Zašto će religija sveta doći svome kraju
Zašto će religija sveta doći svome kraju
„Idite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina“ (OTKRIVENJE 18:4).
1. (a) Na koji je način Vavilon veliki pao? (b) Kako je taj događaj uticao na Jehovine svedoke?
„PADE Vavilon veliki“! Da, s Jehovinog gledišta, svetsko carstvo krive religije je palo. To je istina još od 1919, kad se ostatak Hristove braće oslobodio uticaja hrišćanskog sveta, dominantnog dela mističnog Vavilona. Kao rezultat toga, oni su bili slobodni da osude krivu religiju i da obznane Božje pravedno vladanje preko Mesijanskog Kraljevstva. Tokom čitavog ovog veka Jehovini lojalni Svedoci su razotkrivali Sotoninu mešavinu marionetskih religija kojima on manipuliše da bi zavodio „celu zemlju“ (Otkrivenje 12:9; 14:8; 18:2).
Kako je pao Vavilon veliki?
2. Kakvo je sadašnje stanje religija sveta?
2 Međutim, neko bi mogao pitati: ’Kako možete reći da je Vavilon pao, kad izgleda da religija buja u toliko mnogo zemalja?‘ I katolicizam i islam kažu da poseduju preko milijardu vernika. Protestantizam još uvek napreduje u Amerikama, gde nove crkve i kapele neprestano niču. Stotine miliona ljudi sledi budističke i hinduističke rituale. Ipak, do koje mere sva ova religija vrši pozitivan uticaj na ponašanje tih milijardi osoba? Da li je sprečila katolike i protestante da se međusobno ubijaju u Severnoj Irskoj? Je li donela stvaran mir jevrejima i muslimanima na Srednjem istoku? Da li je dovela do harmonije između hindusa i muslimana u Indiji? I, u skorije vreme, da li je sprečila srpske pravoslavce, hrvatske katolike i bosanske muslimane da ne teže za „etničkim čišćenjem“, uzajamnim pljačkanjem, silovanjem i klanjem? Religija je često samo etiketa, krhka glazura koja pod najmanjim pritiskom puca (Galatima 5:19-21; uporedi s Jakovom 2:10, 11).
3. Zašto je religija na suđenju pred Bogom?
3 S Božjeg gledišta, religiozna podrška masa ne menja jednu neizbežnu činjenicu — sve religije su na suđenju pred Bogom. Vavilon veliki, kako pokazuje njegova istorija, zaslužuje da bude nepovoljno prosuđen jer ’gresi njegovi dopreše do neba, i Bog se opomenu bezakonja njegova‘ (Otkrivenje 18:5). Proročanskim jezikom, Osija je zapisao: „Pošto su vetar posejali, oluju će žeti.“ Sve Sotonine krive religije širom sveta platiće najveću cenu zbog toga što su izdale Boga, njegovu ljubav, njegovo ime i njegovog Sina (Osija 8:7; Galatima 6:7; 1. Jovanova 2:22, 23).
Moraš izabrati
4, 5. (a) U kojim uslovima danas živimo? (b) Na koja pitanja moramo dati odgovor?
4 Živimo u završnom delu ’poslednjih dana‘ i, kao pravi hrišćani, mi se borimo da preživimo ova „teška vremena“ (2. Timoteju 3:1-5). Pravi hrišćani su privremeni stanovnici u Sotoninom svetu, koji zaista odražava njegov pokvaren karakter kao krvnika, laže i opadača (Jovan 8:44; 1. Petrova 2:11, 12; Otkrivenje 12:10). Okruženi smo nasiljem, prevarom, obmanom, korupcijom i krajnjim nemoralom. Načela su bačena za leđa. Hedonizam i lična korist su njegov zaštitni znak. I u mnogim slučajevima sveštenstvo odobrava moralnu pokvarenost time što razvodnjava biblijsku jasnu osudu homoseksualnosti, bluda i preljube. Dakle pitanje glasi: da li podupireš i odobravaš krivo obožavanje, ili aktivno učestvuješ u pravom obožavanju? (Levitska 18:22; 20:13; Rimljanima 1:26, 27; 1. Korinćanima 6:9-11).
5 Sada je vreme prosejavanja. Stoga, postoji još više razloga da pravimo razliku između krivog i pravog obožavanja. Šta su religije hrišćanskog sveta još uradile što ih čini tako prekorljivim? (Malahija 3:18; Jovan 4:23, 24).
