Jehovina porodica uživa dragoceno jedinstvo

„Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“ (PSALAM 133:1).

1. Kakvo je danas stanje u mnogim porodicama?

 PORODICA je danas u krizi. U mnogim porodicama, bračne veze su na tački pucanja. Razvod postaje sve uobičajeniji, a mnoga deca razvedenih parova preživljavaju veliku tugu. Na milione porodica je nesrećno i razjedinjeno. Ipak, postoji jedna porodica koja zna za istinsku radost i pravo jedinstvo. To je univerzalna porodica Jehove Boga. U njoj, mirijade nevidljivih anđela izvršavaju svoje dodeljene zadatke u skladu s božanskom voljom (Psalam 103:20, 21). Ali postoji li na zemlji neka porodica koja uživa takvo jedinstvo?

2, 3. (a) Ko je sada deo Božje univerzalne porodice, i s čim danas možemo uporediti Jehovine svedoke? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

² Apostol Pavle je napisao: „Savijam kolena pred Ocem, kome svaka porodica na nebu i na zemlji duguje svoje ime“ (Efescima 3:14, 15, NW). Svaka porodična linija na zemlji duguje svoje ime Bogu jer je on Stvoritelj. Iako na nebu ne postoje ljudske porodice, Bog je figurativno govoreći venčan sa svojom nebeskom organizacijom, a Isus će imati duhovnu nevestu ujedinjenu s njim na nebesima (Isaija 54:5; Luka 20:34, 35; 1. Korinćanima 15:50; 2. Korinćanima 11:2). Verni pomazanici na zemlji sada su deo Božje univerzalne porodice, a Isusove „druge ovce“, sa zemaljskom nadom, jesu njeni mogući budući članovi (Jovan 10:16; Rimljanima 8:14-17; Kula stražara od 15. januara 1996, 31. strana). Međutim, svi današnji Jehovini svedoci mogu se uporediti s jednom ujedinjenom svetom raširenom porodicom.

³ Da li si ti deo te divne međunarodne porodice Božjih slugu? Ako jesi, onda poseduješ jedan od najvećih blagoslova koji bi iko mogao imati. Milioni će potvrditi da je Jehovina globalna porodica — njegova vidljiva organizacija —  oaza mira i jedinstva u svetskoj pustinji nesloge i nejedinstva. Kako se jedinstvo Jehovine svetske porodice može opisati? I koji činioci unapređuju takvo jedinstvo?

Kako je lepo i krasno!

4. Kako bi, svojim rečima, izrazio ono što Psalam 133 kaže o bratskom jedinstvu?

⁴ Psalmista David je duboko cenio bratsko jedinstvo. Čak je bio pokrenut da peva o njemu! Zamisli ga s harfom kako peva: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno! [„braća borave zajedno u jedinstvu“, NW] To je kao skupoceno ulje na glavi koje se stače na bradu, na bradu Aronovu, koja mu se na prsima odežde talasa. To je kao rosa Ermonska koja slazi na gore Sionske! Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“ (Psalam 133:1-3).

5. Na temelju Psalma 133:1, 2, koje se poređenje može napraviti između Izraelaca i Božjih današnjih slugu?

⁵ Ove reči odnosile su se na bratsko jedinstvo koje je posedovao Božji drevni narod, Izraelci. Kad su bili u Jerusalimu za svoja tri godišnja praznika, oni su zaista živeli zajedno u jedinstvu. Iako su poticali iz različitih plemena, bili su jedna porodica. To što su bili zajedno imalo je na njih zdrav efekat, poput okrepljujućeg ulja pomazanja prijatnog mirisa. Kad je takvo ulje bilo izliveno na Aronovu glavu, ono je teklo niz njegovu bradu u kragnu njegove odežde. To što su bili zajedno imalo je na Izraelce dobar uticaj koji je prožimao taj okupljeni narod kao celinu. Nesporazumi su se raščišćavali i unapređivalo se jedinstvo. Slično jedinstvo danas postoji u Jehovinoj globalnoj porodici. Redovno druženje ima zdrav duhovni efekat na njene članove. Svaki nesporazum ili poteškoća se odstranjuju dok se primenjuje savet Božje Reči (Matej 5:23, 24; 18:15-17). Jehovin narod veoma ceni uzajamno ohrabrenje koje je rezultat njihovog bratskog jedinstva.

