Jehovin veliki duhovni hram
Jehovin veliki duhovni hram
„Imamo takvog prvosveštenika... koji je služitelj svetilišta i istinitog šatora koji podiže Gospod, a ne čovek“ (JEVREJIMA 8:1, 2).
1. Koju je pripremu punu ljubavi Bog priredio za grešno čovečanstvo?
JEHOVA BOG je, iz svoje velike ljubavi prema čovečanstvu, obezbedio žrtvu za odnošenje greha sveta (Jovan 1:29; 3:16). Ona je zahtevala da se život njegovog prvorođenog Sina prenese s nebesa u matericu jevrejske device po imenu Marija. Jehovin anđeo je jasno rastumačio Mariji da će dete s kojim će začeti biti ’nazvano sin Božji‘ (Luka 1:34, 35). Josifu, Marijinom vereniku, bilo je rečeno o čudotvornoj prirodi Isusovog začeća i saznao je da će on biti taj koji će „izbaviti narod svoj od greha njegovih“ (Matej 1:20, 21).
2. Šta je Isus uradio kad je imao oko 30 godina, i zašto?
2 Kako je Isus rastao, mora da je shvatao neke od ovih činjenica u vezi sa svojim čudesnim rođenjem. On je znao da njegov nebeski Otac ima da mu poveri jedno životospasavajuće delo da obavi na zemlji. Tako je, kao potpuno odrastao čovek od oko 30 godina, Isus došao kod Božjeg proroka Jovana, da bi se krstio u reci Jordan (Marko 1:9; Luka 3:23).
3. (a) Šta je Isus mislio rečima „Žrtve i prinose nisi hteo“? (b) Koji je izuzetan primer Isus dao svim onima koji žele da postanu njegovi učenici?
3 Isus se za vreme svog krštenja molio (Luka 3:21). Očigledno od ovog trenutka u svom životu nadalje, on je ispunjavao reči iz Psalma 40:7-9, na šta je kasnije ukazao apostol Pavle: „Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo pripravio“ (Jevrejima 10:5). Tako je Isus pokazao da je svestan da Bog ’nije hteo‘ da se životinjske žrtve i dalje prinose u jerusalimskom hramu. Umesto toga, on je shvatio da je Bog za njega pripremio savršeno ljudsko telo, da ga prinese kao žrtvu. To bi uklonilo svaku daljnju potrebu za životinjskim žrtvama. Pokazujući svoju iskrenu želju da se podloži Božjoj volji, Isus je nastavio da se moli: „Evo me, ja idem, (piše za me na čelu knjige) da izvršim, Bože, volju tvoju“ (Jevrejima 10:7). Kakav je veličanstven primer hrabrosti i nesebične odanosti Isus dao tog dana svim onima koji će kasnije postati njegovi učenici! (Marko 8:34).
4. Kako je Bog pokazao da odobrava to što je Isus prineo sebe?
4 Da li je Bog pokazao da odobrava Isusovu molitvu pri krštenju? Neka nam jedan od Isusovih izabranih apostola da odgovor: „Kako se Isus krsti, on iziđe iz vode. I gle otvoriše se nebesa, i on vide Duha Božjega silaziti kao golub i dolaziti na njega. I gle, glas s nebesa progovori: Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje“ (Matej 3:16, 17; Luka 3:21, 22).
5. Šta je bilo predstavljeno doslovnim hramskim oltarom?
5 Božje prihvatanje prinošenja Isusovog tela na žrtvu značilo je da je, u duhovnom smislu, u prvi plan došao jedan oltar veći od onog u jerusalimskom hramu. Doslovni oltar gde su životinje bile prinošene na žrtvu nagoveštavao je ovaj duhovni oltar, koji je u stvari Božja „volja“ ili priprema za prihvatanje Isusovog ljudskog života kao žrtve (Jevrejima 10:10). Zbog toga je apostol Pavle mogao pisati suhrišćanima: „Mi imamo oltar, od koga ne smeju jesti oni koji služe šatoru [to jest, hramu]“ (Jevrejima 13:10). Drugim rečima, pravi hrišćani izvlače korist iz jedne superiornije žrtve za iskupljivanje greha, koju je većina jevrejskih sveštenika odbacila.
