Isusov dolazak ili isusova prisutnost — šta?
Isusov dolazak ili isusova prisutnost — šta?
„Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari“ (MATEJ 24:3, NW).
1. Koju su ulogu u Isusovoj službi imala pitanja?
ISUSOVA vešta upotreba pitanja nagonila je slušaoce da razmišljaju, i čak da stvari razmotre iz novog ugla (Marko 12:35-37; Luka 6:9; 9:20; 20:3, 4). Možemo biti zahvalni što je on takođe odgovarao na pitanja. Njegovi odgovori rasvetljavaju istine koje inače ne bismo mogli znati niti razumeti (Marko 7:17-23; 9:11-13; 10:10-12; 12:18-27).
2. Kojem pitanju sada treba da poklonimo pažnju?
2 U Mateju 24:3 nalazimo jedno od najvažnijih pitanja na koja je Isus odgovorio. Dok je kraj njegovog zemaljskog života bio blizu, Isus je upravo upozorio da će jerusalimski hram biti razoren, što će označiti kraj jevrejskog sistema. Matejev izveštaj dodaje: „Dok je sedeo na Maslinskoj gori, priđoše mu učenici nasamo, govoreći: ’Kaži nam: kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti [„tvoga dolaska“, Ba] i svršetka sistema stvari?‘“ (Matej 24:3, NW).
3, 4. Koja značajna razlika postoji u tome kako Biblije prevode ključnu reč u Mateju 24:3?
3 Milioni čitalaca Biblije su se pitali: ’Zašto su učenici postavili to pitanje, i kako Isusov odgovor treba da utiče na mene?‘ U svom odgovoru Isus je govorio o pojavi lišća koje pokazuje da je leto „blizu“ (Matej 24:32, 33). Stoga, mnoge crkve naučavaju da su apostoli pitali za znak Isusovog „dolaska“, znak koji bi dokazao da njegov povratak neposredno predstoji. Oni veruju da će taj ’dolazak‘ biti momenat kada on uzima hrišćane na nebo a zatim izaziva kraj sveta. Da li ti veruješ da je to tačno?
4 Umesto prevoda ’dolazak‘, neki prevodi Biblije, uključujući i New World Translation of the Holy Scriptures, koriste reč „prisutnost“. Postoji li mogućnost da se ono o čemu su učenici pitali i što je Isus u odgovoru rekao razlikuje od onoga što se naučava u crkvama? Šta je zaista pitano? I kakav odgovor je Isus pružio?
Šta su pitali?
5, 6. Šta možemo zaključiti o razmišljanju apostola kada su postavili pitanje koje čitamo u Mateju 24:3?
5 S obzirom na ono što je Isus rekao o hramu, učenici su verovatno razmišljali o jevrejskom uređenju kada su upitali za ’znak njegove prisutnosti [ili, „dolaska“] i svršetka sistema stvari [doslovno, „doba“]‘. (Uporedi ’svet‘ u 1. Korinćanima 10:11 i Galatima 1:4, DK.)
6 U ovom momentu apostoli su imali samo ograničeno shvatanje Isusovih učenja. Oni su ranije zamišljali „da će se odmah javiti carstvo Božije“ (Luka 19:11, DK; Matej 16:21-23; Marko 10:35-40). I čak nakon razgovora na Maslinskoj gori, ali pre pomazanja svetim duhom, pitali su da li će Isus tada obnoviti Kraljevstvo Izraelu (Djela apostolska 1:6, DK).
7. Zašto bi apostoli pitali Isusa o njegovoj budućoj ulozi?
7 Ipak, znali su da će on otići, jer je skoro bio rekao: „Još je malo vremena svetlost s vama. Hodite dok svetlost imate“ (Jovan 12:35; Luka 19:12-27). Dakle sasvim su se mogli pitati: ’Ako će Isus otići, kako ćemo prepoznati njegov povratak?‘ Kad se pojavio kao Mesija, većina ga nije prepoznala. A više od godinu dana kasnije, i dalje su postojala pitanja o tome da li će ispuniti sve što je trebalo da Mesija učini (Matej 11:2, 3). Dakle apostoli su imali razloga da ga zapitaju o budućnosti. Ali, opet, da li su oni pitali o znaku da će on uskoro doći ili o nečem drugom?
