Jehova obilno daje mir i istinu
Jehova obilno daje mir i istinu
„Isceliću ih i otkriti im obilje mira i istine“ (JEREMIJA 33:6, NW).
1, 2. (a) Što se tiče mira, kakva je istorija nacijâ? (b) Kakvoj je lekciji o miru Jehova poučio Izrael 607. pre n. e.?
MIR! Kako je on poželjan, a ipak koliko redak u ljudskoj istoriji! Naročito 20. vek nije bio vek mira. Umesto toga, on je video dva najrazornija rata u ljudskoj istoriji. Posle Prvog svetskog rata uspostavljena je Liga naroda da održava svetski mir. Ta organizacija je izneverila. Posle Drugog svetskog rata osnovana je organizacija Ujedinjenih nacija s tim istim ciljem. Treba samo da čitamo dnevne novosti da bismo videli koliko potpuno ona takođe izneverava.
2 Treba li da budemo iznenađeni time što ljudske organizacije ne mogu doneti mir? Uopšte ne. Pre više od 2 500 godina Božji izabrani narod, Izrael, bio je poučen jednoj lekciji u ovom pogledu. Vavilon, svetska sila u usponu, zapretila je u sedmom veku pre n. e. Izraelovom miru. Izrael se za mir pouzdao u Egipat. Egipat je izneverio (Jeremija 37:5-8; Jezekilj 17:11-15). Godine 607. pre n. e., vavilonske vojske su razvalile jerusalimske zidove i spalile Jehovin hram. Tako je Izrael na teži način spoznao uzaludnost oslanjanja na ljudske organizacije. Umesto da se raduje miru, nacija je bila odvučena u Vavilon u izgnanstvo (2. Letopisa 36:17-21).
3. U ispunjenju Jehovinih reči preko Jeremije, koji su istorijski događaji poučili Izrael drugoj bitnoj lekciji o miru?
3 Međutim, pre pada Jerusalima, Jehova je otkrio da će on, a ne Egipat, doneti Izraelu stvaran mir. Preko Jeremije, on je obećao: „Isceliću ih i otkriti im obilje mira i istine. I dovešću natrag zarobljenike Judine i zarobljenike Izraelove, i izgradiću ih baš kao na početku“ (Jeremija 33:6, 7, NW). Jehovino obećanje počelo je da se ispunjava 539. pre n. e. kada je Vavilon bio poražen i kada se izraelskim izgnanicima ponudila sloboda (2. Letopisa 36:22, 23). Do druge polovine 537. pre n. e., grupa Izraelaca proslavila je Praznik senica na izraelskom tlu, prvi put u 70 godina! Posle tog praznika, latili su se da ponovo izgrade Jehovin hram. Kako su se osećali u vezi s tim? Izveštaj kaže: „Sav narod klicaše na glas hvaleći Gospoda, jer se postavljahu temelji doma Gospodnjega“ (Jezdra 3:11).
4. Kako je Jehova podigao Izraelce da obave delo izgradnje hrama, i koje je obećanje o miru dao?
4 Ipak, nakon tog srećnog početka Izraelce su obeshrabrili protivnici i oni su prekinuli rad na gradnji hrama. Nekoliko godina kasnije Jehova je podstakao proroke Ageja i Zahariju da podignu Izraelce da dovrše delo ponovne izgradnje. Kako to za njih mora da je bilo uzbudljivo da čuju Ageja kako kaže s obzirom na hram koji će biti izgrađen: „Slava će ovog doma biti veća nego onog prvog, govori Gospod nad vojskama! i ovom ću mestu ja mir dati“ (Agej 2:9).
Jehova ispunjava svoja obećanja
5. Šta je vredno zapaziti u vezi sa osmim poglavljem Zaharije?
5 U biblijskoj knjizi Zaharije čitamo o brojnim nadahnutim vizijama i proročanstvima što su tada, u šestom veku pre n. e., jačala Božji narod. Ta ista proročanstva nastavljaju da i nas uveravaju u Jehovinu podršku. Ona nam pružaju svaki razlog da verujemo da će Jehova dati mir svom narodu takođe i u našim danima. Na primer, u osmom poglavlju knjige koja nosi njegovo ime, prorok Zaharija deset puta govori reči: ’Ovako govori Gospod‘. Svaki put, ta izjava uvodi jednu božansku objavu povezanu s mirom Božjeg naroda. Neka od tih obećanja ispunila su se tada u Zaharijinim danima. Sva su se ispunila ili se ispunjavaju danas.
„Obuze me na Sion silna ljubomora“
6, 7. Na koje načine je Jehova bio ’ljubomoran za Sion s velikim gnevom‘?
