Hoćeš li biti spasen kad Bog deluje?
Hoćeš li biti spasen kad Bog deluje?
„Da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izbranih radi skratiće se ti dani“ (MATEJ 24:22).
1, 2. (a) Zašto je normalno biti zainteresovan za svoju budućnost? (b) U koja vitalna pitanja je prirodan interes možda uključen?
KOLIKO si zainteresovan za sebe? Danas mnogi, interes o sebi dovode do krajnosti, bivajući egocentrični. Ipak, Biblija ne osuđuje prikladan interes za ono što nas pogađa (Efescima 5:33). To uključuje da se bude zainteresovan za svoju budućnost. Dakle, bilo bi normalno da želiš znati šta te očekuje u budućnosti. Jesi li zainteresovan?
2 Možemo biti sigurni da su Isusovi apostoli imali takav interes za svoju budućnost (Matej 19:27). Verovatno je to bio jedan činilac da su četvorica od njih bili s Isusom na Maslinskoj gori. Oni su upitali: „Kaži nam kad će to biti i po kom će se znaku poznati da će se sve to ispuniti?“ (Marko 13:4). Isus nije ignorisao prirodan interes za budućnost — njihov interes a i naš. Uvek iznova on je isticao kako će njegovi sledbenici biti pogođeni i kakav će biti konačan ishod.
3. Zašto povezujemo Isusov odgovor s našim vremenom?
3 Isusov odgovor je izložio jedno proročanstvo s većim ispunjenjem u našem vremenu. To možemo videti iz svetskih ratova i drugih sukoba u našem veku, zemljotresa koji gase bezbrojne živote, nestašica hrane koje donose bolest i smrt, i zaraze — od pandemije španske groznice iz 1918. do trenutne more side. Međutim, veći deo Isusovog odgovora takođe je imao ispunjenje koje je dovodilo do uništenja Jerusalima od strane Rimljana 70. n. e. obuhvatajući i njega. Isus je upozorio svoje učenike: „Ali se vi čuvajte; jer će vas predavati u sudove, i po sinagogama biće vas, i izvodiće vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve, za svedočanstvo njima“ (Marko 13:9).
Šta je Isus prorekao, i šta se desilo
4. Koja su neka od upozorenja koja je obuhvatio Isusov odgovor?
4 Isus je otišao i dalje od predskazivanja toga kako će se drugi ophoditi prema njegovim učenicima. On im je napomenuo kako oni sami treba da postupaju. Na primer, „kad vidite strahotu pustošenja [’odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje‘, NW] nastanjenu gde ne treba (koji čita neka pazi), tada koji budu u Judeji neka beže u gore“ (Marko 13:14). Paralelni izveštaj u Luki 21:20 kaže: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska.“ Kako se to pokazalo tačnim u prvom slučaju?
5. Šta se dešavalo među Jevrejima u Judi 66. n. e.?
5 The International Standard Bible Encyclopedia (1982) kaže nam: „Jevreji su bili sve nemirniji pod rimskom kontrolom a prokuratori sve nasilniji, suroviji i nepošteniji. Otvorena pobuna izbila je 66. A.D... Rat je započeo kad su zeloti osvojili Masadu a zatim, pod Menakimom, marširali ka Jerusalimu. Istovremeno u guvernerskom gradu Cezareji bili su masakrirani Jevreji, a vest o tom zverstvu raširila se po čitavoj zemlji. Novi novčići bili su obeležavani sa oznakama Godina 1. pa sve do Godina 5. revolta.“
6. Kakvu je reakciju Rimljana izazvala jevrejska pobuna?
6 Rimska dvanaesta legija pod Cestijem Galom marširala je od Sirije, opustošila Galileju i Judeju, a zatim napala glavni grad, čak zauzimajući gornji deo ’Jerusalima, grada svetog‘ (Nemija 11:1; Matej 4:5; 5:35; 27:53). Rezimirajući ove razvoje događaja, knjiga The Roman Siege of Jerusalem kaže: „Pet dana su Rimljani pokušavali da se popnu na zid, bivajući uvek iznova odbijeni. Na kraju su branioci, nadvladani kišom bačenog oružja, odustali. Obrazujući kornjaču — metod učvršćivanja štitova iznad glava kako bi se zaštitili — rimski vojnici su potkopali zid i pokušali da zapale vrata. Užasna panika zahvatila je branioce.“ Hrišćani unutar grada mogli su se setiti Isusovih reči i razabrati da odvratna stvar stoji na svetom mestu. a Ali kako bi hrišćani mogli pobeći iz opkoljenog grada, kako ih je Isus savetovao?
