Praktične pouke iz Obećane zemlje

OBEĆANA zemlja iz biblijskog izveštaja zaista je bila jedinstvena. Na ovom relativno malom području nalazimo veliku raznolikost geografskih odlika. Na severu ima snegom pokrivenih planina; na jugu, žarkih predela. Ima plodnih nizija, nenastanjenih područja pustoši i brdovite zemlje za voćnjake i za pašna stada.

Razlika u nadmorskoj visini, klimi i zemljištu omogućuje veliku raznolikost drveća, žbunja i drugih biljaka — uključujući i neke koje uspevaju u hladnim planinskim predelima, druge koje rastu u žarkim pustinjama, i još neke koje cvetaju na aluvijalnim ravnicama ili na kamenitim visoravnima. Jedan botaničar procenjuje da se na tom području može pronaći oko 2 600 biljnih vrsta! Prvi Izraelci koji su istražili tu zemlju videli su neposredan dokaz njenog potencijala. Oni su iz jedne bujne doline doneli toliko veliki grozd da su ga dvojica morala nositi na jednoj motki između sebe! Dolina je bila prikladno nazvana Eskol, što znači „grozd“ a (Brojevi 13:21-24).

Ali pogledajmo sada izbliza neke geografske karakteristike ovog jedinstvenog pojasa zemlje, naročito južnog dela.

 Šefela

Zapadno priobalje Obećane zemlje je njena obala na Mediteranskom moru. Reč „Šefela“ znači „nizija“, ali u stvarnosti to je brdovito područje i nizijom se može nazvati jedino kada se uporedi s Judejskim planinama na istoku.

Pogledaj propratnu mapu poprečnog preseka i zapazi vezu Šefele s predelima koji je okružuju. Na istoku su Judejske planine; na zapadu, priobalna Filistejska ravnica. Stoga je Šefela služila kao tampon-zona, kao brana koja je u biblijska vremena odvajala Božji narod od njihovih drevnih neprijatelja. Bilo koja vojska koja bi upala u zemlju sa zapada morala bi prodreti kroz Šefelu pre nego što bi mogla krenuti na Jerusalim, glavni grad Izraela.

Jedan takav događaj desio se tokom devetog veka pre n. e. Sirijski kralj Azailo, izveštava Biblija, „krenu i udari na Gat [verovatno na granici sa Šefelom] i uze ga. Zatim Azailo namisli da ide na Jerusalim“. Kralj Joas je uspeo da zaustavi Azaila tako što ga je potkupio raznim dragocenostima iz hrama i palate. Ipak, ovaj izveštaj ilustruje da je Šefela bila od presudnog značaja za bezbednost Jerusalima (2. Kraljevima 12:17, 18).

Iz ovoga možemo izvući praktičnu pouku. Azailo je želeo da osvoji Jerusalim, ali najpre je morao da prodre kroz Šefelu. Slično tome, Sotona Đavo ’traži da proždre‘ Božje sluge, ali često najpre mora probiti snažnu tampon-zonu — njihovo prianjanje uz biblijska načela, kao što su ona u pogledu lošeg društva i materijalizma (1. Petrova 5:8; 1. Korinćanima 15:33; 1. Timoteju 6:10). Kompromitovanje biblijskih načela često je prvi korak prema činjenju ozbiljnih greha. Stoga zadrži tu tampon-zonu bezbednom. Sledi biblijska načela danas, i nećeš kršiti Božje zakone sutra.

Brdovita zemlja Jude

Dalje od Šefele u unutrašnjosti zemlje leži brdovita zemlja Jude. To je planinsko područje koje proizvodi dobre žitarice, maslinovo ulje i vino. Zbog velike nadmorske visine, Juda je takođe bila izvrsno utočište. Stoga je kralj Jotam tamo sagradio „zamke i kule“. U vreme nevoljâ, ljudi su mogli bežati tamo radi bezbednosti (2. Letopisa 27:4).

Jerusalim, takođe nazvan Sion, bio je istaknuti deo brdovite zemlje Jude. Izgledalo je da je Jerusalim bezbedan jer je s tri strane bio okružen strmim dolinama, a sa severne strane, prema istoričaru Josifu iz prvog veka, bio je zaštićen trostrukim zidom. Ali za utočište je potrebno više od zidova i oružja kako bi se sačuvala njegova bezbednost. Takođe mora imati vodu. To je preko potrebno tokom opsade, jer bi bez vode građani uhvaćeni u zamku brzo bili prisiljeni da se predaju.

