Hvali Kralja večnosti!
Hvali Kralja večnosti!
„Gospod je kralj od uvek i doveka“ (PSALAM 10:16).
1. Koja se pitanja javljaju u pogledu večnosti?
VEČNOST — šta bi ti rekao da je to? Misliš li da vreme zaista može trajati zauvek? Pa, nema sumnje da se vreme proteže zauvek u prošlost. Zašto se onda ne bi zauvek protezalo i u budućnost? Zaista, prevod Biblije Novi svet ukazuje na Boga da biva hvaljen „od vremena nedoglednog do vremena nedoglednog“ (Psalam 41:13). Šta znači ovaj izraz? U razumevanju toga može nam pomoći osvrtanje na jednu s tim povezanu temu — prostor.
2, 3. (a) Koja nam pitanja, koja uključuju prostor, pomažu da shvatimo večnost? (b) Zašto treba da želimo da obožavamo Kralja večnosti?
2 Koliko je velik prostor? Ima li nekih granica? Sve do pre 400 godina, mislilo se da je naša zemlja centar svemira. Onda je Galilej razvio teleskop, i time obezbedio u velikoj meri prošireni pogled nebesa. Sada je Galilej mogao da vidi mnogo više zvezda i da pokaže da se Zemlja i druge planete okreću oko Sunca. Mlečni put nije više izgledao mlečno. Pokazalo se da je to galaksija zvezda, njih oko stotinu milijardi. Mi nikada ne bismo mogli da izbrojimo tako mnogo zvezda, čak ni za ceo život. Kasnije su astronomi nastavili da pronalaze milijarde galaksija. One se prostiru u beskrajnom prostoru, dokle god mogu da prodru najjači teleskopi. Izgleda da prostor nema granice. Isti je slučaj i s večnošću — ona nema granice.
3 Izgleda da je predstava o večnosti izvan moći razumevanja našeg ograničenog ljudskog mozga. Međutim, postoji Neko ko to u potpunosti razume. On može izbrojati, da, čak imenovati beskrajne kvadrilione zvezda u njihovim milijardama galaksija! Taj Neko kaže: „Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove i s velike sile i moći njegove ni jedno ne izostaje. Ne znaš li to, nisi li to naučio? Bog je, Gospod večni, krajeve zemlje stvorio: ne muči se on niti sustaje; razum njegov ne može se izmeriti“ (Isaija 40:26, 28). Kakav veličanstven Bog! Sasvim sigurno, on je Bog koga treba da želimo da obožavamo!
„Kralj od uvek i doveka“
4. (a) Kako je David izrazio cenjenje prema Kralju večnosti? (b) Šta je jedan od najvećih naučnika u istoriji zaključio što se tiče porekla svemira?
4 U Psalmu 10:16, David kaže o Stvoritelju, Bogu: „Gospod je kralj od uvek i doveka.“ A u Psalmu 29:10, on ponavlja: „Gospod je na svom prestolu Kralj večni.“ Da, Jehova je Kralj večnosti! Nadalje, David svedoči da je taj uzvišeni Kralj Dizajner i Tvorac svega što posmatramo u prostoru, govoreći u Psalmu 19:2: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi.“ Oko 2 700 godina kasnije, čuveni naučnik ser Isak Njutn složio se s Davidom pišući: „Ovaj krajnje elegantan sistem sunaca, planeta i kometa mogao bi nastati samo iz namere i suvereniteta jednog prosvetljenog i moćnog bića.“
5. Šta su Isaija i Pavle pisali o Izvoru mudrosti?
5 Kako samo treba da nas učini poniznima saznanje da Suvereni Gospod Jehova, koga čak ni prostrana ’nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu obuhvatiti‘, živi večno! (1. Kraljevima 8:27). Jehova, opisan u Isaiji 45:18 kao „stvoritelj neba ... koji je sazdo i utvrdio zemlju“, Izvor je mudrosti koja je daleko opsežnija od onoga što mozak smrtnih ljudi može dokučiti. Jehova je rekao, kao što je istaknuto u 1. Korinćanima 1:19: „Uništiću mudrost mudrih, i razumnih razum ukinuću.“ Na to je apostol Pavle dodao u 20. stihu: „Gde je mudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovoga veka? Nije li Bog pokazao da je mudrost ovoga sveta ludost?“ Da, kao što Pavle nadalje kaže u 3. poglavlju, 19. stihu, „mudrost ovoga sveta [je] ludost pred Bogom“.
6. Na šta Propovednik 3:11 ukazuje kao na „večnost“?
6 Nebeska tela su deo stvarstva na koje je ukazao kralj Solomon: „Svaku lepu stvar [Bog] u svoje vreme čini. On je njima u srce i misao o večnosti metnuo, jer delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može“ (Propovednik 3:11). Zaista, u srce čoveka usađeno je da pokuša da otkrije značenje „večnosti“, to jest, značenje beskrajnog vremena. Ali, da li on uopšte može steći takvo spoznanje?
