Uvek baci svoje breme na Jehovu

MNOGI danas osećaju da su skrhani bremenima. Ekonomske teškoće, mučni porodični problemi, zdravstveni problemi, bol i patnja zbog tlačenja i tiranije i mnoštvo drugih jadi visi poput vodeničnog kamena oko njihovog vrata. Osim ovih spoljašnjih pritisaka, neki takođe osećaju da su pritisnuti osećajem lične bezvrednosti i neuspeha zbog svoje vlastite nesavršenosti. Mnogi su dovedeni u iskušenje da se u toj borbi sasvim predaju. Kako možeš izaći na kraj kada izgleda da su bremena nepodnošljiva?

Jednom je izraelski kralj David osećao da je pritisak skoro nepodnošljiv. Prema 55. psalmu, briga zbog pritisaka i mržnje njegovih neprijatelja dovodila ga je do ludila. Osećao je veliku bol u srcu i strah. Mogao je samo ječati u svojoj žalosti (Psalam 55:3, 6, 18). Međutim, uprkos svoj svojoj muci, pronašao je način da s tim izađe na kraj. Kako? Očekivao je podršku od svog Boga. Njegov savet drugima koji se možda osećaju kao on bio je: „Baci svoje breme na Jehovu“ (Psalam 55:22, NW).

Šta je on mislio rečima „baci svoje breme na Jehovu“? Da li to jednostavno znači pristupiti Jehovi u molitvi i izraziti našu brigu? Ili nešto i sami možemo uraditi da bismo olakšali situaciju? Šta ako se osećamo suviše nedostojnima da se obratimo Jehovi? Možemo otkriti šta je David hteo da kaže tako što ćemo razmotriti neka iskustva kojih se on živo sećao kada je napisao te reči.

Obavljaj stvari uz Jehovinu snagu

Sećaš li se kakvim je strahom Golijat ispunio srca izraelskih boraca? Užasavao ih je ovaj div od čoveka, visok više od 2,7 metara (1. Samuilova 17:4-11, 24). Ali David nije bio zaplašen. Zašto? Zato što nije pokušao da svojom sopstvenom snagom izađe na kraj s Golijatom. Od vremena kada je bio pomazan kao budući izraelski kralj, dozvoljavao je Božjem duhu da ga vodi i da ga jača u svemu što je radio (1. Samuilova 16:13). Stoga je rekao Golijatu: „Ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, koju si ti ružio. Danas će te Gospod meni u ruke dati“ (1. Samuilova 17:45, 46). David je vešto gađao iz praćke, ali možemo biti sigurni da je Jehovin sveti duh vodio i učinio smrtonosnim kamen kojim je gađao Golijata (1. Samuilova 17:48-51).

David se suočio sa ovim ogromnim izazovom i odneo pobedu time što je imao pouzdanje da će ga Bog podržati i ojačati. On je razvio dobar, poverljiv odnos s Bogom. Nema sumnje da je taj odnos bio ojačan načinom na koji ga je Jehova ranije izbavljao (1. Samuilova 17:34-37). Poput Davida, i ti možeš održati snažan lični odnos  s Jehovom i imati potpuno pouzdanje u njegovu sposobnost i spremnost da te ojača i podrži u svim okolnostima (Psalam 34:7, 8, DK).

Učini što možeš da bi rešio problem

Međutim, to ne znači da nikada neće postojati vreme intenzivnog bola, brige, pa čak i straha, kao što 55. psalam jasno pokazuje. Na primer, nekoliko godina nakon ovog neustrašivog ispoljavanja pouzdanja u Jehovu, David je doživeo veliki strah pred svojim neprijateljima. Izgubio je naklonost kralja Saula i morao je da beži radi svog života. Pokušaj da zamisliš emocionalni nemir koji mora da je to prouzrokovalo kod Davida, pitanja o ispunjenju Jehovine namere koja mora da su iskrsla u njegovim mislima. Na kraju krajeva, on je bio pomazan kao budući kralj Izraela, a ipak je sada morao preživljavati kao begunac u pustoši, gonjen kao divlja životinja. Kada je pokušao da pronađe utočište u gradu Gatu, Golijatovom rodnom gradu, prepoznali su ga. S kojim rezultatom? Izveštaj kaže da se on ’veoma pobojao‘ (1. Samuilova 21:10-12, DK).

Ali on nije dozvolio da ga njegov strah i duboka briga spreče da od Jehove očekuje pomoć. Prema 34. psalmu (napisanom kao rezultat ovog iskustva), David je rekao: „Ja tražih Gospoda i on mi odgovori, i od svih me strava mojih izbavi. Kada nesrećnik zavapi, čuje njega Gospod, i izbavlja ga od svih nevolja njegovih“ (Psalam 34:5, 7).