6 Taj izraz prvi put se pojavljuje u Zahariji 8:2, gde čitamo: „Ovako govori Gospod nad vojskama: Obuze me na Sion silna ljubomora i veliki gnev imam na nj.“ Jehovino obećanje da će biti ljubomoran, da će imati veliku revnost, za svoj narod značilo je da će biti budan za obnavljanje njihovog mira. Obnova Izraela na njegovoj zemlji i ponovna izgradnja hrama bili su dokazi takve revnosti.
7 Ipak, šta je sa onima koji su se bili suprotstavljali Jehovinom narodu? Jehovina revnost za svoj narod bila je izjednačena s njegovim ’velikim gnevom‘ prema tim neprijateljima. Kad su verni Jevreji obožavali u ponovo izgrađenom hramu, mogli su razmišljati o sudbini moćnog Vavilona, koji je sada bio pao. Takođe su mogli misliti o potpunom neuspehu neprijatelja koji su bili pokušavali da spreče ponovnu izgradnju hrama (Jezdra 4:1-6; 6:3). I mogli su zahvaliti Jehovi što je svoje obećanje ispunio. Njegova revnost dovela ih je do trijumfa!
„Grad istiniti“
8. Kako je Jerusalim, u Zaharijinim danima, postao grad istiniti za razliku od ranijih vremena?
8 Drugi put Zaharija piše: „Ovako veli Gospod.“ Koje su Jehovine reči u ovoj prilici? „Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati grad istiniti, i gora Gospoda nad vojskama sveta gora“ (Zaharija 8:3, DK). Pre 607. pre n. e., Jerusalim ni na koji način nije bio grad istiniti. Njegovi sveštenici i proroci bili su korumpirani, a njegov narod neveran (Jeremija 6:13; 7:29-34; 13:23-27). Sada je Božji narod ponovo gradio hram, pokazujući svoju predanost čistom obožavanju. U duhu Jehova je ponovo živeo u Jerusalimu. Ponovo su u njemu izgovarane istine čistog obožavanja, i tako se Jerusalim mogao nazvati ’grad istiniti‘. Njegova uzvišena lokacija mogla se nazvati ’gora Gospoda‘.
9. Koju je izuzetnu promenu u stanju doživeo ’Izrael Božji‘ 1919?
9 Iako su ove dve objave bile značajne za drevni Izrael, one takođe imaju puno značenja i za nas kako se 20. vek približava kraju. Skoro pre 80 godina, tokom Prvog svetskog rata, nekoliko hiljada pomazanika koji su tada predstavljali „Izrael Božji“ otišli su u duhovno zarobljeništvo, baš kao što je drevni Izrael otišao u zarobljeništvo u Vavilon (Galatima 6:16). Proročanski, bili su opisani kao telesa koja leže na ulici. Ipak, imali su iskrenu želju da Jehovu obožavaju „duhom i istinom“ (Jovan 4:24, DK). Stoga ih je, 1919, Jehova oslobodio zarobljeništva, podižući ih iz njihovog duhovno mrtvog stanja (Otkrivenje 11:7-13). Tako je na Isaijino proročansko pitanje Jehova odgovorio s izrazitim Da: „Može li zemlja za jedan dan nastati? Može li se narod u jedan dan roditi?“ (Isaija 66:8). Godine 1919, Jehovin narod je ponovo postojao kao duhovna nacija na svojoj sopstvenoj „zemlji“, to jest duhovnom imanju na zemlji.
10. Kakvim su se blagoslovima, počev od 1919, radovali pomazani hrišćani u svojoj „zemlji“?
10 Sigurni u toj zemlji, pomazani hrišćani su služili u Jehovinom velikom duhovnom hramu. Bili su označeni kao „verni i razboriti rob“, prihvatajući odgovornost staranja za Isusove zemaljske posede, što je prednost kojoj se oni još uvek raduju dok se 20. vek bliži svom završetku (Matej 24:45-47, NW). Oni su dobro naučili lekciju da je Jehova „sam Bog mira“ (1. Solunjanima 5:23, Ča).
11. Kako su se religiozne vođe hrišćanskog sveta pokazale da su neprijatelji Božjeg naroda?
11 Međutim, šta je s neprijateljima Izraela Božjeg? Jehovina revnost za njegov narod ravna je njegovom gnevu prema protivnicima. Tokom Prvog svetskog rata religiozne vođe hrišćanskog sveta izvršile su ogroman pritisak dok su pokušavale — i podbacile — da zatru tu malu grupu hrišćana koji govore istinu. Tokom Drugog svetskog rata sluge hrišćanskog sveta su bile ujedinjene samo u jednoj stvari: na obe strane sukoba, podsticale su vlade da suzbiju Jehovine svedoke. Čak i danas, u mnogim zemljama religiozne vođe podstrekavaju vlade da ograniče ili zabrane hrišćansko propovedničko delo Jehovinih svedoka.