Veličanstven izgled na život
7, 8. (a) Kakav veličanstven izgled na život leži pred čovečanstvom, i kako se može postići? (b) Zašto treba da se radujemo što će se božansko obrazovanje nastaviti u svu večnost?
7 Isus Hrist je rekao u molitvi Jehovi: „Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Kako možemo steći takvo spoznanje? Treba da proučavamo Božju Reč, Bibliju. Tako možemo steći tačno spoznanje o Božjim veličanstvenim namerama, uključujući i pripremu učinjenu kroz njegovog Sina za večni život na rajskoj zemlji. To će biti „pravi život“ na koji se ukazuje u 1. Timoteju 6:19. To će biti u skladu s onim što Efescima 3:11 opisuje kao ’večnu namisao koju [Bog] ispuni u Isusu Hristu, Gospodu našemu‘.
8 Da, mi grešni ljudi možemo postići večni život kroz božansko obrazovanje i veru u Isusovu otkupnu žrtvu. Koliko će to obrazovanje trajati? Nastaviće se u svu večnost dok čovečanstvo bude progresivno poučavano mudrosti našeg Stvoritelja. Jehovina mudrost nema granice. Priznajući to, apostol Pavle je uzviknuo: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjega! Kako su neispitljivi sudovi njegovi i neistražljivi putevi njegovi!“ (Rimljanima 11:33). Zaista je prikladno što 1. Timoteju 1:17 (NW) naziva Jehovu ’Kraljem večnosti‘!
Jehovina stvaralačka mudrost
9, 10. (a) Kakva je veličanstvena dela Jehova izvršio u pripremanju zemlje kao njegovog poklona čovečanstvu? (b) Kako se Jehovina izvanredna mudrost ispoljava u njegovim delima stvaranja? (Vidi okvir.)
9 Osmotrimo divno nasleđe koje je Kralj večnosti obezbedio za nas ljude. Psalam 115:16 nam kaže: „Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je sinovima čovečjim dao.“ Zar ne misliš da je to divna stvar poverena na čuvanje? Sigurno da jeste! I kako samo cenimo izvanredno predviđanje našeg Stvoritelja kada je pripremao zemlju kao naš dom! (Psalam 107:8).
10 Na zemlji su se odigrali čudesni događaji tokom šest stvaralačkih ’dana‘ iz 1. poglavlja Postanja, s tim da je svaki dan obuhvatao hiljade godina. Ova Božja dela stvaranja konačno bi čitavu zemlju prekrila zelenim travnatim tepihom, veličanstvenim šumama i raznobojnim cvećem. Bila bi napunjena mnoštvima egzotičnih morskih stvorenja, jatima divnih krilatih ptica i beskrajnim vrstama domaćih i divljih životinja, od kojih se sve razmnožavaju ’po vrstama svojim‘. Nakon opisa stvaranja čoveka i žene, Postanje 1:31 izveštava: „Pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše.“ Kakva je prekrasna okolina okruživala te prve ljude! Zar ne primećujemo u svim ovim delima stvaranja mudrost, predviđanje i brigu Stvoritelja punog ljubavi? (Isaija 45:11, 12, 18).
11. Kako je Solomon veličao Jehovinu stvaralačku mudrost?
11 Solomon je bio osoba koja se divila mudrosti Kralja večnosti. On je uvek iznova skretao pažnju na Stvoriteljevu mudrost (Poslovice 1:1, 2; 2:1, 6; 3:13-18). Solomon nas uverava da „zemlja jednako [„uvijek“, DK] stoji“. On je cenio mnoga čuda stvaranja, uključujući i ulogu koju kišni oblaci igraju u osvežavanju naše zemlje. Stoga je pisao: „Sve reke u more teku, a more nikako da se prepuni; i one i dalje teku kud su tekle“ (Propovednik 1:4, 7). Tako se događa da nakon što kiše i reke osveže zemlju, njihove vode se iz okeana ponovo vraćaju u oblake. Kakva bi zemlja bila i gde bismo mi bili bez tog prečišćavanja i prerađivanja vode?
12, 13. Kako možemo pokazati cenjenje prema Božjem stvarstvu?
12 Naše cenjenje ravnoteže u prirodi treba da bude potkrepljeno postupcima, kao što je kralj Solomon zapazio u završnim rečima knjige Propovednika: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve. Jer će svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:15, 16). Treba da se bojimo da učinimo bilo šta što ne bi bilo ugodno Bogu. Radije treba da nastojimo da ga slušamo sa strahom punim poštovanja.