6, 7. Kako je izraelsko jedinstvo bilo poput rose s gore Ermon, i gde se danas može pronaći Božji blagoslov?

⁶ Kako je Izraelovo življenje zajedno u jedinstvu isto kao i rosa s gore Ermon? Pa, pošto je najviši vrh ove gore visok preko 2 800 metara nadmorske visine, ona je skoro preko cele godine pokrivena snegom. Snežni vrh Ermona izaziva kondenzaciju noćnih isparenja i na taj način stvara obilje rose koja tokom dugih sušnih perioda očuvava vegetaciju. Hladne vazdušne struje s ermonskog lanca mogu takva isparenja nositi sve do područja Jerusalima, gde se kondenzuju kao rosa. Dakle, psalmista je ispravno govorio o ’rosi Ermonskoj koja slazi na gore Sionske‘. Kakav lep podsetnik na taj okrepljujući uticaj koji unapređuje jedinstvo Jehovine porodice obožavalaca!

⁷ Pre nego što je uspostavljena hrišćanska skupština, centar pravog obožavanja bio je Sion, to jest Jerusalim. Stoga je Bog zapovedio da tamo bude blagoslov. Pošto je Izvor svih blagoslova reprezentativno prebivao u svetinji u Jerusalimu, blagoslovi su proizlazili odande. Međutim, zbog toga što pravo obožavanje više ne zavisi ni od koje lokacije, blagoslov, ljubav i jedinstvo Božjih slugu danas se mogu pronaći širom planete (Jovan 13:34, 35). Koji su neki činioci koji unapređuju jedinstvo?

Činioci koji unapređuju jedinstvo

8. Šta iz Jovana 17:20, 21 učimo o jedinstvu?

⁸ Jedinstvo Jehovinih obožavalaca zasnovano je na podlaganju ispravno shvaćenoj Reči Božjoj, uključujući tu i učenja Isusa Hrista. To što je Jehova poslao svog Sina na svet da svedoči za istinu i umre žrtvenom smrću,  otvorilo je put za formiranje ujedinjene hrišćanske skupštine (Jovan 3:16; 18:37). Da je tu trebalo biti pravo jedinstvo razjašnjeno je kada se Isus molio: „Ne molim samo za njih, nego i za one koji preko njihove reči budu u mene verovali; da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me ti poslao“ (Jovan 17:20, 21). Isusovi sledbenici su zaista postigli jedinstvo slično onom koje postoji između Boga i njegovog Sina. To se dogodilo jer su se podložili Božjoj Reči i Isusovim učenjima. Isti takav stav jedan je od glavnih činilaca u jedinstvu Jehovine svetske porodice danas.

9. Koju ulogu u jedinstvu Jehovinog naroda igra sveti duh?

⁹ Još jedan činilac koji ujedinjuje Jehovin narod jeste to što posedujemo Božji sveti duh, to jest aktivnu silu. On nas osposobljava da razumemo otkrivenu istinu iz Jehovine Reči i da mu na taj način ujedinjeno služimo (Jovan 16:12, 13). Duh nam pomaže da izbegavamo razjedinjavajuća dela tela kakva su nesloga, ljubomora, izlivi gneva i prepirke. Umesto toga, Božji duh nam omogućava da razvijamo ujedinjujuće plodove ljubavi, radosti, mira, dugotrpljivosti, ljubaznosti, dobrote, vere, blagosti i samokontrole (Galatima 5:19-23, NW).

10. (a) Koja se paralela može napraviti između ljubavi koja postoji u ujedinjenoj ljudskoj porodici i ljubavi koja je očigledna među onima koji su predani Jehovi? (b) Kako je jedan član Vodećeg tela izrazio svoja osećanja o sastajanju sa svojom duhovnom braćom?

