’Dom molitve za sve narode‘
’Dom molitve za sve narode‘
„Nije li pisano: Dom moj, dom molitve zvaće se za sve narode?“ (MARKO 11:17).
1. Kojoj su se vrsti odnosa s Bogom Adam i Eva prvobitno radovali?
KAD su Adam i Eva bili stvoreni, oni su uživali blizak odnos sa svojim nebeskim Ocem. Jehova Bog je komunicirao s njima i u glavnim crtama opisao svoju veličanstvenu nameru za ljudski rod. Nesumnjivo, često su bili pokrenuti da prsnu u hvaljenje Jehove zbog njegovih veličanstvenih dela stvaranja. Ako bi Adamu i Evi bilo potrebno vođstvo dok su razmišljali o svojoj ulozi budućeg oca i majke ljudske porodice, mogli su pristupiti Bogu s bilo kog mesta u njihovom rajskom domu. Njima nisu trebale usluge nekog sveštenika u hramu (Postanje 1:28).
2. Kakva se promena dogodila kad su Adam i Eva zgrešili?
2 Ova situacija se promenila kada je jedan buntovni anđeo naveo Evu na razmišljanje da bi se njena situacija u životu poboljšala ukoliko odbaci Jehovinu suverenost, rekavši da će postati „kao Bog“. Shodno tome, Eva je jela voće s drveta na koje je Bog stavio zabranu. Sotona je zatim upotrebio Evu da bi iskušao njenog muža. Tragično je što je Adam poslušao svoju grešnu ženu, pokazavši da je svoj odnos s njom vrednovao više od svog odnosa s Bogom (Postanje 33:4-7, NW). U stvari, Adam i Eva su izabrali Sotonu za svog boga. (Uporedi s 2. Korinćanima 4:4.)
3. Koje su bile loše posledice Adamove i Evine pobune?
3 Učinivši to, prvi ljudski par je izgubio ne samo svoj dragoceni odnos s Bogom već i izgled večnog življenja u zemaljskom raju (Postanje 2:16, 17). Njihova grešna tela konačno su propadala sve dok nisu umrli. Njihovo potomstvo je nasledilo ovo grešno stanje. „Tako je“, objašnjava Biblija, „smrt prešla na sve ljude“ (Rimljanima 5:12, Ča).
4. Koju je nadu Bog dao grešnom čovečanstvu?
4 Nešto je bilo potrebno što bi grešno čovečanstvo pomirilo s njegovim svetim Stvoriteljem. Kad je izricao presudu nad Adamom i Evom, Bog je njihovom budućem potomstvu pružio nadu tako što je obećao jedno ’seme‘ koje će spasti čovečanstvo od posledica Sotonine pobune (1. Mojsijeva 3:15, DK). Kasnije, Bog je otkrio da će to Seme blagoslova doći preko Avrama (1. Mojsijeva 22:18, DK). Sa ovom namerom punom ljubavi na umu, Bog je odabrao Avramove potomke, Izraelce, da postanu njegov izabrani narod.
5. Zašto treba da nas interesuju detalji Božjeg saveza Zakona sa Izraelom?
5 Godine 1513. pre n. e., Izraelci su ušli u zavetni odnos s Bogom i složili su se da će biti poslušni njegovim zakonima. Ovaj savez Zakona jako treba da interesuje sve one koji danas žele da obožavaju Boga jer je on ukazivao na obećano Seme. Pavle je rekao da on sadrži „senku budućih dobara“ (Jevrejima 10:1). Kad je Pavle ovo izjavio, raspravljao je o službi izraelskih sveštenika u prenosivom šatoru od sastanka, ili šatoru za obožavanje. On je bio nazivan ’Jehovin hram‘ ili ’dom Gospodnji‘ (1. Samuilova 1:9, 24, NW). Time što istražimo tu svetu službu koja se obavljala u Jehovinom zemaljskom domu, možemo potpunije ceniti ovu milosrdnu pripremu uz pomoć koje ljudi danas mogu postati pomireni s Bogom.