13 Mi sigurno treba da želimo da hvalimo Kralja večnosti za njegova slavna dela stvaranja! Psalam 104:24 objavljuje: „Mnogo li je dela tvojih, Gospode! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga.“ Radosno se složimo sa zadnjim stihom ovog psalma tako što ćemo govoriti sebi i drugima: „Blagosiljaj dušo moja, Gospoda! Aliluja!“
Kruna zemaljskih dela stvaranja
14. Na koje načine je Božje ljudsko stvarstvo daleko superiornije od životinja?
14 Sva Jehovina dela stvaranja su majstorska. Ali najizuzetnije zemaljsko delo stvaranja smo mi — čovečanstvo. Adam a zatim i Eva stvoreni su kao vrhunac Jehovinog šestog stvaralačkog dana — kao stvorenja daleko superiornija od riba, ptica i životinja! Dok su mnoga od tih stvorenja instinktivno mudra, čovečanstvo je obdareno snagom razuma, savešću koja može razlikovati ispravno od pogrešnog, sposobnošću da planira za budućnost i urođenom željom da obožava. Kako je sve to nastalo? Umesto da je evoluirao od nerazumnih životinja, čovek je bio stvoren po Božjem obličju. U skladu s tim, samo čovek može odražavati osobine našeg Stvoritelja, koji se identifikovao kao „Gospod, Gospod, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6).
15. Zašto treba ponizno da hvalimo Jehovu?
15 Hvalimo Jehovu i zahvaljujmo mu za izvanredan dizajn našeg tela. Naša krv, neophodna za život, napravi krug kroz telo svakih 60 sekundi. Kao što 5. Mojsijeva 12:23 (DK) navodi, ’krv je duša‘ — naš život — dragocena u Božjim očima. Čvrste kosti, fleksibilni mišići i nervni sistem koji brzo reaguje krunisani su mozgom daleko superiornijim od bilo kog životinjskog mozga i sa sposobnostima koje kompjuter veličine solitera ni približno ne bi mogao imati. Zar te to ne navodi da budeš ponizan? Trebalo bi (Poslovice 22:4, NW). Uzmimo u obzir i sledeće: naša pluća, grlo, jezik, zubi i usta međusobno deluju kako bi proizveli ljudski govor na bilo kom od hiljada jezika. David je za Jehovu sastavio odgovarajuću pesmu, rekavši: „Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14). Pridružimo se Davidu u zahvalnom hvaljenju Jehove, našeg veličanstvenog Dizajnera i Boga!
16. Kakvu je pesmu u hvaljenju Jehove napisao jedan čuveni muzičar, i na koji se podstičući poziv možemo odazvati?
16 Libreto jednog oratorijuma iz 18. veka od Jozefa Hajdna u hvaljenju Jehovi navodi: „Dajte mu hvalu, sva dela Njegova što ste tako divna! Pevajte Njegovu čast, pevajte Njegovu slavu, blagosiljajte i veličajte Njegovo ime! Jehovina hvala traje zauvek, Amin, Amin!“ Još su divniji nadahnuti izrazi koji se u psalmima često ponavljaju, kao što je poziv koji se u 107. psalmu četiri puta razleže: „Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu, za čudesa njegova radi sinova čovečjih.“ Da li se pridružuješ toj hvali? Treba da to činiš, jer sve što je zaista lepo ima kao svoj izvor Jehovu, Kralja večnosti.
Još moćnija dela
17. Kako ’pesma Mojsija i jagnjeta‘ veliča Jehovu?
17 Tokom proteklih šest hiljada godina, Kralj večnosti je izvršio još moćnija dela. U završnoj knjizi Biblije, u Otkrivenju 15:3, 4, čitamo o onima na nebu koji su trijumfovali nad demonskim neprijateljima: „I oni pevahu pesmu Mojsija, sluge Božjega i pesmu jagnjetovu, govoreći: ’Velika su i divna dela tvoja, Gospode, Bože svemoćni! Pravedni su i istiniti putevi tvoji, kralju vekova! Ko se neće bojati tebe, Gospode, i slaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet, jer će svi narodi doći i pokloniti se pred tobom, jer se objaviše sudovi tvoji.‘“ Zašto je ovo nazvano ’pesma Mojsija i jagnjeta‘? Da vidimo.
18. Na koje moćno delo seća pesma u 15. poglavlju Izlaska?
18 Pre oko 3 500 godina, kada je faraonova moćna vojska izginula u Crvenom moru, Izraelci su zahvalno hvalili Jehovu u pesmi. U Izlasku 15:1, 18 čitamo: „Tada Mojsije i sinovi Izrailjevi zapevaše ovu pesmu Gospodu. Oni rekoše: Pevaću Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjanika u more rinu. Gospod će do veka kraljevati.“ Pravedni sudovi tog Kralja večnosti bili su očigledni u njegovoj presudi i pogubljenju neprijatelja koji su prkosili njegovom suverenitetu.
