Bog brine za tebe

MERI, jedna hrišćanka u svojim poznim 40-im, propatila je mnogo u svom životu. Preljuba njenog supruga vodila je do razvoda pre više od jedne decenije. Odonda se Meri bori da ispuni svoju ulogu samohranog roditelja svoje četvoro dece. Ali ona je još uvek sama i ponekad izgleda da je usamljenost nesnošljiva. Meri se pita: ’Da li to znači da Bog ne brine za mene i moju decu bez oca?‘

Bilo da si doživeo sličnu nesreću ili ne, sigurno možeš imati razumevanja prema Merinim osećanjima. Svi smo mi podnosili iskušavajuće okolnosti i možda smo se baš pitali kada i kako će Jehova delovati u našu korist. Neka od tih iskustava su direktan rezultat našeg držanja Božjih zakona (Matej 10:16-18; Dela apostolska 5:29). Druga su posledica toga što smo nesavršeni ljudi koji žive u svetu kojim vlada Sotona (1. Jovanova 5:19). Apostol Pavle je pisao: „Sva stvorenja u mukama rađanja uzdišu“ (Rimljanima 8:22).

Međutim, činjenica da se suočavaš sa žestokom kušnjom ne znači da te je Jehova odbacio ili da nije zainteresovan za tvoju dobrobit. Kako možeš biti siguran u to? Šta pokazuje da Bog brine za tebe?

Drevni primer

Biblija pruža jasan dokaz Jehovine brige za ljude kao pojedince. Uzmi u obzir Davida. Jehova se lično interesovao za ovog mladog pastira, pronašavši da je ’čovek po njegovom srcu‘ (1. Samuilova 13:14). Kasnije, kada je David vladao kao kralj, Jehova mu je obećao: „Pokazaću se da sam s tobom kud god da ideš“ (2. Samuilova 7:9, NW).

Da li to znači da je David vodio „čaroban“ život, oslobođen svake teškoće? Ne, David se suočavao sa žestokim kušnjama i pre i tokom svoje vladavine. Nekoliko godina pre nego što je postao kralj, nemilosrdno ga je gonio ubilački nastrojen kralj Saul. Tokom ovog perioda svog života David je napisao: „Duša je moja među lavovima ... među ljudima čiji su zubi koplja i strele“ (Psalam 57:5).

Ipak, kroz ovu nevolju David je bio uveren u Jehovinu ličnu brigu. „Ti brojiš korake potucanja moga“, izjavio je u molitvi Jehovi. Da, za Davida je to bilo kao da je Jehova dokumentovao celokupno iskušenje. Zatim je David dodao: „Čuvaj suze moje u tulumima svojim: nisu li i one u knjizi tvojoj?“ a (Psalam 56:9). David je ovom analogijom izrazio poverenje da je Jehova bio svestan ne samo situacije već i njegovog emocionalnog udarca.

Pred kraj svog života David je iz ličnog iskustva mogao napisati: „Gospod učvršćuje korake pravog čoveka i mili su njemu putevi njegovi; ako posrne, ne pada, jer ga Gospod za ruku prihvaća“  (Psalam 37:23, 24). I ti možeš biti uveren da čak i ako su tvoje kušnje stalne i dugotrajne, Jehova primećuje i ceni tvoju ustrajnost. Pavle je pisao: „Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo, posluživši i još dalje služeći svetima“ (Jevrejima 6:10).

Štaviše, Jehova može delovati u tvoju korist time što ti daje snagu da izdržiš kakve god da su prepreke postavljene na tvom putu. „Mnoge su nevolje pravednika“, pisao je David, „ali Gospod uvek ga izbavlja“ (Psalam 34:20). Zaista, Biblija nam kaže da oči Jehovine „gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu“ (2. Letopisa 16:9).

