Gamalilo — on je poučavao Savla iz Tarsa

MNOŠTVO je stajalo u mrtvoj tišini. Samo nekoliko trenutaka pre toga skoro da su ubili apostola Pavla. Takođe poznat kao Savle iz Tarsa, bio je oslobođen od strane rimskih trupa i sada se suočio s ljudima na stepeništu u blizini hrama u Jerusalimu.

Dajući rukom znak za tišinu, Pavle je počeo da govori na hebrejskom, rekavši: „Ljudi, braćo i ocevi! Čujte što imam sad na odbranu svoju da vam kažem... Ja sam Judejin, rođen u Tarsu kilikijskome, ali sam odgojen u ovome gradu, kod nogu Gamalilovih, naučen tačnom poznavanju zakona otaca naših, i bejah revnitelj Božji, kao što ste vi svi danas“ (Dela apostolska 22:1-3).

Mada mu je život bio u opasnosti, zašto je Pavle započeo svoju odbranu rekavši da ga je obrazovao Gamalilo? Ko je bio Gamalilo i šta je povlačilo za sobom biti poučen od njega? Da li je ta obuka uticala na Savla čak i nakon što je postao hrišćanski apostol Pavle?

Ko je bio Gamalilo?

Gamalilo je bio vrlo poznat farisej. Bio je unuk starca Hilela, koji je osnovao jednu od dve glavne škole unutar farisejskog judaizma. a Smatralo se da je Hilelov pristup bio tolerantniji od pristupa njegovog suparnika, Šamaja.  Nakon uništenja jerusalimskog hrama 70. godine n. e., davana je veća prednost Bet Hilelu (Hilelovoj kući) nego Bet Šamaju (Šamajevoj kući). Hilelova kuća postala je zvanični izraz judaizma, pošto su sve druge sekte iščezle s razorenjem hrama. Odluke Bet Hilela često su osnova za jevrejski zakon u Mišni koja je postala temelj Talmuda, a izgleda da je Gamalilov uticaj bio značajan faktor u Bet Hilelovoj dominaciji.

Gamalilo je bio toliko poštovan da je bio prvi koji je nazvan rȁvan, što je titula viša od titule ravi. U stvari Gamalilo je postao tako visoko poštovana osoba da Mišna kaže o njemu: „Kada je rȁvan Gamalilo starešina umro, slava Tore je prestala a čistota i svetost [dosl. „odvojenost“] su nestale“ (Sota 9:15).

Poučen od Gamalila — kako?

Kada je apostol Pavle rekao mnoštvu u Jerusalimu da je bio ’odgojen kod nogu Gamalilovih‘, šta je on time mislio? Šta je povlačilo za sobom biti učenik takvog učitelja kao što je Gamalilo?

Što se tiče takve obuke, profesor Dov Zlotnik s Jevrejskog teološkog semeništa u Americi piše: „Preciznost usmenog zakona, dakle njegova pouzdanost, skoro u potpunosti zavisi od odnosa učitelj-učenik: brižljivost od strane učitelja u poučavanju zakonu i revnost učenika u učenju tog zakona... Stoga su učenici podsticani da sede kod nogu izučavalaca... ’i da žedno piju njihove reči‘“ (Avot 1:4, Mišna).

U svojoj knjizi A History of the Jewish People in the Time of Jesus Christ, Emil Šurer osvetljava metode ravinskih učitelja iz prvog veka. On piše: „Poznatiji raviji često su okupljali oko sebe veliki broj mladih željnih pouke, da bi ih temeljno upoznali s prilično razgranatim i opširnim ’usmenim zakonom‘... Pouka se sastojala od neumornih neprekidnih vežbi pamćenja... Učitelj je izneo svojim đacima nekoliko zakonskih pitanja da ih reše i dozvolio im da odgovaraju na njih ili je sam odgovarao. Đacima je takođe bilo dozvoljeno da učitelju postavljaju pitanja.“

S tačke gledišta ravija, rizik đaka bio je mnogo veći nego da samo dobiju prolazne ocene. Oni koji su studirali kod takvih učitelja bili su upozoreni: „Ko god zaboravi jednu jedinu stvar od onoga što je naučio — Pismo mu to računa kao da je postao odgovoran za svoj život“ (Avot 3:8). Najveća pohvala bila je dodeljena učeniku koji je bio poput „zamalterisanog bunara koji ne propušta ni kap vode“ (Avot 2:8). Takvu vrstu obuke je Pavle, tada poznat po svom hebrejskom imenu Savle iz Tarsa, primio od Gamalila.

Duh Gamalilovih učenja

Držeći se farisejskog učenja, Gamalilo je unapređivao verovanje u usmeni zakon. On je tako stavljao veći naglasak na tradicije ravija nego na nadahnuto Pismo (Matej 15:3-9). Mišna citira Gamalila kako kaže: „Obezbedi sebi učitelja [jednog ravija] i oslobodi se sumnji, jer ne smeš dati prekomerni desetak kroz nagađanje“ (Avot 1:16). To je značilo da kada Hebrejski spisi nisu izričito rekli šta uraditi, osoba nije trebalo da koristi svoje sopstveno rasuđivanje ili da sledi svoju savest da bi donela neku odluku. Umesto toga, trebalo je da nađe kvalifikovanog ravija koji bi za nju doneo odluku. Prema Gamalilu, samo na ovaj način pojedinac bi izbegao grešenje. (Uporedi s Rimljanima 14:1-12.)

