„Nauči nas moliti se“

„GOSPODE, nauči nas moliti se.“ To je zamolio jedan od učenika Isusa Hrista (Luka 11:1). Taj neznani učenik očigledno je bio čovek s dubokim cenjenjem za molitvu. Pravi obožavaoci danas isto tako priznaju njenu važnost. Konačno, molitva je sredstvo pomoću koga nas sluša Najviša Ličnost u svemiru! Zamisli samo! ’Slušač molitve‘ lično obraća pažnju na naše nemire i brige (Psalam 65:3). Što je još važnije, posredstvom molitve mi prinosimo zahvale i hvale Bogu (Filipljanima 4:6).

Ipak, reči „nauči nas moliti se“, pokreću neka ozbiljna pitanja. Širom sveta različite religije koriste mnoge metode obraćanja Bogu. Ali, postoji li ispravan i neispravan način da se molimo? U odgovoru, razmotrimo najpre neke od popularnih religioznih običaja koji obuhvataju molitvu. Usmerićemo se na one koji se upražnjavaju u Južnoj Americi.

Likovi i „sveci zaštitnici“

Uopšte uzev, južnoameričke zemlje su jako religiozne. Na primer, širom Meksika osoba može primetiti popularan običaj moljenja „svecima zaštitnicima“. Zaista, uobičajeno je da meksički gradovi imaju „svece zaštitnike“ za koje se  određenim danima održavaju praznici. Meksički katolici takođe se mole mnogobrojnim likovima. Međutim, kog „sveca“ prizvati zavisi od toga za šta obožavalac želi da moli. Ako neko traži osobu s kojom bi se venčao, on može zapaliti sveću „svetom“ Antoniju. Neko ko se sprema na put automobilom, može se poveriti „svetom“ Kristiforu, zaštitniku putnika, naročito automobilista.

Ali odakle potiču takvi običaji? Istorija pokazuje da su Španci kada su stigli u Meksiko zatekli stanovništvo odano obožavanju paganskih bogova. U svojoj knjizi Los Aztecas, Hombre y Tribu, Viktor Volfgang von Hagen kaže: „Postojali su lični bogovi, svaka biljka je imala svog boga, svaka aktivnost je imala svog boga ili boginju, čak su i samoubice imale jednog. Jakatekutli je bio božanstvo trgovaca. U tom mnogobožačkom svetu, svi bogovi su imali jasno određene tendencije i namene.“

Sličnost ovih bogova s katoličkim „svecima“ bila je toliko upadljiva da kada su španski osvajači pokušali da „hristijanizuju“ urođenike, oni su odanost svojim idolima jednostavno prebacili na crkvene „svece“. Jedan članak u listu The Wall Street Journal, priznao je pagansko poreklo katolicizma koji se upražnjava u nekim delovima Meksika. On je primetio da se u jednom području, većina od 64 „sveca“ koje stanovništvo poštuje, podudara sa „specifičnim bogovima Maja“.

New Catholic Encyclopedia obrazlaže da „između sveca i onih na zemlji postoji utvrđena veza poverljive intimnosti... veza koja, daleko od toga da odnos sa Hristom i s Bogom krnji, obogaćuje ga i produbljuje“. Ali kako može neka veza koja je očigledno trag paganizma produbiti nečiji odnos s pravim Bogom? Mogu li molitve koje se prinose takvim „svecima“ zaista ugoditi Bogu?

Poreklo brojanice

Još jedan popularan običaj obuhvata upotrebu brojanice. Diccionario Enciclopédico Hispano-Americano opisuje brojanicu kao „niz od pedeset ili sto pedeset perli koji je drugim većim perlama podeljen na desetine i na krajevima spojen raspećem, kome sada prethode tri perle“.

Objašnjavajući kako se koristi brojanica, jedna katolička publikacija kaže: „Sveta brojanica je oblik glasovne i mentalne molitve o Misteriji našeg otkupa. Sačinjena je od petnaest desetina. Svaka desetina se sastoji od recitovanja jednog Očenaša deset Zdravo Marijâ i jednog Gloria Patri. O misteriji se meditira tokom svake desetine.“ Misterije su doktrine, tj. učenja, koje bi katolici trebalo da znaju, a koje u ovom slučaju ukazuju na život, patnju i smrt Hrista Isusa.

The World Book Encyclopedia kaže: „Rani oblici moljenja uz brojanicu počeli su u hrišćanstvu tokom srednjeg veka, ali su se rasprostranili tek u 1400-im i 1500-im.“ Da li se brojanica koristi isključivo u katolicizmu? Ne. Diccionario Enciclopédico Hispano-Americano navodi: „Slične perle su u upotrebi u islamskom, lamaističkom i budističkom obožavanju.“ Zaista, Encyclopedia of Religion and Religions primećuje: „Smatra se da su muslimani preuzeli brojanicu od budista, a hrišćani od muslimana u doba krstaških ratova.“

Neki argumentuju da brojanica služi samo kao pomoć pri pamćenju kada se zahteva ponavljanje mnogih molitvi. Ali, da li se Bogu dopada njihova upotreba?

Nema potrebe da spekulišemo ili debatujemo o prikladnosti ili pravovaljanosti takvih običaja. Isus je dao autoritativan odgovor na molbu da pouči svoje sledbenike kako da se mole. Ono što je rekao prosvetliće i možda iznenaditi neke čitaoce.

[Slike na 3. strani]

Katolici obično koriste brojanicu. Kakvo je njeno poreklo?