7. Kad je pobeda 66. n. e. bila nadomak ruke, šta su Rimljani uradili?
7 Istoričar Josif Flavije priča: „Cestije [Gal], ne znajući ni za očaj opkoljenih, niti za osećaje ljudi, iznenada je opozvao svoje ljude, napustio nadu iako nije pretrpeo nikakav poraz, i uprkos svemu što je razumno, ostavio Grad“ (The Jewish War, II, 540 [xix, 7]). Zašto se Gal povukao? Koji god da je bio razlog, njegovo povlačenje je omogućilo hrišćanima da poslušaju Isusovu zapovest i pobegnu u planine, u bezbednost.
8. Koja je druga faza napora Rimljana protiv Jerusalima, i šta su preživeli iskusili?
8 Poslušnost je bila životospasavajuća. Ubrzo, Rimljani su krenuli da slome pobunu. Akcija pod generalom Titom dostigla je vrhunac u opsadi Jerusalima od aprila do avgusta 70. n. e. Ledi se krv u žilama kad se čita Josifov opis kako su Jevreji patili. Osim ubijenih u borbi s Rimljanima, druge Jevreje su poklale suparničke grupe Jevreja, a glad je dovela do kanibalizma. Do vremena pobede Rimljana, umrlo je 1 100 000 Jevreja. b Od 97 000 preživelih neki su bili brzo pogubljeni; ostali su pretvoreni u roblje. Josif kaže: „Oni iznad sedamnaest godina stavljeni su u gvožđa i poslati na težak rad u Egipat, dok je veliki broj ljudi Tit poklonio provincijama da propadnu u teatrima od mača ili od divljih zveri.“ Još dok se ovo sortiranje odvijalo, 11 000 zarobljenika umrlo je od gladi.
9. Zašto hrišćani nisu doživeli ishod kao Jevreji, ali koja pitanja ostaju?
9 Hrišćani su mogli biti zahvalni što su poslušali Gospodovo upozorenje i što su pobegli iz grada pre nego što se rimska vojska vratila. Tako su oni bili spaseni od onog dela koji je Isus nazvao „nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti“ (Matej 24:21). Isus je dodao: „Da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao [„nijedno telo se ne bi spaslo“, NW], ali izbranih radi skratiće se ti dani“ (Matej 24:22). Šta je to onda značilo, i šta to znači sada?
10. Kako smo ranije objašnjavali Mateja 24:22?
10 U prošlosti je bilo objašnjeno da se ’spaseni‘ odnosilo na Jevreje koji su preživeli nevolju Jerusalima 70. n. e. Hrišćani su pobegli, pa je Bog mogao dozvoliti Rimljanima da izvedu brzo uništenje. Drugim rečima, na temelju činjenice da su ’izbrani‘ van opasnosti, dani te nevolje su mogli biti skraćeni, omogućavajući da se nešto jevrejskog ’tela‘ spase. Smatralo se da su ti preživeli Jevreji predstavljali one koji će preživeti veliku nevolju što dolazi u našem vremenu (Otkrivenje 7:14).
11. Zašto izgleda da objašnjenje Mateja 24:22 treba ponovo razmotriti?
11 Ali, da li se to objašnjenje slaže s onim što se desilo 70. n. e.? Isus je rekao da ljudsko ’telo‘ treba biti ’spaseno‘ iz nevolje. Da li bi ti upotrebio reč ’spasen‘ za opisivanje 97 000 preživelih, s obzirom na činjenicu da su ubrzo hiljade njih umrle od gladi ili bile poklane u teatru? Josif priča o jednom teatru, u Cezareji: „Broj onih koji su poginuli u borbama s divljim zverima ili u međusobnoj borbi ili koji su živi spaljeni nadmašio je 2 500.“ Iako nisu umrli u opsadi, teško da su bili ’spaseni‘. I da li bi ih Isus smatrao sličnima srećnim preživelima koji dolaze od „nevolje velike“?
Telo spaseno — kako?