Kriva religija optužena
6. Kako je hrišćanski svet izdao Božje Kraljevstvo?
6 Iako milioni ljudi u hrišćanskom svetu redovno upotrebljavaju Gospodovu molitvu, u kojoj mole da Božje Kraljevstvo dođe, oni svaki oblik političkog izraza marljivo podupiru, isključujući ovu teokratsku upravu. Vekovima ranije „prinčevi“ Katoličke crkve, kao što su kardinali Rišelje, Mazaren i Volsi, takođe su delovali i kao svetovni državnici, ministri vlada.
7. Kako su pre više od 50 godina Jehovini svedoci razotkrili sveštenstvo hrišćanskog sveta?
7 Pre više od 50 godina, u brošurici s naslovom Religija žanje vihor (Religion Reaps the Whirlwind), Jehovini svedoci su razotkrili umešanost hrišćanskog sveta u politiku. a Ono što je tada rečeno s istom snagom se primenjuje i danas: „Pošteno ispitivanje ponašanja religioznog sveštenstva svih denominacija otkriće da religiozne vođe celog ’hrišćanskog sveta‘ s dubokim interesovanjem učestvuju u politici ’ovog sadašnjeg zlog sveta‘ i petljaju se u njene svetske poslove.“ U to vreme Svedoci su oštro kritikovali papu Pavla XII zbog njegovih konkordata s nacistom Hitlerom (1933) i fašistom Frankom (1941), kao i za papinu razmenu diplomatskih predstavnika s agresorskom državom, Japanom, u Martu 1942, samo nekoliko meseci posle zloglasnog napada na Perl Harbor. Papa je podbacio u sleđenju Jakovljevog upozorenja: „Preljubočinci, ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? jer ko hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje“ (Jakov 4:4).
8. Kako je Rimokatolička crkva danas umešana u politiku?
8 Kakva je danas situacija? Papstvo je još uvek uključeno u politiku, i preko predstavnika sveštenstva i preko predstavnika laikata. Skorašnje pape stavile su svoj pečat odobravanja na Ujedinjene nacije time što se obraćaju tom falsifikatu za svetski mir kojeg je čovek napravio. Nedavno izdanje zvaničnih vatikanskih novina L’Osservatore Romano objavilo je da je sedam novih diplomata, „ambasadora Svete stolice“, isporučilo svoje akreditive „Svetom Ocu“. Možemo li Isusa i Petra zamisliti uključene u takve diplomatske razmene? Isus je odbio da ga Jevreji učine kraljem i rekao je da njegovo Kraljevstvo nije od ovoga sveta (Jovan 6:15; 18:36).
9. Zašto možemo reći da protestantske religije nisu nimalo bolje od svojih katoličkih dubleta?
9 Jesu li protestantske vođe išta bolje od svojih katoličkih dubleta? U Sjedinjenim Državama, mnoge konzervativne protestantske religije, takođe i Mormoni, identifikovane su s određenom političkom orijentacijom. Hrišćanska koalicija je duboko umešana u politiku SAD. Druga protestantska sveštenstva jasno se identifikuju s različitim političkim držanjem. Ponekad se zaboravlja da u Sjedinjenim Državama politički predstavnici kao Pat Robertson i Džesi Džekson jesu ili su bili i „Velečasni“, kao što je to član Britanskog parlamenta Ian Pazli iz Severne Irske. Kako mogu ikada opravdati svoje položaje? (Dela apostolska 10:34, 35; Galatima 2:6).
10. Koja je jasna izjava data 1944?
10 Kako je brošurica Religija žanje vihor pitala 1944, tako i mi sada: „Može li ijedna organizacija koja ulazi u dogovore sa svetskim silama i aktivno manevriše u političkim stvarima ovog sveta, tražeći korist i zaštitu od ovog sveta... biti Božja crkva ili predstavljati Hrista Isusa na zemlji? ... Očito, svi religionisti koji s kraljevstvima ovog sveta imaju iste ciljeve ne mogu predstavljati kraljevstvo Božje po Hristu Isusu.“
