Uskrs ili Memorijal — šta treba da slaviš?

DOK 7. aprila zora širi svoj crven sjaj na horizontu, milioni će izraziti dobrodošlicu svom najsvetijem danu u godini — Uskrsu. Nekada se taj naziv odnosio na 120-dnevno razdoblje gozbi i postova koje je počinjalo praznikom zvanim Sedamdesetnica i završavalo onim što je nazvano Duhovi. Danas se ovaj naziv — Uskršnja nedelja — odnosi na jedan jedini dan proslavljanja uspomene na Isusovo uskrsenje — Uskršnju nedelju.

Međutim, jedne od prethodnih večeri te iste sedmice, milioni drugih će se sastati da proslave Memorijal Hristove smrti, poznat i kao Gospodova večera. To je proslava koju je sam Isus uveo svoje poslednje noći na zemlji. Zatim je rekao svojim učenicima: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19).

Šta treba da slaviš?

Poreklo Uskrsa

Naziv Uskrs, koji se koristi u mnogim zemljama,  ne nalazi se u Bibliji. Knjiga Medieval Holidays and Festivals govori nam da je taj „praznik nazvan po paganskoj boginji zore i proleća, Eoji“. A ko je bila ta boginja? „Eoja je bila ona koja je, prema legendi, otvorila vrata Valhale da bi dočekala Baldera, nazvanog Beli bog, zbog njegove čistote, a takođe i bog sunca, jer njegovo čelo čovečanstvu obezbeđuje svetlost“, odgovara The American Book of Days. Ona dodaje: „Nema sumnje da je Crkva u svojim ranim danima usvojila ove stare paganske običaje i dala im hrišćansko značenje. Pošto je praznik Eoje bio u znak proslave obnavljanja života u proleće, bilo je lako učiniti ga proslavom Isusovog uskrsenja iz mrtvih, čije su jevanđelje oni propovedali.“

Ovo usvajanje objašnjava kako je u izvesnim zemljama došlo do uskršnjih običaja kao što su uskršnja jaja, uskršnji zec i vruća peciva s krstom. U pogledu običaja pravljenja vrućih peciva s krstom, „s njihovim sjajnim braonkastim vrhom označenim ... krstom“, knjiga Easter and Its Customs navodi: „Krst je bio paganski simbol davno pre nego što je iz događaja na prvi Veliki petak stekao večito značenje, a hleb i kolači su ponekad bili označeni njime u prethrišćansko doba.“

U Pismu se ove stvari nigde ne spominju niti postoji ikakav dokaz da su im rani Isusovi učenici pridavali ikakav značaj. U stvari, apostol Petar nam govori da se ’zaželimo čistoga mleka [„koje pripada reči“, NW], da u njemu uzrastemo za spasenje‘ (1. Petrova 2:2). Zašto su onda crkve hrišćanskog sveta usvojile takve očigledno paganske simbole u svoja verovanja i običaje?

Knjiga Curiosities of Popular Customs odgovara: „Nepromenljiva politika rane crkve bila je da se takvim postojećim paganskim ceremonijama dâ hrišćanski značaj do te mere da se ne mogu iskoreniti. U slučaju Uskrsa promena je bila naročito laka. Radost prilikom podizanja prirodnog sunca i buđenja prirode iz zimske smrti postala je radost prilikom podizanja Sunca pravednosti, prilikom Hristovog uskrsenja iz groba. Neke paganske proslave koje su se odvijale oko 1. maja takođe su bile izmenjene da bi odgovarale slavljenju Uskrsa.“ Umesto da se klone popularnih paganskih običaja i magijskih rituala, religiozne vođe su ih odobravale i dale im „hrišćanski značaj“.

’Ali ima li ikakve štete u tome?‘, možda se pitaš. Neki misle da nema. „Kada jedna religija kao što je hrišćanstvo dođe do ljudi spolja, ona usvaja i ’krštava‘ neke narodne običaje koji potiču iz starijih religija“, kaže Alan V. Vots, episkopalni kapelan, u svojoj knjizi Easter—Its Story and Meaning. „Ona odabira i upliće u liturgiju narodne proslave koje izgleda da označavaju ista večna načela koja naučava Crkva.“ Za mnoge je činjenica da je njihova crkva odobrila ove proslave i da ih smatra svetima dovoljan razlog da ih prihvate. Ali previđaju se neka značajna pitanja. Šta Bog misli o ovim običajima? Da li nam je pružio ikakve smernice koje treba slediti u ovoj stvari?

Steći Božje gledište

„Uskrs, praznik uskrsenja našeg Gospoda, jeste najveći od svih praznika hrišćanske Crkve“, rekla je Kristina Houl u svojoj knjizi Easter and Its Customs. I drugi pisci se slažu s tim. „Nijedna svetkovina ili praznik u hrišćanskoj godini ne može se porediti po važnosti sa Uskršnjom nedeljom“, primećuje Robert Dž. Majers u knjizi Celebrations. Međutim, time iskrsavaju neka pitanja. Ako je slavljenje Uskrsa toliko važno, zašto u Bibliji ne postoji specifična zapovest da se to čini? Postoji  li ikakav zapis da su Isusovi rani učenici slavili Uskršnju nedelju?

Biblija ne propušta da pruži smernice što se tiče toga šta treba a šta ne treba slaviti. Bog je bio veoma specifičan u tome prema drevnoj naciji Izrael, i kao što je ranije primećeno hrišćanima su pružena izričita uputstva da nastave s proslavljanjem Memorijala Hristove smrti (1. Korinćanima 11:23-26; Kološanima 2:16, 17). Jedno ranije izdanje dela The Encyclopædia Britannica kaže nam: „Ni u Novom zavetu ni u spisima apostolskih otaca ne postoji nikakva indikacija slavljenja uskršnjeg praznika. Svetost posebnog doba je bila ideja koja se nije nalazila u mislima prvih hrišćana. ... Niti je Gospod niti su njegovi apostoli nalazili zadovoljstvo u držanju ovog ili bilo kog drugog praznika.“

Neki smatraju da je radost takvih praznika kao i sreća koju donose dovoljno opravdanje za njihovo slavljenje. Međutim, možemo učiti iz jedne prilike kada su Izraelci usvojili jedan egipatski religiozni običaj i promenili mu ime u „praznik u čast Gospodu“. Oni su takođe ’posedali da jedu i da piju‘ i ’ustali da igraju‘. Ali njihovi postupci su veoma naljutili Jehovu Boga i on ih je oštro kaznio (Izlazak 32:1-10, 25-28, 35).

Božja Reč je veoma jasna. Ne može biti ničeg zajedničkog između ’svetlosti‘ istinskih verovanja i ’tame‘ Sotoninog sveta; ne može biti nikakvog ’sklada‘ između Hrista i paganskog obožavanja. Rečeno nam je: „Iziđite od njih, odvojite se od njih, govori Gospod, ne dirajte što je nečisto, i ja ću vas primiti“ (2. Korinćanima 6:14-18).

Pošto je u Bibliji hrišćanima zapoveđeno da slave samo Memorijal — a ne Uskrs — onda ga treba slaviti. Kako ga onda dostojno možemo proslaviti?

[Slika na 5. strani]

Izraelski „praznik u čast Gospoda“ veoma je naljutio Boga

 [Izvor slike na 2. strani]

Naslovna strana: M. Thonig/H. Armstrong Roberts