12. Ko su bili „izbrani“ u prvom veku za koje je Bog bio zainteresovan?
12 Do 70. n. e., prirodne Jevreje Bog više nije smatrao svojim izabranim narodom. Isus je pokazao da je Bog odbacio tu zemlju i da će dozvoliti da njen glavni grad, hram i sistem obožavanja dožive kraj (Matej 23:37–24:2). Bog je izabrao jednu novu naciju, duhovni Izrael (Dela apostolska 15:14; Rimljanima 2:28, 29; Galatima 6:16). Ona je bila sastavljena od ljudi i žena izabranih iz svih nacija i pomazanih svetim duhom (Matej 22:14; Jovan 15:19; Dela apostolska 10:1, 2, 34, 35, 44, 45). Nekoliko godina pre napada Cestija Gala, Petar je pisao „onima... koji su po proviđenju Boga Oca i posvećenju Duha Svetoga izabrani“. Takvi duhom pomazani pojedinci su bili „izabran rod, kraljevsko sveštenstvo, sveti narod“ (1. Petrova 1:1, 2; 2:9, kurziv naš). Bog će takve izabrane uzeti na nebo da bi vladali s Isusom (Kološanima 1:1, 2; 3:12; Titu 1:1; Otkrivenje 17:14).
13. Koji su smisao Isusove reči u Mateju 24:22 mogle imati?
13 Ovo identifikovanje izabranih je korisno, pošto je Isus prorekao da će dani nevolje biti skraćeni „izbranih radi“. Grčka reč koja je prevedena „radi“ može se takođe prevesti „zbog“ ili „za“ (Marko 2:27; Jovan 12:30; 1. Korinćanima 8:11; 9:10, 23; 11:9; 2. Timoteju 2:10; Otkrivenje 2:3). Dakle, Isus je mogao kazati: ’Da se ti dani ne skrate, nijedno telo se ne bi spaslo; ali zbog izabranih ti dani će biti skraćeni‘ c (Matej 24:22). Da li se dogodilo nešto što je hrišćanskim izabranicima uhvaćenim u klopku u Jerusalimu koristilo ili što je bilo ’zbog njih‘?
14. Kako je ’telo‘ spaseno kad su se 66. n. e. Rimljani neočekivano povukli od Jerusalima?
14 Priseti se da su 66. n. e. Rimljani prošli kroz zemlju, okupirali gornji Jerusalim i počeli da potkopavaju zid. Josif komentariše: „Da je ustrajao s opsadom samo još malčice, istog časa bi osvojio Grad.“ Zapitaj se: ’Zašto bi snažna rimska vojska iznenada odustala od akcije i povukla se „uprkos svemu što je razumno“‘? Rupert Furno, specijalista za tumačenje vojne istorije, komentariše: „Nijedan istoričar nije uspeo da pruži bilo kakav odgovarajući razlog za Galovu čudnu i katastrofalnu odluku.“ Bilo kako bilo, posledica je bila ta da se nevolja skratila. Rimljani su se povukli, a Jevreji su ih napadali dok su odlazili. Šta je bilo s pomazanim hrišćanima ’izbranima‘ koji su bili uhvaćeni u klopku? Prekid opsade značio je da su bili spaseni od svakog pokolja što je pretio za vreme te nevolje. Stoga, ti hrišćani koji su imali koristi od skraćivanja nevolje iz 66. n. e. bili su to spaseno ’telo‘ pomenuto u Mateju 24:22.
Šta tebe očekuje u budućnosti
15. Zašto bi ti rekao da 24. poglavlje Mateja treba naročito da nas interesuje u našim danima?
15 Neko bi mogao pitati: ’Zašto bi trebalo da se posebno interesujem za ovo pojašnjeno razumevanje Isusovih reči?‘ Pa, postoji obilje razloga da se zaključi da je Isusovo proročanstvo trebalo da ima i veće ispunjenje, iza onoga što se izdešavalo do 70. n. e. uključujući i nju d (Uporedi s Matejem 24:7; Luka 21:10, 11; Otkrivenje 6:2-8.) Decenijama Jehovini svedoci propovedaju da veće ispunjenje koje se odigrava u naše vreme, dokazuje da možemo očekivati „nevolju veliku“ u većoj razmeri neposredno pred nama. Tokom nje, kako će se proročanske reči u Mateju 24:22 ispuniti?