Naravno, Jehova ga je podržao. Ipak, zapazi da David nije jednostavno sedeo i čekao da ga Jehova spase. On je uvideo potrebu da učini sve što može pod tim okolnostima kako bi izašao iz teške situacije. Priznao je Jehovinu ruku u svom izbavljenju, ali je i sam preduzeo akciju, praveći se lud tako da ga gatski kralj nije ubio (1. Samuilova 21:14-22:1). I mi treba da učinimo sve što možemo da bismo izašli na kraj s bremenima, umesto da samo čekamo na Jehovu da nas spase (Jakov 1:5, 6; 2:26).

Nemoj povećavati svoja bremena

David je kasnije u svom životu naučio još jednu lekciju, jednu bolnu lekciju. Koja je to lekcija bila? Da ponekad mi povećavamo naša vlastita bremena. Nakon pobede nad Filistejima, Davidu je krenulo naopako kada je odlučio da premesti kovčeg saveza u Jerusalim. Istorijski izveštaj nam govori: „David i sav narod što beše s njim krenu se iz Vale Judine da prenese otuda kovčeg Božji ... Oni metnuše kovčeg Božji na nova kola ... Uza i Ahijo sinovi Avinadavovi upravljahu novim kolima“ (2. Samuilova 6:2, 3).

Koristeći kola za prevoženje kovčega prekršili su sva uputstva koja je Jehova dao u vezi s tim. Bilo je jasno formulisano da samo ovlašćeni nosači, sinovi Katovi između Levita, treba da nose kovčeg na svojim ramenima,  koristeći poluge postavljene kroz posebno napravljene obruče na kovčegu (Izlazak 25:13, 14; Brojevi 4:15, 19; 7:7-9). Ignorisanje ovih uputstava donelo je nesreću. Kada su volovi koji su vukli kola učinili da su se ona skoro prevrnula, Uza, koji je verovatno bio Levit ali sigurno ne i sveštenik, pružio je ruku da pridrži kovčeg i Jehova ga je pogubio zbog njegovog nepoštovanja (2. Samuilova 6:6, 7).

David je kao kralj morao snositi neku odgovornost za to. Njegova reakcija pokazuje da čak i oni koji imaju dobar odnos s Jehovom povremeno mogu pogrešno reagovati u iskušavajućim situacijama. David je najpre bio ljut. Zatim se uplašio (2. Samuilova 6:8, 9, NW). Njegov poverljiv odnos s Jehovom bio je ozbiljno ispitan. Bio je to slučaj kada je na izgled propustio da baci svoje breme na Jehovu, kada nije sledio njegove zapovesti. Da li je to možda ponekad situacija i s nama? Da li ikada krivimo Jehovu za probleme koji su posledica našeg ignorisanja njegovih uputstava? (Poslovice 19:3).

Izlaženje na kraj s bremenom krivice

David je kasnije sebi stvorio ogromno breme krivice tako što je teško zgrešio protiv Jehovinih moralnih merila. Tom prilikom David se odrekao svoje odgovornosti da predvodi svoje ljude u bici. Ostao je u Jerusalimu dok su oni otišli u borbu. To je vodilo do ozbiljne nevolje (2. Samuilova 11:1).

Kralj David je video lepu Vitsaveju kako se kupa. Upustio se u nemoralne odnose s njom i ona je zatrudnela (2. Samuilova 11:2-5). Pokušavajući da prikrije svoje rđavo ponašanje, sredio je da se njen suprug, Urija, vrati s bojnog polja u Jerusalim. Urija je odbio da ima bračne odnose sa svojom ženom dok je Izrael bio uključen u bitku (2. Samuilova 11:6-11). David je sada pribegao pokvarenom i zaobilaznom sredstvu da prikrije svoj greh. Sredio je da drugi vojnici napuste Uriju u nezaštićenom položaju u bici tako da bi poginuo. Gnusan, težak greh! (2. Samuilova 11:12-17).

Naravno, konačno je greh sustigao Davida i bio je otkriven (2. Samuilova 12:7-12). Pokušaj da zamisliš težinu tuge i krivice koju David mora da je osećao kada je shvatio grozotu onoga što je uradio zbog svoje strasti. Mogao je biti skrhan vlastitim osećajem promašaja, naročito zato što je verovatno bio emotivan, osećajan čovek. Možda se osećao sasvim bezvredno!

