Očuvati jedinstvo u ovim poslednjim danima
Očuvati jedinstvo u ovim poslednjim danima
„Samo ponašajte se kao što dolikuje jevanđelju... čvrsto stojite u istome duhu, jednodušno boreći se za veru jevanđelja“ (FILIPLJANIMA 1:27).
1. Kakav kontrast postoji između Jehovinih svedoka i sveta?
OVO su ’poslednji dani‘. Nema sumnje da su sada „kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ (2. Timoteju 3:1-5, NW). U ovim ’poslednjim vremenima‘, i njihovim nemirima unutar ljudskog društva, Jehovini svedoci u oštrom kontrastu odudaraju zbog svog mira i jedinstva (Danilo 12:4, DK). Ali svaki pojedinac koji pripada globalnoj porodici Jehovinih obožavalaca pozvan je da naporno radi da bi se to jedinstvo očuvalo.
2. Šta je Pavle rekao o čuvanju jedinstva, i koje ćemo pitanje osmotriti?
2 Apostol Pavle je savetovao suhrišćane da čuvaju jedinstvo. Napisao je: „Samo ponašajte se kao što dolikuje jevanđelju Hristovu, te, bilo da dođem da vas vidim, bilo da vam ne dođem, da čujem za vas da čvrsto stojite u istome duhu, jednodušno boreći se za veru jevanđelja, ni u čemu se ne plašeći protivnika, što je njima znak propadanja, a vama spasenja, i to od Boga“ (Filipljanima 1:27, 28). Pavlove reči jasno pokazuju da mi moramo zajednički raditi kao hrišćani. Pa šta će nam, onda, pomoći da očuvamo naše hrišćansko jedinstvo u ovim iskušavajućim vremenima?
Podloži se božanskoj volji
3. Kada su i kako prvi neobrezani neznabošci postali Hristovi sledbenici?
3 Jedan način za čuvanje našeg jedinstva je da se u svako doba podlažemo božanskoj volji. To može iziskivati prilagođavanje u našem razmišljanju. Osmotri rane jevrejske učenike Isusa Hrista. Kada je apostol Petar 36. n. e. prvi propovedao neobrezanim neznabošcima, Bog je podario sveti duh tim ljudima iz naroda, i oni su bili kršteni (Dela apostolska, 10. poglavlje). Sve do tada, samo su Jevreji, prozeliti judaizma poput etiopskog evnuha i Samarjani postajali sledbenici Isusa Hrista (Dela apostolska 8:4-8, 26-38).
4. Šta je Petar rekao nakon što je objasnio šta se dogodilo u vezi s Kornelijom, i kako je to Isusove jevrejske učenike stavilo na ispit?
4 Kad su apostoli i druga braća u Jerusalimu saznali o obraćenju Kornelija i drugih neznabožaca, bili su zainteresovani da čuju Petrov izveštaj. Nakon što je objasnio šta se desilo u vezi s Kornelijom i drugim neznabošcima koji su verovali, apostol je zaključio rečima: „Kad im [tim neznabošcima koji veruju] dakle Bog dade jednak dar [svetog duha] kao i nama [Jevrejima] koji verujemo u Gospoda svoga Isusa Hrista, ja ko bejah da bih se Bogu mogao protiviti“ (Dela apostolska 11:1-17). To je jevrejske sledbenike Isusa Hrista stavilo na ispit. Hoće li se podložiti Božjoj volji i prihvatiti neznabošce koji veruju za svoje suobožavaoce? Ili će jedinstvo Jehovinih zemaljskih slugu biti ugroženo?
5. Kako su apostoli i druga braća odgovorili na činjenicu da je Bog dao pokajanje neznabošcima, i šta možemo naučiti iz tog stava?
