„Da ne smalakšu ruke tvoje“
„Da ne smalakšu ruke tvoje“
„Ne boj s e! Da ne smalakšu ruke tvoje, Sione! Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj“ (SOFONIJA 3:16, 17).
1. Šta je jedan izučavalac Biblije rekao u vezi sa Sofonijinim proročanstvom?
SOFONIJINO proročanstvo je ukazivalo na vreme daleko iza svog prvog ispunjenja u sedmom i šestom veku pre n. e. U svom komentaru Sofonije, profesor K. F. Kil je napisao: „Sofonijino proročanstvo ... ne samo što započinje objavom o univerzalnoj presudi nad celim svetom, iz koje se podiže presuda koja će zadesiti Judu zbog njenih greha, i svet naroda zbog njegovog neprijateljstva prema Jehovinom narodu, već ono obrađuje čitav veliki i strašni dan Jehovin.“
2. Koje sličnosti postoje između stanja u Sofonijinim danima i situacije unutar hrišćanskog sveta danas?
2 Danas, Jehovina sudska presuda jeste da okupi narode za uništenje u daleko većoj razmeri nego u Sofonijinim danima (Sofonija 3:8). Ti narodi koji tvrde da su hrišćanski naročito su prekorljivi pred Bogom. Baš kao što je Jerusalim platio strašnu cenu za svoju nevernost Jehovi, tako i hrišćanski svet mora odgovarati pred Bogom za svoje raspusničke puteve. Božanske presude koje su izrečene protiv Jude i Jerusalima u Sofonijinim danima primenjuju se s još većom snagom na crkve i sekte hrišćanskog sveta. One takođe kaljaju čisto obožavanje svojim doktrinama koje sramote Boga, od kojih su mnoge paganskog porekla. Oni žrtvuju milione svojih zdravih sinova na savremenom oltaru rata. Osim toga, stanovnici antitipnog Jerusalima mešaju takozvano hrišćanstvo sa astrologijom, spiritističkim postupcima i ponižavajućim seksualnim nemoralom, što podseća na obožavanje Vala (Sofonija 1:4, 5).
3. Šta se može reći za mnoge današnje svetovne vođe i političke vlade, i šta je Sofonija prorokovao?
3 Mnoge političke vođe hrišćanskog sveta vole da budu viđene u crkvi. Ali poput Judinih ’knezova‘, mnogi od njih iskorišćavaju ljude poput ’lavova koji riču‘ i proždrljivih ’vukova‘ (Sofonija 3:1-3). Politički lakeji takvih pojedinaca ’kuću gospodara pune nasiljem i prevarom‘ (Sofonija 1:9). Podmićivanje i korupcija preovladavaju. Što se tiče političkih vladavina unutar i izvan hrišćanskog sveta, sve veći broj njih ’ponosno se podiže‘ protiv naroda Jehove nad vojskama, njegovih Svedoka, ophodeći se prema njima kao prema prezrenoj ’sekti‘ (Sofonija 2:8, NW; Dela apostolska 24:5, 14). U vezi sa svim takvim političkim vođama i njihovim sledbenicima, Sofonija je prorokovao: „Neće ih moći izbaviti ni srebro ni zlato njihovo u dan gneva Gospodnjega. Svu će zemlju proždreti oganj ljubomore njegove, jer će on za čas stanovnike zemlje istrebiti“ (Sofonija 1:18).
’Pošteđeni u dan gneva Gospodnjeg‘
4. Šta pokazuje da će biti preživelih u Jehovinom velikom danu, ali šta moraju raditi?
4 Nisu svi stanovnici Jude u sedmom veku pre n. e. bili istrebljeni. Slično tome, biće preživelih u Jehovinom velikom danu. Takvima je Jehova preko proroka Sofonije rekao: „Pre no što se sud izvrši i dan kao pleva prođe; pre neg na vas padne gnev Gospodnji plameni; pre neg na vas padne dan gneva Gospodnjeg! Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji naredbe njegove vršite; tražite pravdu, tražite smernost! Valjda će vas poštedeti dan gneva Gospodnjeg!“ (Sofonija 2:2, 3).