12, 13. Kako Jehova izražava gnev prema hrišćanskom svetu?
12 Kod Jehove to nije prošlo neopaženo. Nakon Prvog svetskog rata hrišćanski svet je, zajedno s preostalim delom Vavilona velikog, doživeo pad (Otkrivenje 14:8). Realnost pada hrišćanskog sveta postala je javno poznata kada je, počev od 1922, izliven niz simboličnih nevolja koje su javno izlagale njegovo mrtvo stanje i upozoravale na njegovo dolazeće uništenje (Otkrivenje 8:7–9:21). Kao dokaz da se izlivanje ovih nevolja i dalje nastavlja, govor „Kraj krivoj religiji je blizu“ bio je održan širom sveta 23. aprila 1995, popraćen distribucijom stotine miliona primeraka specijalnog izdanja Vesti Kraljevstva.
13 Danas, hrišćanski svet je u jadnom stanju. Tokom celog 20. veka njegovi članovi su se međusobno ubijali u žestokim ratovima blagoslovljenim od njihovih sveštenika i slugu. U nekim zemljama njegov uticaj je praktično nula. On je osuđen na uništenje zajedno s preostalim delom Vavilona velikog (Otkrivenje 18:21).
Mir za Jehovin narod
14. Koja je proročanska slika u rečima o ljudima u miru data?
14 S druge strane, u ovoj 1996. godini Jehovin narod se raduje obilju mira u svojoj obnovljenoj zemlji, kako je to opisano u Jehovinoj trećoj objavi: „Ovako govori Gospod nad vojskama: Opet će sedeti starci i starice po ulicama Jerusalimskim, sa štapom u ruci zbog velikog broja dana svojih. Ulice će gradske biti pune detića i devojčica, koji će se igrati po njima“ (Zaharija 8:4, 5).
15. Uprkos ratovima nacija, kakvom se miru raduju Jehovine sluge?
15 Ova divna slika u rečima ocrtava nešto izuzetno u ovom ratom razorenom svetu — ljude u miru. Počev od 1919. ispunjavaju se Isaijine proročanske reči: „Mir, mir onom koji je daleko i onom koji je blizu, govori Gospod. Isceliću ih! Al’ ... nema mira bezdušnicima govori moj Bog“ (Isaija 57:19-21). Naravno, Jehovin narod, iako nije deo sveta, ne može izbeći da uskomešanost nacija ne utiče na njega (Jovan 17:15, 16). U nekim zemljama oni ustrajavaju pod ozbiljnim poteškoćama, i nekolicina je čak bila i ubijena. Pa ipak, pravi hrišćani imaju mir na dva osnovna načina. Prvo, oni imaju „mir s Bogom po [svom] Gospodu... Isusu Hristu“ (Rimljanima 5:1). Drugo, oni imaju mir među sobom. Oni neguju „mudrost odozgo“ koja je ’pre svega čista, zatim miroljubiva‘ (Jakov 3:17, Ča; Galatima 5:22-24). Osim toga, oni očekuju da se u najpotpunijem smislu raduju miru kada će ’smerni čuvati zemlju i uživati u izobilju mira‘ (Psalam 37:11).
16, 17. (a) Kako su „starci i starice“ kao i ’detići i devojčice‘ ojačali Jehovinu organizaciju? (b) Šta prikazuje mir Jehovinog naroda?
16 Još uvek ima ’staraca i starica‘ među Jehovinim narodom, pomazanika koji se sećaju ranih trijumfa Jehovine organizacije. Njihova vernost i ustrajnost se veoma cene. Mlađi pomazanici su preuzeli vođstvo za vreme vatrenih dana 1930-ih, Drugog svetskog rata, kao i u uzbudljivim godinama porasta nakon toga. Dalje, naročito od 1935, pojavilo se ’veliko mnoštvo‘ ’drugih ovaca‘ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Kako su pomazani hrišćani bivali sve stariji i kako ih je bilo sve manje, druge ovce su se prihvatile dela propovedanja i proširile ga po čitavoj zemlji. U nedavnim godinama druge ovce naviru u zemlju Božjeg naroda. Pa, samo prošle godine 338 491 njih kršteno je u znak svog predanja Jehovi! Takvi novi su zaista, duhovno govoreći, vrlo mladi. Njihova svežina i entuzijazam se visoko cene, dok uvećavaju redove onih što pevaju zahvalne hvale „Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i jagnjetu!“ (Otkrivenje 7:10).
