Čitaj Božju Reč i služi Bogu u istini
Čitaj Božju Reč i služi Bogu u istini
„Pokaži mi, Gospode, put svoj, i ići ću po istini tvojoj“ (PSALAM 86:11).
1. Šta je u suštini, prvo izdanje ovog časopisa kazalo o istini?
JEHOVA šalje svetlost i istinu (Psalam 43:3). On nam takođe daje sposobnost da čitamo njegovu Reč, Bibliju, i naučimo istinu. Prvo izdanje ovog žurnala — od jula 1879. — reklo je: „Istina je, poput skromnog cvetića u divljini života, okružena i skoro ugušena bujnim rastom korova grešaka. Ako je želiš naći moraš stalno biti na oprezu. Ukoliko želiš videti njenu lepotu moraš odstraniti korov grešaka i trnje netrpeljivosti. Ukoliko je želiš imati moraš se pognuti da bi je dohvatio. Ne budi zadovoljan samo jednim cvetom istine. Da je jedan dovoljan ne bi ih ni bilo više. Sakupljaj stalno, tragaj za više njih.“ Čitanje i proučavanje Božje Reči omogućuje nam da steknemo tačno spoznanje i idemo po njegovoj istini (Psalam 86:11).
2. Kakav je bio rezultat kad su Jezdra i drugi čitali Božji zakon Jevrejima u drevnom Jerusalimu?
2 Nakon što su 455. pre n. e. jerusalimski zidovi ponovo bili izgrađeni, sveštenik Jezdra i drugi čitali su Božji zakon Jevrejima. Posle toga je usledio radosni Praznik senica, priznavanje grehova, i sklapanje ’saveza‘ (Nemija 8:1–9:38). Mi čitamo: „Oni čitahu razne delove knjige zakona Božjega, i razlagahu smisao njihov da bi se razumelo ono što behu čitali“ (Nemija 8:8). Neki sugerišu da Jevreji nisu dobro razumeli hebrejski i da se zato parafraziralo na aramejskom. Ali ovaj citat ne ukazuje samo na puko pojašnjavanje lingvističkih izraza. Jezdra i drugi su razlagali Zakon tako da je narod mogao shvatiti njegova načela i primeniti ih. Hrišćanske publikacije i sastanci takođe služe tome da se ’razlaže smisao‘ Božje Reči. Tako čine naimenovane starešine, koje su ’sposobne da pouče‘ (1. Timoteju 3:1, 2; 2. Timoteju 2:24).
Trajne koristi
3. Koje su neke koristi napabirčene od čitanja Biblije?
3 Kad hrišćanska porodica zajednički čita Bibliju, verovatno će doživeti trajne koristi. Ona se upoznaje s Božjim zakonima i uči istinu o doktrinama, proročkim stvarima i drugim temama. Nakon što se pročita jedan deo Biblije, glava domaćinstva bi mogao upitati: kako ovo treba da utiče na nas? na koji način se ovo povezuje s drugim biblijskim učenjima? kako možemo upotrebiti ove misli u propovedanju dobre vesti? Kada čita Bibliju, porodica stiče veći uvid ukoliko istražuje uz pomoć Indeksa publikacija Watch Towera (Watchtower Publications Index) ili drugih indeksa. Može biti korisno konsultovati dva toma Uvida u Pismo (Insight on the Scriptures).
4. Kako je trebalo da Isus Navin primeni uputstvo zabeleženo u Isusu Navinu 1:8?
4 Načela izvučena iz Pisma mogu nas voditi u životu. Osim toga, čitanje i proučavanje ’Svetih pisama mogu te umudriti na spasenje‘ (2. Timoteju 3:15). Ukoliko dopustimo da nas vodi Božja Reč, mi ćemo i dalje hoditi u njegovoj istini i naše pravedne želje biće ostvarene (Psalam 26:3; 119:130). Međutim, potrebno je da tragamo za razumevanjem, kao što je to činio Mojsijev naslednik, Isus Navin. „Knjiga zakona“ nije trebala da se udalji od usta njegovih, i trebalo je da je čita dan i noć (Isus Navin 1:8). Da ne dopusti da se „knjiga zakona“ udalji od njegovih usta značilo je da Isus Navin ne treba prestati da govori drugima prosvetljujuće stvari o kojima je ona govorila. Čitanje Zakona dan i noć značilo je da Isus Navin treba meditirati o njoj, proučavati je. Apostol Pavle je slično podstrekavao Timoteja da ’se bavi‘ — da meditira — o svom ponašanju, službi i poučavanju. Trebalo je da Timotej, kao hrišćanski starešina, naročito bude pažljiv da njegov život bude primeran i da poučava biblijskoj istini (1. Timoteju 4:15).
5. Šta je potrebno ako želimo naći Božju istinu?