5. U ovom vremenu kraja, ko je prvi pazio na Sofonijino upozorenje, i kako ih Jehova koristi?
5 U vremenu kraja ovog sveta, prvi koji je pazio na proročanski poziv bio je ostatak duhovnih Izraelaca, pomazani hrišćani (Rimljanima 2:28, 29; 9:6; Galatima 6:16). Pošto su tražili pravdu i smernost i pošto su pokazali poštovanje prema Jehovinim sudskim odlukama, bili su 1919. izbavljeni od Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije, i ponovo vraćeni u božansku naklonost. Od tada, a naročito od 1922, ovaj verni ostatak neustrašivo objavljuje Jehovine presude protiv crkava i sekti hrišćanskog sveta i protiv političkih naroda.
6. (a) Šta je Sofonija prorekao u vezi s vernim ostatkom? (b) Kako se ispunilo ovo proročanstvo?
6 O ovom vernom ostatku, Sofonija je prorekao: „Ostaviću usred tebe narod skroman i malen koji će u imenu Gospodnjemu zaklona da nađe. Ostatak Izrailjev neće bezakonje učiniti, neće laž govoriti, niti će prevaran jezik u ustima njegovim se naći; al’ će oni pasti, i odmaraće se, i niko im smetati neće“ (Sofonija 3:12, 13). Ovi pomazani hrišćani su Jehovino ime uvek držali istaknuto, ali pogotovo od 1931, kad su usvojili ime Jehovini svedoci (Isaija 43:10-12). Ističući pitanje Jehovine suverenosti, oni pokazuju poštovanje prema božanskom imenu, i to se pokazuje kao njihovo utočište (Poslovice 18:10). Jehova ih duhovno obilno hrani, i oni bez straha prebivaju u duhovnom raju (Sofonija 3:16, 17).
„Ime i hvalu među svim narodima“
7, 8. (a) Koje se daljnje proročanstvo ispunilo na ostatku duhovnog Izraela? (b) Šta su milioni ljudi prepoznali, i šta ti lično osećaš u ovom pogledu?
7 Duboka privrženost ostatka Jehovinom imenu i pravednim načelima iz njegove Reči nije prošla nezapaženo. Iskreni ljudi su videli razliku između ponašanja ovog ostatka i pokvarenosti i licemernosti političkog i religioznog vođstva ovoga sveta. Jehova je blagoslovio ’[duhovni] ostatak Izraelov‘. On ih je počastvovao prednošću da nose njegovo ime, i učinio je da imaju dobru reputaciju među narodima zemlje. O ovome je prorokovao Sofonija: „U to ću vas vreme vratiti, u to ću vas vreme sabrati; jer ću od vas primer slave i hvale [„ime i hvalu među svim narodima“, NW] učiniti po svim narodima zemlje, kada na oči vaše vratim roblje vaše, govori Gospod“ (Sofonija 3:20).
8 Od 1935, doslovno milioni ljudi shvataju da je Jehovin blagoslov na tom ostatku. Oni s veseljem slede ove duhovne Jevreje, to jest Izraelce, govoreći: „Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23). Ove „druge ovce“ vide u tom pomazanom ostatku ’vernog i razboritog roba‘, koga je Hrist postavio „nad svim imanjem svojim“. Oni zahvalno učestvuju u uzimanju duhovne hrane koju klasa roba priprema „na vreme“ (Jovan 10:16; Matej 24:45-47, NW).
9. Kojim su „jezikom“ milioni ljudi naučili da govore, i u kojem velikom delu druge ovce služe „rame uz rame“ s pomazanim ostatkom?
9 Zajedno s ostatkom, ovi milioni drugih ovaca uče da žive i govore u skladu s ’čistim jezikom‘. a Jehova je preko Sofonije prorekao: „U to vreme ću dati narodima promenu u čist jezik, da bi svi prizivali ime Jehovino, da bi mu služili rame uz rame“ (Sofonija 3:9, NW). Da, druge ovce ujedinjeno služe Jehovi „rame uz rame“ s pomazanim članovima ’malog stada‘ u hitnom delu propovedanja ’jevanđelja o kraljevstvu za svedočanstvo svim narodima‘ (Luka 12:32; Matej 24:14).
’Doći će dan Gospodnji‘
10. U šta je pomazani ostatak uvek bio uveren i šta će oni, kao klasa, doživeti da vide?
10 Pomazani ostatak je neprestano imao na umu nadahnutu izjavu apostola Petra: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje. Ali će doći dan Gospodnji kao lupež“ (2. Petrova 3:9, 10). Članovi klase vernog roba nikada nisu imali bilo kakve sumnje o dolasku Jehovinog dana u naše vreme. Ovaj veliki dan će započeti izvršenjem Božjih presuda protiv hrišćanskog sveta, antitipa Jerusalima, i ostatka Vavilona velikog (Sofonija 1:2-4; Otkrivenje 17:1, 5; 19:1, 2).
