„Budite i vi sveti u celom življenju svome“
„Budite i vi sveti u celom življenju svome“
„Kako je onaj koji vas je pozvao svet, tako budite i vi sveti u celom življenju svome. Jer je pisano: ’Budite sveti [„Morate biti sveti“, NW], jer sam ja svet‘“ (1. PETROVA 1:15, 16).
1. Zašto je Petar pozvao hrišćane da budu sveti?
ZAŠTO je apostol Petar pružio gornji savet? Zato što je video potrebu da svaki hrišćanin čuva svoje misli i postupke kako bi ih zadržao u skladu s Jehovinom svetošću. Na taj način, on je pre ovoga rekao: „Zato, zapregnite bedra uma svoga, budite trezveni... Kao poslušna deca, ne vladajte se po željama ranijeg vremena, kad ste bili u neznanju“ (1. Petrova 1:13, 14).
2. Zašto su naše želje bile nesvete pre nego što smo saznali istinu?
2 Naše ranije želje su bile nesvete. Zašto? Jer su mnogi od nas sledili svetski način postupanja pre nego što smo prihvatili hrišćansku istinu. Petar je to znao kada je jasno napisao: „Dosta je što smo prošlo vreme života proveli ispunjujući volju paganaca, hodeći u razvratu, za žudnjama, u pijanstvu, u prekomernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu.“ Naravno, Petar nije imenovao nesvete postupke svojstvene našem savremenom svetu, jer su tada bili nepoznati (1. Petrova 4:3, 4).
3, 4. (a) Kako možemo delovati nasuprot neispravnim željama? (b) Da li hrišćani moraju biti bez emocija? Objasni.
3 Jesi li zapazio da su to želje koje apeluju na telo, na čula i emocije? Kad im dozvolimo da preovladaju, onda naše misli i postupci vrlo lako postaju nesveti. To ilustruje potrebu da se dopusti da snaga razuma kontroliše naše postupke. Pavle je to ovako izrazio: „Molim vas dakle, braćo, milosrđa Božjega radi, da prinesete telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu, Bogu, i to da bude vaše razumno bogosluženje“ (Rimljanima 12:1, 2).
4 Da bismo Bogu prineli svetu žrtvu, moramo dopustiti da dominira snaga razuma, a ne emocije. Koliko njih je upalo u nemoral zato što su dozvolili da njihovo ponašanje kontrolišu osećanja! To ne znači da naše emocije moraju biti ugušene; kako bismo inače mogli izraziti radost u Jehovinoj službi? Međutim, ukoliko želimo da donesemo plod duha a ne dela tela, onda moramo preusmeriti naš um na Hristov način razmišljanja (Galatima 5:22, 23; Filipljanima 2:5, Ča).
Sveti život, sveta cena
5. Zašto je Petar bio svestan potrebe za svetošću?
5 Zašto je Petar bio toliko svestan potrebe za hrišćanskom svetošću? Zato što je bio dobro svestan svete cene plaćene da bi se otkupilo poslušno čovečanstvo. On je napisao: ’Znate da se iz taštog svog življenja, koje ste nasledili od otaca svojih, ne iskupiste propadljivim srebrom ili zlatom, nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta‘ (1. Petrova 1:18, 19). Da, Izvor svetosti, Jehova Bog, poslao je na zemlju svog jedinorođenog Sina, ’sveca‘, da plati otkup koji će ljudima omogućiti da imaju dobar odnos s Bogom (Jovan 3:16; 6:69, Ča; Izlazak 28:36; Matej 20:28).
6. (a) Zašto nije lako da težimo ka svetom ponašanju? (b) Šta nam može pomoći da zadržimo naše ponašanje svetim?
6 Međutim, mi moramo priznati da dok se nalazimo usred Sotoninog pokvarenog sveta nije lako voditi svet život. On postavlja zamke istinskim hrišćanima, koji u njegovom sistemu stvari pokušavaju da prežive (Efescima 6:12; 1. Timoteju 6:9, 10). Pritisci svetovnog posla, protivljenja u porodici, ruganja u školi i pritisak vršnjaka traže da jaka duhovnost bude od suštinske važnosti za onog ko želi sačuvati svetost. To naglašava vitalnu ulogu našeg ličnog studija i redovnog prisustvovanja hrišćanskim sastancima. Pavle je savetovao Timoteja: „Imaj u pameti primer zdravih reči koje si čuo od mene, u veri i ljubavi Isusa Hrista“ (2. Timoteju 1:13). Te reči koje daju zdravlje mi čujemo u našoj Dvorani Kraljevstva i u našem privatnom proučavanju Biblije. One nam mogu pomoći da svakodnevno budemo sveti u ponašanju i u mnogim različitim okolnostima.
