Širenje biblijske istine u Portugalu

OD KAMINJE na severu do Vila Rijal de Sant Antonija na jugu, hiljade šarenih ribarskih čamaca načičkano je duž 800 kilometara duge portugalske obale prema Atlanskom okeanu. Ribolovci već vekovima ’plove morem lađama‘ čineći ribu glavnim jelom na trpezama mnogih Portugalaca (Psalam 107:23).

Poslednjih 70 godina u Portugalu se odvija jedna druga vrsta ribarenja. Jehovini svedoci su zaposleni donoseći dobru vest desetinama hiljada simboličnih riba (Matej 4:19, Ča). U maju 1995. najveći broj objavitelja bio je 44 650 — prosečno jedan na oko 210 stanovnika. U nekim gradovima prosek je duplo manji.

S toliko mnogo radnika, područja za svedočenje u mnogim oblastima obrađuju se otprilike svake sedmice. Stoga su portugalski Svedoci veoma željni da koriste različite pristupe kako bi delili svoju biblijsku nadu s drugima. Da, oni cene važnost obznanjivanja biblijske istine na svaki mogući način (1. Korinćanima 9:20-23).

Pomaganje onima koji su naklonjeni religiji

Prema popisu stanovništva iz 1991, u Portugalu 70 procenata onih koji imaju 18 i više godina izjavljuju da su rimokatolici. Uprkos tome, među ljudima je nizak nivo biblijskog spoznanja. Novine Jornal de Notícias primetile su: „To je jedna od najvećih tragedija katoličkog sveta: nepoznavanje Biblije!“ Zašto je to tako? Portugalske novine Expresso ukazuju na odgovor. Izveštavajući o sastanku 500 sveštenika u Fatimi, novine  kažu: „Prema prelatu, neophodno je da sveštenici sami sebe oslobode beskrajnog broja aktivnosti kako bi mogli obnoviti isključivo njihov položaj ’glasnika‘... Ako sveštenik uloži svoju dušu u propovedanje jevanđelja, neće imati vremena za bilo koje druge aktivnosti.“

Nasuprot tome, Jehovini svedoci u Portugalu zaposleni su obznanjivanjem biblijske istine na svaki mogući način. Kao rezultat toga, mnogi iskreni katolici stiču biblijsko spoznanje.

Karlota je bila pobožna katolikinja i član grupe mladih u jednom religioznom redu. Ona je bila i učiteljica u zabavištu gde je radio jedan Svedok, Antonio. Kao opšti pionir, ili punovremeni sluga, Antonio je uvek nastojao da sa svojim saradnicima za vreme ručka razgovara o Bibliji. Jednog dana Karlota ga je pitala o verovanju u paklenu vatru i o kultu Marije. Antonio joj je pokazao šta Biblija naučava o ovim temama i to je bio početak mnogih biblijskih razgovora. Kada je Karlota prvi put posetila sastanak u lokalnoj Dvorani Kraljevstva bila je veoma impresionirana. Međutim, vreme sastanaka se poklapalo s vremenom sastanaka religioznog reda kome je pripadala. Shvatila je da mora doneti odluku. Šta će uraditi?

Karlota je sakupila celu grupu mladih i objasnila na temelju Biblije zašto se povlači. Svi su kritikovali njenu odluku, osim jedne devojke po imenu Stela koja je veoma pažljivo slušala. Kada je Karlota kasnije razgovarala s njom Stela je postavljala mnoga pitanja o poreklu i o svrsi života. Karlota joj je dala knjigu Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem? a i s njom započela biblijski studij.

U međuvremenu je Karlota odlično duhovno napredovala, krstila se u junu 1991. i šest meseci kasnije počela da služi kao opšti pionir. U maju 1992. ona i Antonio su se venčali i zajedno produžili pionirsku službu u susednoj skupštini gde je potreba veća. A Stela? Ona se krstila u maju 1993. i sada služi kao opšti pionir.

