Rastuća učestalost loših vesti

DA LI si ikada primetio da naslovi koji objavljuju loše vesti kod čitaoca bude više interesovanja nego oni koji prenose dobre vesti? Bilo da je to novinski naslov o nekoj prirodnoj katastrofi ili neki svetlucavi trač koji zapljuskuje naslovnu stranu ilustrovanog časopisa, izgleda da se loše vesti prodaju bolje nego dobre.

Danas nema oskudice loših vesti. Ali ponekad se osoba pita da li su loše vesti ono za čim su reporteri i žurnalisti izvežbani da tragaju i da to iščeprkaju — isključivši bilo koje dobre vesti.

Obilne kroz istoriju

Zaista, kroz vekove je bilo obilje loših vesti, što je prevagnulo u odnosu na bilo koje dobre vesti. U analima istorije, terazije su snažno pretezale ka ljudskoj patnji, razočaranju i očaju, što je bila sudbina čovečanstva.

Razmotrimo samo nekoliko primera. Knjiga Chronicle of the World, koju je sastavio Žak Legran, donosi zbirku priča, od kojih je svaka napisana za određeni datum na koji se taj događaj desio ali kao da ju je ispričao savremeni žurnalista koji izveštava o tom događaju. Iz ovih dobro istraženih izveštaja, stičemo pogled iz ptičje perspektive na rasprostranjene loše vesti koje je čovek slušao tokom svog nevoljnog postojanja ovde na planeti Zemlji.

Razmotrimo najpre ovaj rani izveštaj iz Grčke godine 429. pre n. e. On izveštava o ratu koji se tada vodio između Atine i Sparte: „Grad-država Potideja bila je prisiljena da se preda Atinjanima koji su je opkolili nakon što je bila dovedena do takvog stanja gladi da su njeni stanovnici jeli tela svojih mrtvih.“ Zaista loša vest!

Nastavljajući ka prvom veku pre naše ere, nalazimo slikoviti izveštaj o smrti Julija Cezara, u Rimu, s datumom od 15. marta 44. n. e. „Julije Cezar je  ubijen iz potaje. Smrtno ga je probola grupa zaverenika, od kojih su neki njegovi najbliskiji prijatelji, dok je sedeo u Senatu danas, martovske ide.“

Tokom vekova koji su sledili, loše vesti su i dalje obilovale. Jedan šokantan primer jeste ova vest iz Meksika godine 1487: „U najspektakularnijoj žrtvenoj manifestaciji ikada viđenoj u astečkom glavnom gradu, Tenohtitlanu, srca 20 000 ljudi žrtvovana su Huicilopočtlu, bogu rata.“

Nije samo čovekova svirepost obezbeđivala loše vesti već je i njegov nehaj doprineo toj dugoj listi. Izgleda da je veliki londonski požar bio jedna takva katastrofa. Izveštaj iz Londona, u Engleskoj, datiran 5. septembra 1666. glasi: „Konačno, nakon četiri dana i noći, londonski požar je zaustavio vojvoda od Jorka, koji je doveo mornaričku artiljeriju da digne u vazduh zgrade koje su bile na putu požaru. Razrušeno je nekih 400 jutara sa 87 crkava i preko 13 000 kuća koje su uništene. Začudo, samo je devet ljudi izgubilo život.“

Ovim primerima loših vesti moramo dodati i epidemije koje su besnele na mnogim kontinentima — na primer, epidemija kolere početkom 1830-ih. Štampano zaglavlje koje izveštava o tome glasi: „Avet kolere hara Evropom.“ Realan izveštaj koji sledi oslikava loše vesti u njihovom zastrašujućem najgorem stepenu: „Kolera, nepoznata u Evropi do 1817, širi se na zapad iz Azije. Već je desetkovano stanovništvo ruskih gradova kao što su Moskva i Sankt Peterburg — a većina žrtava je iz gradske sirotinje.“

Eskalacija u nedavnim godinama

Dakle, iako je istina da su loše vesti životna činjenica kroz zabeleženu istoriju, skorije decenije ovog 20. veka pružaju dokaz da su loše vesti u porastu, da zaista brzo eskaliraju.

Nesumnjivo su ratne vesti najgora vrsta loših vesti koje su se čule u ovom našem veku. Dva najveća rata u istoriji — prikladno nazvani kao Prvi svetski rat i Drugi svetski rat — sigurno su videli loše vesti o kojima se izveštavalo u užasnim razmerama. Ali to su zaista bile samo mrvice loših vesti koje je je doneo ovaj nesrećni vek.

Razmotri samo nekoliko naslova koji su nasumce odabrani:

Prvi septembar 1923: Potres ruši Tokio — 300 000 mrtvih; 20. septembar 1931: Kriza — Britanija devalvira funtu; 25. jun 1950: Severna Koreja maršira na Jug; 26. oktobar 1956: Mađari se dižu protiv sovjetske vlasti; 22. novembar 1963: Džon Kenedi ubijen u Dalasu; 21. avgust 1968: Ruski tenkovi stižu da uguše Praški ustanak; 12. septembar 1970: Oteti mlaznjaci odleteli u vazduh u pustinji; 25. decembar 1974: Ciklon Trejsi opustošio Darvin — 66 poginulo; 17. april 1975: Kambodža pada pred komunističkim snagama; 18. novembar 1978: Masovno samoubistvo u Gijani; 31. oktobar 1984: Ubijena gđa Gandi; 28. januar 1986: Spejs-šatl eksplodira pri poletanju; 26. april 1986: Sovjetski reaktor u požaru; 19. oktobar 1987: Propala berza; 25. mart 1989: Aljaska pogođena izlivenom naftom; 4. jun 1989: Trupe masakrirale protestante na trgu Tjenanmen.

Da, istorija pokazuje da je uvek bilo obilje loših vesti, dok su u poređenju s tim dobre vesti bile retke. Dok su loše vesti eskalirale u skorijim decenijama, dobrih vesti je bivalo sve manje s prolaskom svake godine.

Zašto je to tako? Da li će uvek biti tako?

Sledeći članak odgovoriće na ova dva pitanja.

[Izvor slike na 3. strani]

SZO/Savez crvenog krsta