Zadržimo „jednostavno“ oko u delu Kraljevstva

NEMAČKA Demokratska Republika (NDR), ili ono što je bilo poznato kao Istočna Nemačka, jedva da je dostigla srednje godine. Četrdeset i jedna godina postojanja završila je 3. oktobra 1990, kada je njena teritorija, otprilike veličine Liberije ili države Tenesi u Sjedinjenim Američkim Državama, bila pripojena Saveznoj Republici Nemačkoj, koja se nazivala Zapadna Nemačka.

Reunifikacija dve Nemačke znači ogroman broj reformi. Ono što je razdvajalo te dve zemlje bila je ne samo fizička granica, već i granica ideologija. Šta je sve to značilo za tamošnje ljude, i kako se život menja za Jehovine svedoke?

 Vende (Wende), revolucija u novembru 1989. koja je omogućila reunifikaciju, neposredno je sledila četiri decenije strogog socijalizma. Tokom tog perioda, aktivnosti Jehovinih svedoka bile su pod zabranom, i povremeno su doživljavali jaka progonstva. a Kada je u NDR došla sloboda, stanovništvo je zahvatila euforija. Ali, kako je ushićenje bledelo, mnogi su postali dezorijentisani, razočarani, izgubivši čak i sve iluzije. Zadatak integracije dve Nemačke u jedan socijalni, politički, i ekonomski entitet pokazuje se strahovitim.

Prema specijalnom izveštaju „162 dana nemačke istorije“ (“162 Tage Deutsche Geschichte„) u Špiglu, odmah posle reunifikacije bio je raširen strah od nezaposlenja, inflacije i rastućih stanarina. „Da li ću imati dovoljnu penziju?“ pitali su se mnogi u bivšoj NDR. A kako je sa smeštajem? „Širom NDR, stare zgrade su u raspadanju, čitave ulice postaju nenastanjive.“ Zagađenje je dostiglo stravične razmere.

 Suočeni s takvim socijalnim i ekonomskim nemirom, kako su se snašli Jehovini svedoci u bivšoj NDR?

Držati oko ispravno usmereno

Jehovini svedoci nemaju nikakvih ideoloških granica. Njihova na Bibliji temeljena vera ista je, bilo na Istoku ili Zapadu. Sa svojim socijalnim okruženjem koje se menja, većina Svedoka održava duhovnu ravnotežu time što svoje oči drži uperene na prevashodni cilj služenja Jehovi. Zašto je to imperativ?

Zato što „prolazi [„menja se“, NW] obličje ovoga sveta“ (1. Korinćanima 7:31). Jedan hrišćanski starešina zapaža da je propovedanje pod zabranom pre Vendea zahtevalo hrabrost; poučilo je Svedoke da se oslanjaju na Jehovu i obučilo ih u baratanju Biblijom. Međutim, sada „moramo biti pažljiviji da ne budemo odvučeni materijalizmom i brigama života“.

Sloboda i napredak se često procenjuju materijalističkim terminima. Mnogi ljudi u tom regionu osećaju potrebu da nadoknade propušteno vreme ili možda propuštena zadovoljstva. To postaje jasno kad se vozi duž kaldrmisanih puteva u gradovima i selima Tiringije i Saksonije na jugu. Putevima je možda potrebna popravka, domovi su skromni, ali kakvo obilje satelitskih televizijskih antena postoji! Lako je da osoba bude zavedena u verovanju da sigurnost i sreća proizilaze iz posedovanja svega što oko vidi. Kako je to opasna zamka!

U Propovedi na gori, Isus je govorio o opasnostima posvećivanja prevelike pažnje materijalnim stvarima i brigama života. „Ne sabirajte sebi blaga na zemlji“, upozorio je on. I dodao je: „Svetiljka je telu oko. Ako je oko tvoje vedro [„jednostavno“, NW], celo će telo tvoje biti osvetljeno“ (Matej 6:19, 22). Šta je on time hteo da kaže? Jednostavno oko je ono koje je u fokusu i koje umu prenosi jasne slike. Duhovno oko koje je jednostavno održava sliku o Božjem Kraljevstvu jasnom. Tako odlučnost hrišćanina da održi svoje oko jednostavnim, jasno usmerenim na Božje Kraljevstvo, i da potiskuje zabrinutosti u pozadinu pomaže mu da ostane duhovno uravnotežen.

To se može ilustrovati iskustvom jednog para iz Cvikaua u Saksoniji, koji je pokazao interest za Bibliju u vreme Vendea. Njihov posao im je oduzimao mnogo vremena, a ipak oni su duhovne interese stavljali na prvo mesto, posećujući sve hrišćanske sastanke. „Sa aspekta našeg posla, mi sebi ne možemo priuštiti to vreme“, priznali su oni, „ali, to nam je duhovno potrebno.“ Kakva mudra odluka!