¹⁰ Članovi ujedinjene porodice se uzajamno vole i srećni su što su zajedno. Paralelno tome, oni iz ujedinjene porodice Jehovinih obožavalaca vole njega, njegovog Sina i suvernike (Marko 12:30; Jovan 21:15-17; 1. Jovanova 4:21). Baš kao što se prirodna porodica puna ljubavi raduje zajedničkim obrocima, Bogu predani pojedinci su oduševljeni da budu prisutni na hrišćanskim sastancima, većim skupovima i kongresima da bi izvukli korist iz dobrog društva i izvrsne duhovne hrane (Matej 24:45-47, NW; Jevrejima 10:24, 25). Član Vodećeg tela Jehovinih svedoka jednom je to ovako izrazio: „Za mene, sastajanje s braćom je jedno od najvećih zadovoljstava u životu i izvor ohrabrenja. Volim da u Dvorani Kraljevstva budem među prvima, a da odem među poslednjima, ako je moguće. Osećam unutrašnju radost kad razgovaram s Božjim ljudima. Kad sam među njima osećam se kao kod kuće sa svojom porodicom.“ Da li se i ti tako osećaš? (Psalam 27:4).

11. U kojem delu Jehovini svedoci naročito pronalaze sreću, i šta rezultuje iz toga što Božju službu čine centralnom tačkom svog života?

¹¹ Ujedinjena porodica pronalazi sreću u zajedničkom obavljanju stvari. Slično tome, oni iz porodice Jehovinih obožavalaca pronalaze radost u ujedinjenom obavljanju svog dela propovedanja Kraljevstva i pravljenja učenika (Matej 24:14; 28:19, 20). Redovno učestvovanje u njemu zbližava nas s drugim Jehovinim svedocima. To što Božju službu činimo centralnom tačkom u našem životu i što podupiremo sve aktivnosti njegovog naroda takođe unapređuje porodični duh među nama.

Teokratski red je od suštinske važnosti

12. Koja su obeležja srećne i ujedinjene porodice, i koje uređenje je unapređivalo jedinstvo u hrišćanskim skupštinama u prvom veku?

¹² Porodica koja poseduje snažno vođstvo, ali puno ljubavi, i koja je uredna verovatno će biti ujedinjena i srećna (Efescima 5:22, 33; 6:1). Jehova je Bog mirnog reda i svi oni koji su u njegovoj porodici smatraju ga ’Vrhovnim‘ (Danilo 7:18, 22, 25, 27, NW; 1. Korinćanima 14:33). Oni takođe priznaju da je on naimenovao svog Sina, Isusa  Hrista, naslednika svih stvari, i da je njemu delegirao svu vlast na nebu i na zemlji (Matej 28:18; Jevrejima 1:1, 2). S Hristom kao svojim Poglavarem, hrišćanska skupština je jedna uredna, ujedinjena organizacija (Efescima 5:23). Za nadgledavanje aktivnosti skupština u prvom veku, postojalo je jedno vodeće telo sastavljeno od apostola i drugih duhovno zrelih ’starijih muževa‘. Skupštine ponaosob imale su naimenovane nadglednike, to jest starešine, i sluge pomoćnike (Dela apostolska 15:6, NW; Filipljanima 1:1, NW). Poslušnost onima koji su preuzimali vođstvo unapređivala je jedinstvo (Jevrejima 13:17).

13. Kako Jehova privlači ljude, i šta rezultira iz toga?

¹³ Ali da li sav taj red podrazumeva da se jedinstvo Jehovinih obožavalaca može pripisati snažnom, bezličnom vođstvu? Svakako ne! Ne postoji ništa nedopadljivo u pogledu Boga ili njegove organizacije. Jehova privlači ljude time što pokazuje ljubav, i svake godine stotine hiljada osoba dobrovoljno i radosno postaju deo Jehovine organizacije tako što se krštavaju u simbol svog svesrdnog predanja Bogu. Njihov duh je poput duha Isusa Navina, koji je suizraelce podstakao: „Izberite sebi danas kome ćete služiti... A ja i dom moj služićemo Gospodu“ (Isus Navin 24:15).