19, 20. (a) Zašto je Jehova osnovao naciju Izrael? (b) Kako su Jagnje i drugi odgovorili na Sotonin izazov?
19 Zašto je to postalo neophodno? U Edenskom vrtu je lukava Zmija navela naše praroditelje na greh. To je dovelo do toga da je grešna nesavršenost bila preneta na celo čovečanstvo. Međutim, Kralj večnosti je odmah preduzeo korake u skladu sa svojom prvobitnom namerom, što će dovesti do uklanjanja svih njegovih neprijatelja sa zemaljskog područja i do obnavljanja rajskih uslova. Kralj večnosti je osnovao naciju Izrael i obezbedio svoj Zakon da bi predočio kako će on to postići (Galatima 3:24).
20 Ipak, Izrael je s vremenom i sam utonuo u nevernost, a to žalosno stanje dostiglo je vrhunac kad su njegove vođe predale Božjeg jedinorođenog Sina Rimljanima da bude žestoko mučen i ubijen (Dela apostolska 10:39; Filipljanima 2:8). Međutim, Isusova besprekornost do smrti, kao žrtvenog ’jagnjeta Božjeg‘, na izvanredan način je opovrgla izazov koji je postavio Božji drevni Protivnik, Sotona — da nijedan čovek na zemlji ne može ostati veran Bogu pod teškom kušnjom (Jovan 1:29, 36; Jov 1:9-12; 27:5). Iako su nasledili nesavršenost od Adama, milioni drugih bogobojaznih ljudi slede Isusove stope tako što čuvaju integritet u suočavanju sa sotonskim napadima (1. Petrova 1:18, 19; 2:19, 21).
21. Šta će se osmotriti sledeći put u skladu s Delima apostolskim 17:29-31?
21 Sada je došao dan da Jehova nagradi te verne i da sudi svim neprijateljima istine i pravednosti (Dela apostolska 17:29-31). Kako će se to desiti? Naš sledeći članak će nam to reći.
Okvir za ponavljanje
◻ Zašto je Jehova s pravom nazvan „Kralj večnosti“?
◻ Kako se Jehovina mudrost ispoljava u njegovim delima stvaranja?
◻ Na koje načine je čovečanstvo remek-delo stvaranja?
◻ Koja dela pozivaju na ’pesmu Mojsija i jagnjeta‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 12. strani]
Jehovina izvanredna mudrost
Mudrost Kralja večnosti održava se u njegovim tvorevinama na zemlji na tako mnogo načina. Zapazi Agurove reči: „Reči Božje sve su iskušane. On je štit onima koji se u nj uzdaju“ (Poslovice 30:5). Agur zatim ukazuje na mnoga Božja živa dela stvaranja, velika i mala. Na primer, u stihovima 24 do 28 on opisuje ’četiri male životinje na zemlji, ali koje su mudre [’instinktivno mudre‘, NW]‘. To su mrav, jazavac, skakavac i gušterica.
’Instinktivno mudre‘ — da, životinje su tako stvorene. One ne razmišljaju kao ljudi već se oslanjaju na usađenu mudrost. Da li si se ikada divio tome? Kakva su oni organizovana stvorenja! Na primer, mravi su organizovani u kolonije, koje uključuju kraljicu, radilice i mužjake. Kod nekih vrsta, mravi radilice čak čuvaju biljne vaši u ograđenim farmama koje su izgradili. Tamo one muzu biljne vaši dok mravi vojnici teraju svakog neprijatelja koji napada. U Poslovicama 6:6 pruža se savet: „Idi k mravu, lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman.“ Zar ovakvi primeri ne treba da navedu nas ljude da imamo „obilje toga za rad u delu Gospodovom“? (1. Korinćanima 15:58, NW).
Čovek pravi ogromne avione. Ali, koliko su samo ptice pokretljivije, uključujući i kolibrija, koji je težak svega nekoliko grama! Jedan Boing 747 mora nositi 180 000 litara goriva, mora ga opsluživati obučeno osoblje i mora koristiti složene navigacione sisteme da bi preleteo preko okeana. Međutim, majušni kolibri se oslanja samo na jedan gram sala kao goriva koje će ga odneti od Severne Amerike preko Meksičkog zaliva do Južne Amerike. Nema teškog tereta goriva, nema obučavanja u navigaciji, nema komplikovanih mapa ili kompjutera! Da li je ta sposobnost nastala slučajnim procesom evolucije? Teško! Ta majušna ptičica je instinktivno mudra, jer ju je tako programirao njen Stvoritelj, Jehova Bog.
[Slika na 10. strani]
Raznolika dela stvaranja ’Kralja večnosti‘ veličaju njegovu slavu
[Slika na 15. strani]
Kao što su Mojsije i sav Izrael slavili Jehovinu pobedu kod Crvenog mora, tako će biti veliko radovanje i nakon Armagedona