Međutim, David je brzo potvrdio svoju krivicu, priznajući proroku Natanu: „Sagreših Gospodu“ (2. Samuilova 12:13). Pedeset prvi psalam govori nam kako se on osećao i kako je preklinjao Jehovu Boga da ga očisti i da mu oprosti. On se molio: „Operi me sasvim od nepravde moje i od greha moga me očisti. Jer ja priznajem prestupe svoje, i greh moj je jednako preda mnom“ (Psalam 51:4, 5). Zato što se istinski pokajao mogao je ponovo izgraditi svoj snažan, blizak odnos s Jehovom. David se nije zadržavao na osećajima žaljenja i bezvrednosti. Bacio je svoje breme na Jehovu tako što je ponizno priznao svoju krivicu, pokazao iskreno pokajanje i žarko se molio Jehovi za oproštenje. Ponovo je stekao Božju naklonost (Psalam 51:9-14, 17-21).

Izlaženje na kraj sa izdajom

To nas dovodi do epizode koja je podstakla Davida da napiše 55. psalam. Bio je pod velikim  emocionalnim pritiskom. „Srce moje uzdrhta u meni“, pisao je, „i strah smrtni spopade me“ (Psalam 55:5). Šta je prouzrokovalo taj bol? Davidov sin Avesalom je skovao plan da preotme kraljevanje od Davida (2. Samuilova 15:1-6). Teško je bilo podneti izdaju svog vlastitog sina, ali ono što je još više pogoršalo stvari bilo je to što se Davidov najpoverljiviji savetnik, čovek po imenu Ahitofel, pridružio zaveri protiv Davida. Ahitofel je taj koga David opisuje u Psalmu 55:13-15. Kao posledica zavere i izdaje, David je morao da pobegne iz Jerusalima (2. Samuilova 15:13, 14). Kakvu samo bol mora da mu je to prouzrokovalo!

Ipak, on nije dozvolio da njegove snažne emocije i žalost oslabe njegovo poverenje i pouzdanje u Jehovu. On se molio Jehovi da osujeti planove zaverenika (2. Samuilova 15:30, 31). Opet vidimo da David nije jednostavno pasivno čekao da Jehova sve uradi. Čim se pojavila prilika uradio je što je mogao da bi se borio protiv zavere. Poslao je svog drugog savetnika, Husaja, natrag u Jerusalim da se pretvara da se pridružio zaveri, iako je u stvari otišao da je potkopa (2. Samuilova 15:32-34). Uz Jehovinu podršku, taj plan je uspeo. Husaj je dobio dovoljno vremena da David pregrupiše i organizuje svoju odbranu (2. Samuilova 17:14).

Kako samo mora da je David celog svog života cenio Jehovinu zaštitničku brigu kao i njegovo strpljenje i spremnost da oprosti! (Psalam 34:19, 20; 51:19). S takvom pozadinom, David nas pouzdano ohrabruje da se u našim nevoljnim vremenima okrenemo ka Jehovi za pomoć, da ’bacimo naše breme na Jehovu‘. (Uporedi s 1. Petrovom 5:6, 7.)

Izgradi i sačuvaj snažan, poverljiv odnos s Jehovom

Kako možemo steći takvu vrstu odnosa s Jehovom kakvu je imao David, odnosa koji ga je krepio u doba velike kušnje i nevolje? Mi gradimo takav odnos time što smo marljivi istraživači Božje Reči, Biblije. Dozvoljavamo mu da nas poučava o svojim zakonima, načelima i svojoj ličnosti (Psalam 19:8-12). Dok meditiramo o Božjoj Reči mi mu se sve više približavamo i učimo se da mu bezuslovno verujemo (Psalam 143:1-5). Mi produbljujemo i osnažujemo taj odnos dok se družimo sa suobožavaocima da bismo nadalje bili poučavani od Jehove (Psalam 122:1-4). Mi pojačavamo naš odnos s Jehovom kroz iskrenu molitvu (Psalam 55:2).

Istina, David je, kao i mi, imao svoje padove kada njegov odnos s Jehovom nije bio tako snažan kao što je trebalo da bude. Tlačenje može prouzrokovati da ’ludo postupamo‘ (Propovednik 7:7, NW). Ali Jehova vidi šta se dešava i on zna šta je u našem srcu (Propovednik 4:1; 5:7). Treba marljivo da radimo na tome da naš odnos s Jehovom održimo snažnim. Tada, kakva god bremena da moramo nositi, možemo se osloniti na Jehovu da nam olakša pritisak ili da nam da snagu da izađemo na kraj s našom situacijom (Filipljanima 4:6, 7, 13). Radi se o tome da ostanemo blizu Jehove. Kada je David to radio bio je apsolutno bezbedan.

Dakle, kakve god da su tvoje okolnosti, kaže David, uvek baci svoje breme na Jehovu. Tada ćemo doživeti istinitost obećanja: „On će te podržati, i neće nikad dati da pravednik posrne“ (Psalam 55:23).