Kainov duh krive religije
11. Kako je kriva religija sledila Kainov primer?
11 Tokom čitave istorije, kriva religija je pokazivala duh bratoubilačkog Kaina, koji je ubio svog brata Avelja. „Po tome se poznaju deca Božja i deca đavolja: ko god ne radi po pravdi nije od Boga, kao što nije ni onaj koji brata svoga ne ljubi. Jer što vam se kaza i što iz početka čuste, to je da treba da ljubimo jedan drugoga, i da ne budemo kao Kain, koji beše od lukavoga, i koji ubi brata svoga. I zašto ga ubi? Jer dela njegova bejahu zla, a brata mu pravedna.“ Netrpeljiv prema bratovljevom čistom i prihvatljivom obožavanju Boga, Kain je pribegao nasilju — što je krajnje pribežište onih kojima nedostaje logičan odgovor (1. Jovanova 3:10-12).
12. Koji dokazi postoje za saučesništvo religije u ratovima i borbama?
12 Da li činjenice podupiru ovu osudu krive religije? U knjizi Preachers Present Arms, pisac je rekao: „U istoriji civilizacija... dve sile su uvek bile udružene u dvostrukom savezu. To su rat i religija. I od svih velikih svetskih religija... nijedna nije bila posvećenija [ratu] od [hrišćanskog sveta].“ Pre nekoliko godina u Kanadi, vankuverske novine The Sun navele su: „To je slabost možda svih organizovanih religija što crkva sledi zastavu... Koji je rat ikada bio vođen u kome se nije tvrdilo da je Bog bio i na jednoj i na drugoj strani?“ Možda si dokaz za to video u nekoj lokalnoj crkvi. Prečesto, nacionalne zastave ukrašavaju oltar. Pod kojom zastavom misliš da bi Isus marširao? Njegove reči odzvanjaju kroz vekove: „Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta“! (Jovan 18:36).
13. (a) Kako je kriva religija podbacila u Africi? (b) Koju je identifikujuću oznaku hrišćanstva Isus dao?
13 Religije hrišćanskog sveta nisu svoja stada poučile istini prave bratske ljubavi. Umesto toga, nacionalnim, plemenskim i etničkim razlikama se dozvoljava da razbijaju njihove redove. Izveštaji ukazuju da je katoličko i anglikansko sveštenstvo igralo ulogu u podelama koje su imale za posledicu plemenski genocid u Ruandi. Novine The New York Times su izvestile: „Masakri u Ruandi prouzrokovali su da mnogi tamošnji rimokatolici smatraju da ih je crkvena hijerarhija izdala... Crkva je često bila podeljena duž etničkih linija, između Hutua i Tutsija.“ Ove iste novine su citirale jednog meriknolerskog sveštenika kako govori: „Crkva je 1994. u Ruandi tako bedno podbacila. Mnogi Ruanđani su u nekom smislu otpisali crkvu. Ona više nema nikakve verodostojnosti.“ Kakav je to kontrast Isusovim rečima: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35).
14. Kakav dosije o ponašanju pružaju veće nehrišćanske religije?
14 Ostale veće religije Vavilona velikog nisu dale bolji primer. Užasni masakri iz 1947, kada je razdeljena Indija, pokazuju da tamošnje veće religije nisu stvorile toleranciju. Nastavljeno versko nasilje u Indiji potvrđuje da se većina ljudi nije promenila. Nije čudo što je časopis India Today zaključio: „Religija je barjak pod kojim se izvršavaju najgnusniji zločini... Ona je začetnik ogromnog nasilja i jeste jedna vrlo destruktivna sila.“
„Upadljiv paradoks“
15. Kakvo je stanje religije u zapadnom svetu?
15 Čak su i svetovni komentatori zapazili neuspeh religije da uveri, da usadi prave vrednosti, i da se odupre uplivima sekularizma. U svojoj knjizi Out of Control, bivši savetnih nacionalne bezbednosti SAD Zbignjev Brežinski, napisao je: „To je upadljiv paradoks da se najveća pobeda postavke ’Bog je mrtav‘ desila ne u državama kojima dominira marksizam... već u zapadnim liberalnim demokratskim društvima, koja su odgajala moralnu apatiju u pogledu kulture. Činjenica je da je u njima religija prestala da bude jedna vodeća društvena sila.“ Nastavio je: „Uticaj religije na evropsku kulturu u velikoj meri je oslabio, i danas je Evropa — još više nego Amerika — u suštini sekularizovano društvo.“
16, 17. (a) Kakav je savet Isus dao u pogledu sveštenstva iz njegovih dana? (b) Koje je dobro načelo o plodovima Isus izrekao?