8. Na kojem su jeziku apostoli verovatno razgovarali s Isusom?
8 Zamisli da si bio ptičica koja je slušala taj razgovor na Maslinskoj gori. (Uporedi s Propovednikom 10:20.) Verovatno bi čuo da Isus i apostoli govore hebrejski (Marko 14:70; Jovan 5:2; 19:17, 20; Dela apostolska 21:40). Ipak, verovatno su znali i grčki.
Šta je Matej napisao — na grčkom
9. Na čemu se zasniva većina savremenih prevoda Mateja?
9 Izvori još iz drugog veka n. e. pokazuju da je Matej svoje jevanđelje napisao najpre na hebrejskom. Očigledno, kasnije ga je napisao na grčkom. Mnogi rukopisi na grčkom preživeli su do našeg vremena i poslužili kao osnova za prevođenje njegovog jevanđelja na današnje jezike. Šta je Matej na grčkom pisao o razgovoru na Maslinskoj gori? Šta je pisao o „dolasku“ ili „prisutnosti“ o čemu su učenici pitali i o čemu je Isus komentarisao?
10. (a) Koju je grčku reč Matej često upotrebljavao, i koja značenja ona može imati? (b) Koja druga grčka reč je od interesa?
10 U prva 23 poglavlja Mateja, preko 80 puta pronalazimo uobičajeni grčki glagol za „doći“, erkome. On često prenosi misao približavanja ili primicanja, kao u Jovanu 1:47: „Ugledavši Isus Natanaila gde ide k njemu...“. U zavisnosti od upotrebe, glagol erkome može značiti „stići“, „ići“, „doći“, „dopreti do“ ili „biti na putu“ (Matej 2:8, 11, NW; 8:28; Jovan 4:25, 27, 45; 20:4, 8; Dela apostolska 8:40; 13:51). Ali u Mateju 24:3, 27, 37, 39, Matej je upotrebio jednu drugu reč, imenicu koja se nigde više ne može naći u jevanđeljima: parusiju. Pošto je Bog nadahnuo pisanje Biblije, zašto je Mateja pokrenuo da u ovim stihovima izabere tu grčku reč kada je zapisivao svoje jevanđelje na grčkom? Šta ona znači, i zašto bi trebalo da to želimo znati?
11. (a) Šta parusija znači? (b) Kako primeri iz Josifovog pisanja potvrđuju razumevanje parusije? (Vidi fusnotu.)
11 Direktno, parusija znači „prisutnost“. Vajnovo delo Expository Dictionary of New Testament Words kaže: „PARUSIJA... dosl[ovno], prisutnost, para, sa, i usija, biti (od imi, biti), označava zajedno i pristizanje i prisutnost nakon toga. Na primer, u jednom pismu na papirusu jedna gospođa govori o neophodnosti njene parusije na nekom mestu kako bi se pobrinula oko stvari u vezi s njenim imanjem.“ Drugi leksikoni objašnjavaju da parusija označava ’posetu nekog vladara‘. Stoga, to nije samo trenutak pristizanja, već prisutnost koja traje od pristizanja pa nadalje. Interesantno je da je jevrejski istoričar Josif tako upotrebljavao parusiju, a bio je savremenik apostola. a
12. Kako nam sama Biblija pomaže da potvrdimo značenje parusije?
12 Drevna literatura jasno potvrđuje značenje „prisutnosti“, pa ipak hrišćani su naročito zainteresovani za to kako Božja Reč koristi parusiju. Odgovor je isti — prisutnost. To vidimo iz primera u Pavlovim pismima. Na primer, on je Filipljanima pisao: „Kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas [„ne samo tokom moje prisutnosti“, NW], nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem.“ Takođe je govorio o ostajanju s njima kako bi mogli imati izobilnu hvalu „kroz [njegovu] ponovnu prisutnost [parusiju] s [njima]“ (Filipljanima 1:25, 26, NW; 2:12, Ča, kurziv naš). Drugi prevodi kažu „moje bitisanje ponovo s vama“ (Weymouth; New International Version); „kad opet budem s vama“ (Jerusalem Bible; New English Bible); i „kad me još jednom budete imali među sobom“ (Twentieth Century New Testament). U 2. Korinćanima 10:10, 11, NW, Pavle je kontrastirao „svoju ličnu prisutnost“ sa ’odsutnošću‘. U ovim primerima jasno je da on nije govorio o svom približavanju ili pristizanju; upotrebio je parusiju u smislu biti prisutan. b (Uporedi s 1. Korinćanima 16:17, DS.) Međutim, šta je sa ukazivanjima na Isusovu parusiju? Jesu li one u smislu njegovog „dolaska“, ili pokazuju produženu prisutnost?