Svetinja nad svetinjama
6. Šta je bilo smešteno u Svetinji nad svetinjama, i kako je tu bila predstavljena Božja prisutnost?
6 „Ali Svevišnji ne prebiva u hramovima rukom sazidanim“, kaže Biblija (Dela apostolska 7:48). Međutim, Božja prisutnost u njegovom zemaljskom domu bila je predstavljena oblakom u najunutrašnjijoj odaji zvanoj Svetinja nad svetinjama (Levitska 16:2). Očito, ovaj oblak je bleštavo sjajio, obezbeđujući svetlo u Svetinji nad svetinjama. Nalazio se iznad svetog kovčega zvanog „kovčeg od svedočanstva“, koji je sadržavao kamene ploče na kojima su bile urezane neke od zapovesti što je Bog dao Izraelu. Na poklopcu Kovčega nalazila su se dva zlatna heruvima s raširenim krilima, koja su predstavljala duhovna stvorenja visokog ranga u Božjoj nebeskoj organizaciji. Čudesni oblak svetla bio je postavljen nad ovim poklopcem između heruvima (Izlazak 25:22). To je dočaravalo Svemoćnog Boga ustoličenog na nebeskim kočijama koje podupiru heruvimi (1. Letopisa 28:18). Ovo objašnjava zašto se kralj Jezekija molio: „Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima“ (Isaija 37:16).
Svetinja
7. Koji je nameštaj postojao u Svetinji?
7 Druga odaja šatora od sastanka nazivala se Svetinja. Unutar ovog dela, levo od ulaza stajao je predivni sedmograni svećnjak, a s desne strane bio je sto s hlebovima za predstavljanje. Pravo napred stajao je oltar s kojeg se uzdizao miris zapaljenog kâda. On je bio postavljen pred zavesom koja je odvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama.
8. Koje su dužnosti sveštenici redovno obavljali u Svetinji?
8 Svakog jutra i svake večeri, jedan sveštenik je morao ući u šator od sastanka i zapaliti kâd na kadionom oltaru (Izlazak 30:7, 8). Ujutro, dok je kâd goreo, trebalo je dopuniti ulje za sedam žižaka koji su se nalazili na zlatnom svećnjaku. Uveče, žišci su se palili kako bi davali svetlost u Svetinji. Svake subote sveštenik je morao postaviti 12 svežih vekni na sto hlebova za predstavljanje (Levitska 24:4-8).
Trem
9. Koja je bila svrha umivaonice, i koju pouku iz toga izvlačimo?
9 Šator od sastanka je takođe imao trem, okružen ogradom od ćilima. U tom tremu nalazila se velika umivaonica gde su sveštenici prali ruke i noge pre nego što bi ušli u Svetinju. Oni su takođe morali da se operu pre nego što bi prineli žrtve na oltaru postavljenom u tremu (Izlazak 30:18-21). Ovaj zahtev za čistoćom je snažan podsetnik Božjim slugama danas da moraju težiti za fizičkom, moralnom, mentalnom i duhovnom čistoćom ukoliko žele da njihovo obožavanje bude Bogu prihvatljivo (2. Korinćanima 7:1). S vremenom, drva za vatru na oltaru i vodu za umivaonicu obezbeđivali su hramski robovi neizraelci (Isus Navin 9:27).
10. Koje su neke žrtve što su se prinosile na žrtveniku?
10 Svakog jutra i svake večeri, na oltaru se spaljivalo mlado žrtveno jagnje zajedno s prinosom i nalivom (Izlazak 29:38-41). Druge žrtve prinošene su posebnim danima. Ponekad se žrtva morala prineti zbog nekog specifičnog ličnog greha (Levitska 5:5, 6). U drugim slučajevima Izraelac bi mogao prineti dobrovoljnu žrtvu zahvalnicu čije su delove jeli sveštenici i onaj koji je prineo žrtvu. Ovo je označavalo da bi grešni ljudi mogli imati mir s Bogom, radujući se obroku s njim, da tako kažemo. Čak je i strani stanovnik mogao postati obožavalac Jehove i imati prednost da prinese žrtvu zahvalnicu u Njegovom domu. Ali da bi se pokazalo ispravno poštovanje prema Jehovi, sveštenici su mogli prihvatati samo žrtve najboljeg kvaliteta. Brašno od prinosa moralo se fino samleti, a životinje za žrtve su morale biti bez ikakve mane (Levitska 2:1; 22:18-20; Malahija 1:6-8).
