Gledaj iza stvari koje vidiš!

DOBAR telesni vid jeste blagoslov. U stvari, većina ljudi bi rekla da je malo stvari koje poseduju dragocenije od vida. Međutim, za hrišćane postoji jedna vrsta vida o kojoj je govorio apostol Pavle koja je čak vrednija i od dobrog telesnog vida. „Mi gledamo ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide“, pisao je Pavle (2. Korinćanima 4:18). To zaista mora biti sasvim posebna vrsta moći vida da omogući osobi da vidi stvari koje su nevidljive! Mogli bismo je nazvati izvrsnim duhovnim vidom.

Čemu ta potreba?

Hrišćanima prvog veka stvarno je bilo potrebno da imaju ovu vrstu duhovnog vida. Oni su izvršavali svoju hrišćansku službu pod mnogim teškoćama. Pavle je to ovako izrazio: „Nas svakojako gone, ali ne malaksavamo; u nevolji smo, ali ne očajavamo; teraju nas, ali nismo napušteni; obaljuju nas, ali ne propadamo“ (2. Korinćanima 4:8, 9).

Uprkos takvim okolnostima verni učenici su čvrsto stajali. Sa snažnom verom u Boga oni su mogli reći kao što je rekao Pavle: „Zato ne malaksavamo, pa i ako se naš spoljašnji čovek i raspada, unutrašnji se iz dana u dan obnavlja.“ Ipak, šta je dovelo do tog svakodnevnog obnavljanja? Pavle nastavlja da govori: „Jer naše kratke i lake sadašnje brige donose nam, preko svake mere, večni deo slave, jer mi gledamo ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide, jer su stvari vidljive prolazne a nevidljive su večne“ (2. Korinćanima 4:16-18).

Pavle je ohrabrivao svoju duhovnu braću da ne dozvole problemima, teškoćama, progonstvu — nevoljama ma kakve prirode — da zamrače njihov pogled na slavnu nagradu koja je postavljena pred njih. Oni treba da gledaju iza njihovih sadašnjih okolnosti, zadržavajući svoje oči uperenima na srećan ishod hrišćanskog puta. To je bilo ono što im je pomoglo da na svakodnevnoj osnovi obnavljaju svoju rešenost da navale u bici. Današnji hrišćani su isto tako u potrebi za takvim dobrim duhovnim vidom.

Gledaj na sadašnje nevolje kao na trenutne!

Svidelo nam se to ili ne, mi svakodnevno gledamo stvari koje radije ne bismo gledali. Jedan pogled u ogledalo i ne možemo a da ne primetimo nepoželjne  mrlje i nedostatke fizičkog tela, indikacije telesne nesavršenosti. Kada se zagledamo u ogledalo Božje Reči, vidimo duhovne mane i nedostatke i u nama i u drugima (Jakov 1:22-25). I kada pogledamo dnevne novine ili televizijski ekran, izveštaji o nepravdi, okrutnosti i tragediji diraju nas u srce.

Sotona bi želeo da prouzrokuje da budemo očajni zbog stvari koje vidimo ili da skrenemo na sporedni kolosek i da se pokolebamo u veri. Kako možemo sprečiti da se to desi? Moramo slediti primer koji je postavio Isus Hrist, kao što je i preporučio apostol Petar kada je rekao: „A na to ste i pozvani, jer i Hristos pretrpi za vas, i vama ostavi ugled da idete njegovim tragom“ (1. Petrova 2:21). Isus je bio savršeni primer u svakom aspektu hrišćanskog života.

Ukazujući na Isusa kao na naš uzor, Petar je naročito spomenuo da je Isus patio. Zaista, Isus je u velikoj meri patio dok je bio na zemlji. Kao Jehovin „majstor“ prisutan prilikom stvaranja čovečanstva, on je tačno znao šta Bog namerava s ljudima (Poslovice 8:30, 31, NW). Ali sada je iz prve ruke video šta su im prouzrokovali greh i nesavršenost. Svakodnevno je gledao ljudske nesavršenosti i slabosti i morao je izlaziti na kraj s njima. Mora da je to bilo iskušavajuće za njega (Matej 9:36; Marko 6:34).

Osim nevolja drugih, Isus je gledao i svoje nevolje (Jevrejima 5:7, 8). Ali savršenim duhovnim vidom on je gledao iza njih da bi video nagradu podizanja u besmrtni život radi svog puta integriteta. Zatim bi kao Mesijanski Kralj imao prednost da podigne jadno čovečanstvo iz poniženog stanja do savršenstva kao što je Jehova prvobitno naumio. To što je svoje oči zadržao uperenima na ove nevidljive buduće izglede pomoglo mu je da održi radost u božanskoj službi uprkos nevoljama koje je gledao iz dana u dan. Pavle je kasnije napisao: „U očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega“ (Jevrejima 12:2).