11, 12. (a) Koji se drugi deo Sofonijinog proročanstva ispunjava na ostatku? (b) Kako pomazani ostatak pazi na poziv „Da ne smalakšu ruke tvoje“?
11 Verni ostatak se raduje što je 1919. bio oslobođen od duhovnog zarobljeništva u Vavilonu velikom, svetskom carstvu krive religije. On je doživeo ispunjenje Sofonijinog proročanstva: „Glas radosti puštaj, kćeri Sionska! Glas veselja puštaj, Izrailju! Raduj se i veseli se iz sveg srca, kćeri Jerusalimska! Uklonio je Gospod kazne tvoje, udaljio neprijatelja tvoga. Kralj je Izrailjev, Gospod, usred tebe; nemaš više da se zla bojiš! U taj dan reći će se Jerusalimu: Ne boj se! Da ne smalakšu ruke tvoje, Sione! Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj“ (Sofonija 3:14-17).
12 Uz uverenje i obilan dokaz da je Jehova Bog usred njih, pomazani ostatak je neustrašivo išao napred ispunjavajući svoj božanski zadatak. On propoveda dobru vest o Kraljevstvu i obznanjuje Jehovine presude protiv hrišćanskog sveta, ostatka Vavilona velikog i čitavog Sotoninog zlog sistema stvari. Kroz sito i rešeto, tokom decenija od 1919, on je slušao božansku zapovest: „Ne boj se! Da ne smalakšu ruke tvoje.“ On nije omlitavio ruke u distribuisanju milijardi traktata, časopisa, knjiga i brošurica što objavljuju Jehovino Kraljevstvo. On je primer koji nadahnjuje na veru za druge ovce koje se, od 1935, skupljaju na njegovoj strani.
„Da ne smalakšu ruke tvoje“
13, 14. (a) Zašto su se neki Jevreji odvratili od služenja Jehovi, i kako je to postalo vidljivo? (b) Šta bi bilo nemudro da radimo, i u kom poslu ne bi trebalo da pustimo da nam smalakšu ruke?
13 Dok ’ostajemo u iščekivanju‘ Jehovinog velikog dana, kako možemo izvući praktičnu korist iz Sofonijinog proročanstva? Prvo, treba da se čuvamo da ne postanemo poput Jevreja u Sofonijinim danima koji su se odvratili od sleđenja Jehove jer su sumnjali u pogledu blizine Jehovinog dana. Takvi Jevreji nisu obavezno javno izražavali svoje sumnje, ali je njihov način postupanja otkrio da oni nisu zaista verovali da je Jehovin veliki dan blizu. Oni su se koncentrisali na zgrtanje bogatstva umesto na to da ostanu u iščekivanju Jehove (Sofonija 1:12, 13; 3:8).
14 Danas uopšte nije vreme da se dozvoli sumnjama da u našim srcima uhvate korena. Bilo bi vrlo nemudro da u našem srcu i mislima odložimo dolazak Jehovinog dana (2. Petrova 3:1-4, 10). Mi treba da izbegavamo da se odvraćamo od sleđenja Jehove ili toga ’da dopustimo da nam smalakšu ruke‘ u njegovoj službi. Ovo uključuje da u našem propovedanju ’jevanđelja‘ ’ne radimo nemarnom rukom‘ (Poslovice 10:4; Marko 13:10).
Pobediti ravnodušnost
15. Šta bi moglo izazvati da omlitavimo ruke u Jehovinoj službi, i kako je ovaj problem bio prorečen u Sofonijinom proročanstvu?
15 Drugo, mi treba da budemo budni na oslabljujuće uticaje ravnodušnosti. U mnogim zemljama Zapada, nezainteresovanost za duhovne stvari može postati uzrok obeshrabrenja među nekim propovednicima dobre vesti. Takva ravnodušnost je postojala i u Sofonijinim danima. Jehova je preko svog proroka izjavio: „[Ja ću] pretražiti ... ljude koji ... u srcu svome vele: Ne čini Gospod ni dobra ni zla“ (Sofonija 1:12). Pišući o ovom odlomku u knjizi Cambridge Bible for Schools and Colleges, A. B. Davidson je izjavio da se on odnosi na ljude koji su „potonuli u neosetljivu ravnodušnost ili čak u nevericu u bilo kakvo mešanje više sile u poslove čovečanstva“.