5 Izveštaj kaže: „Kad oni [apostoli i druga braća] to čuše, umiriše se, i hvališe Boga govoreći: Dakle i pagancima dade Bog pokajanje za život“ (Dela apostolska 11:18). Ovaj stav je sačuvao i unapredio jedinstvo Isusovih sledbenika. Za samo kratko vreme, delo propovedanja je krenulo među neznabošcima, ili ljudima iz narodâ, i Jehovin blagoslov je bio na takvim aktivnostima. I mi treba da se povinujemo kada se traži naša saradnja u pogledu formiranja nove skupštine ili kada se vrši neko teokratsko prilagođavanje pod vođstvom Božjeg svetog duha. Naša svesrdna saradnja ugodiće Jehovi i on će nam pomoći da u ovim poslednjim danima očuvamo naše jedinstvo.
Prionite uz istinu
6. Kakav efekat ima istina na jedinstvo Jehovinih obožavalaca?
6 Kao deo Jehovine porodice obožavalaca, mi čuvamo jedinstvo jer smo svi „poučeni od Jehove“ i čvrsto se držimo njegove otkrivene istine (Jovan 6:45, NW; Psalam 43:3). Pošto su naša učenja zasnovana na Božjoj Reči, svi govorimo saglasno. Mi rado prihvatamo duhovnu hranu koju Jehova obezbeđuje preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Takvo jednoobrazno učenje pomaže nam da širom sveta očuvamo naše jedinstvo.
7. Ako lično imamo poteškoće da razumemo određenu misao, šta treba da uradimo, a šta ne?
7 Šta ako lično imamo poteškoća u razumevanju ili prihvatanju izvesne misli? Treba da se molimo za mudrost i da istražimo Pismo i hrišćanske publikacije (Poslovice 2:4, 5; Jakov 1:5-8). Razgovor s nekim starešinom mogao bi pomoći. Ukoliko misao još uvek nije shvaćena, može biti najbolje ostaviti da ta stvar odleži. Možda će više informacija o toj temi biti objavljeno, i tada ćemo steći šire razumevanje. Međutim, bilo bi pogrešno pokušati druge u skupštini ubeđivati da prihvate naše drugačije mišljenje. To bi bilo sejanje nesloge, a ne rad na očuvanju jedinstva. Koliko je bolje ’hoditi u istini‘ i ohrabrivati druge da to isto čine! (3. Jovanova 4).
8. Koji je stav prema istini odgovarajući?
8 U prvom veku, Pavle je rekao: „Sad gledamo kao pomoću ogledala — u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem delimično, a onda ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat“ (1. Korinćanima 13:12, Ča). Iako rani hrišćani nisu videli sve detalje, ostali su ujedinjeni. Mi sada imamo mnogo jasnije razumevanje Jehovine namere i njegove Reči istine. Budimo zato zahvalni za istinu koju smo primili preko ’vernog roba‘. I budimo zahvalni što nas Jehova vodi posredstvom svoje organizacije. Iako nismo uvek imali isti stepen spoznanja, mi nismo gladovali niti žeđali u duhovnom pogledu. Umesto toga, naš Pastir, Jehova, drži nas ujedinjenima i dobro brine o nama (Psalam 23:1-3).
Pravo upravljaj jezikom!
9. Kako se jezik može upotrebiti za unapređivanje jedinstva?
9 Upotrebljavanje jezika za ohrabrivanje drugih jeste važan način unapređivanja jedinstva i duha bratstva. Pismo koje je razrešilo pitanje obrezanja, onakvo kakvo ga je vodeće telo iz prvog veka poslalo, bilo je izvor ohrabrenja. Nakon što su ga pročitali, neznabožački učenici u Antiohiji su se „radovali usled ohrabrenja“. Juda i Sila, koji su bili poslati iz Jerusalima s tim pismom, „mnogim govorima utešiše [„ohrabriše“, NW] i utvrdiše braću“. Bez sumnje, prisustvo Pavla i Varnave takođe je ohrabrilo i ojačalo suvernike u Antiohiji (Dela apostolska 15:1-3, 23-32, NW). I mi možemo to isto činiti kada se okupljamo na hrišćanskim sastancima i „bodrimo jedan drugoga“ (Jevrejima 10:24, 25, Ča).