Jerusalim je iz Siloamskog jezera crpio zalihu vode. Međutim, tokom osmog veka pre n. e., u naslućivanju opsade od strane Asiraca, kralj Jezekija je izgradio jedan spoljašnji zid da bi zaštitio Siloamsko jezero,  ogradivši ga unutar grada. On je takođe zatisnuo izvore izvan grada, tako da bi Asirci koji ih opsedaju imali teškoće u pronalaženju vode za sebe (2. Letopisa 32:2-5; Isaija 22:11). To nije sve. Jezekija je pronašao način da skrene dodatne zalihe vode pravo u Jerusalim!

U onome što se naziva jednim od velikih inženjerskih podviga davnine, Jezekija je iskopao tunel od izvora Giona sve do Siloamskog jezera. b Ovaj tunel, u proseku visok 1,8 metara, bio je dugačak 533 metra. Zamisli samo — tunel dugačak više od pola kilometra, proseca stenu! Danas, nekih 2 700 godina kasnije, posetioci Jerusalima mogu gaziti kroz ovo remek-delo inženjeringa, obično poznato kao Jezekijin tunel (2. Kraljevima 20:20; 2. Letopisa 32:30).

Jezekijini napori da zaštiti i poveća jerusalimske zalihe vode mogu nam pružiti jednu praktičnu pouku. Jehova je „izvor žive vode“ (Jeremija 2:13). Njegove misli, sadržane u Biblije, održavaju život. Zbog toga je lični biblijski studij preko potreban. Ali prilike za proučavanje, i spoznanje koje proističe iz njega, neće jednostavno poteći ka tebi. Možda ćeš morati da ’kopaš tunele‘, kao što su tuneli kroz svakodnevnu prenatrpanu kolotečinu, da bi napravio mesta za njega (Poslovice 2:1-5; Efescima 5:15, 16). Kad jednom počneš, drži se rasporeda, dajući visok prioritet ličnom studiju. Pazi da ti niko i ništa ne ukrade ovu dragocenu zalihu vode (Filipljanima 1:9, 10).

Područja pustoši

Istočno od Judejskih planina nalazi se Judejska pustoš, takođe nazvana Ješimon, što znači „pustinja“ (1. Samuilova 23:19). Kod Slanog mora, ova jalova oblast odlikuje se stenovitim klisurama i oštrim liticama. Zbog toga što se stropoštava nekih 1 200 metara za samo 24 kilometra, Judejska pustoš je štit od vetrova koji donose kišu sa zapada, i stoga ona prima samo ograničenu količinu padavina. Nema sumnje da je to pustinja u koju je poslat jarac za Azazela na godišnji Dan pomirenja. David je takođe tamo bežao od Saula. Tamo je  Isus postio 40 dana a zatim ga je iskušavao Đavo (Levitska 16:21, 22; Psalam 63:1; Matej 4:1-11).

Otprilike 160 kilometara jugozapadno od Judejske pustoši nalazi se Faranska pustoš. Mnoga izraelska logorišta tokom 40-godišnjeg putovanja od Egipta do Obećane zemlje bila su ovde smeštena (Brojevi 33:1-49). Mojsije je pisao o ’pustinji velikoj i strašnoj u kojoj žive zmije vatrene i škorpije, gde je suša i nema vode‘ (5. Mojsijeva 8:15, DK). Čudo je što su milioni Izraelaca mogli opstati! Ipak, Jehova ih je podržavao.

Neka ovo služi kao podsetnik da Jehova može i nas podržati čak i u ovom duhovno jalovom svetu. Da, i mi se krećemo među zmijama i škorpijama, iako one nisu doslovne. Možda svakodnevno moramo kontaktirati s ljudima koji se ne gade da bljuju otrovan govor koji bi lako mogao otrovati naše razmišljanje (Efescima 5:3, 4; 1. Timoteju 6:20). One koji se trude da služe Bogu uprkos takvim preprekama treba pohvaliti. Njihova vernost je snažan dokaz da ih Jehova zaista podržava.

Karmilska brda

Ime Karmil znači „voćnjak“. Ova plodna oblast na severu, dugačka nekih 50 kilometara, okićena je vinogradima, maslinjacima i voćnjacima. Predgorje ovog brdovitog venca nezaboravno je u svojoj gracioznosti i lepoti. Isaija 35:2 govori o ’lepoti Karmilskoj‘ kao o simbolu plodne slave obnovljene zemlje Izraela.