6. (a) Šta je u vreme Isusovog krštenja došlo u prvi plan? (b) Šta titula Mesija, to jest Hrist, znači?
6 Pomazivanje Isusa svetim duhom značilo je da je Bog sada oformio svoje celokupno uređenje duhovnog hrama, u kojem Isus služi kao prvosveštenik (Dela apostolska 10:38; Jevrejima 5:5). Učenik Luka bio je nadahnut da tačno ukaže da je godina ovog veoma važnog događaja ’petnaesta godina vladanja cara Tiverija‘ (Luka 3:1-3). To odgovara 29. godini n. e. — što je tačno 69 godišnjih nedelja, ili 483 godine, od vremena kada je kralj Artakserks izdao zapovest da se zidovi Jerusalima ponovo izgrade (Nemija 2:1, 5-8). Prema proročanstvu, ’pomazanik, vojvoda‘ pojaviće se te naznačene godine (Danilo 9:25). Očigledno su mnogi Jevreji bili toga svesni. Luka izveštava da „narod beše u iščekivanju“ pojavljenja Mesije, to jest Hrista, što su titule koje potiču od hebrejske i grčke reči identičnog značenja, „pomazanik“ (Luka 3:15).
7. (a) Kada je Bog pomazao ’Svetinju nad svetinjama‘, i šta je to značilo? (b) Šta se još dogodilo sa Isusom prilikom njegovog krštenja?
7 U vreme Isusovog krštenja, Božje nebesko prebivalište bilo je pomazano, to jest izdvojeno, kao „Svetinja nad svetinjama“ u tom velikom duhovnom hramskom uređenju (Danilo 9:24, NW). ’Istiniti šator [to jest, hram] koji podiže Gospod, a ne čovek‘ počeo je da funkcioniše (Jevrejima 8:2). Takođe, putem svog krštenja vodom i svetim duhom, čovek Isus Hrist je bio ponovo rođen kao duhovni Sin Božji. (Uporedi s Jovanom 3:3.) To je značilo da će Bog u odgovarajuće vreme ponovo pozvati svog Sina u nebeski život, gde će služiti s desne strane svog Oca kao Kralj i Prvosveštenik „po redu Melhisedekovu na sve vekove“ (Jevrejima 6:20; Psalam 110:1, 4).
Nebeska Svetinja nad svetinjama
8. Koje je nove karakteristike Božji presto na nebu zadobio?
8 Na dan Isusovog krštenja, Božji nebeski presto zadobija nove karakteristike. Identifikovanje savršene ljudske žrtve koja bi iskupila grehe sveta naglasila je Božju svetost nasuprot čovekovoj grešnosti. Božje milosrđe takođe je istaknuto time što je on sada pokazao spremnost da se utiša, to jest pomiri. Tako je Božji presto na nebesima postao poput najunutrašnjije odaje u hramu, gde je prvosveštenik jednom godišnje ulazio sa životinjskom krvlju da bi na ilustrativan način iskupio grehe.
9. (a) Šta je predstavljala zavesa između Svetinje i Svetinje nad svetinjama? (b) Kako je Isus ušao iza zavese Božjeg duhovnog hrama?
9 Zavesa koja je odvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama predstavljala je Isusovo fizičko telo (Jevrejima 10:19, 20, Ča). Ono je bila ta barijera koja je zadržavala Isusa, dok je bio čovek na zemlji, da uđe u prisutnost svog Oca (1. Korinćanima 15:50). Prilikom Isusove smrti, „zavesa u hramu razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega“ (Matej 27:51). Ovo je dramatično pokazalo da je ta barijera koja je sprečavala Isusov ulazak u nebo sada bila uklonjena. Tri dana kasnije, Jehova Bog je izveo jedno izuzetno čudo. On je Isusa podigao iz mrtvih, ne kao smrtnog čoveka od krvi i mesa, već kao slavno duhovno stvorenje „što ostaje za sve vekove“ (Jevrejima 7:24). Četrdeset dana kasnije, Isus je uzašao na nebo i ušao u stvarnu „Svetinju nad svetinjama“, „da se pokaže sad pred licem Božjim za nas“ (Jevrejima 9:24).