Isus nikada nije dozvolio da teškoće i iskušavajuće okolnosti prouzrokuju da bude očajan, da skrene na sporedan kolosek ili da se pokoleba u svojoj veri. Kao njegovi učenici moramo tesno slediti njegov valjani primer (Matej 16:24).

Usredsredi se na nevidljive večne stvari!

Govoreći o onome što je omogućilo Isusu da ustraje, Pavle je ukazao i na naš put kada je pisao: „Odvažno trčimo u bitku koja nam je određena, [’pažljivo‘, NW] gledajući na začetnika i izvršitelja vere, Isusa“ (Jevrejima 12:1, 2). Da, da bismo uspešno i radosno trčali hrišćanskim putem moramo gledati iza stvari koje su neposredno pred nama. Ali kako možemo ’gledati‘ na Isusa i kako će to uticati na nas?

Kao jedan primer, godine 1914. Isus je bio ustoličen kao kralj Božjeg Kraljevstva i on vlada s neba. Naravno, sve je to nevidljivo za naše fizičke oči. Ipak, ako ’pažljivo gledamo‘ na Isusa, naš duhovni vid će nam pomoći da vidimo da je on sada spreman da preduzme akciju da okonča sadašnji zli sistem stvari i protera Sotonu i njegove demonske horde u sveze neaktivnosti. Gledajući  još dalje, naša duhovna moć vida otkriće divan novi svet u kome „smrti više neće biti, ni žalosti, ni vike, ni boli više neće biti. Što je pre bilo prošlo je“ (Otkrivenje 19:11-16; 20:1-3; 21:4).

Dakle, umesto da budemo opterećeni privremenim nevoljama s kojima se možda svakodnevno moramo suočavati, zašto ne usmerimo naš netremičan pogled na stvari koje su večne? Zašto da očima vere ne gledamo iza bolesti i pohlepe na ovoj zagađenoj zemlji da bismo videli raj ispunjen zdravim, srećnim i brižnim ljudima? Zašto da ne gledamo iza naših nedostataka i fizičkih i duhovnih i da vidimo sebe zauvek oslobođene od njih vrednošću Hristove otkupne žrtve? Zašto da ne gledamo iza krvoprolića koje ostaje iza rata, zločina i nasilja i vidimo kako se novouskrsnute osobe poučavaju u miru i pravednosti od Jehove?

Osim toga, ’pažljivo gledati‘ na Isusa takođe bi uključivalo usmeriti naš duhovni vid na ono što je Kraljevstvo, iako nevidljivo, već postiglo među Božjim narodom na zemlji: jedinstvo, mir, ljubav, bratsku naklonost i duhovno blagostanje. Jedna hrišćanka iz Nemačke je nakon što je pogledala video-kasetu Ujedinjeni božanskom poukom, pisala: „Ova video-kaseta će mi pomoći da sve jače držim u mislima da toliko mnogo hrišćanske braće i sestara širom sveta u ovom trenutku lojalno služi Jehovi — i to uprkos javnom protivljenju. Koliko je dragoceno naše bratsko jedinstvo u svetu nasilja i mržnje!“

Da li i ti ’vidiš‘ Jehovu, Isusa, verne anđele i milione suhrišćana kako stoje na tvojoj strani? Ako da, onda nećeš biti prekomerno zabrinut ’brigama ovoga sveta‘ koje bi te mogle zaglibiti u obeshrabrenje i prouzrokovati da postaneš ’neplodan‘ u hrišćanskoj službi (Matej 13:22). Stoga ’pažljivo gledaj‘ na Isusa time što ćeš usmeriti svoje duhovne oči na Božje uspostavljeno Kraljevstvo i njegove blagoslove, i sadašnje i buduće.

Živi za to da vidiš ono što je nevidljivo!

Dok posmatramo oštar kontrast između Božjeg večnog novog sveta i današnjeg starog sveta koji se raspada, treba da budemo podstaknuti da se ponašamo na takav način da ćemo biti smatrani vrednima da doživimo da doslovno vidimo stvari koje danas možemo videti samo očima vere. Mnoštva uskrsnutih pojedinaca jedva će verovati svojim očima kada se probude i vide pravednu rajsku zemlju toliko drugačiju od sveta koji su gledali pre nego što su umrli. Zamisli našu radost da budemo živi da ih dočekamo i da im objasnimo šta je Bog uradio! (Uporedi s Joilom 2:21-27.)

Da, koliko je dragocen dobar duhovni vid i koliko je bitno da ga zadržimo oštrim! To možemo postići redovnim angažovanjem u ličnom proučavanju Biblije, posećivanjem hrišćanskih sastanaka, razgovaranjem s drugima o našoj nadi zasnovanoj na Bibliji i povrh svega, molitvom za božansko vođstvo. To će održati našu duhovnu moć vida oštrom i jasnom, omogućujući nam da gledamo iza stvari koje vidimo!