Jehova te privlači

Dodatni dokaz Jehovine lične brige može se naći u Isusovim rečima. „Niko ne može doći k meni“, rekao je, „ako ga ne privuče Otac koji me posla“ (Jovan 6:44). Da, Jehova pojedinačno pomaže ljudima da iskoriste prednosti Hristove žrtve. Kako? U velikoj meri kroz delo propovedanja o Kraljevstvu. Istina, ovo delo služi kao „svedočanstvo svima narodima“, a ipak dostiže ljude na pojedinačnoj osnovi. Činjenica da slušaš poruku o dobroj vesti i da se odazivaš na nju jeste dokaz Jehovine lične zainteresovanosti za tebe (Matej 24:14).

Pomoću svetog duha Jehova privlači pojedince svom Sinu i nadi večnog života. To svima omogućuje da shvate i primene duhovne istine uprkos bilo kakvim nasleđenim ograničenjima i nesavršenostima. Zaista, osoba ne može razumeti Božje namere bez pomoći Božjeg duha (1. Korinćanima 2:11, 12). ’Nemaju svi veru‘, kao što je Pavle pisao Solunjanima (2. Solunjanima 3:2). Jehova obezbeđuje svoj duh samo onima koji ispoljavaju spremnost da budu privučeni k njemu.

Jehova privlači ljude jer ih voli kao pojedince i želi da postignu spasenje. Kakav snažan dokaz Jehovine lične brige! Isus je rekao: „Tako nije volja Oca vašega nebeskoga da se izgubi ni jedan od ovih malih“ (Matej 18:14). Da, u Božjim očima svaka osoba je važna kao poseban pojedinac. Zbog toga je Pavle mogao napisati: „[On] će dati svakome po delima njegovim“ (Rimljanima 2:6). I apostol Petar je rekao: „Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu“ (Dela apostolska 10:34, 35).

Isusova čuda

Božja lična zainteresovanost za ljude bila je dirljivo pokazana čudima koja je činio njegov Sin, Isus. Ta lečenja su bila propraćena dubokim osećanjem (Marko 1:40, 41). Pošto Isus „ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini“, njegova samilost oslikava dirljiv portret Jehovine zabrinutosti za svakog svog slugu (Jovan 5:19).

Razmotrimo izveštaj o jednom čudu koje je Isus izvršio, a koje je zapisano u Marku 7:31-37. Ovde je Isus izlečio jednog čoveka koji je bio gluv i koji je patio od govornih poremećaja. „On ga [tog čoveka] uze na stranu, daleko od naroda“, priča Biblija. Zatim „pogledavši na nebo uzdahnu, i reče: Efata, to jest: otvori se!“

 Zašto je Isus uzeo na stranu tog čoveka? Pa, verovatno bi se čovek koji je jedva mogao govoriti osećao nelagodno pred posmatračima. Isus je mogao primetiti nelagodnost tog čoveka i zato je izabrao da ga nasamo izleči. „Cela priča“, primećuje jedan izučavalac Biblije, „najživopisnije nam pokazuje da Isus nije smatrao tog čoveka pukim slučajem; smatrao ga je pojedincem. Taj čovek je imao posebnu potrebu i poseban problem, i s najnežnijom pažljivošću Isus je postupao s njim na način koji je poštedeo njegova osećanja i na način koji je on mogao razumeti.“

Ovaj izveštaj pokazuje da je Isus bio lično zainteresovan za ljude. Možeš biti siguran da je on baš tako zainteresovan i za tebe. Istina, njegova žrtvena smrt bila je izraz ljubavi prema celom svetu iskupljivog čovečanstva. Ipak, taj postupak možeš shvatiti lično, kao što ga je shvatio i Pavle koji je pisao: ’Sin Božji, koji me je ljubio i koji je sebe za mene predao‘ (Galatima 2:20). I pošto je Isus zapazio da ’ko je video njega, video je oca‘ možemo biti sigurni da je Jehova isto tako zainteresovan za svakog svog slugu (Jovan 14:9).