10. Da bi se sačuvalo jedinstvo, šta se možda mora uraditi ukoliko dođe do ponižavanja?
10 Međutim, pogrešna upotreba jezika može ugroziti naše jedinstvo. „Jezik [je] mali ud, a za mnogo se hvali“, pisao je učenik Jakov. „Gle, i mala vatra koliko velike šume može da zapali!“ (Jakov 3:5). Jehova mrzi one koji prave svađe (Poslovice 6:16-19). Takav govor može stvoriti nejedinstvo. Šta onda, ako dođe do ponižavanja, to jest, gomilanja grdnji na nekoga ili podlaganja njega ili nje uvredljivom govoru? Starešine će pokušati da pomognu prestupniku. Međutim, nepokajničkog ponižavača treba isključiti tako da se mir, red i jedinstvo skupštine mogu sačuvati. Na kraju krajeva, Pavle je napisao: „A sad, ono što vam pisah to je da se ne mešate s onim koji se naziva brat, pa postane... jezičav... S takvim da i ne jedete“ (1. Korinćanima 5:11).
11. Zašto je poniznost važna, ako smo rekli nešto što je stvorilo napetost između nas i nekog suvernika?
11 Kroćenje jezika nam pomaže da čuvamo jedinstvo (Jakov 3:10-18). Ali recimo da je nešto što smo mi rekli stvorilo napetost između nas i nekog suhrišćanina. Zar ne bi bilo odgovarajuće preuzeti inicijativu u mirenju s našim bratom, izvinivši se ako treba? (Matej 5:23, 24). Istina, to zahteva poniznost, ali Petar je napisao: „Među sobom se s poniznošću lepo pazite, jer ’Odoleva Bog silnicima, ali milost poniznima čini‘“ (1. Petrova 5:5). Poniznost će nas pokrenuti da ’tražimo mir‘ sa svojom braćom, tako što priznajemo naše greške i odgovarajuće se izvinimo. To pomaže da se očuva jedinstvo Jehovine porodice (1. Petrova 3:10, 11).
12. Kako jezik možemo upotrebljavati za unapređivanje i očuvavanje jedinstva Jehovinog naroda?
12 Ukoliko jezik upotrebljavamo na ispravan način, mi možemo unapređivati porodični duh među onima unutar Jehovine organizacije. Pošto je to bilo ono što je Pavle činio, mogao je podsetiti Solunjane: „Znate i to da smo za svakoga od vas bili ono što je otac za decu svoju, moleći vas, utešavajući i hrabreći vas, da živite kao što se pristoji prema Bogu“ (1. Solunjanima 2:11, 12). Davši dobar primer u ovom pogledu, Pavle je mogao podstaći suhrišćane da „utešavaju malodušne“ (1. Solunjanima 5:14). Razmisli o tome koliko dobra možemo učiniti time što jezik upotrebljavamo da utešimo, ohrabrimo i izgradimo druge. Da, „reč u pravo vreme, o kako je dobra!“ (Poslovice 15:23, NW). Osim toga, takav govor pomaže da se unapredi i očuva jedinstvo Jehovinog naroda.
Opraštaj!
13. Zašto treba da opraštamo?
13 Ukoliko želimo očuvati hrišćansko jedinstvo, od suštinske je važnosti oprostiti onome ko nas je uvredio a koji se izvinio. A koliko često treba da opraštamo? Isus je rekao Petru: „Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam puta“ (Matej 18:22). Ukoliko ne opraštamo, radimo protiv naših ličnih interesa. Kako to? Pa, neprijateljstvo i gajenje zlovolje lišiće nas duševnog mira. A ako postanemo poznati po surovim putevima i putevima neopraštanja možemo izazvati da nas drugi izbegavaju (Poslovice 11:17, NW) Držati se zlovolje ne ugađa Bogu i može dovesti do smrtnog greha (Levitska 19:18). Upamti da je Jovanu Krstitelju bila odrubljena glava u smicalici koju je skovala zla Irodijada, koja je protiv njega „gajila zlovolju“ (Marko 6:19-28, NW).
