Oni su vršili Jehovinu volju

Devojčica koja je govorila s odvažnošću

TOKOM desetog veka pre n. e., odnosi između Izraela i Sirije bili su zategnuti. Izbijanje borbi bilo je toliko uobičajeno da kada su prošle tri godine bez nasilja, bio je to istorijski rekord (1. Kraljevima 22:1).

U to vreme naročito su bile preteće sirijske pljačkaške bande od kojih su se neke sastojale od stotina vojnika. Ovi ratnici bi upadali i pljačkali Izraelce, otimajući i porobljavajući mnoge — čak i decu.

U toku jednog napada ’jedna mala devojčica‘ bila je nemilosrdno silom rastavljena od svoje bogobojazne porodice (2. Kraljevima 5:2). Odvedena u Siriju, bila je prisiljena da živi među onima koje je možda smatrala zastrašujućima i nepoznatima — ljudima koji su obožavali sunce, mesec, zvezde, drveće, biljke i čak i kamenje. Kako su oni samo bili drugačiji od njene porodice i prijatelja koji su obožavali jedinog istinitog Boga, Jehovu! Međutim, čak i u toj stranoj okolini ta devojčica je pokazala izvanrednu odvažnost u pogledu obožavanja Jehove. Kao rezultat toga promenila je život jednog istaknutog zvaničnika koji je služio kralju Sirije. Da vidimo kako.

Odvažnost da se otvoreno govori

Ova devojčica je ostala bezimena u biblijskom izveštaju. Postala je sluškinja žene Nemana, hrabrog vojvode kralja Ven-Adada II (2. Kraljevima 5:1). Iako je bio visoko poštovan, Neman je imao ogavnu bolest gubu.

Možda je učtivo ponašanje ove devojčice podstaklo Nemanovu suprugu da joj se poveri. Ta žena je možda pitala devojčicu: ’Šta se u Izraelu čini za gubavce?‘ Ova Izraelka se nije stidela da neustrašivo kaže: „Kad bi gospodar moj otišao k proroku u Samariju, on bi ga izlečio od gube!“ (2. Kraljevima 5:3).

Reči ove devojčice nisu odbačene kao dečja fantazija. Naprotiv, o tome je izvešten kralj Ven-Adad koji je poslao Nemana i druge na putovanje dugo 150 kilometara u Samariju u potrazi za ovim prorokom (2. Kraljevima 5:4, 5).

Izlečenje Nemana

Neman i njegovi ljudi otišli su izraelskom kralju Joramu, noseći preporuku od Ven-Adada i prilično velik novčani poklon. Ne iznenađuje što kralj Joram koji je obožavao tele nije ispoljio veru u Božjeg proroka kao što je to uradila ta sluškinja. Umesto toga, mislio je da je Neman došao da traži kavgu. Kada je Božji prorok Jelisej čuo za Joramovu strepnju odmah je poslao poruku zahtevajući da kralj pošalje Nemana u njegovu kuću (2. Kraljevima 5:6-8).

Kada je Neman stigao do Jelisejeve kuće, prorok je poslao glasnika koji mu je rekao: „Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje i bićeš čist“ (2. Kraljevima 5:9, 10). Neman se razbesneo. Očekujući neko čudesno i razmetljivo isceljenje pitao je: „Nisu li reke Damaštanske, Avana i Farfar, bolje od svih voda Izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti?“ Neman je u besu otišao od Jelisejeve kuće. Ali kada su Nemanove sluge rezonovale s njim, on se  konačno predao. Nakon što se sedam puta okupao u reci Jordanu, „put njegova posta kao put maloga deteta, i on bi čist“ (2. Kraljevima 5:11-14).

Vrativši se Jeliseju, Neman je rekao: „Evo sad priznajem da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju.“ Neman se zavetovao da „neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu“ (2. Kraljevima 5:15-17).

Pouka za nas

Neman ne bi otišao proroku Jeliseju da mlada sluškinja nije odvažno otvoreno govorila. Danas mnogi mladi postupaju na sličan način. U školi su možda okruženi učenicima koji nisu zainteresovani za služenje Bogu. Ipak, oni otvoreno govore o onome u šta veruju. Neki od njih počinju da tako postupaju u izuzetno nežnim godinama.

Uzmimo u obzir Aleksandru, petogodišnju devojčicu iz Australije. Kada je krenula u školu, njena majka je zakazala sastanak sa učiteljicom da bi joj objasnila verovanja Jehovinih svedoka. Ali Aleksandrinu majku je čekalo iznenađenje. „Već sam upoznata s mnogim vašim verovanjima, kao i s tim šta Aleksandra hoće, a šta neće raditi u školi“, rekla je učiteljica. Aleksandrina majka je bila začuđena jer nije bilo ni jednog drugog deteta Svedoka u školi. „Aleksandra nas je obavestila“, objasnila je učiteljica. Da, ova mala devojčica je već imala taktičan razgovor sa svojom učiteljicom.

Takvi mladi odvažno otvoreno govore. Oni tako postupaju u skladu s Psalmom 148:12, 13: „Momci i devojke, starci i deca! Nek svi hvale ime Gospodnje, jer je samo njegovo ime uzvišeno, i slava je njegova iznad zemlje i neba.“