5 Božja istina je neprocenjivo blago. Da bi se pronašla, treba kopati, uporno pretraživati Pismo. Samo kao učenici Veličanstvenog Instruktora slični deci, mi stičemo mudrost i razumemo strah od Jehove, pun poštovanja (Poslovice 1:7; Isaija 30:20, 21, NW). Naravno, mi treba biblijski da dokažemo stvari (1. Petrova 2:1, 2). Jevreji u Veriji „behu plemenitiji od onih u Solunu. Oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan proučavahu Pisma, da vide je li tačno ono što im [Pavle] kazivaše“. On ih je pohvalio, a ne ukorio, zato što su tako činili (Dela apostolska 17:10, 11).
6. Zašto je Isus mogao ukazati da izvesnim Jevrejima pretraživanje Pisma ništa dobro nije donelo?
6 Isus je izvesnim Jevrejima rekao: „Vi pisma proučavate, jer mislite da imate u njima život večni! I baš ona svedoče za mene. I nećete da dođete k meni da imate život!“ (Jovan 5:39, 40). Oni su pretraživali Pismo s ispravnom idejom — da ih ono može odvesti u život. Zaista, Pisma su sadržavala mesijanska proročanstva koja su ukazivala na Isusa kao na sredstvo za život. Ali Jevreji su njega odbacili. Tako im pretraživanje Pisma nije donelo ništa dobro.
7. Šta je potrebno da bismo rasli u razumevanju Biblije, i zašto?
7 Da bismo rasli u našem razumevanju Biblije, potrebno nam je vođstvo Božjeg duha, to jest aktivne sile. „Duh sve ispituje, pa i dubine Božje“ kako bi izneo njihovo značenje (1. Korinćanima 2:10). Trebalo je da hrišćani u Solunu ’ispitaju svaku stvar‘ u svakom proročanstvu koje bi čuli (1. Solunjanima 5:20, 21). Kada je Pavle pisao Solunjanima (otprilike 50. n. e.), jedini već napisani deo Grčkih spisa bilo je Matejevo jevanđelje. Tako su Solunjani i Verijci mogli ispitati svaku stvar, verovatno proveravajući grčki prevod Hebrejskih spisa Septuagintu. Njima je bilo potrebno da čitaju i proučavaju Pismo, a isto i nama.
Vitalno za sve
8. Zašto naimenovane starešine treba da nadmašuju u biblijskom spoznanju?
8 Naimenovane starešine treba da nadmašuju u biblijskom spoznanju. Oni moraju biti ’sposobni da poučavaju‘, i moraju ’se verno držati reči po nauci‘. Trebalo je da nadglednik Timotej „pravo upravlja rečju istine“ (1. Timoteju 3:2; Titu 1:9; 2. Timoteju 2:15). Njegova majka, Evnikija, i baka Loida poučile su ga svetim spisima od detinjstva, usađujući mu ’nelicemernu veru‘, iako njegov otac nije bio vernik (2. Timoteju 1:5; 3:15). Očevi koji su u veri treba da podižu svoje potomstvo „u nauci i u strahu od Gospoda“, pogotovo starešine koji su očevi moraju imati „decu vernu, koju ne kore za blud ili za nepokornost“ (Efescima 6:4; Titu 1:6). Dakle, bez obzira na naše okolnosti, mi treba veoma ozbiljno da shvatimo potrebu da čitamo, proučavamo i primenjujemo Božju Reč.
9. Zašto proučavati Bibliju u povezanosti sa suhrišćanima?
9 Takođe treba da proučavamo Bibliju u povezanosti sa suvernicima. Pavle je želeo da solunski hrišćani međusobno razgovaraju o njegovom savetu (1. Solunjanima 4:18). Da bismo izoštrili naše razumevanje istine, nema ničeg boljeg od toga da se pridružimo drugim odanim proučavaocima u razmatranju Pisma. Istinita je izreka: „Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovjek oštri lice prijatelja svojega“ (Priče Solomunove 27:17, DK). Gvozdena alatka može zarđati ukoliko se ne upotrebljava i ne oštri. Slično tome, nama je potrebno da se redovno sastajemo i da oštrimo jedan drugoga time što delimo spoznanje koje smo stekli čitanjem, proučavanjem Božje Reči istine i meditiranjem o njoj (Jevrejima 10:24, 25). Nadalje, to je jedan način da zasiguramo da izvlačimo korist od blesaka duhovnog svetla (Psalam 97:11; Poslovice 4:18).
10. Šta znači hoditi u istini?