14. (a) Čemu nas poučava Matej 6:14, 15 u vezi s opraštanjem? (b) Moramo li uvek čekati na izvinjenje pre nego što nekome oprostimo?
14 Isusova uzorna molitva uključuje sledeće reči: „Oprosti nam grehe naše, kao i mi što opraštamo svakom dužniku svojemu“ (Luka 11:4). Ukoliko ne opraštamo, izlažemo se opasnosti da jednog dana Jehova Bog više ne oprašta naše grehe, jer je Isus rekao: „Ako oprostite ljudima uvrede njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski; ali ako ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti vama greha vaših“ (Matej 6:14, 15). Dakle ako zaista želimo da učinimo svoj deo u očuvanju jedinstva unutar Jehovine porodice obožavalaca, opraštaćemo, možda jednostavno tako što zaboravljamo na uvredu koja je moguće nastala zbog nerazmišljanja i kojoj je nedostajala svaka zla namera. Pavle je rekao: „Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome, ako ima ko žalbu na koga. Kao što je Hristos [„Jehova“, NW] vama oprostio, tako opraštajte i vi“ (Kološanima 3:13). Kad opraštamo, mi pomažemo da se dragoceno jedinstvo Jehovine porodice očuva.
Jedinstvo i lične odluke
15. Šta Jehovinom narodu pomaže da očuva jedinstvo kada donosi lične odluke?
15 Bog nas je stvorio kao slobodne moralne zastupnike, s prednošću i odgovornošću da donosimo lične odluke (Ponovljeni zakoni 30:19, 20; Galatima 6:5). Ipak, u stanju smo da očuvamo naše jedinstvo jer se podlažemo biblijskim zakonima i načelima. Mi ih uzimamo u obzir kada donosimo lične odluke (Dela apostolska 5:29; 1. Jovanova 5:3). Pretpostavimo da se postavi neko pitanje u vezi s neutralnošću. Mi možemo doneti informisanu ličnu odluku time što se setimo da ’nismo deo sveta‘ i da smo ’prekovali svoje mačeve u raonike‘ (Jovan 17:16; Isaija 2:2-4). Slično tome, kada moramo doneti ličnu odluku u pogledu odnosa prema državi, mi uzimamo u obzir šta Biblija kaže o davanju „Bogu božjeg“, dok se podlažemo ’višim vlastima‘ u svetovnim stvarima (Luka 20:25; Rimljanima 13:1-7; Titu 3:1, 2). Da, uzimanje biblijskih zakona i načela u obzir kada donosimo lične odluke pomaže da se očuva naše hrišćansko jedinstvo.
16. Kako možemo pomoći da se očuva jedinstvo kada donosimo odluke koje biblijski nisu ni ispravne ni neispravne? Ilustruj.
16 Čak i kad donosimo odluke koje su potpuno lične i koje biblijski nisu niti ispravne niti pogrešne, mi možemo pomoći da se očuva hrišćansko jedinstvo. Kako? Time što pokazujemo obzir pun ljubavi prema drugima na koje naša odluka može uticati. Da to ilustrujemo: u skupštini u drevnom Korintu nastalo je pitanje u vezi s mesom žrtvovanim idolima. Naravno, hrišćanin ne bi učestvovao u nekoj idolopokloničkoj ceremoniji. Međutim, jesti ispravno iskrvarene ostatke mesa ove vrste koji su se prodavali na javnoj pijaci nije bio greh (Dela apostolska 15:28, 29; 1. Korinćanima 10:25). Pa ipak, neki hrišćani su imali uznemirenu savest zbog jedenja ovakvog mesa. Pavle je zbog toga podstakao druge hrišćane da izbegavaju da ih spotiču. U stvari, napisao je: „Ako neko jelo sablažnjava brata moga, neću nikad jesti mesa da ne sablaznim brata svoga“ (1. Korinćanima 8:13). Dakle iako nije uključen nijedan biblijski zakon niti načelo, kako je to puno ljubavi uzimati u obzir druge pri donošenju ličnih odluka koje bi mogle uticati na jedinstvo Božje porodice!