Mladi Fransisko je bio veoma religiozan. Svake nedelje ujutro prisustvovao je misi a popodne recitovanju brojanica. Služio je kao crkvenjak, pomažući svešteniku tokom mise. Čak se molio Bogu da jednog dana bude „svetac“!

Fransisko je zaista želeo da ima Bibliju i jednog dana jedan prijatelj mu je pozajmio Bibliju. Bio je iznenađen kada je pronašao da Bog ima ime, Jehova (Izlazak 6:3; Psalam 83:18, NW). Bio je još više iznenađen kada je u Izlasku 20:4, 5 pročitao da Bog zabranjuje upotrebu likova u obožavanju! Shvativši da je crkva  bila puna likova, usrdno se molio Bogu da mu pomogne da shvati svu tu zbrku. Nekoliko dana kasnije sreo je jednog bivšeg školskog druga i pitao ga zašto je napustio večernju školu.

„Sada posećujem jednu bolju večernju školu“, odgovorio je njegov prijatelj.

„Koja je to škola i šta učiš?“, pitao je Fransisko. Bio je potpuno nepripremljen za odgovor svog prijatelja.

„Proučavam Bibliju u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka“, rekao mu je prijatelj. „Da li bi voleo da pođeš sa mnom?“

Fransisko je jedva mogao verovati onome što je video na prvom sastanku — srećna, nasmejana lica; ljudi razgovaraju jedni s drugima na srdačan, prijateljski način; deca sede sa svojim roditeljima i poklanjaju pažnju onome što se govori.

„Ovde sam bio potpuni stranac a osećao sam se kao deo porodice!“, uzviknuo je Fransisko. Od tada redovno posećuje sastanke. Sada Fransisko služi kao starešina u skupštini i zajedno se sa svojom suprugom i dvoje dece raduje veličanstvenim obećanjima Kraljevstva u Božjoj Reči.

Deljenje istine s rođacima

Manuela, opšti pionir u oblasti Lisabona, ima obilan ulov duhovnih riba zahvaljujući svojoj istrajnosti u ljubaznom svedočenju svima, uključujući i rođake. Među njima je bio njen telesni brat, Žuze Eduardo, koji je trenirao borilačke veštine i korišćenje oružja. Mnogo puta je kršio zakon i konačno je izveden pred sud zbog 22 optužbe i osuđen na 20 godina zatvora. Bio je toliko nasilan da su ga se plašili čak i drugi zatvorenici, i bio je zatvoren u veoma dobro osiguranoj ćeliji.

Manuela je sedam godina strpljivo posećivala Žuzea Eduarda, ali je on uvek odbacivao njenu biblijsku poruku. Konačno, kada je objavljena knjiga Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem?, prihvatio ju je i započet je biblijski studij. Odmah je napravio izvanredne promene u svom ponašanju. Nedelju dana kasnije dao je lično svedočanstvo pred 200 zatvorenika, a sledeće nedelje pred još 600. Čak je dobio dozvolu da poseti zatvorenike u drugim zatvorskim blokovima. Zahvaljujući izvanrednoj promeni u njegovom ponašanju, kazna je smanjena na 15 godina. Nakon što je odslužio 10 godina uslovno je oslobođen. Od tada je prošlo pet godina i Žuze Eduardo je sada kršteni Jehovin svedok i služi kao sluga pomoćnik u lokalnoj skupštini. Pravi primer da ’vuk boravi s jagnjetom‘! (Isaija 11:6).

Zbog toga što se i dalje trudila da svedoči svojoj porodici, Manuela je imala radost da pomaže svom suprugu i  četvorici drugih članova svoje porodice da postanu aktivni u Jehovinoj službi. Njen suprug je sada sluga pomoćnik.

