Škola Gilead šalje svoj 100. razred

BIBLIJSKA škola Gilead Watchtowera igra važnu ulogu u globalnom objavljivanju Božjeg Kraljevstva u savremeno doba. Otkad je Škola Gilead počela da obučava misionare, godine 1943, njeni diplomci su služili u više od 200 zemalja. Drugog marta 1996. diplomirao je 100. razred.

Studenti su pohađali školu u periodu kada je na području Obrazovnog centra Watchtowera u Patersonu, u Njujorku, palo više od dva metra snega. Ne iznenađuje što je sneg padao i na dan njihove graduacije. Ipak, dvorana je bila puna, a mnogobrojna publika je slušala u Patersonu, u Volkilu, i u Bruklinu — ukupno 2 878 osoba.

Teodor Džeres, član Odbora za poučavanje u Vodećem telu, služio je kao predsedavajući. Nakon srdačne dobrodošlice prisutnim gostima iz mnogih zemalja, pozvao je sve da ustanu i otpevaju pesmu broj 52. Dvoranom se razlegla hvala Jehovi dok su pevali „Ime našeg Oca“, iz knjige Pevajmo hvalospeve Jehovi. Ta pesma, zajedno s komentarima predsedavajućeg o korišćenju obrazovanja da se hvali Jehova, dala je ton programu koji će uslediti.

Biblijski savet od starijih muževa

Prvi deo programa bio je sačinjen od kratkih govora koje je jedan broj dugogodišnjih Jehovinih slugu uputilo diplomcima. Ričard Abrahamson, član osoblja centrale koji je započeo s punovremenom službom godine 1940, podstakao je razred: „Nastavite da se prilagođavate.“ On ih je podsetio da su oni u svom životu kao hrišćani već doživeli različite periode prilagođavanja, uključujući i pet meseci njihovog školovanja u Gileadu. Zašto onda treba i dalje da se prilagođavaju?

Govornik je objasnio da taj izraz koji je apostol Pavle upotrebio u 2. Korinćanima 13:11 „podrazumeva progresivan proces, stalno podlaganje Jehovinom oblikovanju ili pročišćavanju osobe, istančavanje, tako da osoba može udovoljiti strožim Jehovinim merilima“. Na svojim stranim dodelama diplomci će se suočavati s novim izazovima svojoj veri. Biće potrebno da nauče neki novi jezik, da se prilagode drugačijoj kulturi i uslovima života i da se adaptiraju na drugačije vrste područja. Takođe će morati da budu u kontaktu s različitim ličnostima u svojim misionarskim domovima i u novim skupštinama. Ako budu pažljivo primenjivali biblijska načela u svim ovim situacijama, uz spremnost da se prilagođavaju, onda će, kao što je apostol Pavle zapisao, moći i da ’nastave da se raduju‘ (NW).

Džon Bar, jedan od pet članova Vodećeg tela koji su učestvovali u programu, uzeo je svoju temu iz 1. Korinćanima 4:9. Podsetio je svoje slušaoce da su hrišćani prizor anđelima i ljudima. „To saznanje“, dodao je, „u velikoj meri doprinosi važnosti životnog  puta jednog hrišćanina, naročito kad shvati da onim što kaže i onim što radi može znatno uticati na one koji ga posmatraju, bilo da su nevidljivi ili vidljivi. Verujem da je ovo nešto čega će biti veoma dobro da se setite svi vi draga braćo i sestre iz 100. razreda Gileada, dok odlazite u daleke krajeve zemlje.“

Brat Bar je podstakao 48 studenata da zadrže u mislima, dok pomažu ovcama sličnim osobama da saznaju istinu, da „biva radost pred anđelima Božjim za jednog grešnika koji se pokaje“ (Luka 15:10). Ukazujući na 1. Korinćanima 11:10, pokazao je da nečiji stav prema teokratskim pripremama deluje ne samo na našu braću i sestre koje vidimo  već i na anđele koje ne vidimo. Koliko je samo korisno zadržati u mislima ovu opsežniju sliku!