Osmotrimo takođe jednu porodicu u Plauenu, takođe u Saksoniji. Muž je bio časovničar, glavni majstor sa svojim sopstvenim poslom. Posle Vendea, zakupnina za njegove prostorije drastično je porasla. Šta da uradi? „To bi koštalo mnogo novca, a ja sam upoznao istinu da bih živeo za istinu.“ Tako se on preselio u manje pogodnije prostorije ali s nižom zakupninom. Da, taj časovničar je vrlo brzo naučio o držanju svog oka jednostavnim.

Međutim, nekolicina njih naučila je prekasno. Jedan hrišćanski starešina, rezonujući da je novouvedena ekonomija slobodnog tržišta puna obećanja, ušao je u posao. Jedan putujući nadglednik ljubazno ga je opominjao da ne dozvoli da angažovanje u poslu istisne duhovnost. Ipak, tužno je reći, ali baš to se dogodilo. Nekoliko meseci kasnije taj brat se povukao kao starešina. Kasnije je pisao: „Na osnovu mog sopstvenog iskustva, savetovao bih svakom bratu koji teži za prednostima službe da ne ulazi sam u posao.“ To ne znači da je biti vlasnik svog posla neispravno za hrišćanina. Ali, bilo da imamo svoj sopstveni posao ili ne, posvećivanje previše pažnje ekonomskim brigama može učiniti da postanemo robovi bogastva iako to ne želimo. Isus je pokazao ishod: „Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili  će jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili će jednome biti odan, a drugoga će prezirati“ (Matej 6:24). Nemački pesnik Gete je rekao: „Niko nije beznadežniji rob od onih koji pogrešno misle da su slobodni.“

Kada smo uhvaćeni u doslovnu oluju to može zahtevati da žmirkamo ili da oči zaklanjamo rukama da bi smo zadržali pogled na naš cilj. Kada smo okruženi političkim, ekonomskim ili socijalnim nemirom, neophodna je koncentracija da bismo zadržali pogled na naš duhovni cilj. Šta neki hrišćani rade da bi zadržali jednostavno oko u delu Kraljevstva?

Porast aktivnosti Kraljevstva

Širom bivše NDR, Svedoci posvećuju propovedanju više vremena nego ikad pre. Za poslednje dve godine, prosek vremena provedenog u službi propovedanja porastao je za 21 posto. Rezultat je fantastičnih 34 posto porasta u kućnim biblijskim studijima. Nadalje, broj stalnih pionira je trenutno četiri puta veći nego što je bio pre samo dve godine! Dok su drugi zabrinuti i žale se, više od 23 000 hrišćana u onom što je dosad bilo NDR suočava se s tom situacijom time što održava svoje oko jednostavnim. To doprinosi zadivljujućem porastu u aktivnosti Kraljevstva. (Uporedi Jošua 6:15.)

Proširene aktivnosti znače da je područje dobro zbrinuto na jugu, gde živi većina Svedoka. Mnoga imena mesta imaju istorijski prizvuk. Ako voliš fini porcelan, prepoznaćeš grad Majsen, blizu Drezdena, kao kolevku nekih od najfinijih svetskih porcelana. Majsen je sada dom nekih 130 objavitelja Kraljevstva. Ili pogledajmo Vajmar, „klasičnu prestonicu Nemačke“. Memorijal Gete-Šiler u centru tog grada svedoči za dostojanstvenu povezanost Vajmara s ta dva pisca i razlog je zbog koga se mnogi tamo ponose. Današnji Vajmar može biti ponosan na svojih preko 150 objavitelja dobre vesti.

Međutim, na severu su stvari dosta drugačije, s manje objavitelja i većim razdaljinama između skupština. Posebno su retka zaposlenja. Mnogi koji imaju posao pod pritiskom su da ostaju prekovremeno kako bi sačuvali svoj posao. Jedan brat koji služi kao punovremeni propovednik na severu objašnjava: „Pod zabranom svakom bratu je bila potrebna Jehovina zaštita u službi propovedanja, ali nalaženje posla nije bilo teško. Sada je situacija obrnuta. Imamo slobodu da propovedamo, ali potrebno nam je njegovo vođstvo u pogledu zaposlenja. Takva promena zahteva dobro prilagođavanje.“