„Išutiraću ih odavde“

Marija do Karmo je živela u predgrađu Lisabona kada su je posetili Svedoci. Svidelo joj se ono što je čula i pitala je svog supruga, Antonija, da li bi mogla imati biblijski studij kod kuće. „Nemoj ni da razmišljaš o tome!“, odgovorio je. „Ako ikada zateknem Jehovine svedoke u našoj kući, išutiraću ih odavde.“ Uzgred rečeno, Antonio je bio instruktor karatea i imao je crni pojas treći dan. Tako je Marija do Karmo odlučila da ima biblijski studij na nekom drugom mestu.

Kasnije je Antonio morao da ide u Englesku na osmodnevni kurs karatea i Marija do Karmo je u njegov kofer pažljivo spakovala publikacuju Moja knjiga biblijskih priča. b Pošto je Antonio imao obilje vremena na svom putu, pročitao je knjigu. Na povratku kući, oluja je žestoko tresla avion, i on je s teškoćama sleteo. Antonio se prvi put u svom životu molio Jehovi.

Kad je Antonio stigao kući, Svedokinja koja je vodila studij s njegovom suprugom pozvala ga je na sastanak. Prihvatio je poziv i ustanovio je da su svi bili veoma prijateljski nastrojeni. Ugovoren je biblijski studij i za kratko vreme Antonio je znao da mora doneti neke odluke. Ishod je bio taj da je prekinuo da druge uči karateu i počeo je da poučava svoje učenike kako da žive miroljubivo sada i zauvek. Jedan od njih, takođe s crnim pojasom, sada je kršteni hrišćanin.

Što se tiče Antonija, krstio se u aprilu 1991. Dan nakon krštenja počeo je da služi kao pomoćni pionir. Šest meseci kasnije počeo je da služi kao opšti pionir i uskoro je vodio 12 kućnih biblijskih studija. U julu 1993. naimenovan je za slugu pomoćnika u skupštini.

Na često obrađivanim područjima

U mnogim oblastima te zemlje, područja se obrađuju otprilike svake sedmice. Kako se Svedoci staraju da njihova aktivnost ’ribarenja‘ bude produktivna?

Žoao pokušava da kontaktira sa svakom osobom u svakoj kući. Kada je posetio jednu gospođu, pitao je da li još neko živi u toj kući. Gospođa je odgovorila da njen suprug i dva sina žive tu, ali da s njima nije lako kontaktirati jer rade i kući su samo uveče. Tako je Žoao nastavio dalje i posetio druge u tom području. Oko sat i po kasnije obratio mu se jedan čovek.

„Rekli ste da želite da razgovarate sa mnom“, rekao je taj čovek Žoaou. „Molim vas, recite mi šta želite.“

„Izvinite, ali ja vas ne poznajem“, zatečeno je odgovorio Žoao. „Ko ste vi?“

„Ja sam Antonio, i živim tu u ulici. Rekli ste mojoj majci da želite da razgovarate sa ostatkom porodice tako da sam došao da vidim šta želite.“

Žoao je Antoniju dao temeljno svedočanstvo i započeo s njim biblijski studij. Nakon drugog studija, Antonio je pitao da li bi studij mogao da se održava dva puta nedeljno. Za samo četiri meseca pridružio se Žoaou i počeo da propoveda dobru vest u svojoj ulici. Krstio se tri meseca kasnije. I njegova majka je nedavno počela da proučava Bibliju. Koliko je važno da u službi pokušamo da razgovaramo sa svim članovima domaćinstva!

Ovakva uzbudljiva iskustva pokazuju da u vodama Portugala treba još obilno duhovno ribariti. Jehova je blagoslovio marljive Svedoke hiljadama naprednih biblijskih studija. Dok oni i dalje traže sve više i više načina da obznane biblijsku istinu svima, reči apostola Pavla upućene hrišćanima u Filipima danas se zaista ispunjavaju u Portugalu: „Na svaki način ... Hristos [se] objavljuje“ (Filipljanima 1:18, Ča).

[Fusnote]

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ŠPANIJA

PORTUGAL

[Slike na stranama 24, 25]

Svedoci u Portugalu koriste svaku priliku da obznane biblijsku istinu