Sveto ponašanje u porodici
7. Kako svetost treba da utiče na naš porodični život?
7 Kad je Petar citirao Levitsku 11:44, on je upotrebio grčku reč hagio, koja znači „odvojen od greha i prema tome posvećen Bogu, svet“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, V. E. Vajna). Kako to treba da utiče na nas u našem hrišćanskom porodičnom životu? To svakako mora značiti da naš porodični život treba biti zasnovan na ljubavi, jer ’Bog je ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Samopožrtvovana ljubav jeste ulje koje podmazuje odnose među supružnicima i između roditelja i dece (1. Korinćanima 13:4-8; Efescima 5:28, 29, 33; 6:4; Kološanima 3:18, 21).
8, 9. (a) Koja se situacija ponekad razvije u nekom hrišćanskom domu? (b) Koji zdravi savet daje Biblija u pogledu te stvari?
8 Možda razmišljamo da bi izražavanje takve ljubavi bilo automatsko u hrišćanskoj porodici. Pa ipak, mora se priznati da u nekim hrišćanskim domovima ljubav ne vlada uvek u stepenu u kojem bi trebalo. Možda tako izgleda u Dvorani Kraljevstva, ali kako bi se lako mogla pomračiti naša svetost u domaćem okruženju. Tada bismo iznenada mogli zaboraviti da je žena još uvek naša hrišćanska sestra, ili da je muž još uvek onaj isti brat (i možda sluga pomoćnik ili starešina) koji su izgledali poštovani u Dvorani Kraljevstva. Živci prorade, i mogu se razviti raspaljene svađe. Dupla merila bi se mogla uvući čak i u naš život. To više nije hristovski odnos muža i žene već samo odnos čoveka i žene u neslozi. Oni zaboravljaju da u domu treba da postoji sveta atmosfera. Možda počinju da zvuče kao svetski ljudi. Kako lako tada mogu gadne, zajedljive primedbe izleteti iz usta! (Poslovice 12:18; uporedi s Delima apostolskim 15:37-39).
9 Međutim, Pavle savetuje: „Nikakva rđava reč [grčki, logos sapros, „onečišćujući govor“, dakle nesveti] da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra reč, koja služi uzdizanju, i saopćuje milost onima koji je slušaju“. I to se odnosi na sve slušače u domu, uključujući i decu (Efescima 4:29; Jakov 3:8-10).
10. Kako se savet o svetosti primenjuje na decu?
10 A ova smernica o svetosti se isto tako primenjuje i na decu u hrišćanskoj porodici. Kako je samo lako da se oni vrate iz škole i započnu oponašati buntovan i bez poštovanja govor svojih svetskih vršnjaka! Deco, nemojte naginjati ka stavovima koje su ispoljili neotesani dečaci što su uvredili Jehovinog proroka i koji imaju svoje pogrdne, huliteljske paralele danas (2. Kraljevima 2:23, 24). Vaš govor ne treba biti onečišćen grubim uličnim jezikom ljudi koji su i suviše lenji ili i suviše bezobzirni da bi koristili pristojne reči. Naš govor, kao hrišćana, treba da bude svet, prijatan, izgrađujuć, ljubazan i ’solju začinjen‘. Po njemu treba da se razlikujemo od drugih ljudi (Kološanima 3:8-10; 4:6).
Svetost i članovi naše porodice koji nisu u veri
11. Zašto biti svet ne znači biti samopravedan?
11 Dok savesno pokušavamo da praktikujemo svetost, mi ne treba da izgledamo kao da smo superiorni i samopravedni, pogotovo u ophođenju s članovima porodice koji nisu u veri. Naše ljubazno hrišćansko ponašanje treba barem da im pomogne da vide da smo na pozitivan način drugačiji, i da znamo kako pokazati ljubav i saosećanje, baš kao dobri Samarjanin iz Isusove ilustracije (Luka 10:30-37).
12. Kako hrišćanski supružnici mogu učiniti istinu privlačnijom za svog bračnog druga?
12 Petar je naglasio važnost ispravnog stava prema članovima naše porodice koji nisu u veri kada je pisao hrišćanskim ženama: „Žene, budite pokorne svojim muževima, da ako koji i ne slušaju reč, bez reči da se dobiju ponašanjem svojih žena, kad vide čisto i povučeno življenje vaše.“ Hrišćanska žena (a i muž) može istinu učiniti privlačnijom za bračnog druga koji nije u veri, ako je njeno ponašanje čestito, obzirno i puno poštovanja. To znači da treba postojati fleksibilnost u teokratskom rasporedu tako da supružnik koji nije u veri ne bude zanemaren ili ostavljen po strani a (1. Petrova 3:1, 2).