Međutim, Gamalilo je uglavnom bio poznat po svom razumnijem,  liberalnijem stavu u svojim religioznim zakonskim odlukama. Na primer, on je pokazao obzir prema ženama kada je odlučio da će „dozvoliti nekoj ženi da se ponovo uda na osnovu svedočanstva jednog svedoka [o smrti njenog supruga]“ (Jvamot 16:7, Mišna). Osim toga, da bi zaštitio razvedene žene, Gamalilo je uveo brojna ograničenja u izdanju knjige raspusne.

Ovaj duh se takođe vidi i u Gamalilovom postupanju s ranim sledbenicima Isusa Hrista. Knjiga Dela apostolskih izveštava da kada su druge jevrejske vođe nastojale da ubiju Isusove apostole koje su uhapsili zbog propovedanja, „usta u sinedrionu jedan farisej, po imenu Gamalilo, čovek od zakona, poštovan od svega naroda, i naredi da apostoli iziđu za čas napolje. Pa im reče: Ljudi Izrailjci, pazite dobro šta ćete činiti s ovim ljudima... I sad vam ja kažem: Prođite se ovih ljudi, pustite ih nek idu... Nemojte da ispadnete kao da biste hteli da se s Bogom borite.“ Poslušali su Gamalilov savet i oslobodili apostole (Dela apostolska 5:34-40).

Šta je to značilo za Pavla?

Pavla je obučavao i obrazovao jedan od najvećih ravijskih učitelja prvog veka n. e. Nema sumnje da je apostolovo ukazivanje na Gamalila prouzrokovalo da mnoštvo u Jerusalimu obrati posebnu pažnju njegovom govoru. Ali on im je govorio o Učitelju daleko superiornijem od Gamalila — o Isusu, Mesiji. Sada se Pavle obratio mnoštvu kao Isusov učenik, a ne kao Gamalilov (Dela apostolska 22:4-21).

Da li je obučavanje od strane Gamalila uticalo na to kako je Pavle poučavao kao hrišćanin? Verovatno se stroga pouka o Pismu i jevrejskom zakonu pokazala korisnom za Pavla kao hrišćanskog učitelja. Ipak, Pavlova božanski nadahnuta pisma koja se nalaze u Bibliji jasno pokazuju da je on odbacio suštinu Gamalilovih farisejskih verovanja. Pavle je usmerio svoje sunarodnike i sve ostale, ne na ravijski judaizam ili na tradicije koje je načinio čovek, već na Isusa Hrista (Rimljanima 10:1-4).

Da je Pavle i dalje bio Gamalilov učenik uživao bi veliki ugled. Drugi iz Gamalilovog kruga pomogli su da se uobliči budućnost judaizma. Na primer, Gamalilov sin Simeon, verovatno Pavlov školski drug, odigrao je veliku ulogu u jevrejskoj pobuni protiv  Rima. Nakon uništenja hrama, Gamalilov unuk, Gamalilo II, obnovio je vlast Sinedriona, premestivši ga u Javneh. Unuk Gamalila II, Juda Hanasi, sastavio je Mišnu, koja je postala kamen temeljac jevrejske misli do dan-danas.

Kao Gamalilov učenik, Savle iz Tarsa je mogao postati veoma istaknut u judaizmu. Ipak, u pogledu takve karijere, Pavle je napisao: „To što mi beše dobitak, to ja smatram za gubitak, Hrista radi; jer sve držim za gubitak prema prevažnom poznanju Isusa Hrista, Gospoda svoga, radi koga sve ostavih i držim sve da je ništa, samo da Hrista dobijem“ (Filipljanima 3:7, 8).

Time što je svoju karijeru fariseja ostavio iza sebe i postao sledbenik Isusa Hrista, Pavle je praktično primenio savet svog bivšeg učitelja da se čuva toga da ’ne ispadne kao da se s Bogom bori‘. Time što je prestao da progoni Isusove učenike, Pavle je prestao da se bori protiv Boga. Umesto toga, time što je postao sledbenik Hrista, postao je jedan od ’Božjih saradnika‘ (1. Korinćanima 3:9, Ča).

U naše vreme poruku pravog hrišćanstva i dalje objavljuju revni Svedoci za Jehovu. Poput Pavla, mnogi od njih su načinili upadljive promene u svom životu. Neki su napustili karijeru koja obećava, da bi imali veći udeo u aktivnosti propovedanja o Kraljevstvu, što je zaista delo „od Boga“ (Dela apostolska 5:39). Koliko su samo srećni što su sledili Pavlov primer, umesto primer njegovog bivšeg učitelja, Gamalila!

[Fusnota]

[Slika na 28. strani]

Kao apostol Pavle, Savle iz Tarsa je objavljivao dobru vest ljudima iz svih naroda