13, 14. (a) Zašto moramo zaključiti da se parusija proteže kroz vreme? (b) Šta se mora reći o dužini trajanja Isusove parusije?
13 Duhom pomazani hrišćani u Pavlovim danima bili su zainteresovani za Isusovu parusiju. Ali Pavle ih je upozorio da se ’ne pokolebaju brzo u razboritosti‘. Najpre mora da se pojavi „čovek bezakonja“, koji se pokazao da predstavlja sveštenstvo hrišćanskog sveta. Pavle je pisao da „pojavljenje [„prisutnost“, NW] tog bezdušnika biće po moći sotoninoj, sa svakojakim čudesima, znacima i čudima lažnim“ (2. Solunjanima 2:2, 3, 9, Ča). Očito, parusija, to jest prisutnost, ’čoveka bezakonja‘ nije bila samo trenutak pristizanja; ona se protezala kroz vreme, tokom kojeg bi se stvarali lažni znaci. Zašto je to značajno?
14 Osmotri stih neposredno pre toga: „Tad će se otkriti bezdušnik, koga će Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i uništiti svetlošću pojavljenja svoga [„svoje prisutnosti“, NW].“ Baš kao što bi se prisutnost ’čoveka bezakonja‘ protezala kroz izvesno razdoblje, tako bi se i Isusova prisutnost protezala neko vreme i dostigla vrhunac u uništenju tog bezakonog ’sina pogibli‘ (2. Solunjanima 2:8).
Aspekti hebrejskog jezika
15, 16. (a) Koja se specifična reč koristi u mnogim prevodima Mateja na hebrejski? (b) Kako se boh upotrebljava u Pismu?
15 Kao što je primećeno, Matej je očito svoje jevanđelje zapisao najpre na hebrejskom jeziku. Dakle, koju je hebrejsku reč upotrebio u Mateju 24:3, 27, 37, 39? Prevodi Mateja prevedeni na savremeni hebrejski imaju jedan oblik glagola boh, i u pitanju apostola i u Isusovom odgovoru. To bi moglo voditi do tekstova poput: „Šta će biti znak tvog [boh] i svršetka sistema stvari“ i, „Kao što su bili Nojevi dani, takav će i [boh] Sina čovečjeg biti“. Šta boh znači?
16 Iako ima različita značenja, hebrejski glagol boh u osnovi znači „doći“. Theological Dictionary of the Old Testament kaže: ’Budući da se pojavljuje 2 532 puta, boh je jedan od najčešće upotrebljenih glagola u Hebrejskim spisima a nalazi se među glavnim glagolima koji izražavaju kretanje‘ (Postanje 7:1, 13; Izlazak 12:25; 28:35; 2. Samuilova 19:30; 2. Kraljevima 10:21; Psalam 65:3; Isaija 1:23; Jezekilj 11:16; Danilo 9:13; Amos 8:11). Ako su Isus i njegovi apostoli upotrebili reč s tolikim opsegom značenja, oko smisla bi se moglo debatovati. Ali da li su?
17. (a) Zašto savremeni hebrejski prevodi Mateja ne pokazuju obavezno ono što su Isus i apostoli rekli? (b) Gde još možemo naći indicije o tome koju su reč Isus i apostoli možda koristili, i iz kojeg drugog razloga je ovaj izvor interesantan za nas? (Vidi fusnotu.)
17 Imaj na umu da su savremene hebrejske verzije prevodi koji možda ne prikazuju tačno ono što je Matej zapisao na hebrejskom. Činjenica je da je Isus sasvim mogao koristiti neku drugu reč a ne boh, takvu reč koja bi odgovarala smislu parusije. To vidimo iz knjige Hebrew Gospel of Matthew iz 1995, profesora Džordža Hauarda. Ova knjiga se usredsredila na polemiku iz 14. veka protiv hrišćanstva od strane jevrejskog lekara Šem-Tob ben Isaka Ibn Šapruta. Ovaj dokument je izložio hebrejski tekst Matejevog jevanđelja. Postoje dokazi da je ovaj tekst Mateja vrlo star i da je, umesto da je preveden s latinskog ili grčkog u Šem-Tobovo vreme, prvobitno sastavljen na hebrejskom. c Tako nas on može dovesti bliže onome što je rečeno na Maslinskoj gori.