10 Prilikom našeg proučavanja Pisma, prikladno je što se možemo moliti Bogu, kao što je to psalmista činio: „Puštaj svetlost svoju i istinu svoju, nek me one vode“ (Psalam 43:3). Ukoliko želimo imati Božje odobravanje, moramo hoditi u njegovoj istini (3. Jovanova 3, 4). Ovo uključuje povinovanje njegovim zahtevima i služenje njemu u vernosti i iskrenosti (Psalam 25:4, 5; Jovan 4:23, 24). Moramo služiti Jehovi u istini, onako kako je ona otkrivena u njegovoj Reči i razjašnjena u publikacijama ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). A to zahteva tačno spoznanje Pisma. Kako, onda, treba da čitamo i proučavamo Božju Reč? Treba li da počnemo s čitanjem od 1. stiha 1. poglavlja knjige Postanja, pa dalje svih 66 knjiga. Da, svaki hrišćanin koji poseduje kompletnu Bibliju na svom jeziku treba da je pročita od Postanja do Otkrivenja. I naš cilj prilikom čitanja Biblije i hrišćanskih publikacija treba da bude da povećamo naše razumevanje te velike količine biblijske istine koju je Bog učinio dostupnom preko ’vernog roba‘.
Čitaj Božju Reč naglas
11, 12. Zašto je korisno naglas čitati Bibliju na sastancima?
11 Kad smo sami možemo čitati u sebi. Međutim, u drevna vremena, privatno čitanje se radilo naglas. Dok se etiopski evnuh vozio na svojim kolima, jevanđelizator Filip ga je stoga čuo da čita Isaijino proročanstvo (Dela apostolska 8:27-30). Hebrejska reč prevedena „čitati“ u prvom redu znači „zvati“. Dakle, oni koji isprva nisu u stanju da čitaju u sebi i da shvate smisao pročitanog ne treba da budu obeshrabreni da ne izgovore svaku reč naglas. Glavna stvar jeste da nauče istinu kroz čitanje Božje pisane Reči.
12 Na hrišćanskim sastancima je korisno čitati Bibliju naglas. Apostol Pavle je podsticao svog saradnika Timoteja: „Pazi na čitanje [„javno čitanje“, NW], na opominjanje i na učenje“ (1. Timoteju 4:13). Pavle je Kološanima rekao: „Kad se ova poslanica pročita kod vas, učinite da se pročita i u Laodikijskoj Crkvi, a onu što je poslana u Laodikiju da i vi pročitate“ (Kološanima 4:16). A Otkrivenje 1:3 kaže: „Blago onome koji [„glasno“, NW] čita i onima koji slušaju reč proroštva i drže što je napisano u njemu! Jer je vreme blizu.“ Prema tome, javni govornik treba da čita citate iz Biblije kako bi podupro ono što kaže skupštini.
Tematski metod proučavanja
13. Koji je najnapredniji metod učenja biblijskih istina, i šta nam može pomoći da pronađemo stihove?
13 Tematsko proučavanje je najnapredniji metod učenja biblijskih istina. Konkordance, koje po azbučnom redu popisuju reči iz Biblije u njihovom kontekstu po knjizi, poglavlju i stihu, olakšavaju da se pronađu citati koji su povezani sa određenom temom. A takvi stihovi se mogu međusobno uskladiti jer Autor Biblije ne protivureči sam sebi. Svetim duhom, on je nadahnuo približno 40 muževa da napišu Bibliju u razdoblju od 16 vekova, i proučavati je tematski jeste način učenja istine koji je izdržao probu vremena.
14. Zašto proučavati Hebrejske i Hrišćanske grčke spise zajedno?
14 Naše cenjenje biblijskih istina treba da nas motiviše da čitamo i proučavamo Hrišćanske grčke spise zajedno s Hebrejskim spisima. To će pokazati kako su Grčki spisi povezani s Božjom namerom i izliće svetlo na proročanstva Hebrejskih spisa (Rimljanima 16:25-27; Efescima 3:4-6; Kološanima 1:26). Od velike pomoći u ovom pogledu jeste Prevod Svetog pisma Novi svet (New World Translation of the Holy Scriptures). Njega su pripremile predane Božje sluge, koje su iskoristile dostupno povećano saznanje o prvobitnom tekstu Biblije kao i o njegovoj pozadini i idiomatskim izrazima. Bitna su takođe i pomoćna sredstva za proučavanje koje Jehova obezbeđuje preko ’vernog i razboritog roba‘.
15. Kako bi dokazao da je prikladno citirati malo odavde malo odande iz Biblije?
15 Neko može reći: ’Vaše publikacije sadrže hiljade citata iz Biblije, ali zašto ih uzimate malo odavde malo odande?‘ Citirajući ih malo odavde malo odande iz 66 knjiga Biblije, publikacije koriste više nadahnutih svedoka kako bi se dokazala istinitost nekog učenja. Sam Isus je koristio ovaj metod poučavanja. Kad je držao svoju Besedu na gori, on je naveo 21 citat iz Hebrejskih spisa. Taj govor sadrži tri citata iz Izlaska, dva iz Levitske, jedan iz Brojeva, šest ih Ponovljenih zakona, jedan iz 2. Kraljevima, četiri iz Psalama, tri iz Isaije, i jedan iz Jeremije. Čineći to, da li je Isus ’pokušavao da dokaže makar bilo šta‘? Ne, jer on „učaše kao onaj koji vlast ima“. To je bilo zato što je Isus podupro svoje učenje autoritetom Božje pisane Reči (Matej 7:29). Tako je činio i apostol Pavle.