11. (a) Šta se radilo s krvlju životinjskih žrtava, i na šta je to ukazivalo? (b) Kakvo je Božje gledište i prema životinjskoj i prema ljudskoj krvi?
11 Krv ovih žrtava bila je stavljana na oltar. To je ovim ljudima služilo kao svakodnevni podsetnik da su grešnici kojima treba otkupitelj čija bi prolivena krv trajno iskupila njihove grehe i spasla ih smrti (Rimljanima 7:24, 25; Galatima 3:24; uporedi s Jevrejima 10:3). Ova sveta upotreba krvi takođe je podsećala Izraelce da krv predstavlja život i da život pripada Bogu. Bog je uvek zabranjivao bilo koju drugu upotrebu krvi od strane ljudi (Postanje 9:4; Levitska 17:10-12; Dela apostolska 15:28, 29).
Dan pomirenja
12, 13. (a) Šta je bio Dan pomirenja? (b) Pre nego što bi prvosveštenik mogao uneti krv u Svetinju nad svetinjama, šta je morao uraditi?
12 Jednom godišnje na dan nazivan Dan pomirenja, čitav izraelski narod, uključujući i strance koji su obožavali Jehovu, morao je prekinuti sa svakim poslom i postiti (Levitska 16:29, 30). Na ovaj važan dan, narod je na ilustrativan način bio očišćen od greha da bi naredne godine uživao miran odnos s Bogom. Hajde da zamislimo tu scenu i razmotrimo neke vrhunske misli.
13 Prvosveštenik je u tremu šatora od sastanka. Opravši se u umivaonici s vodom, on kolje junca na žrtvu. Junčja krv se sipa u jednu posudu; ona će biti upotrebljena na poseban način da od greha iskupi svešteničko Levijevo pleme (Levitska 16:4, 6, 11). Ali pre nego što bi bilo šta dalje učinio sa žrtvom, postoji nešto što prvosveštenik mora uraditi. On uzima mirisni kâd (stavljajući ga verovatno u neku kutlaču) i užareno ugljevlje s oltara u posudu za žar. Sada on ulazi u Svetinju i ide ka zavesi Svetinje nad svetinjama. Polako obilazi oko zavese i zastaje pred kovčegom saveza. Zatim, van vidokruga bilo kog drugog čoveka, on sipa kâd na užareno ugljevlje, i Svetinja nad svetinjama se ispunjava oblakom prijatnog mirisa (Levitska 16:12, 13).
14. Zašto je prvosveštenik morao ući u Svetinju nad svetinjama s krvlju dveju različitih životinja?
14 Sada je Bog voljan da pokaže milosrđe i da se na jedan ilustrativan način pomiri. Iz ovog razloga se poklopac Kovčega nazivao „stolica milosrđa“ ili „pomirbeni poklopac“ (Jevrejima 9:5, NW, fusnota). Prvosveštenik izlazi iz Svetinje nad svetinjama, uzima junčju krv, i ponovo ulazi u Svetinju nad svetinjama. Kao što je zapoveđeno u Zakonu, on umače prst u krv i njom kropi sedam puta pred poklopcem Kovčega (Levitska 16:14). Zatim se vraća u trem i kolje jednog jarca, koji je žrtva za greh „naroda“. Nešto jarčje krvi on unosi u Svetinju nad svetinjama i s njom čini isto ono što i s junčjom krvlju (Levitska 16:15). Na Dan pomirenja odigravaju se takođe i druge značajne službe. Na primer, prvosveštenik je morao položiti ruke na glavu jednog drugog jarca i nad njim ispovediti „zlodela sinova Izrailjevih“. Ovaj živi jarac zatim je odvođen u pustinju da bi figurativno odneo grehe naroda. Na ovaj način se svake godine obavljalo pomirenje „i za sveštenike i za ceo narod“ (Levitska 16:16, 21, 22, 33).