10. (a) Šta se dogodilo nakon što je Isus svom nebeskom Ocu predstavio vrednost svoje žrtve? (b) Šta je pomazanje svetim duhom značilo za Hristove učenike?
10 Da li je Bog prihvatio vrednost Isusove prolivene krvi kao iskupljenje za grehe sveta? Zaista jeste. Dokaz za to došao je tačno 50 dana nakon Isusovog uskrsenja, na praznični dan, na Pedesetnicu. Božji sveti duh bio je izliven na 120 Isusovih učenika okupljenih zajedno u Jerusalimu (Dela apostolska 2:1, 4, 33). Poput njihovog Prvosveštenika, Isusa Hrista, oni su sada bili pomazani da služe kao „sveto sveštenstvo, da se prinose prinosi duhovni“ unutar Božjeg uređenja velikog duhovnog hrama (1. Petrova 2:5). Nadalje, ovi pomazanici formirali su nov narod, Božji „sveti narod“, duhovni Izrael. Od tada, sva proročanstva dobrih stvari o Izraelu, kao što je obećanje ’novog saveza‘ zabeleženo u Jeremiji 31:31, primenjuju se na pomazanu hrišćansku skupštinu, stvarni ’Izrael Božji‘ (1. Petrova 2:9; Galatima 6:16).
Druge karakteristike Božjeg duhovnog hrama
11, 12. (a) Šta je predstavljalo svešteničko dvorište u Isusovom slučaju, a šta u slučaju njegovih pomazanih sledbenika? (b) Šta predstavlja umivaonica s vodom, i kako se ona koristi?
11 Iako je Svetinja nad svetinjama predstavljala „samo nebo“ na kojem je ustoličen Bog, sve druge karakteristike Božjeg duhovnog hrama odnose se na stvari na zemlji (Jevrejima 9:24). U hramu u Jerusalimu postojalo je unutrašnje svešteničko dvorište u kojem je bio oltar za žrtve i velika umivaonica s vodom, koju su sveštenici koristili da bi se oprali pre nego što bi izvršavali svetu službu. Šta ove stvari predstavljaju u Božjem duhovnom hramskom uređenju?
12 U slučaju Isusa Hrista, unutrašnje svešteničko dvorište predstavljalo je njegovo bezgrešno stanje kao savršenog ljudskog Sina Božjeg. Kroz ispoljavanje vere u Isusovu žrtvu, pomazanim sledbenicima Hrista je pripisana pravednost. Na taj način, Bog se s pravom može ophoditi prema njima kao da su bezgrešni (Rimljanima 5:1; 8:1, 33). Stoga, ovo dvorište takođe predstavlja pripisano pravedno ljudsko stanje koje ti pojedinačni članovi svetog sveštenstva imaju pred Bogom. Istovremeno, pomazani hrišćani su još uvek nesavršeni i podložni činjenju greha. Umivaonica s vodom u dvorištu predstavlja Božju Reč, koju Prvosveštenik koristi da bi progresivno očistio sveto sveštenstvo. Time što se podvrgavaju ovom procesu pročišćavanja oni stiču uzvišenu pojavu koja odaje čast Bogu i privlači autsajdere ka njegovom čistom obožavanju (Efescima 5:25, 26; uporedi s Malahijom 3:1-3).
Svetinja
13, 14. (a) Šta predstavlja Svetinja u hramu u slučaju Isusa i njegovih pomazanih sledbenika? (b) Šta predstavlja zlatni svećnjak?
13 Prva odaja hrama predstavlja stanje koje je superiornije od stanja predstavljenog dvorištem. U slučaju savršenog čoveka Isusa Hrista, ona predstavlja njegovo ponovno rođenje kao duhovnog Sina Božjeg kome je određeno da se vrati u nebeski život. Nakon što su bili proglašeni pravednima na temelju njihove vere u Hristovu prolivenu krv, ovi pomazani sledbenici takođe su doživeli ovo naročito delovanje Božjeg duha (Rimljanima 8:14-17). Pomoću „vode [to jest, njihovog krštenja] i duha“, oni su se ’nanovo rodili‘. Kao takvi, oni imaju nadu da će biti uskrsnuti u nebeski život kao duhovni Božji sinovi, ukoliko ostanu verni do smrti (Jovan 3:5, 7, DK; Otkrivenje 2:10).
