Da li Bog prihvata svaku vrstu obožavanja?

BOG je stvorio čoveka s jednom duhovnom potrebom — potrebom da obožava. To nije nešto što je evoluiralo. To je od početka bilo deo čoveka.

Nažalost, čovečanstvo je ipak razvilo mnoge različite načine obožavanja, i oni uglavnom nisu stvorili srećnu, ujedinjenu ljudsku porodicu. Umesto toga, još uvek se u ime religije vode krvavi ratovi. To pokreće jedno značajno pitanje: da li je važno kako neka osoba obožava Boga?

Sumnjivo obožavanje u drevnim vremenima

Drevni narodi koji su naselili Srednji istok pružaju istorijski primer koji nam pomaže da odgovorimo na to pitanje. Mnogi su obožavali boga koji se zvao Val. Takođe su obožavali Valove prijateljice, kao što je Ašera. Obožavanje Ašere uključivalo je upotrebu svetog stuba za koji se verovalo da je seksualni simbol. Arheolozi koji su radili u toj oblasti iskopali su brojne likove nagih žena. Ti likovi, navodi The Encyclopedia of Religion, „ističu jednu boginju sa upadljivim genitalijama, koja drži svoje grudi“, i „verovatno predstavlja... Ašeru“. Jedna stvar je sigurna, obožavanje Vala je često bilo veoma nemoralno.

Stoga ne iznenađuje što je obožavanje Vala uključivalo seksualne orgije (Brojevi 25:1-3). Sihem, jedan Hananac, silovao je mladu devicu Dinu. Uprkos tome bio je smatran najpoštenijim čovekom u svojoj porodici (Postanje 34:1, 2, 19). Incest, homoseksualnost i bestijalnost bili su uobičajeni (Levitska 18:6, 22-24, 27). Sama reč „sodomija“, navika homoseksualaca, potiče od naziva grada koji je jednom postojao u tom delu sveta (Postanje 19:4, 5, 28). Obožavanje Vala uključivalo je i krvoproliće. Pa, obožavaoci Vala bacali su svoju živu decu u razbuktalu vatru kao žrtvu svojim bogovima! (Jeremija 19:5). Svi ovi običaji bili su povezani s religioznim učenjima. Kako to?

„Brutalnost, pohota i razuzdanost hananske mitologije“, objašnjava dr Meril Unger u svojoj knjizi Archaeology and the Old Testament, „daleko je gora nego igde drugde na Bliskom istoku u to vreme. A zapanjujuća karakteristika hananskih božanstava, da nisu imali nikakve moralne crte, mora da je probudila najgore osobine u svojim privrženicima i uključivala je mnoge od najizopačenijih običaja tog doba, kao što su sveta prostitucija, [i] žrtvovanje dece.“

Da li je Bog prihvatao obožavanje Hananaca? Naravno da nije. On je poučio Izraelce kako da ga obožavaju na čist način. U pogledu gore spomenutih običaja, on je upozorio: „Nemojte se skvrniti ni jednom od tih stvari; jer su se svim tim stvarima oskvrnili narodi koje ću odagnati ispred vas. Cela se je ta zemlja od toga oskvrnila; kazniću zlodela njena i zemlja će izbljuvati stanovnike svoje“ (Levitska 18:24, 25).

Čisto obožavanje postaje zagađeno

Mnogi Izraelci nisu prihvatili Božje gledište o čistom obožavanju.  Umesto toga, oni su dozvolili da se obožavanje Vala nastavi u njihovoj zemlji. Ubrzo su Izraelci bili navedeni na pokušaj da spoje obožavanje Jehove sa obožavanjem Vala. Da li je Bog prihvatio tu mešovitu vrstu obožavanja? Uzmi u obzir ono što se desilo tokom vladavine kralja Manasije. On je postavio oltare Valu, spalio svog vlastitog sina kao žrtvu i upražnjavao magiju. „Nadalje, on je postavio rezan lik svetog stuba [na hebrejskom ašerah] koji je načinio u domu o kome je Jehova rekao... ’U ovaj dom... staviću svoje ime do nedoglednog vremena‘“ (2. Kraljevima 21:3-7, NW).

Manasijini podanici su sledili primer svog kralja. U stvari, on je bio „uzrok da oni zastraniše i učiniše zlo još više negoli narodi koje Gospod istrebi ispred sinova Izrailjevih“ (2. Kraljevima 21:9). Umesto da pazi na ponavljana upozorenja Božjih proroka, Manasija je do te mere ubijao da je napunio Jerusalim nedužnom krvlju. Iako se Manasija na kraju popravio, njegov sin i naslednik, kralj Amon, oživeo je obožavanje Vala (2. Kraljevima 21:16, 19, 20).

S vremenom su muške prostitutke počele da funkcionišu u hramu. Kako je Bog gledao na ovaj izraz obožavanja Vala? On je preko Mojsija upozorio: „Nećeš nositi u dom Gospoda, Boga svoga, ni po kakvom zavetu, plate bludničke ni cene od psa [verovatno pederaste osobe], jer je oboje gad pred Gospodom, Bogom tvojim“ (Ponovljeni zakoni 23:17, 18).

Manasijin unuk, kralj Josija, očistio je hram od nemoralnog obožavanja Vala (2. Kraljevima 23:6, 7). Ali stvari su otišle predaleko. Nedugo nakon smrti kralja Josije, obožavanje idola ponovo je zauzelo mesto u Jehovinom hramu (Jezekilj 8:3, 5-17). Stoga je Jehova prouzrokovao da vavilonski kralj uništi Jerusalim i njegov hram. Ova žalosna istorijska činjenica jeste dokaz da neki oblici obožavanja nisu prihvatljivi za Boga. Kako je u našim danima?