17 Danas, ’ulice gradske su pune detića i devojčica‘, Svedoka s mladalačkom energičnošću. U službenoj 1995. godini, primljeni su izveštaji iz 232 zemlje i ostrva. Ali tu nema nikakvog međunarodnog rivalstva, nikakve međuplemenske mržnje, nikakve neprikladne ljubomore između pomazanika i drugih ovaca. Svi duhovno rastu zajedno, ujedinjeni u ljubavi. Svetsko bratstvo Jehovinih svedoka zaista je jedinstveno na svetskoj sceni (Kološanima 3:14; 1. Petrova 2:17, Ča).
Preteško za Jehovu?
18, 19. Kako je, u godinama posle 1919, Jehova postigao ono što je s ljudskog gledišta možda izgledalo preteško?
18 Davne 1918. kada se pomazani ostatak sastojao samo od nekoliko hiljada obeshrabrenih duša u duhovnom zarobljeništvu, niko nije mogao predvideti u kom će se pravcu događaji odvijati. Ipak, Jehova je znao — kako iznosi njegova četvrta proročanska objava: „Ovako govori Gospod nad vojskama: Ako je to čudno pred očima ostatka tog naroda u to vreme, hoće li to biti čudno i pred mojim očima?, govori Gospod nad vojskama“ (Zaharija 8:6).
19 Godine 1919, Jehovin duh je oživeo njegov narod za predstojeće delo. Ipak, vera je bila potrebna da bi se čvrsto držalo uz malu organizaciju Jehovinih obožavalaca. Bilo ih je tako malo, i mnoge stvari nisu bile jasne. Međutim, malo po malo Jehova ih je organizaciono ojačao i opremio ih da vrše hrišćansko delo propovedanja dobre vesti i pravljenja učenika (Isaija 60:17, 19; Matej 24:14; 28:19, 20). Postepeno, on im je pomogao da razaberu takva sporna pitanja kao što su neutralnost i univerzalni suverenitet. Da li je bilo preteško za Jehovu da to postigne pomoću te male grupe Svedoka? Odgovor je zasigurno ne! To potvrđuju strane 12-15 ovog časopisa, koje pružaju tabelu aktivnosti Jehovinih svedoka za službenu 1995. godinu.
„Ja ću im biti Bog“
20. Koliko je obimno sakupljanje Božjeg naroda bilo prorokovano da će biti?
20 Peta objava nadalje pokazuje to srećno današnje stanje Jehovinih svedoka: „Ovako govori Gospod nad vojskama: Evo, izbavljam svoj narod iz zemlje istočne i iz zemlje zapadne. Vratiću ih, i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće moj narod i ja ću im biti Bog istinom i pravdom“ (Zaharija 8:7, 8).
21. Na koji način se održava i proširuje obilan mir Jehovinog naroda?
21 U 1996, mi bez ustezanja možemo reći da se dobra vest propoveda širom sveta, od „zemlje istočne“ pa do „zemlje zapadne“. Od ljudi svih naroda prave se učenici, i oni vide ispunjenje Jehovinog proročanstva: „Sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji“ (Isaija 54:13, DK). Mi imamo mir jer nas Jehova obrazuje. U tu svrhu izdaje se literatura na preko 300 jezika. Samo prošle godine, dodan je daljnji 21 jezik. Časopis Kula stražara sada se simultano izdaje na 111 jezika, a Probudite se! na 54. Narodni i međunarodni kongresi daju javni prikaz mira Božjeg naroda. Sedmični sastanci nas ujedinjuju i pružaju nam ohrabrenje koje nam je potrebno da bismo ostali čvrsti (Jevrejima 10:23-25). Da, Jehova obrazuje svoj narod u ’istini i pravdi‘. Svom narodu on daje mir. Kako smo blagoslovljeni što imamo udela u tom obilju mira!
Možeš li objasniti?
◻ Kako je, u savremeno doba, Jehova ’velikim gnevom revan‘ za svoj narod?
◻ Kako se Jehovin narod raduje miru, čak i u zemljama razorenim ratom?
◻ Na koji način su ’ulice gradske pune detića i devojčica‘?
◻ Kakve su pripreme načinjene tako da Jehovin narod može biti poučen od Jehove?
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na stranama 12-15]
IZVEŠTAJ JEHOVINIH SVEDOKA ŠIROM SVETA ZA SLUŽBENU 1995. GODINU
(Vidi uvezano godište)
[Slika na stranama 8, 9]
U šestom veku pre n. e. verni Jevreji koji su ponovo gradili hram naučili su da je Jehova jedini pouzdani izvor mira