14 Sveštenike koji su služili unutar Svetinje u zemaljskom hramu, obožavaoci spolja nisu videli. Slično tome, pomazani hrišćani doživljavaju duhovno stanje u kojem ne učestvuje niti koje u potpunosti razume većina obožavalaca Boga, čija je nada da žive zauvek na rajskoj zemlji. Zlatni svećnjak u šatoru od sastanka predstavlja to prosvetljeno stanje pomazanih hrišćana. Delovanje Božjeg svetog duha, poput ulja u žišcima, prosipa svetlost na Bibliju. Razumevanje koje hrišćani, kao rezultat toga, stiču, oni ne zadržavaju za sebe. Umesto toga, oni slušaju Isusa koji je rekao: „Vi ste svetlost sveta. Nek se sjaji svetlost vaša pred ljudima, da oni vide vaša dobra dela, i da slave Oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5:14, 16).
15. Šta je predstavljao hleb na stolu s hlebovima za predstavljanje?
15 Da bi ostali u ovom prosvetljenom stanju, pomazani hrišćani se moraju redovno hraniti onim što je predstavljao hleb na stolu sa hlebovima za predstavljanje. Njihov prvenstveni izvor duhovne hrane jeste Reč Božja, koju oni svakodnevno nastoje da čitaju i da o njoj meditiraju. Isus je takođe obećao da će im obezbediti „hranu na vreme“ preko svog ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45, NW). Ovaj „rob“ jeste celokupno telo pomazanih hrišćana na zemlji u bilo kom specifičnom vremenu. Hrist upotrebljava ovo pomazano telo da objavi informacije o ispunjavanju biblijskih proročanstava i pruži pravovremeno uputstvo o primeni biblijskih načela u savremenom svakodnevnom životu. Stoga, pomazani hrišćani se s cenjenjem hrane svim ovim duhovnim pripremama. Ali podržavanje njihovog duhovnog života ne zavisi samo od unošenja spoznanja Boga u njihov um i srce. Isus je rekao: „Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da dovršim delo njegovo“ (Jovan 4:34). Slično tome, pomazani hrišćani doživljavaju zadovoljstvo u tome što se svakodnevno trude oko vršenja Božje otkrivene volje.
16. Šta je predstavljala služba kod kadionog oltara?
16 Ujutro i uveče, jedan sveštenik je prinosio kâd Bogu na kadionom oltaru u Svetinji. Istovremeno, obožavaoci nesveštenici molili bi se Bogu dok bi stajali u spoljnjim tremovima njegovog hrama (Luka 1:8-10). „Kâd“, objašnjava Biblija, „znači molitve svetih“ (Otkrivenje 5:8, NW). „Nek izađe molitva moja kao kâd pred lice tvoje“, napisao je psalmista David (Psalam 141:2, DK). Pomazani hrišćani takođe visoko vrednuju svoju prednost što mogu pristupiti Jehovi u molitvi preko Isusa Hrista. Gorljive molitve koje teku iz srca jesu poput kâda prijatnog mirisa. Pomazani hrišćani takođe hvale Boga na druge načine, koristeći svoje usne da bi poučili druge. Njihova istrajnost kad su suočeni s poteškoćama i njihov integritet pod kušnjom naročito su ugodni Bogu (1. Petrova 2:20, 21).
17. Šta je bilo uključeno u ispunjenje proročanske slike koju je pružao prvi ulazak prvosveštenika u Svetinju nad svetinjama na Dan pomirenja?
17 Na Dan pomirenja, izraelski prvosveštenik je morao ući u Svetinju nad svetinjama i zapaliti kâd u zlatnoj kadionici u kojoj je bilo užareno ugljevlje. To se moralo uraditi pre nego što bi uneo krv žrtava za greh. U ispunjenju ove proročanske slike, čovek Isus zadržao je apsolutni integritet prema Jehovi Bogu pre nego što je prineo svoj život kao jednu trajnu žrtvu za naše grehe. Na taj način, on je pokazao da savršen čovek može zadržati svoj integritet prema Bogu bez obzira koliki bi pritisak Sotona izvršio na njega (Poslovice 27:11). Kad je bio ispitivan, Isus je koristio molitvu „vapajem silnim i sa suzama... [i bio je] uslišen radi svoje pobožnosti“ (Jevrejima 5:7). Na ovaj način je proslavio Jehovu kao pravednog i pravovaljanog Suverena svemira. Bog je Isusa nagradio time što ga je uskrsnuo iz mrtvih u besmrtan nebeski život. Na ovom uzvišenom položaju, Isus poklanja pažnju sekundarnom razlogu za njegov dolazak na zemlju, naime, da pokajničke ljudske grešnike pomiri s Bogom (Jevrejima 4:14-16).
