Pitanja čitalaca

Izveštaji već nekoliko godina pokazuju da je broj onih koji uzimaju simbole Memorijala u blagom porastu. Da li to ukazuje da su mnoge nove osobe pomazane svetim duhom?

Postoje valjani razlozi za verovanje da je broj od 144 000 pomazanih hrišćana bio popunjen decenijama ranije.

U Delima apostolskim 2:1-4, čitamo o prvim osobama iz te ograničene grupe: „O pedesetnici bejahu svi zajedno na istome mestu. Odjednom nastade huka s neba kao od duvanja silnoga vetra, i ona napuni svu kuću u kojoj su oni sedeli, i pokazaše im se razdeljeni jezici, kao jezici ognjeni, i spustiše se na svakoga od njih. I svi se oni napuniše Duha Svetoga i stadoše govoriti raznim jezicima, kao što im Duh davaše da govore.“

Nakon toga, Jehova je izabrao i druge, i pomazao ih svojim svetim duhom. Hiljade  su bile ubrojane u prvim godinama hrišćanstva. Na proslavi Memorijala u naše doba, govornik često obraća pažnju na reči apostola Pavla u Rimljanima 8:15-17, koje spominju da su pomazanici ’primili duh posinjenja‘. Pavle je dodao da sveti duh koji su primili ’svedoči njihovom duhu da su deca Božja, sunaslednici Hristovi‘. Oni koji zaista imaju ovaj duh pomazanja znaju to sa sigurnošću. To nije puka želja ili odraz emocionalnog i nerealnog gledišta o sebi.

Mi shvatamo da se ovaj nebeski poziv nastavio kroz vekove, mada je tokom takozvanog mračnog srednjeg veka bilo perioda kada je broj pomazanih osoba bio veoma mali. a S ponovnim uspostavljanjem pravog hrišćanstva pred kraj prošlog veka, više njih je pozvano i izabrano. Ali izgleda da je sredinom 1930-ih, čitav broj od 144 000 u osnovi bio popunjen. Stoga je počela da se pojavljuje grupa lojalnih hrišćana sa zemaljskom nadom. Isus je označio takve ’drugim ovcama‘, koje se u obožavanju ujedinjuju s pomazanicima kao jedno priznato stado (Jovan 10:14-16).

Činjenice tokom proteklih decenija govore o završetku poziva za pomazanike i o Jehovinom blagoslovu nad rastućim ’velikim mnoštvom‘ koje se nada da preživi ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:9, 14). Na primer, na proslavi Memorijala godine 1935, na kojoj je bilo prisutno 63 146 osoba, broj onih koji su uzeli simbole kao dokaz svoje izjave da su pomazanici, iznosio je 52 465. Trideset godina kasnije, tj. 1965, broj prisutnih bio je 1 933 089, dok je broj učesnika opao na 11 550. Još trideset godina kasnije, 1995. broj prisutnih skočio je na 13 147 201 ali je samo 8 645 uzelo hleb i vino (1. Korinćanima 11:23-26). Očigledno, kako su decenije prolazile, broj onih koji izjavljuju da su ostatak u velikoj meri je opadao — otprilike 52 400 godine 1935; 11 500 godine 1965; 8 600 godine 1995. Međutim, oni sa zemaljskom nadom su blagoslovljeni i njihov broj obilno raste.

Najskoriji objavljeni izveštaj je za 1995. godinu, i on pokazuje da je učestvovalo 28 osoba više nego u prethodnoj godini iako se srazmera između učesnika i prisutnih u stvari smanjila. Uzimajući sve u obzir, to što je još nekoliko izabralo da uzme simbole nije razlog za brigu. Tokom godina neki, čak i novokrštene osobe, iznenada počinju da učestvuju. U mnogim slučajevima, nakon kratkog vremena priznali su da je to bila greška. Neki su shvatili da je njihovo učestvovanje bio emocionalni odgovor na možda fizičku ili mentalnu napetost. Ali oni su došli do zaključka da nisu zaista pozvani za nebeski život. Oni mole za Božje milosrdno razumevanje. I oni nastavljaju da mu služe kao dobri, lojalni hrišćani, imajući nadu večnog života na zemlji.

Nema potrebe da se iko od nas brine ako neka osoba počne da uzima simbole ili prekine da to čini. To zaista nije naša stvar da li je neko stvarno pomazan svetim duhom i pozvan za nebeski život ili nije. Seti se Isusovog čvrstog zasiguranja: „Ja sam pastir dobri i znam ovce svoje.“ Sa istim zasiguranjem, Jehova zna one koje je izabrao kao duhovne sinove. Postoji svaki razlog da verujemo da će se broj pomazanih osoba i dalje smanjivati kako poodmakle godine i nepredviđeni događaji okončavaju njihov zemaljski život. Ipak, baš kao što se te istinski pomazane osobe dokazuju vernima do smrti, u iščekivanju krune života, druge ovce, koje su oprale svoje haljine u krvi Jagnjetovoj, mogu očekivati da prežive predstojeću veliku nevolju (2. Timoteju 4:6-8; Otkrivenje 2:10).

[Fusnota]