16. Koje stanje uma postoji među mnogim članovima crkava hrišćanskog sveta, ali kakvo nam ohrabrenje Jehova daje?
16 Ravnodušnost je danas preovladavajući stav u mnogim delovima planete, pogotovo u imućnijim narodima. Čak i članovi crkava hrišćanskog sveta jednostavno ne veruju da će Jehova Bog u naše vreme intervenisati u stvarima ljudi. Oni odbacuju naše napore da ih dostignemo s dobrom vešću o Kraljevstvu bilo skeptičnim osmehom ili kratkim odgovorom „Ne interesuje me!“ Pod ovakvim okolnostima, postojanost u delu svedočenja zaista može biti izazov. To ispituje našu ustrajnost. Ali posredstvom Sofonijinog proročanstva, Jehova osnažuje svoj verni narod, govoreći: „Da ne smalakšu ruke tvoje,... Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj; od tebe će on učiniti radost svoju najveću, zanos veselja imaće za tebe“ (Sofonija 3:16, 17).
17. Koji dobar primer bi trebalo noviji među drugim ovcama da slede, i kako?
17 U savremenoj istoriji Jehovinog naroda, činjenica je da su ostatak, kao i stariji među drugim ovcama, obavili ogromno delo sakupljanja u ovim poslednjim danima. Svi ovi verni hrišćani pokazivali su ustrajnost decenijama. Oni nisu dozvolili da ih ravnodušnost od strane većine u hrišćanskom svetu obeshrabri. Tako neka noviji među drugim ovcama ne dopuste da izgube volju zbog ravnodušnosti prema duhovnim stvarima koja danas toliko preovladava u mnogim zemljama. Neka ne dopuste ’da im ruke smalakšu‘ ili klonu. Neka iskoriste svaku priliku da prezentuju Kulu stražaru, Probudite se! i druge divne publikacije naročito osmišljene da pomognu ovcama sličnim ljudima da nauče istinu o Jehovinom danu i blagoslovima koji će uslediti.
Napred dok iščekujemo taj veliki dan!
18, 19. (a) Koje ohrabrenje da ustrajemo nalazimo u Mateju 24:13 i Isaiji 35:3, 4? (b) Kako ćemo biti blagoslovljeni ako ujedinjeno idemo napred u Jehovinoj službi?
18 Isus je izjavio: „Koji ustraje do kraja, taj će biti blažen“ (Matej 24:13). Dakle, bez ’klonulih ruku‘ ili ’iznemoglih kolena‘ dok iščekujemo Jehovin veliki dan! (Isaija 35:3, 4). Sofonijino proročanstvo utešno kaže o Jehovi: ’kao junak izbaviće‘ (Sofonija 3:17). Da, Jehova će izbaviti ’veliko mnoštvo‘ u konačnoj fazi ’velike nevolje‘, kad svom Sinu naredi da u paramparčad razbije političke narode koji se stalno ’ponosno podižu‘ protiv njegovog naroda (Otkrivenje 7:9, 14; Sofonija 2:10, 11, NW; Psalam 2:7-9).
19 Kako se Jehovin veliki dan približava, idimo revno napred, služeći „rame uz rame“! (Sofonija 3:9, NW). Čineći to, mi sami a i bezbrojni drugi bićemo u položaju da budemo ’pošteđeni u dan gneva Gospodnjega‘, i budemo svedoci posvećenja njegovog svetog imena.
[Fusnota]
a Za kompletnu diskusiju o ’čistom jeziku‘ vidi Kulu stražaru od 1. aprila 1991, strane 20-5, i 1. maja 1991, strane 10-20.
U pregledu
◻ U kojim pogledima religiozna situacija unutar hrišćanskog sveta odgovara situaciji u Sofonijinim danima?
◻ Kako mnogi današnji politički lideri liče na svetovne ’knezove‘ u vreme Sofonije?
◻ Koja se obećanja iz Sofonije ispunjavaju na ostatku?
◻ Šta shvataju milioni ljudi?
◻ Zašto ne treba da dopustimo da nam smalakšu ruke u Jehovinoj službi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 15. strani]
Poput Sofonije, verni ostatak pomazanih hrišćana neustrašivo objavljuje Jehovine presude
[Slike na 18. strani]
„Druge ovce“ ne dopuštaju da ih ravnodušnost ljudi obeshrabri