17. Šta je preporučljivo uraditi kada moramo doneti lične odluke?
17 Ako nismo sigurni kako da postupimo, mudro je odlučiti tako da ostanemo čiste savesti, a drugi treba da poštuju našu odluku (Rimljanima 14:10-12). Naravno, kada moramo doneti neku ličnu odluku, u molitvi treba da tražimo Jehovino vođstvo. Poput psalmiste, mi se s pouzdanjem možemo moliti: „Prigni k meni uho svoje... Jer si ti moj grad i kula moja. Za ljubav imena svoga vodi me i upravljaj sa mnom“ (Psalam 31:3, 4).
Uvek čuvaj hrišćansko jedinstvo
18. Kako je Pavle ilustrovao jedinstvo hrišćanske skupštine?
18 U 12. poglavlju 1. Korinćanima, Pavle je upotrebio ljudsko telo da bi ilustrovao jedinstvo hrišćanske skupštine. On je naglasio uzajamnu zavisnost i značaj svakog člana. „Kad bi svi udi bili jedan ud, gde bi bilo telo?“, zapitao je Pavle. „Sad su dakle mnogi udi a jedno telo. Ali oko ne može reći ruci: ’Ne trebaš mi‘“ (1. Korinćanima 12:19-21). Slično tome, unutar porodice Jehovinih obožavalaca ne obavljamo svi iste funkcije. Pa ipak, ujedinjeni smo, i trebamo jedan drugog.
19. Kako možemo imati koristi iz Božjih duhovnih priprema, i šta je jedan stariji brat rekao u ovom pogledu?
19 Kao što je telu potrebna hrana, nega i uputstvo, nama su potrebne duhovne pripreme koje Bog pruža preko svoje Reči, duha i organizacije. Da bismo imali koristi od tih priprema, moramo biti deo Jehovine zemaljske organizacije. Nakon mnogo godina provedenih u Božjoj službi, jedan brat je rekao: „Tako sam zahvalan što sam od tih ranih dana neposredno pre 1914. živeo sa spoznanjem Jehovinih namera, kada nije sve bilo tako jasno... do ovoga dana kad istina sjaji kao podnevno sunce. Ako je za mene išta bilo važno, to je bila ta stvar da ostanem blizu Jehovine vidljive organizacije. Moje rano iskustvo poučilo me je koliko je nezdravo osloniti se na ljudsko rezonovanje. Kad sam jedanput razrešio tu stvar u mislima, odlučio sam da ostanem uz vernu organizaciju. Kako bi inače čovek mogao dobiti Jehovinu naklonost i blagoslov?“
20. Šta treba da budemo rešeni da činimo u vezi s našim jedinstvom kao Jehovinog naroda?
20 Jehova poziva svoj narod iz tame i nejedinstva sveta (1. Petrova 2:9). On nas dovodi u blagoslovljeno jedinstvo sa sobom i s našim suvernicima. Ovo jedinstvo će postojati i u novom sistemu stvari koji je sada toliko blizu. Zato, u ovim kritičnim poslednjim danima, nastavimo da se ’oblačimo u ljubav‘ i činimo sve što možemo da bismo unapredili i očuvali naše dragoceno jedinstvo (Kološanima 3:14).
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto nam vršenje Božje volje i prianjanje uz istinu pomaže da očuvamo jedinstvo?
◻ Kako je jedinstvo povezano s ispravnom upotrebom jezika?
◻ Šta je uključeno u to da opraštamo?
◻ Kako možemo očuvati jedinstvo kada donosimo lične odluke?
◻ Zašto čuvati hrišćansko jedinstvo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Baš kao što ovaj pastir drži svoje stado na okupu, tako Jehova drži svoj narod ujedinjenim
[Slike na 18. strani]
Time što se ponizno izvinimo kad nekog uvredimo, pomažemo da se jedinstvo unapređuje