18. Koju interesantnu hebrejsku reč koristi Šem-Tob, i šta ona znači?
18 U Mateju 24:3, 27, 39, Šem-Tobov Matej ne koristi glagol boh. Umesto toga, on koristi povezanu imenicu biah. Ova imenica se u Hebrejskim spisima pojavljuje samo u Jezekilju 8:5, gde znači ’ulazak‘. Umesto da izražava radnju dolaženja, biah se tu odnosi na početak građevine; kad ste na ulazu ili na pragu, nalazite se u građevini. Isto tako, nebiblijski religiozni dokumenti među svicima s Mrtvog mora često koriste biah u pogledu pristizanja ili započinjanja svešteničkih službi. (Vidi 1. Letopisa 24:3-19; Luka 1:5, 8, 23.) A prevod iz 1986. drevne sirijske (to jest, aramejske) Pešite koristi biah u Mateju 24:3, 27, 37, 39. Dakle postoji dokaz da je u drevnim vremenima imenica biah mogla imati smisao koji se donekle razlikovao od glagola boh upotrebljenog u Bibliji. Zašto je to od interesa?
19. Ako su Isus i apostoli upotrebljavali reč biah, šta bismo mogli zaključiti?
19 Apostoli u svom pitanju i Isus u odgovoru mogli su koristiti ovu imenicu biah. Čak i ako su apostoli imali na umu puku zamisao o Isusovom budućem pristizanju, Hrist je možda upotrebio biah kako bi napravio mesta za više od onoga što su oni mislili. Isus je mogao ukazivati na njegovo pristizanje da započne jednu novu službu; njegovo pristizanje bilo bi početak te njegove nove uloge. To bi se poklopilo sa smislom parusije, koju je Matej kasnije upotrebio. Takva upotreba reči biah bi, razumljivo, morala podržati ono što Jehovini svedoci već dugo naučavaju, da složeni „znak“ koji je Isus dao treba da odražava da je on prisutan.
Očekujući vrhunac njegove prisutnosti
20, 21. Šta možemo naučiti iz Isusovog komentara o Nojevim danima?
20 Naše proučavanje Isusove prisutnosti treba da ima direktan uticaj na naš život i očekivanja. Isus je podstakao svoje sledbenike da ostanu budni. Pružio je znak kako bi se njegova prisutnost mogla prepoznati, iako većina neće obratiti pažnju: „Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i o dolasku [„takva će biti i prisutnost“, NW] Sina čovečjega. Jer u dane pred potopom jeđahu i pijahu ljudi, ženjahu se i udavahu do dana kad Noje uđe u korablju; i ni o čemu ne posumnjahu dok ne dođe potop i sve njih ne odnese. Tako će biti i o dolasku [„takva će biti i prisutnost“, NW] Sina čovečjega“ (Matej 24:37-39).
21 Tokom Nojevih dana, većina ljudi te generacije jednostavno je nastavila sa svojim normalnim stvarima. Isus je prorekao da će biti isto u ’prisutnosti Sina čovečjega‘. Ljudi oko Noja možda su smatrali da se ništa neće desiti. Ali ti znaš da je bilo drugačije. Ti dani, koji su se protezali izvesno vreme, vodili su do vrhunca, ’dođe potop i sve ih odnese‘. Luka pruža sličan izveštaj u kojem je Isus „vreme Nojevo“ uporedio s ’danima Sina čovečjega‘. Isus je opomenuo: „Tako će biti i u onaj dan kad se pojavi Sin čovečji“ (Luka 17:26-30).