14. Zašto možemo reći da je Jehovina organizacija teokratska?

¹⁴ Kao deo Jehovine porodice, mi nismo samo radosni već takođe i bezbedni. To je zato što je njegova organizacija teokratska. Božje Kraljevstvo je teokratija (od grčkog teos, bog, i kratos, vladavina). To je vladavina od strane Boga, koju je on odredio i uspostavio. Jehovin pomazani „sveti narod“ je u podložnosti njegovoj vladavini i zbog toga je takođe teokratski (1. Petrova 2:9). S Velikim Teokratom, kao našim Sudijom, Uredbodavcem i Kraljem, mi imamo svaki razlog da se osećamo bezbednima (Isaija 33:22). Pa ipak, šta ukoliko iskrsne neka rasprava i zapreti našoj radosti, bezbednosti i jedinstvu?

Vodeće telo preduzima akciju

15, 16. Koja je rasprava nastala u prvom veku, i zašto?

¹⁵ Da bi se sačuvalo jedinstvo porodice, povremeno se mora rešiti neka rasprava. Recimo, da se neki duhovni problem morao rešiti da bi se sačuvalo jedinstvo Božje porodice obožavalaca u prvom veku n. e. Šta onda? Vodeće telo je preduzelo akciju, donoseći odluke u pogledu duhovnih pitanja. Imamo biblijski zapis o takvoj akciji.

¹⁶ Otprilike 49. n. e., vodeće telo se sastalo u Jerusalimu da bi rešilo jedan ozbiljan problem i time sačuvalo jedinstvo „doma Božjega“ (Efescima 2:19). Približno 13 godina pre toga, apostol Petar je propovedao Korneliju, i prvi neznabošci, to jest ljudi iz naroda, postali su kršteni vernici (Dela apostolska, 10. poglavlje). Tokom Pavlovog prvog misionarskog putovanja, mnogi  neznabošci su prigrlili hrišćanstvo (Dela apostolska 13:1–14:28). U stvari, u Antiohiji u Siriji bila je uspostavljena skupština neznabožačkih hrišćana. Neki hrišćanski Jevreji su smatrali da preobraćenici iz neznabožaca treba da se obrežu i da drže Mojsijev zakon, ali drugi se s tim nisu slagali (Dela apostolska 15:1-5). Ova rasprava je mogla dovesti do potpunog nejedinstva, i čak do formiranja zasebnih jevrejskih i neznabožačkih skupština. Zato je vodeće telo preduzelo brzu akciju kako bi sačuvalo hrišćansko jedinstvo.

17. Koja je harmonična teokratska procedura opisana u 15. poglavlju Dela apostolskih?

¹⁷ Prema Delima apostolskim 15:6-22, „apostoli i starešine sabraše se da izvide tu stvar“. Bili su prisutni i drugi, uključujući i jednu delegaciju iz Antiohije. Najpre je Petar objasnio da su ’iz njegovih usta paganci čuli reč jevanđelja i primili veru‘. Zatim je ’sve mnoštvo‘ slušalo dok Varnava i Pavle „pripovedahu kolike znake i čudesa učini Bog preko njih među pagancima“, to jest neznabošcima. Onda je Jakov predložio kako bi se to pitanje moglo rešiti. Nakon što je vodeće telo donelo odluku, kaže nam se: „Apostoli i starešine sa svom crkvom nađoše za dobro da izaberu između sebe i da pošlju [izabrane ljude] u Antiohiju s Pavlom i Varnavom.“ Ti ’izabrani ljudi‘ — Juda i Sila — nosili su suvernicima jedno ohrabrujuće pismo.