Jehova postaje Nagradilac

Usvajanje spoznanja Boga uključuje spoznati svaku fasetu njegove ličnosti  kako su otkrivene u Bibliji. Sâmo ime Jehova, koje znači „On prouzrokuje da postaje“, podrazumeva da Jehova može postati šta god izabere da bi izvršio svoju volju. On je kroz istoriju uzimao različite uloge, uključujući ulogu Stvoritelja, Oca, Suverenog Gospoda, Pastira, Jehove nad vojskama, Slušača molitve, Sudije, Veličanstvenog Instruktora i Otkupitelja. b

Da bismo cenili puno značenje Božjeg imena moramo spoznati Jehovu i u ulozi Nagradioca. Pavle je pisao: „Bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6).

Jehova je obećao večni život na rajskoj zemlji onima danas koji izabiraju da mu služe celim srcem. Nije sebično radosno iščekivati ispunjenje tog veličanstvenog obećanja, niti je arogantno zamišljati sebe tamo. Mojsije je ’gledao na nagradu‘ (Jevrejima 11:26). Pavle je isto tako željno očekivao ispunjenje Božjeg obećanja za verne pomazane hrišćane. On je pisao: „Trčim prema cilju za nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva“ (Filipljanima 3:14, Ča).

I ti možeš radosno iščekivati nagradu koju Jehova obećava onima koji istraju. Očekivanje te nagrade je sastavni deo tvog spoznanja Boga i tvoje istrajnosti u njegovoj službi. Stoga svakodnevno meditiraj o blagoslovima koje Jehova čuva za tebe. Meri, spomenuta na početku, uložila je poseban trud da to radi. „Nedavno sam prvi put u svom životu“, kaže ona, „prihvatila da se Isusova otkupna žrtva odnosi i na mene. Počinjem da osećam da Jehova brine za mene kao osobu. Više od 20 godina sam hrišćanka ali tek nedavno sam zaista počela da verujem u to.“

Kroz proučavanje i iskreno meditiranje o Bibliji, Meri je zajedno s milionima drugih saznala da Jehova brine o svom narodu ne samo kao o grupi već kao i o pojedincima. Apostol Petar je bio toliko uveren u to da je pisao: „Sve svoje brige metnite na njega, jer se on [Bog] brine za vas“ (1. Petrova 5:7). Da, Bog brine za tebe!

[Fusnote]

[Okvir na 6. strani]

Uskrsenje — dokaz da Bog brine

UVERLJIV dokaz Božje zainteresovanosti za svakog pojedinca nalazi se u Bibliji, u Jovanu 5:28, 29: „Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih.“

Interesantno je da se grčka reč mnemeion (spomen-grob) ovde koristi umesto reči tafos (grob). Reč tafos jednostavno prenosi misao o sahrani. Ali mnemeion sugeriše da se pamti prošlost osobe koja je umrla.

S obzirom na to, razmisli samo o tome šta će uskrsenje zahtevati od Jehove Boga. Da bi nekoga vratio u život on mora znati sve o toj osobi — uključujući i njegove ili njene nasleđene osobine i kompletnu memoriju. Samo tada bi taj pojedinac mogao biti vraćen sa istim identitetom.

Naravno, to je nemoguće s ljudske tačke gledišta, ali „kod Boga [je] sve moguće“ (Marko 10:27). On čak može dokučiti šta je u srcu neke osobe. Čak i ako je osoba već vekovima mrtva, Božje uspomene na tu osobu su nepogrešive; one ne mogu izbledeti (Jov 14:13-15). Tako, kada je spomenuo Avrama, Isaka i Jakova, Isus je čak i vekovima nakon što su umrli mogao reći da Jehova „nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi“ (Luka 20:38).

Prema tome, do podrobnih pojedinosti milijarde onih koji su umrli nalaze se u sećanju Jehove Boga. Kakav zadivljujuć dokaz da Bog brine o ljudima na pojedinačnoj osnovi!

[Slika na 7. strani]

Isus se lično interesovao za one koje je lečio