16. Koje je biblijske citate Pavle naveo u Rimljanima 15:7-13?
16 U biblijskom odlomku Rimljanima 15:7-13, Pavle je citirao iz tri dela Hebrejskih spisa — iz Zakona, Proroka i iz Psalama. On je pokazao da će Jevreji i paganci slaviti Boga, i da hrišćani prema tome treba srdačno da prime ljude iz svih naroda. Pavle je rekao: „Zato primajte jedan drugoga kao i Hristos što primi vas, na slavu Božju. Jer ja kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanih, da pokaže istinu Božju potvrđujući obećanja koja su ocevima učinjena“, a paganci slave Boga radi milosrđa njegovog, kao što stoji napisano [u Psalmu 18:50]: „Zato ću te hvaliti, Gospode, među narodima i pevaću slavi tvog imena“. I opet govori [u 5. Mojsijevoj 32:43, DK]: „Veselite se narodi s narodom njegovim“. I još [u Psalmu 117:1]: „Hvalite Gospoda svi narodi, slavite ga svi narodi!“ I opet Isaija [11:1, 10] govori: „Izići će šibljika od Jeseja, i ustaće da narodima vlada. Narodi će u njega se uzdati. Bog nadanja da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje nadanja po sili Duha Svetoga.“ Ovim tematskim metodom Pavle je pokazao kako citirati stihove da bi se potvrdila biblijska istina.
17. U skladu s kojim presedanom hrišćani citiraju malo odavde malo odande iz cele Biblije?
17 Prvo nadahnuto pismo apostola Petra sadrži 34 citata iz deset knjiga Zakona, Proroka i Psalama. U svom drugom pismu, Petar citira šest puta iz tri knjige. Matejevo jevanđelje sadrži 122 citata počev od Postanja do Malahije. U 27 knjiga Grčkih spisa postoji 320 direktnih citata počev od Postanja do Malahije kao i stotine drugih ukazivanja na Hebrejske spise. U skladu s presedanom koji je Isus postavio, a koji su sledili njegovi apostoli, kad savremeni hrišćani tematski proučavaju neku biblijsku temu, oni citiraju malo odavde malo odande iz cele Biblije. To je naročito prikladno u ovim ’poslednjim danima‘, kad se ispunjava veliki deo Hebrejskih i Grčkih spisa (2. Timoteju 3:1). ’Verni rob‘ na takav način upotrebljava Bibliju u svojim publikacijama, ali nikada ne dodaje Božjoj Reči niti oduzima od nje (Poslovice 30:5, 6; Otkrivenje 22:18, 19).
Uvek hodi u istini
18. Zašto da ’hodimo u istini‘?
18 Mi ne smemo ništa oduzeti od Biblije, jer su sva hrišćanska učenja u Božjoj Reči ’istina‘, to jest „istina jevanđelja“. Prianjanje uz ovu istinu — ’hodenje‘ u njoj — vitalno je za spasenje (Galatima 2:5; 2. Jovanova 4; 1. Timoteju 2:3, 4). Pošto je hrišćanstvo „put istine“, time što pomažemo drugima u unapređivanju njenih interesa, mi postajemo „saradnici u istini“ (2. Petrova 2:2; 3. Jovanova 8, NW).
19. Kako možemo ’da [„i dalje“, NW] hodimo u istini‘?
19 Ako želimo ’da [„i dalje“, NW] u istini hodimo‘, mi moramo čitati Bibliju i okoristiti se duhovnom pomoći koju Bog pruža preko ’vernog roba‘ (3. Jovanova 4). Učinimo to za naše sopstveno dobro i radi toga da bismo bili u položaju da druge poučavamo o Jehovi Bogu, Isusu Hristu i božanskoj nameri. I budimo zahvalni što nam Jehovin duh pomaže da razumemo njegovu Reč i da uspevamo u služenju njemu u istini.
Kakvi su vaši odgovori?
◻ Koje su neke trajne koristi od čitanja Biblije?
◻ Zašto proučavati Bibliju u povezanosti sa suvernicima?
◻ Zašto je ispravno citirati s različitih mesta iz čitave Biblije?
◻ Šta znači ’hoditi u istini‘, i kako to možemo činiti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Roditelji, poučite svoju decu Pismu
[Slika na 18. strani]
U svojoj Besedi na gori Isus je citirao iz različitih delova Hebrejskih spisa