18. Koju je odluku što je uključivala Mojsijev zakon donelo vodeće telo, i kako je to uticalo na jevrejske i neznabožačke hrišćane?

¹⁸ To pismo koje je obznanjivalo odluku vodećeg tela započinjalo je rečima: „Apostoli, Starešine [„stariji muževi“, NW] i Braća, braći iz paganstva u Antiohiji, u Siriji i u Kilikiji, pozdrav!“ I drugi su prisustvovali ovom istorijskom sastanku, ali očigledno je vodeće telo bilo sastavljeno od ’apostola i starijih muževa‘. Vodio ih je Božji duh, jer pismo govori: „Izgleda dobro Svetome Duhu i nama, da nikakvih tegoba ne mećemo na vas osim ovih potrebnih: da se čuvate mesa žrtvovanog idolima, krvi, udavljenih životinja i bluda“ (Dela apostolska 15:23-29). Od hrišćana se nije zahtevalo da se obrežu i da drže Mojsijev zakon. Ova odluka pomogla je jevrejskim i neznabožačkim hrišćanima da postupaju i govore jedinstveno. Skupštine su se radovale, a dragoceno jedinstvo se nastavilo, baš kao što je danas slučaj u Božjoj porodici širom planete pod duhovnim vođstvom Vodećeg tela Jehovinih svedoka (Dela apostolska 15:30-35).

Služiti u teokratskom jedinstvu

19. Zašto jedinstvo cveta u porodici Jehovinih obožavalaca?

¹⁹ Jedinstvo cveta kad članovi porodice sarađuju jedan s drugim. Isti je slučaj u porodici Jehovinih obožavalaca. Pošto su bili teokratski, starešine i drugi u skupštini iz prvog veka služili su Bogu uz punu saradnju s vodećim telom i prihvatali njegove odluke. Uz pomoć vodećeg tela, starešine su ’propovedale reč‘ i uopšteno članovi skupštine  su ’svi jedno govorili‘ (2. Timoteju 4:1, 2; 1. Korinćanima 1:10). Tako su u službi i na hrišćanskim sastancima iznašane iste biblijske istine, bilo u Jerusalimu, Antiohiji, Rimu, Korintu, ili bilo gde drugde. Takvo teokratsko jedinstvo postoji i danas.

20. Da bismo sačuvali naše hrišćansko jedinstvo, šta moramo raditi?

²⁰ Da bismo sačuvali naše jedinstvo, svi mi koji smo deo Jehovine globalne porodice treba da radimo na tome da pokazujemo teokratsku ljubav (1. Jovanova 4:16). Treba da se podložimo Božjoj volji i pokažemo duboko poštovanje prema ’vernom i razboritom robu‘ i Vodećem telu. Kao i naše predanje Bogu, naša poslušnost je, naravno, dobrovoljna i radosna (1. Jovanova 5:3). Kako je psalmista lepo povezao radost i poslušnost! On je pevao: „Aliluja! Blažen čovek koji se Gospoda boji i kome su omilele zapovesti njegove!“ (Psalam 112:1).

21. Kako se možemo pokazati da smo teokratski?

²¹ Isus, Poglavar skupštine, potpuno je teokratski i uvek vrši volju svog Oca (Jovan 5:30). Zato, sledimo naš Uzor time što teokratski i ujedinjeno vršimo Jehovinu volju potpuno sarađujući s Njegovom organizacijom. Tada sa srdačnom radošću i zahvalnošću možemo ponoviti psalmistovu pesmu: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“

Kako bi odgovorio?

◻ Kako se naše hrišćansko jedinstvo može povezati s Psalmom 133?

◻ Koji su neki činioci koji unapređuju jedinstvo?

◻ Zašto je teokratski red od suštinske važnosti za jedinstvo Božjeg naroda?

◻ Kako je vodeće telo iz prvog veka delovalo da bi sačuvalo jedinstvo?

◻ Šta služenje u teokratskom jedinstvu znači za tebe?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 13. strani]

Vodeće telo je delovalo da bi sačuvalo jedinstvo