13. Kako starešine i sluge pomoćnici ponekad mogu pomoći muževima koji nisu u veri da cene istinu?
13 Starešine i sluge pomoćnici ponekad mogu pomoći time što se s mužem koji nije u veri bolje upoznaju na društvenoj osnovi. Na taj način on može videti da su Svedoci normalni, pristojni ljudi sa širokim opsegom interesovanja, uključujući i druge teme pored Biblije. U jednom slučaju, jedan starešina se zainteresovao za muževljev hobi, pecanje. To je bilo dovoljno da se probije led. Na kraju je taj muž postao kršteni brat. U jednom drugom slučaju, muž koji nije u veri bio je opčaran kanarincima. Starešine nisu odustale. Jedan od njih je proučio tu temu tako da je kada se idući put sreo s tim čovekom, mogao otpočeti razgovor o muževljevoj omiljenoj temi! Biti svet, prema tome, ne znači biti uskogrud niti biti opsednut samo jednom idejom (1. Korinćanima 9:20-23).
Kako možemo biti sveti u skupštini?
14. (a) Koja je jedna od Sotoninih metoda za podrivanje skupštine? (b) Kako možemo odoleti Sotoninoj klopci?
14 Sotona Đavo je klevetnik, jer grčki naziv za Đavola, dijabolo, znači „tužitelj“ ili „klevetnik“. Kleveta je jedna od njegovih specijalnosti, i on pokušava da je upotrebi u skupštini. Njegov omiljeni metod je ogovaranje. Da li sebi dozvoljavamo da budemo njegovi naivci koje koristi u ovom nesvetom ponašanju? Kako bi se to moglo desiti? Time što ga započinjemo, ponavljamo, ili slušamo. Mudra poslovica govori: „Pogan čovek svađu raspiruje, a opadač drugove rastavlja“ (Poslovice 16:28). Šta je protivotrov za ogovaranje i klevetu? Treba da zasiguramo da je naš govor uvek izgrađujuć i zasnovan na ljubavi. Ukoliko tražimo vrline a ne navodne mane naše braće, naši razgovori će uvek biti prijatni i duhovni. Upamti da je lako kritikovati. A osoba koja kod tebe ogovara druge takođe može kod drugih ogovarati tebe! (1. Timoteju 5:13; Titu 2:3).
15. Koje će hristovske osobine pomoći svima u skupštini da ostanu sveti?
15 Da bi se skupština sačuvala svetom, svi mi treba da imamo Hristov um, a znamo da je njegova dominantna osobina ljubav. Tako je Pavle savetovao Kološane da budu samilosni poput Hrista: „Obucite se dakle kao izbrani Božji, sveti i ljubljeni, u srdačnu milost [’samilost‘, NW], dobrotu, poniznost, blagost i u strpljivost... Opraštajte jedan drugome... Iznad svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva [„savršena veza jedinstva“, NW].“ Zatim je dodao: „I mir Hristov... da vlada u srcima vašim.“ Sigurno s ovim duhom opraštanja možemo očuvati jedinstvo i svetost skupštine (Kološanima 3:12-15).
Da li se naša svetost vidi iz našeg komšiluka?
16. Zašto naše sveto obožavanje treba biti srećno obožavanje?
16 Kako stoje stvari s našim komšijama? Kako oni gledaju na nas? Da li zračimo radost istine, ili činimo da ona izgleda kao teret? Ukoliko smo sveti kao što je Jehova svet, onda to treba da bude očigledno u našem govoru i ponašanju. Treba biti jasno da naše sveto obožavanje jeste srećno obožavanje. Zašto to? Jer je naš Bog Jehova srećan Bog, koji želi da njegovi obožavaoci budu radosni. Otuda je psalmista mogao reći o Jehovinom narodu u drevnim vremenima: „Srećan je narod čiji Bog je Jehova!“ Da li odražavamo tu sreću? Da li naša deca takođe pokazuju zadovoljstvo što su među Jehovinim narodom u Dvorani Kraljevstva i na većim skupovima? (Psalam 89:16, 17; 144:15b, NW).
17. Šta u praktičnom smislu možemo učiniti da bismo pokazali uravnoteženu svetost?