Veća slava Božjeg duhovnog hrama
18. Kako je Jehova doneo izuzetnu slavu svom duhovnom hramu?
18 „Slava će ovog doma biti veća nego onog prvog“, prorekao je Jehova (Agej 2:9). Time što je uskrsnuo Isusa kao besmrtnog Kralja i Prvosveštenika, Jehova je doneo izuzetnu slavu svom duhovnom hramu. Isus je sada u položaju da bude ’uzrok spasenja večnoga svima koji ga poslušaju‘ (Jevrejima 5:9). Prvi koji su pokazali takvu poslušnost bili su 120 učenika koji su primili sveti duh na Pedesetnicu 33. n. e. Knjiga Otkrivenja prorekla je da će konačan broj ovih duhovnih sinova Izraelovih biti 144 000 (Otkrivenje 7:4). Nakon smrti, mnogi od njih su morali ležati bez svesti u opštem grobu čovečanstva, čekajući na vreme Isusove prisutnosti u kraljevskoj moći. Proročanska hronologija sadržana u Danilu 4:10-17, 20-27 ukazuje na 1914. kao na vreme kada Isus treba da započne s vladanjem usred svojih neprijatelja (Psalam 110:2). Decenijama unapred, pomazani hrišćani su željno iščekivali tu godinu. Prvi svetski rat i prateći jadi čovečanstva pružili su dokaz da je Isus zaista 1914. ustoličen kao Kralj (Matej 24:3, 7, 8). Ubrzo nakon toga, pošto je prispelo vreme da „počne suđenje od doma Božjega“, Isus je ispunio obećanje dato njegovim učenicima koji su umrli: „Opet ću doći i uzeću vas k sebi“ (1. Petrova 4:17; Jovan 14:3).
19. Kako će ostatak od 144 000 pristupiti u nebesku Svetinju nad svetinjama?
19 Nije svih 144 000 članova svetog sveštenstva konačno zapečaćeno i nisu svi prikupljeni u svoj nebeski dom. Ostatak još uvek živi na zemlji u duhovnom stanju koje je predstavljeno Svetinjom, odvojen od Božje svete prisutnosti „zavesom“, to jest barijerom, svog telesnog tela. Kako umiru u vernosti, oni istog trena bivaju uskrsnuti kao besmrtna duhovna stvorenja da bi se pridružili onima od 144 000 koji su već na nebu (1. Korinćanima 15:51-53).
20. Koje vitalno delo u ovom vremenu obavljaju preostali od svetog sveštenstva, i s kakvim rezultatima?
20 S toliko sveštenika koji služe zajedno s velikim Prvosveštenikom na nebu, Božji duhovni hram stiče dodatnu slavu. U međuvremenu, preostali od svetog sveštenstva obavljaju vredan posao na zemlji. Kroz njihovo propovedanje, Bog ’trese sve narode‘ izrazima svoje presude, kako je prorekao u Ageju 2:7. U isto vreme, milioni obožavalaca opisanih kao „blago svih naroda“ okupljaju se u zemaljskim tremovima Jehovinog hrama. Kako se oni uklapaju u Božje uređenje za obožavanje, i koju buduću slavu njegovog velikog duhovnog hrama možemo očekivati? Ova pitanja biće istražena u sledećem članku.
Pitanja za ponavljanje
◻ Koji je izuzetan primer dao Isus 29. n. e.?
◻ Koje je uređenje započelo s funkcionisanjem 29. n. e.?
◻ Šta su predstavljale Svetinja i Svetinja nad svetinjama?
◻ Kako se veliki duhovni hram proslavio?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Kad je Isus bio pomazan svetim duhom 29. n. e., Božji veliki duhovni hram počeo je da funkcioniše