16. Koju ohrabrujuću činjenicu pruža Otkrivenje o sve bližoj velikoj nevolji?
16 Oko dve decenije nakon nevolje Jerusalima, apostol Jovan je napisao knjigu Otkrivenja. Ona je potvrdila da velika nevolja tek predstoji. I, pošto smo zainteresovani za ono što pogađa nas lično, može nam laknuti kad saznamo da nam Otkrivenje proročanski zasigurava da će ljudsko telo preživeti ovu dolazeću veliku nevolju. Jovan je prorekao „mnoštvo veliko... od svakoga roda i plemena, naroda i jezika“. Ko su ti? Glas s neba odgovara: „Ovo su oni koji dođoše od patnje [„nevolje“, DK] velike“ (Otkrivenje 7:9, 14). Da, oni će biti preživeli! Otkrivenje nam takođe pruža uvid u to kako će se stvari razvijati u dolazećoj velikoj nevolji i kako će se Matej 24:22 ispuniti.
17. Šta uključuje uvodna faza velike nevolje?
17 Uvodna faza ove nevolje biće napad na simboličnu prostitutku nazvanu „Vavilon veliki“ (Otkrivenje 14:8; 17:1, 2). Ona predstavlja svetsko carstvo krive religije, u kojem je hrišćanski svet najprekorljiviji. Prema rečima iz Otkrivenja 17:16-18, Bog će staviti u srca političkih elemenata da napadnu ovu simboličnu bludnicu. e Pomisli kako bi Božjim pomazanim ’izbranima‘ i njihovim saradnicima, ’velikom mnoštvu‘ mogao izgledati taj napad. Dok taj pustošeći napad na religiju napreduje, moglo bi izgledati da će zbrisati sve religiozne organizacije, uključujući i Jehovin narod.
18. Zašto bi moglo izgledati da nijedno ’telo‘ neće biti spaseno tokom uvodnog dela velike nevolje?
18 Tada će se Isusove reči iz Mateja 24:22 ispuniti u većoj razmeri. Kao što je izgledalo da su izabrani u Jerusalimu u opasnosti, Jehovine sluge mogu izgledati da su u opasnosti da budu eliminisane tokom tog napada na religiju, kao da će taj napad zbrisati čitavo ’telo‘ Božjeg naroda. Ipak, imajmo na umu ono što se desilo tada, 66. n. e. Nevolja koju su izazvali Rimljani bila je prekraćena, što je omogućilo Božjim pomazanim izabranicima obilje prilike da pobegnu i ostanu živi. Dakle, možemo biti sigurni da tom destruktivnom napadu na religiju neće biti dozvoljeno da istrebi globalnu skupštinu pravih obožavalaca. On će se brzo odigrati, kao „u jedan dan“. Ipak, nekako će biti skraćen, neće mu biti dozvoljeno da potpuno dostigne svoj cilj, tako da Božji narod može biti ’spasen‘ (Otkrivenje 18:8).
19. (a) Nakon prvog dela velike nevolje, šta će biti očigledno? (b) Do čega će to dovesti?
19 Drugi elementi zemaljske organizacije Sotone Đavola postojaće i dalje neko vreme posle toga, žaleći za gubitkom poslova s njihovom starom religioznom ljubavnicom (Otkrivenje 18:9-19). U jednom trenutku, primetiće da su Božje istinske sluge preostale, da su „spokojan... narod, koji je u miru u domovima svojim“, i koji izgledaju kao lak plen. Kakvo ih iznenađenje čeka! Reagujući na stvarno ili preteće nasilje nad njegovim slugama, Bog će ustati u osudi protiv svojih neprijatelja u završnom delu velike nevolje (Jezekilj 38:10-12, 14, 18-23).
20. Zašto druga faza velike nevolje neće izložiti Božji narod opasnosti?
20 Ova druga faza velike nevolje biće paralela onome što se desilo Jerusalimu i njegovim stanovnicima u drugom napadu Rimljana 70. n. e. To će se pokazati kao „nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti“ (Matej 24:21). Međutim, možemo biti sigurni da Božji izabranici i njihovi saradnici neće biti u opasnoj zoni, neće biti u opasnosti da budu ubijeni. O, oni neće pobeći na neku geografsku lokaciju. Hrišćani iz prvog veka u Jerusalimu mogli su pobeći iz tog grada u planinsku oblast, kakva je Pela preko Jordana. Međutim, u budućnosti, Božji verni Svedoci biće smešteni širom planete, pa bezbednost i zaštita neće biti zasnovane na geografskoj lokaciji.
