Borba Kasjodora de Rejne za špansku Bibliju

U ŠESNAESTOM veku Španija je bila opasno mesto za čitanje Biblije. Katolička crkva je naredila inkviziciji da ugasi i najslabašniji plamičak neortodoksije. Ali na jugu Španije postojao je jedan mlad čovek koji ne samo da je čitao Pismo, već se i zavetovao da će ga prevesti na govorni jezik tako da bi ga svaki Španac mogao čitati. Zvao se Kasjodoro de Rejna.

Rejnino interesovanje za Bibliju bilo je probuđeno tokom godina koje je proveo u manastiru San Isidro del Kampo, na periferiji Sevilje, u Španiji. Tokom 1550-ih, većina monaha u ovom neobičnom manastiru provodila je više sati u čitanju Pisma nego u usredsređivanju na svoje kanonske dužnosti. I biblijska poruka je promenila njihovo razmišljanje. Odbacili su katoličku doktrinu u pogledu upotrebe likova i verovanje u čistilište. Njihova gledišta su neizbežno postala poznata u tom području i plašeći se da će ih španska inkvizicija uhapsiti, odlučili su da pobegnu u inostranstvo. Rejna je bio jedan od dvanaestorice koji su uspeli da pobegnu u Ženevu, u Švajcarskoj.

Nakon što je za dlaku umakao, putovao je od jednog do drugog evropskog grada, uspevajući nekako da uvek bude korak ispred svojih progonilaca. Godine 1562. frustrirani inkvizitori su u Sevilji spalili njegovu sliku, ali čak ni zbog te brutalne pretnje Rejna nije  ustuknuo od svog zadatka prevođenja Pisma. Uprkos tome što je njegova glava bila ucenjena i što je živeo u stalnom strahu od hapšenja, neprestano je radio na svom španskom prevodu. „Izuzevši vreme dok sam bio bolestan ili dok sam putovao... nisam ispuštao pero iz ruku“, objasnio je on.

Za manje od deset godina Rejna je završio posao. Godine 1569. njegov prevod celokupne Biblije bio je objavljen u Bazelu, u Švajcarskoj. Ovo izvanredno delo bio je prvi kompletni španski prevod sa originalnih jezika. Vekovima su na raspolaganju bile Biblije na latinskom, ali latinski je bio jezik elite. Rejna je verovao da Bibliju treba da razumeju svi i rizikovao je svoj život za unapređivanje tog cilja.

U uvodu svog prevoda, objasnio je svoje razloge. „Zabraniti Sveto pismo na običnom jeziku neizbežno nanosi veliku uvredu Bogu i šteti dobrobiti ljudi. To je očigledno delo Sotone i onih kojima on upravlja... S obzirom da je Bog ljudima dao svoju Reč, u želji da je svi razumeju i praktikuju, svako ko bi je zabranio na bilo kom jeziku ne može imati dobre motive.“

Ova izjava je bila smela, s obzirom da je objavljena samo 18 godina nakon što je indeks knjiga koje je zabranila španska inkvizicija specifično stavio van zakona Bibliju „na kastilijanskom romanskom [španskom] ili na bilo kom drugom govornom jeziku“. Rejna očigledno nije dozvolio da strah od čoveka obuzda njegovu ljubav prema istini.

Osim što je imao snažnu želju da Bibliju učini dostupnom svim ljudima koji govore španski, Rejna je takođe želeo da uradi što je moguće tačniji prevod. U svom uvodu objasnio je prednosti prevođenja direktno sa originalnih jezika. U latinski tekst Vulgate uvukle su se neke greške, objasnio je Rejna. Jedna od najgrubljih bila je izbacivanje božanskog imena.

Božansko ime u španskim prevodima

Rejna je shvatio da Božje ime, Jehova, treba da se pojavljuje u svakom savesnom prevodu Biblije, kao što se pojavljuje u originalnom tekstu. Odbio je da sledi običaj zamenjivanja božanskog imena takvim titulama kao što su „Bog“ i „Gospod“. U predgovoru svog prevoda tipičnom otvorenošću objasnio je svoje razloge.

„Sačuvali smo ime (Iehoua) iz najznačajnijih razloga. Prvo, zato što gde god se ono može naći u našem prevodu, isto tako se može naći i u hebrejskom tekstu, i nama se činilo da ga ne bismo mogli izostaviti ili izmeniti a da ne počinimo neverstvo i svetogrđe prema Božjem zakonu, koji zapoveda da se ništa ne ukloni niti doda... Običaj [izostavljanja imena], koji je izvršio Đavo, iskrsao je iz praznoverja savremenih rabina koji su, iako su tvrdili da ga duboko poštuju, u stvari sahranili Njegovo sveto ime, učinivši da Božji narod zaboravi to ime kojim je on želeo da se razlikuje od svih drugih... bogova.“

Rejnina želja vredna hvale da veliča Božje ime imala je dalekosežne posledice. Sve do naših dana, ogromna većina španskih prevoda — i katoličkih i protestantskih — sledila je ovaj presedan koristeći božansko ime kroz njih. U velikoj meri zahvaljujući Rejni, čitaoci skoro svakog španskog prevoda Biblije mogu lako zapaziti da Bog ima lično ime koje ga razlikuje od svih drugih bogova.

Vredna pažnje je i činjenica da je Jehovino ime na hebrejskom jasno vidljivo na naslovnoj strani Rejnine Biblije. Rejna je posvetio svoj život plemenitom cilju sačuvanja Božje Reči, čineći je dostupnom na jeziku koji milioni ljudi mogu čitati.