Još jedan član Vodećeg tela, Gerit Loš, koji je i sam diplomac škole Gilead, razmatrao je takve stihove kao što su Psalam 125:1, 2; Zaharija 2:4, 5; i Psalam 71:21 kako bi pokazao da Jehova ’okružuje svoj narod‘. On im pruža zaštitu sa svake strane. Da li će Bog pružiti takvu zaštitu samo tokom velike nevolje? „Ne“, odgovorio je govornik, „jer je Jehova već ’zid plameni‘, zaštita svom narodu. Posleratna 1919. godina zatekla je ostatak duhovnog Izraela kako gorljivo želi da širom sveta propoveda dobru vest o Kraljevstvu kao svedočanstvo svim narodima. Oni su bili predstavnici figurativnog Jerusalima na nebesima. Jehova garantuje božansku zaštitu tim predstavnicima kao grupi tokom vremena kraja. Ko ih onda može efikasno zaustaviti? Niko.“ Kako ohrabrujuće za njih i za sve one koji su tesno povezani s njima u vršenju božanske volje!

Julisiz Glas, stariji član nastavničkog osoblja, ohrabrio je razred da ’dovrši stvaranje svog pribežišta u Jehovinoj svetskoj organizaciji‘. Pribežište je situacija ili aktivnost koja naročito odgovara sposobnostima ili karakteru neke osobe. „Vi budući misionari pronašli ste vaše pribežište u svetskoj organizaciji Jehovinih svedoka“, objavio je. „Ali, koliko god da je to sada dragoceno, to je tek početak vašeg života kao misionara.“ Oni treba da se usredsrede na to da dobro koriste svoje sposobnosti i da se uklope u posebne dodele koje su im Jehova i njegova organizacija dodelili.

Završni govor u ovom delu programa održao je Volas Liverans, član nastavničkog osoblja Gileada koji je 17 godina služio u Boliviji. „Da li ćete iskušati Boga?“ pitao je studente. Kako to treba da urade? Nacija Izraela iskušala je Boga na pogrešan način (Ponovljeni zakoni 6:16). „Očigledno, iskušavati Boga time što se žalimo ili mrmljamo ili možda time što pokazujemo nedostatak poverenja u njegov način vođenja stvari jeste pogrešno“, izneo je govornik. „Kad stignete na vašu novu dodelu, oduprite se tom naginjanju“, podstakao je. Koji je onda ispravan način da iskušamo Boga? „Tako da ga držimo za reč, da radimo baš ono što on kaže i da zatim prepustimo ishod u njegove ruke“, objasnio je brat Liverans. Kao što se vidi u Malahiji 3:10, Jehova poziva svoj narod: ’Okušajte me.‘ On je obećao da će ih blagosloviti ako verno donose svoj desetak u hramsku riznicu. „Zašto i na vašu misionarsku dodelu ne gledate na sličan način?“ pitao je govornik. „Jehova želi da u njoj budete uspešni, stoga ga iskušajte. Prionite na vašu dodelu. Izvršite prilagođavanja koja on želi da izvršite. Istrajte. Vidite neće li vas blagosloviti.“ Kakav izvrstan savet za sve one koji služe Jehovi!

 Nakon pesme program je prešao s govora na seriju divnih intervjua.

Praktični izrazi s terena

Mark Numar, novi član nastavničkog osoblja Gileada, pozvao je studente da ispričaju iskustva koja su imali u službi na terenu dok su pohađali školu. Ona su istakla vrednost pokazivanja inicijative u službi a publici su pružila praktične ideje koje bi mogli koristiti.

Tokom svog školovanja, studenti u ovom razredu Gileada izvukli su posebnu korist tako što su mogli da se druže s članovima Odbora podružnica iz 42 zemlje, koji su takođe bili u Obrazovnom centru Paterson radi posebne obuke. Mnogi od njih su diplomirali u Gileadu godinama ranije. Tokom programa vođeni su intervjui s predstavnicima iz 3, 5, 51. i 92. razreda, kao i s predstavnicima iz Proširene Škole Gilead u Nemačkoj. Koliko su samo bili korisni njihovi komentari!