17 Takođe možemo pokazati uravnoteženu svetost našim duhom saradnje i komšijske ljubaznosti. Ponekad je neophodno da se komšije udruže, možda da bi raščistili kraj ili, kao u nekim zemljama, da bi popravili staze i puteve. U ovom pogledu, naša svetost može biti očigledna po tome kako brinemo o našoj bašti, dvorištu i drugim posedima. Ukoliko ostavljamo da đubre leži unaokolo ili imamo neuredno ili zapušteno dvorište, možda čak sa starim slupanim vozilom koje svi mogu videti, možemo li reći da se prema našim komšijama ophodimo s poštovanjem? (Otkrivenje 11:18).
Svetost na poslu i u školi
18. (a) Šta je danas nezgoda za hrišćane? (b) Kako možemo biti drugačiji od sveta?
18 Apostol Pavle je pisao hrišćanima u nesvetom gradu Korintu: „Pisah vam u poslanici da se ne mešate s bludnicima. Ja to ne rekoh uopšte za bludnike ovoga sveta, ili pohlepne ili grabljivce, ili idolopoklonike, jer biste inače morali izići iz sveta“ (1. Korinćanima 5:9, 10). To je nezgoda za hrišćane, koji se svakodnevno moraju mešati s nemoralnim ili amoralnim ljudima. To je veliki ispit integriteta, pogotovo u kulturama gde se na seksualno šikaniranje, korupciju i nepoštenje ohrabruje ili u kojima se to opravdava. U takvom okruženju mi ne možemo sebi priuštiti da snizimo naša merila kako bismo izgledali „normalno“ za one koji su oko nas. Umesto toga, naše ljubazno ali drugačije hrišćansko ponašanje, treba da učini da štrčimo za razborite ljude, za one koji prepoznaju svoje duhovne potrebe i koji traže nešto bolje (Matej 5:3, NW; 1. Petrova 3:16, 17).
19. (a) Koje ispite vi deco imate u školi? (b) Šta roditelji mogu učiniti da bi podržali svoju decu i njihovo sveto ponašanje?
19 Slično tome, postoje mnogi ispiti s kojima se naša deca suočavaju u školi. Da li vi roditelji posećujete školu u koju vaše dete ide? Znate li koja vrsta atmosfere tamo preovladava? Da li imate blisku vezu s učiteljima i nastavnicima? Zašto su ova pitanja važna? Zato što su u mnogim urbanim područjima sveta škole postale džungle nasilja, droga i seksa. Kako tvoja deca mogu sačuvati svoj integritet i ponašanje svetim ako od svojih roditelja ne dobijaju punu saosećajnu podršku? Pavle je ispravno savetovao roditelje: „Ocevi, ne razdražujte sinove svoje, da ne postanu malodušni“ (Kološanima 3:21). Jedan način razdraživanja dece jeste propuštati razumeti njihove svakodnevne probleme i ispite. Priprema za iskušenja u školi započinje s duhovnom atmosferom u hrišćanskom domu (Ponovljeni zakoni 6:6-9; Poslovice 22:6).
20. Zašto je svetost od suštinske važnosti za sve nas?
20 U zaključku, zašto je svetost od suštinske važnosti za sve nas? Zato što služi kao zaštita od upada Sotoninog sveta i razmišljanja. Ona je blagoslov sada i biće blagoslov u budućnosti. Ona pomaže da imamo garanciju za život koji će biti pravi život u novom svetu pravednosti. Pomaže nam da budemo uravnoteženi, pristupačni, komunikativni hrišćani — a ne nepopustljivi fanatici. Ukratko, čini nas nalik Hristu (1. Timoteju 6:19).
[Fusnota]
a Za daljnje informacije o taktičnom odnosu prema supružniku koji nije u veri vidi Kulu stražaru od 15. avgusta 1990, „Ne zanemaruj svog supružnika!“, strane 20-2 (engl.) i od 1. maja 1989, strane 31-2, odlomke 20-2.
Sećaš li se?
◻ Zašto je Petar video potrebu da hrišćane posavetuje o svetosti?
◻ Zašto nije lako voditi svet život?
◻ Šta svi mi možemo učiniti da bismo povećali svetost unutar porodice?
◻ Da bi skupština ostala sveta, koje nesveto ponašanje treba da izbegavamo?
◻ Kako na poslu i u školi možemo ostati sveti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 16, 17]
Kao Jehovini svedoci, treba da budemo radosni u služenju Bogu i u drugim aktivnostima