arogancije ili uobraženosti. Ona je tesno povezana s drugim vrlinama, kao što su poniznost i blagost. Pošto je to slučaj, krotke osobe su poučljive i spremne da prihvate disciplinu od Božje ruke, iako to u tom trenutku može izgledati teško (Psalam 25:9; Jevrejima 12:4-11).

Krotost sama po sebi može imati malo zajedničkog s nečijim obrazovanjem ili životnim statusom. Međutim, oni koji su visoko obrazovani ili uspešni u nekom svetskom pogledu skloni su tome da smatraju da su oni sposobni da sami donose odluke u svemu, čak i u stvarima obožavanja. To može da ih spreči da dozvole drugoj osobi da ih pouči nečemu ili da prihvate savet i naprave neophodne promene u svom životu. Drugi koji su materijalno bogati mogu upasti u pogrešno razmišljanje da njihova sigurnost leži u njihovim materijalnim posedima. Zato oni ne osećaju nikakvu potrebu za duhovnim bogatstvom iz Božje reči, Biblije (Matej 4:4; 5:3; 1. Timoteju 6:17).

Uzmimo u obzir književnike, fariseje i svešteničke poglavare Isusovog vremena. Jednom prilikom kad su se službenici koje su oni poslali da uhapse Isusa vratili bez njega, fariseji su rekli: „Zar se i vi dadoste zavesti? Verova li ga ko od starešina ili od fariseja? Nego narod ovaj koji ne zna zakona, proklet je“ (Jovan 7:45-49). Drugim rečima, prema farisejima, samo bi neuki i neobrazovani bili dovoljno naivni da veruju u Isusa.

Pa ipak, neki fariseji bili su privučeni istini, i čak su branili Isusa i hrišćane. Među njima su bili Nikodem i Gamalijel (Jovan 7:50-52; Dela apostola 5:34-40). Nakon Isusove smrti, „mnogi se sveštenici pokoravahu veri“ (Dela apostola 6:7). Naistaknutiji primer nesumnjivo je bio apostol Pavle. On je bio obrazovan kod Gamalijelovih nogu i postao je veoma vešt i poštovan pobornik judaizma. Međutim, s vremenom se on ponizno odazvao na poziv  Hrista Isusa i postao je njegov revni sledbenik (Dela apostola 22:3; 26:4, 5; Galatima 1:14-24; 1. Timoteju 1:12-16).

Sve to ilustruje da bez obzira kakvo nečije poreklo može biti ili šta neko sada može osećati prema poruci iz Biblije, Sofonijine reči se još uvek primenjuju. Ako neko želi da ga Bog prizna i da bude vođen njegovom Rečju, krotost je neophodna.

Oni koji danas ’traže krotost‘

Milioni ljudi širom sveta odazivaju se na dobru vest o Kraljevstvu. Jehovini svedoci vode preko četiri miliona biblijskih studija svake sedmice u domovima takvih ljudi. Ti ljudi dolaze iz mnogih i različitih sredina i različitih ekonomskih i društvenih okolnosti. Ipak, jedna stvar koja im je zajednička jeste to da imaju dovoljno poniznosti da prihvate biblijsku poruku koju im je neko izneo na njihovom pragu ili drugde. Mnogi od njih divno napreduju zato što su spremni da ulažu napore da savladaju prepreke na svom putu. Da, oni su danas među ’krotkima zemlje‘.

Uzmimo, na primer, Mariju iz Meksika. Ona je studirala pravo na univerzitetu i bila je finansijski sigurna zbog nasleđa. Zbog toga je razvila veoma liberalne koncepte koji su je promenili, kako se ona izrazila, u „buntovnu, neučtivu, arogantnu i ateističku“ osobu. „Počela sam da razmišljam da sve može da se reši novcem i da Bog nije važan. U stvari, smatrala sam da on i ne postoji“, prisećala se Marija. „Za mene je crkva bila nešto smešno i samo jedan društveni zahtev“, dodala je.

Kasnije je Marija primetila promene kod svog rođaka nakon što je on postao Jehovin svedok. „Bio je tako užasan, a sada je bio veoma miroljubiva i čestita osoba“, objasnila je Marija. „Rođaci su rekli da je on propovednik i da čita Bibliju, i da zato više ne pije i ne juri za ženama. Zato sam želela da dođe i čita mi Bibliju jer sam mislila da je to način da pronađem mir i spokojstvo koje sam tako želela.“ Rezultat je bio da je Marija prihvatila biblijski studij s jednim parom Svedoka.