22. Zašto treba naročito da budemo zainteresovani za Isusovo proročanstvo iz 24. poglavlja Mateja?
22 Sve ovo dobija posebno značenje za nas jer živimo u vremenu kada prepoznajemo događaje koje je Isus prorekao — ratove, zemljotrese, pomore, gladi i progonstva njegovih učenika (Matej 24:7-9; Luka 21:10-12). Oni su očigledni još od sukoba koji je promenio istoriju, značajno nazvanog Prvi svetski rat, iako ga većina ljudi smatra normalnim delom istorije. Međutim, pravi hrišćani shvataju značenje ovih važnih događaja, baš kao što ljudi koji opažaju razumeju na temelju listanja smokvinog drveta da je leto blizu. Isus je savetovao: „Tako i kad budete videli da se ovo zbiva, znajte da je blizu kraljevstvo Božje“ (Luka 21:31).
23. Za koga Isusove reči u 24. poglavlju Mateja imaju posebno značenje, i zašto?
23 Isus je veći deo svog odgovora na Maslinskoj gori uputio svojim sledbenicima. To su bili oni koji će učestvovati u životospasavajućem delu propovedanja dobre vesti po čitavoj planeti pre nego što dođe kraj. Oni su bili ti koji su mogli raspoznati ’odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje... kako stoji na svetom mestu‘. Oni će biti ti koji će reagovati ’bekstvom‘ pred velikom nevoljom. I oni će biti ti na koje će naročito uticati dodate reči: „Da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izbranih radi skratiće se ti dani“ (Matej 24:9, 14-22). Ali šta u stvari znače ove otrežnjavajuće reči, i zašto se može reći da nam one pružaju osnove da sada imamo veću sreću, pouzdanje i revnost? Naredna studija Mateja 24:22 pružiće te odgovore.
[Fusnote]
a Josifovi primeri: Na planini Sinaj munje i gromovi su „objavili da je Bog tu prisutan [parusija]“. Čudesna manifestacija u šatoru od sastanka „pokazala je Božju prisutnost [parusiju]“. Pokazavši Jelisejevom sluzi kola oko njega, Bog je „obznanio svom sluzi svoju moć i prisutnost [parusiju]“. Kad je rimski službenik Petronije pokušao da umiri Jevreje, Josif je tvrdio da je ’Bog pokazao svoju prisutnost [parusiju] Petroniju‘ time što je poslao kišu. Josif nije primenjivao parusiju samo na puko približavanje ili na trenutak pristizanja. Ona je značila tekuću, čak nevidljivu, prisutnost (Izlazak 20:18-21; 25:22; Levitska 16:2; 2. Kraljevima 6:15-17). (Uporedi s delom Antiquities of the Jews, knjiga 3, poglavlje 5, odlomak 2 [80]; poglavlje 8, odlomak 5 [202]; knjiga 9, poglavlje 4, odlomak 3 [55]; knjiga 18, poglavlje 8, odlomak 6 [284].)
b U publikaciji A Critical Lexicon and Concordance to the English and Greek New Testament, E. V. Bulinger ističe da parusija znači ’biti ili postajati prisutan, stoga, prisutnost, pristizanje; dolazak koji obuhvata ideju o trajnom prebivanju od tog dolaska nadalje‘.
c Jedan dokaz jeste to što sadrži hebrejski izraz „Ime“, potpuno ispisan ili skraćen, 19 puta. Profesor Hauard piše: „Pojava Božanskog imena u hrišćanskom dokumentu koji citira jevrejski polemičar je izuzetna. Ako bi to bio prevod na hebrejski s grčkog ili latinskog hrišćanskog dokumenta, čovek bi očekivao da u tekstu naiđe na adonaj [Gospod], a ne na simbol tabu božanskog imena JHVH... Neobjašnjivo bi bilo da on doda to tabu ime. Dokaz snažno ukazuje na to da je Šem-Tob dobio svog Mateja već s Božanskim imenom unutar teksta i on ga je verovatno zadržao radije nego da se izloži riziku da bude kriv što ga je uklonio.“ Prevod Svetog pisma Novi svet — s referencama koristi Šem-Tobovog Mateja (J2) kao podršku za to što upotrebljava božansko ime u Hrišćanskim grčkim spisima.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je važno videti razliku između toga kako Biblije izražavaju Mateja 24:3?
◻ Šta znači parusija, i zašto je to bitno?
◻ Koja moguća paralela može postojati u Mateju 24:3 na grčkom i na hebrejskom?
◻ Koji ključ u pogledu vremena treba da poznajemo u razumevanju 24. poglavlja Mateja?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Maslinska gora, koja se uzdiže nad Jerusalimom