Na Karmilu se odigralo nekoliko značajnih događaja. Tamo je Ilija izazvao Valove proroke i tamo je ’pao oganj Gospodnji‘ kao dokaz Njegove nadmoći. Takođe, s vrha Karmila Ilija je skrenuo pažnju na jedan mali oblak koji je postao veliki pljusak, što je na čudesan način okončalo sušu u Izraelu (1. Kraljevima 18:17-46). Ilijin naslednik, Jelisej, bio je na planini Karmil kada je jedna žena iz Sunama došla da traži njegovu pomoć za svoje mrtvo dete koje je Jelisej posle toga uskrsnuo (2. Kraljevima 4:8, 20, 25-37).

Obronci Karmila još uvek imaju voćnjake, maslinjake i vinograde. Tokom proleća, ti obronci su prekriveni veličanstvenom izložbom cveća. „Glava ti je kao Karmil“, rekao je Solomon Sulamki, aludirajući možda na raskoš njene kose ili na način na koji se njena lepa glava veličanstveno izdizala iz njenog vrata (Pesma nad pesmama 7:5).

Sjaj koji je bio karakteristika Karmilskih brda podseća nas na duhovnu lepotu koju je Jehova darovao svojoj savremenoj organizaciji obožavalaca (Isaija 35:1, 2). Jehovini svedoci zaista žive u duhovnom raju, i slažu se sa osećanjima kralja Davida koji je napisao: „Uže mi je zahvatilo prekrasna mesta, i dio mi je moj mio“ (Psalam 16:6, DK).

Istina, ima teških izazova s kojima se Božja duhovna nacija danas mora suočavati, baš kao što su se drevni Izraelci suočavali sa stalnim protivljenjem od strane Božjih neprijatelja. Ipak, pravi hrišćani nikada ne  gube iz vida blagoslove koje je Jehova pripremio — uključujući stalno rastuće svetlo biblijske istine, svetsko bratstvo i priliku da dobiju večni život na rajskoj zemlji (Poslovice 4:18; Jovan 3:16; 13:35).

„Kao bašta Gospodnja“

Drevna Obećana zemlja bila je privlačna za oči. Ona je dobro opisana kao zemlja „u kojoj teče mleko i med“ (Postanje 13:10; Izlazak 3:8). Mojsije ju je nazvao ’dobrom zemljom, zemljom potoka, izvora i jezera koji izviru po dolinama i po brdima; zemljom pšenice, ječma, vinograda, smokava, narova; zemljom maslina i meda; zemljom u kojoj ćeš se obilato najesti hleba; u kojoj ti ništa neće nedostajati; zemljom u kojoj je kamenje gvožđe i u kojoj ćeš iz brda njezinih bakar iseći‘ (Ponovljeni zakoni 8:7-9).

Ako je Jehova mogao obezbediti svom drevnom narodu tako bogatu, divnu domovinu, on svojim savremenim vernim slugama može pružiti slavan raj koji se proteže širom planete — s planinama, dolinama, rekama i jezerima. Da, drevna Obećana zemlja sa svom svojom raznolikošću bila je samo predukus duhovnog raja koji njegovi Svedoci danas uživaju, i budućeg Raja u novom svetu. Tamo će se ispuniti obećanje zapisano u Psalmu 37:29: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.“ Kad Jehova dâ taj rajski dom poslušnom čovečanstvu, koliko će samo biti srećni da pregledaju sve njegove „sobe“ i da to zauvek rade!

[Fusnote]

[Mapa na 4. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

GALILEJA

Pl. Karmil

Galilejsko more

SAMARIJA

ŠEFELA

Judejske planine

Slano more

[Izvor]

NASA photo

[Mapa na 4. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Šefela je bila brana između Božjeg naroda i njihovih neprijatelja

MI 0 5 10

KM 0 8 16

Filistejska ravnica

Šefela

Brdovita zemlja Jude

Judejska pustoš

Rasedna dolina

Slano more

Zemlja Amona i Moava

[Mapa/Slika na 5. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Jezekijin tunel: dugačak 533 metra, proseca čvrstu stenu

Tiropeonska dolina

Siloam

DAVIDOV GRAD

Dolina Kedron

Gion

[Slike na 6. strani]

U Judejskoj pustoši David je tražio utočište pred Saulom. Kasnije je tamo Đavo iskušavao Isusa

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slike na 7. strani]

Planina Karmil, na kojoj je Ilija ponizio Valove proroke

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slike na 8. strani]

„Jer će te Gospod, Bog tvoj, uvesti sada u dobru zemlju, u zemlju potoka, izvora i jezera koji izviru po dolinama i po brdima“ (Ponovljeni zakoni 8:7).