15. (a) U čemu je Solomonov hram bio sličan šatoru od sastanka? (b) Šta knjiga Jevrejima kaže o svetoj službi koja se vršila i u šatoru od sastanka i u hramu?
15 U prvih 486 godina Izraelove istorije kao Božjeg naroda saveza, prenosivi šator od sastanka je služio kao mesto za obožavanje njegovog Boga, Jehove. Zatim, Solomonu iz Izraela bila je data prednost da sagradi jednu trajnu građevinu. Iako je trebalo da ovaj hram bude veći i s više detalja, božanski obezbeđeni plan sledio je isti obrazac kakav je postojao kod šatora od sastanka. Kao kod šatora od sastanka, on je bio ilustracija jedne veće, delotvornije pripreme obožavanja koju će Jehova ’podići, a ne čovek‘ (Jevrejima 8:2, 5; 9:9, 11).
Prvi hram i drugi
16. (a) Koju je molbu punu ljubavi izrekao Solomon prilikom posvećenja hrama? (b) Kako je Jehova pokazao da prihvata Solomonovu molitvu?
16 Kada je posvećivao taj slavni hram, Solomon je uključio sledeći nadahnuti zahtev: „Kad stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje zbog imena tvoga velikoga... kad on dođe i pomoli se u ovom domu, usliši ga s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i daj tom strancu ono za što te moli, da bi svi narodi na zemlji poznali ime tvoje, da te se boje kao i narod tvoj Izrailja, i da bi znali da se ime tvoje priziva nad ovim domom koji sam ja sazidao!“ (2. Letopisa 6:32, 33). Na nepogrešiv način, Bog je pokazao da prihvata Solomonovu molitvu za posvećenje. Strela vatre pala je s nebesa i spalila životinjske žrtve s oltara, i Jehovina slava ispunila je hram (2. Letopisa 7:1-3).
17. Šta se na kraju desilo s hramom koji je izgradio Solomon i zašto?
17 Nažalost, Izraelci su izgubili svoj zdravi strah od Jehove. S vremenom, oni su obesvetili njegovo veliko ime kroz dela krvoprolića, idolopoklonstva, preljube, incesta i kroz loše postupanje sa siročićima, udovicama i strancima (Jezekilj 22:2, 3, 7, 11, 12, 26, 29). Tako je, 607. godine pre n. e., Bog izvršio presudu tako što je doveo vavilonske vojske da unište hram. Preživeli Izraelci odvedeni su kao zarobljenici u Vavilon.
18. U drugom hramu, koje su se prednosti otvorile za neke neizraelske muškarce koji su celim srcem podupirali obožavanje Jehove?
18 Posle 70 godina, pokajnički jevrejski ostatak vratio se u Jerusalim i bila mu je data prednost ponovne izgradnje Jehovinog hrama. Interesantno je da je nedostajalo sveštenika i Levita koji bi služili u ovom drugom hramu. Kao posledica toga, Netinejima, koji su potekli od neizraelskih hramskih slugu, bile su date veće prednosti služenja u Božjem domu. Međutim, oni nikada nisu postali ravni sveštenicima i Levitima (Jezdra 7:24; 8:17, 20).
19. Koje je obećanje u pogledu drugog hrama Bog dao, i kako su se ove reči obistinile?
19 Isprva je izgledalo da će drugi hram biti ništa u poređenju s prethodnim (Agej 2:3). Ali Jehova je obećao: „Potrešću ja sve narode; steći će se blago svih naroda, i ja ću ovaj dom slave napuniti... Slava će ovog doma biti veća nego onog prvog“ (Agej 2:7, 9). Po ovim rečima, drugi hram je zaista stekao veću slavu. On je trajao 164 godine duže, i mnogo više obožavalaca iz mnogo više zemalja okupljalo se u njegovim tremovima. (Uporedi s Delima apostolskim 2:5-11.) Obnavljanje drugog hrama je započelo u danima kralja Iroda, i tremovi su mu bili prošireni. Podignut na jednoj masivnoj kamenoj ploči i okružen predivnim kolonadama, on je konkurisao velelepnosti prvobitnog hrama kojeg je izgradio Solomon. Obuhvatao je i jedan veliki, spoljnji trem za ljude iz naroda koji su želeli da obožavaju Jehovu. Jedna kamena barijera odvajala je ovo Dvorište za neznabožce od unutrašnjih tremova rezervisanih samo za Izraelce.