Oni su ispričali kako se misionari osećaju dok posmatraju kako na njihovim dodelama broj hvalilaca Jehove raste od jedne šačice do desetina hiljada. Pričali su o udelu koji su imali u nošenju dobre vesti do raštrkanih domova na Andima i do sela u gornjem toku reke Amazon. Diskutovali su o svedočenju nepismenim ljudima. Pričali su o svojoj borbi da nauče nove jezike i o tome kada diplomci realno mogu očekivati da će moći svedočiti i držati govore na jeziku kao što je kineski. Čak su i demonstrirali primere prezentacija na španskom i kineskom. Naglasili su da su misionari najefikasniji kada nauče ne samo jezik već i način razmišljanja ljudi. Pričali su o često surovim uslovima života u siromašnim zemljama i naveli: „Misionari treba da shvate da je ta situacija često povezana sa eksploatacijom. Za misionara je najbolje ako oseća kao što je Isus osećao — on se sažalio na ljude koji su bili kao ovce bez pastira.“

Nakon pesme program je nastavio govorom A. D. Šrodera, člana Vodećeg tela. On je imao prednost da bude jedan od prvih instruktora u školi Gilead kada je otvorena 1943. godine. Kao prikladno finale programa, osmotrio je temu „Pozdravljati Jehovu kao Suverenog Gospoda“. Zanimljivo razmatranje 24. psalma od strane brata Šrodera impresioniralo je sve prisutne time kolika je samo veličanstvena prednost pozdraviti Jehovu kao Suverenog Gospoda.

Nakon uručenja diploma i završne pesme, Karl Klajn iz Vodećeg tela zaključio je program iskrenom molitvom. Kako je to bio praktičan i duhovno osvežavajuć program!

U danima nakon graduacije, 48 članova 100. razreda počelo je da odlazi na misionarske dodele u 17 zemalja. Ali oni nisu tek započinjali svoju službu. Oni već imaju solidno svedočanstvo o punovremenoj hrišćanskoj službi. Kada su se upisali u Gilead, imali su, u proseku, 33 godine života i posvetili su više od 12 godina punovremenoj službi. Neki od njih su bili članovi svetske betelske porodice Watch Tower Societyja. Drugi su služili kao putujući nadglednici. Jedan broj studenata već je učestvovao u nekom obliku službe na stranom području — u Africi, Evropi, Južnoj Americi, na morskim ostrvima i među grupama koje u njihovoj domovini govore stranim jezikom. Ali oni se sada pridružuju mnogim drugim misionarima koji su oduševljeni što mogu reći: ’Služićemo bilo gde na svetu gde smo potrebni.‘ Njihova iskrena želja je da koriste svoj život da veličaju Jehovu.

[Okvir na 27. strani]

Statistički podaci o razredu:

Broj zastupljenih zemalja: 8

Broj dodeljenih zemalja: 17

Broj studenata: 48

Prosečna starost: 33,75

Prosek godina u istini: 17,31

Prosek godina u punovremenoj službi: 12,06

[Slika na 26. strani]

100. razred diplomaca Biblijske škole Gilead Watchtowera

U donjem spisku, redovi su numerisani od spreda prema natrag, a imena su za svaki red navedena sleva na desno.

(1) M. Shirley; M. Grundström; D. Genardini; J. Giaimo; W. Shood; P. Phair; C. Buchanan; D. Robinson; (2) C. Pine; B. Kraus; T. Racicot; A. Hansen; T. Beets; J. Berg; N. Garcia; K. Fleming; (3) L. Whinery; L. Whinery; C. Harps; C. Giaimo; T. Berg; C. Mann; V. Berrios; C. Pfeifer; (4) L. Randall; S. Genardini; H. Kraus; R. Fleming; S. D’Abadie; T. Shirley; G. Stevenson; B. Buchanan; (5) T. Robinson; J. Garcia; P. Harps; D. Racicot; F. D’Abadie; M. Phair; G. Stevenson; D. Shood; (6) L. Beets; A. Pfeifer; M. Berrios; J. Pine; L. Mann; P. Randall; J. Grundström; G. Hansen;