Ona je morala da savlada mnoge stvari, i bilo joj je takođe veoma teško da prihvati biblijsko načelo poglavarstva tako da bude u podložnosti svom mužu. Ali, ona je preduzela korenite promene u svom životu i stavu. Priznala je: „Mislim da od onda kada su braća došla kod mene i donela sa sobom Jehovinu pomoć, u mom domu boravi sreća, spokojstvo i Božji blagoslov.“ Danas je Marija predani, kršteni Svedok Jehove.

U težnji za pravim obožavanjem, postoji još jedno područje na kome krotost, ili nedostatak toga, igra važnu ulogu. Veoma često, žena u porodici prihvata  istinu i želi da služi Bogu, ali muž se usteže. Nekim muževima je možda teško da prihvate ideju da postoji neko drugi — Jehova Bog — kome njegova žena sada mora da bude podložna (1. Korinćanima 11:3). Jedna žena iz Čihuahue, Meksiko, zamolila je za biblijski studij i s vremenom su ona i njeno sedmoro dece došli u istinu. Njen muž se u početku protivio. Zašto? Zato što nije želeo da njegova porodica ide da propoveda od kuće do kuće, nudeći biblijsku literaturu. Očigledno je smatrao da je to ispod njegovog dostojanstva. Međutim, njegova porodica je čvrsto stajala u svojoj odluci da služi Bogu. Muž je s vremenom počeo da uviđa vrednost prihvatanja Božje pripreme. Ali, prošlo je 15 godina pre nego što se on predao Jehovi.

Širom Meksika, još uvek postoji mnogo zabačenih mesta gde lokalni stanovnici imaju svoje maternje indijanske jezike i običaje. Poruka Biblije stiže do tih ljudi i pomaže im da poboljšaju svoj kulturni nivo, dok neki uče da čitaju i pišu dok upoznavaju istinu. Međutim, činjenica da ljudi imaju malo obrazovanja ili materijalnih sredstava ne mora da znači da će biti prijemljiviji. Rasni ponos i snažna privrženost praotačkim tradicijama nekima ponekad otežavaju da prihvate istinu. To takođe objašnjava zašto u nekim indijanskim selima drugi seljaci često uznemiravaju one koji prihvate istinu. Tako krotost uzima mnoge oblike.

Odazvati se krotošću

Šta je s tobom lično? Da li se odazivaš na istinu Božje reči? Ili ti je teško da prihvatiš neke biblijske istine? Možda bi želeo da ispitaš sebe da vidiš šta te sprečava. Da li si uznemiren zato što je većina ljudi koji su privučeni istini skromnog porekla? Da li bi lični ponos mogao da bude uključen u tvoje razmišljanje? Dobro je razmišljati o rečima apostola Pavla: „Bog [je] izabrao ono što je ludo pred svetom da time zbuni mudre, a ono što je slabo pred svetom izabrao je Bog, da time zbuni ono što je jako; i neznatne i prezrene stvari pred svetom izabrao je Bog, pa i ono što nije ništa, da time uprazni [„uništi“, DK] ono što jeste nešto, da se ni jedna pȕt pred Bogom ne hvali“ (1. Korinćanima 1:27-29).

Da li bi odbacio blago samo zato što si ga našao u nekoj prostoj zemljanoj posudi? Naravno da ne bi! Ipak, Bog izabire upravo taj način da nam prezentuje svoju Reč istine koja spasava život, kao što apostol Pavle objašnjava: „To blago mi nosimo u zemljanim sudovima, da se zna da je ta moćna sila od Boga a ne od nas“ (2. Korinćanima 4:7). Krotost i poniznost će nam omogućiti da vidimo pravu vrednost tog blaga a ne samo ’zemljane sudove‘, ili ljudske zastupnike, koji nam to prenose. Čineći to, takođe ćemo povećati verovatnoću da budemo ’pošteđeni u dan gneva Gospodnjeg‘ i da budemo među krotkima koji „će naslijediti zemlju“ (Sofonija 2:3; Matej 5:5, DK).