Da li su objavitelji zadovoljni što mogu češće da propovedaju? Volfgangovo gledište je sledeće: „Daleko je bolje za istog objavitelja da radi na istom području uvek iznova. Poverenje ljudi u njega raste i oni su otvoreniji.“ Pored toga, stanari se „više ne ustežu da govore o religiji na vratima, čak i kada prolaznici mogu čuti razgovor. Religija nije više tabu tema“. Ralf i Martina se slažu: „Radujemo se češćem obrađivanju našeg područja. Možemo se lično upoznati s ljudima i takođe smo uzbuđeni zbog široke raznolikosti literature koja nam je na raspolaganju.“

Cenjenje naše literature

Ralf i Martina posebno cene knjigu Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem? Za mnoge koji su u bivšoj NDR prihvatali ateizam, pokazuje se da je ova knjiga divna pomoć za proučavanje Biblije. Oni su takođe priželjkivali kraću publikaciju koja sadrži sličan materijal. „Kako smo bili uzbuđeni kada je izašla brošura Da li Bog zaista brine za nas? na Oblasnom kongresu ’Nosioci svetla‘ u Drezdenu 1992. Bio je to odgovor na naše molitve.“

 Mnogi koji nisu Svedoci počeli su da se dive publikacijama Kule stražare. Jula 1992. jedna osoba koja drži predavanja u socijalnom obrazovanju pisala je da bi izrazila svoje „najviše cenjenje i najsrdačnije izraze zahvalnosti“ za te publikacije, koje ona koristi u pripremanju predavanja. Januara 1992. jedna gospođa iz Rostoka prihvatila je primerak knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji od dva Svedoka koja su došla na njena vrata. Ona je pisala nemačkoj kancelariji podružnice: „Ja pripadam luteranskoj crkvi. Imam najviše cenjenje za aktivnosti organizacije Jehovinih svedoka. Oni odlučno tvrde da čovek ne može više da postoji bez Božjeg vođstva.“

Koliko duhovnog vođstva crkve hrišćanskog sveta daju svojim članovima? Ugledne novine Die Zeit komentarisale su decembra 1991. da pošto je luteranska crkva „kratko vreme uživala u slavi kao majka miroljubive revolucije, njena popularnost u javnosti izgleda da brzo opada“. Zaista, jedan predstavnik luteranske crkve se žalio: „Ljudi su pobrkali život u sistemu slobodnog tržišta s rajem.“ Jedan član crkve iz Magdeburga pisao je tražeći informacije. Zašto? „Nakon godina smeškanja u neverovanju“, pisao je taj gospodin, „sada sam čvrsto uveren da je ovaj svet blizu svom kraju i da ćemo se u bliskoj budućnosti susresti s velikim nevoljama“ (2. Timoteju 3:1-5).

Gradnja radi proširenja

Pre Vendea, Dvorane Kraljevstva nisu bile dozvoljene u NDR. Sada su one hitno potrebne; njihovoj izgradnji daje se prioritet. To je još jedan aspekt pravog obožavanja koji prolazi značajan prelazni stadijum. Iskustvo jednog brata ilustruje upravo to koliko brza je ta promena.

Marta 1990, samo nekoliko sati nakon što su Jehovini svedoci primili zakonsko priznanje u NDR, jedan brat je bio pozvan da govori pred grupom Svedoka, koristeći mikrofon prvi put u svom životu. Dve i po godine kasnije, skupština s kojom je on povezan otvorila je novu novcatu Dvoranu Kraljevstva. Do kraja 1992, izgrađeno je sedam Dvorana Kraljevstva za 16 skupština. Preko 30 drugih, kao i jedna atraktivna Kongresna dvorana, nalaze se u fazi planiranja.

Oko čvrsto usmereno na Božje Kraljevstvo

„Kratko posle Vendea“, primećuje jedan hrišćanski starešina, „mnogi ljudi su odbacivali Bibliju. Oni su svoje nade polagali u novu vladu, koja je pružala obećanje o konačno boljim uslovima.“ Da li se njihova nada ispunila? „Za dve godine oni su promenili svoja razmišljanja. Ljudi se sada slažu s nama da ljudske vladavine nikad ne mogu ostvariti mir i pravednost.“

Mnoštva su se radovala gašenju strogog socijalizma u NDR, objavljujući ono što su smatrali da će biti zlatni vek zapadnjačke ideologije. Ali, bili su razočarani. Bez obzira na to koja je vladavina na vlasti, Jehovini svedoci održavaju svoje oko jednostavnim i čvrsto uperenim na Božje Kraljevstvo, koje sija kao zvezda na nebesima. Takva nada neće nikada dovesti do razočarenja (Rimljanima 5:5).

[Fusnota]

[Slike na 26. strani]

Svedoci u Nemačkoj koriste svoju slobodu da bi sve više i više bili uključeni u aktivnosti Kraljevstva