20. (a) Koje je izuzetno obeležje karakterisalo ponovo izgrađeni hram? (b) Šta je pokazalo da su Jevreji pogrešno gledali na hram, i šta je u odgovoru na to Isus učinio?
20 Ovaj drugi hram imao je to obeležje da je Sin Božji, Isus Hrist, poučavao u njegovim tremovima. Ali kao što je bilo i s prvim hramom, Jevreji uopšte, nisu imali ispravno gledište o svojoj prednosti što su čuvari Božjeg doma. Pa, oni su čak dozvolili trgovcima da vode poslove u predvorju za neznabožce. Nadalje, ljudima je bilo dopušteno da hram koriste kao prečicu kad nose robu po Jerusalimu. Četiri dana pre svoje smrti, Isus je očistio hram od takvih svetovnih postupaka, dok je neprestano govorio: „Nije li pisano: Dom moj, dom molitve zvaće se za sve narode? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku!“ (Marko 11:15-17).
Bog zauvek napušta svoj zemaljski dom
21. Šta je Isus pokazao s obzirom na jerusalimski hram?
21 Zbog Isusovog hrabrog postupka u podršci čistom obožavanju Boga, jevrejske religiozne vođe su bile rešene da ga pogube (Marko 11:18). Znajući da će uskoro biti ubijen, Isus je rekao tim jevrejskim religioznim vođama: „Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:37, 38). Ovde je on ukazao da Bog uskoro više neće prihvatati taj oblik obožavanja koji se praktikovao u fizičkom hramu u Jerusalimu. On više neće biti „dom molitve... za sve narode“. Kad su Isusu njegovi učenici pokazali veličanstvene zgrade hrama, on je rekao: „Vidite li vi sve ovo?... Neće ovde ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti“ (Matej 24:1, 2).
22. (a) Kako su se ispunile Isusove reči o hramu? (b) Umesto da svoje nade usredsređuju na neki zemaljski grad, za čim su rani hrišćani težili?
22 Isusovo proročanstvo ispunilo se 37 godina kasnije, 70. n. e., kada su rimske vojske uništile Jerusalim i njegov hram. To je pružilo dramatičan dokaz da je Bog zaista napustio svoj fizički dom. Isus nikada nije prorekao ponovnu izgradnju nekog drugog hrama u Jerusalimu. S obzirom na taj zemaljski grad, apostol Pavle je napisao jevrejskim hrišćanima: „Ovde nemamo stalnog grada, nego tražimo onaj koji će doći“ (Jevrejima 13:14). Rani hrišćani su iščekivali da postanu deo ’Jerusalima nebeskoga‘ — gradu slična Kraljevstva Božjeg (Jevrejima 12:22). Prema tome, pravo obožavanje Jehove više nije usredsređeno na neki fizički hram na zemlji. U našem sledećem članku, osmotrićemo tu superiorniju pripremu koju je Bog uspostavio za sve one koji ga žele obožavati „u duhu i istini“ (Jovan 4:21, 24).
Pitanja za ponavljanje
◻ Kakav su odnos s Bogom Adam i Eva izgubili?
◻ Zašto karakteristike šatora od sastanka treba da nas interesuju?
◻ Šta učimo iz aktivnosti u tremu šatora od sastanka?
◻ Zašto je Bog dozvolio da njegov hram bude uništen?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 10,11]
Hram koji je Irod ponovo izgradio
1. Svetinja nad svetinjama
2. Svetinja
3. Oltar za žrtve paljenice
4. More liveno
5. Svešteničko dvorište
6. Izraelsko dvorište
7. Žensko dvorište