21. Ko će se boriti u konačnoj bici, i kakav će biti ishod?
21 Uništenje neće biti od strane snaga Rima niti bilo kog ljudskog delovanja. Umesto toga, knjiga Otkrivenja opisuje da su snage za izvršenje presude s neba. Da, taj završni deo velike nevolje biće sproveden, ne uz pomoć bilo koje ljudske vojske, već uz pomoć ’Reči Božje‘, Kralja Isusa Hrista, kojem pomažu „vojske nebeske“, uključujući i uskrsnule pomazane hrišćane. „Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima“ sprovešće izvršenje presude daleko temeljitije nego što su to 70. n. e. učinili Rimljani. On će eliminisati sve ljudske protivnike Boga — kraljeve, vojne zapovednike, slobodne i robove, male i velike. Čak će se i organizacije Sotoninog sveta suočiti sa svojim krajem (Otkrivenje 2:26, 27; 17:14; 19:11-21; 1 Jovan 5:19).
22. U kom daljnjem smislu će ’telo‘ biti spaseno?
22 Seti se da je ’telo‘, i pomazanog ostatka i ’velikog mnoštva‘, već spaseno kada je Vavilon veliki u prvom delu nevolje brzo i potpuno potonuo. Slično tome, u konačnom delu nevolje, ’telo‘ koje je pobeglo na Jehovinu stranu biće spaseno. Kakav će to biti kontrast u odnosu na ishod za buntovne Jevreje iz 70. n. e.!
23. Šta može preživelo ’telo‘ očekivati?
23 Dok razmišljaš o mogućnostima tvoje lične budućnosti i budućnosti tvojih voljenih, zapazi šta je obećano u Otkrivenju 7:16, 17: „Više neće ogladneti ni ožedneti, i neće ih sunce ubiti, niti kakva vrućina. Jer jagnje, koje je nasred prestola, spašće ih, i izvešće ih na izvore vode žive, i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.“ Svakako, to znači biti stvarno ’spasen‘ u predivnom, trajnom smislu.
[Fusnote]
a Vidi Kulu stražaru od 1. juna 1996, strane 14-19.
b Josif kaže: „Kad je Tit ušao, bio je zapanjen jačinom grada... Glasno je uzviknuo: ’Bog je bio na našoj strani; Bog je taj koji je Jevreje srušio sa ovih utvrda; jer šta bi ljudske ruke ili oruđa mogli protiv takvih kula?‘“
c Interesantno je da Šem-Tobov tekst Mateja 24:22 koristi hebrejsku reč avur, koja znači „zbog, radi, kako bi“. (Vidi prethodni članak, 13. stranu.)
d Vidi Kulu stražaru od 15. februara 1994, strane 11 i 12, i tabelu na stranama 14 i 15, koja u paralelnim kolonama pruža Isusov proročanski odgovor što se nalazi u 24. poglavlju Mateja, 13. poglavlju Marka i 21. poglavlju Luke.
e Vidi Otkrivenje — blizu je veličanstveni vrhunac!, strane 235-58, izdao 1988. Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su dve faze napada rimske vojske na Jerusalim postojale?
◻ Zašto nije verovatno da 97 000 preživelih Jevreja iz 70. n. e. sačinjava ’telo‘ spomenuto u Mateju 24:22?
◻ Kako su dani nevolje Jerusalima bili skraćeni, i kako je time ’telo‘ spaseno?
◻ U sve bližoj velikoj nevolji, kako će dani biti skraćeni a ’telo‘ spaseno?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Jevrejski novčić kovan nakon pobune. Hebrejski napis kaže „Godina druga“, što znači 67. n. e., druga godina njihove autonomije
[Izvor]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Slika na 17. strani]
Rimski novčić kovan 71. n. e. Na levoj strani je naoružani Rimljanin; na desnoj jedna Jevrejka u žalosti. Reči IVDAEA CARTA znače „porobljena Judeja“
[Izvor]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.