16 Šta je Isus rekao o jevrejskom sveštenstvu iz njegovih dana? „Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji [da naučavaju Toru, Zakon]. Sve dakle što vam reknu, čuvajte i činite; ali ne radite po delima njihovim. Jer oni govore, ali ne rade.“ Da, religiozno licemerje nije ništa novo (Matej 23:2, 3).
17 Krivu religiju osuđuju njeni plodovi. Pravilo koje je Isus dao toliko je primenjivo: „Svako dobro drvo daje dobre plodove a zlo drvo daje zle plodove. Ne može dobro drvo dati zlih plodova, ni zlo drvo dati dobrih plodova. Svako drvo koje ne daje dobra ploda, seče se i baca se u oganj. Po plodovima njihovim, dakle, poznaćete ih“ (Matej 7:17-20).
18. Kako je trebalo da hrišćanski svet svoje redove održava čistim?
18 Da su religije hrišćanskog sveta bile savesne da primenjuju hrišćansku disciplinsku meru isključenja, to jest ekskomunikacije, za sva bezakona dela koja su počinili oni što tvrde da su njihovi članovi, šta bi se desilo? Šta bi se desilo sa svim nepokajničkim lažovima, bludnicima, preljubnicima, homoseksualcima, varalicama, kriminalcima, preprodavcima droge i zavisnicima, i članovima organizovanog kriminala? Bespogovorno, truli plodovi hrišćanskog sveta čine ga prikladnim jedino za to da ga Bog uništi (1. Korinćanima 5:9-13; 2. Jovanova 10, 11).
19. Šta se priznalo u pogledu religioznog vođstva?
19 Generalna skupština Prezbiterijanske crkve u Sjedinjenim Državama je priznala: „Suočavamo se s krizom koja je strašna u svojim proporcijama i implikacijama... Između 10 i 23 posto sveštenstva širom nacije upleteno je u seksualizovano ponašanje ili seksualni kontakt s parohijanima, klijentima, službenicima, itd.“ Jedan američki biznismen je dosta dobro sažeo tu misao: „Religiozne institucije su propustile da prenesu svoje istorijske vrednosti, i u mnogim slučajevima, postale su deo tog problema.“
20, 21. (a) Kako su Isus i Pavle osudili licemerje? (b) Na koja pitanja ostaje da se odgovori?
20 Isusova osuda religioznog licemerja danas se još uvek pokazuje istinitom kao i u njegovo vreme: „Licemeri! dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Narod ovaj ustima svojim me poštuje, ali srce njegovo daleko je od mene. Uzalud me oni poštuju učeći propise ljudskih zapovesti“ (Matej 15:7-9). Pavlove reči Titu takođe opisuju našu savremenu situaciju: „Govore da poznaju Boga, a delima ga se odriču, jer su mrski i neposlušni i ni za kakvo dobro delo sposobni“ (Titu 1:16).
21 Isus je rekao da ako slepac vodi slepca, oba će u jamu pasti (Matej 15:14). Želiš li da zajedno s Vavilonom velikim dođeš svome kraju? Ili želiš da hodiš pravim putevima otvorenih očiju i da imaš Jehovin blagoslov? Pitanja s kojima se sada suočavamo su: koja religija, ako ijedna, donosi božanske plodove? kako možemo identifikovati to pravo Bogu prihvatljivo obožavanje? (Psalam 119:105).
[Fusnota]
a Izdao 1944. Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.; sada van štampe.
Da li se sećaš?
◻ Kakvo je sadašnje stajalište Vavilona velikog pred Bogom?
◻ Na temelju čega je kriva religija osuđena?
◻ Kako kriva religija pokazuje Kainov duh?
◻ Koje je načelo za prosuđivanje bilo koje religije Isus izrekao?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Tokom čitave istorije religiozne vođe su se trpale u politiku
[Slike na 15. strani]
Ovi sveštenici su takođe bili uticajni državnici
Kardinal Mazaren
Kardinal Rišelje
Kardinal Volsi
[Izvor slike]
Kardinal Mazaren i kardinal Rišelje: iz knjige Ridpath’s History of the World (Tom VI i Tom V respektivno). Kardinal Volsi: iz knjige The History of Protestantism (Tom I).