Pitanja čitalaca

Da li bi bilo mudro da se hrišćanin konsultuje s praktičarem za duševno zdravlje?

Izveštaji iz nekih zemalja ukazuju na to da u ovim ’poslednjim danima‘ postoji porast emocionalnih i duševnih bolesti (2. Timoteju 3:1). Hrišćani imaju duboko saosećanje kad su pogođeni suvernici, ali oni su svesni da svako za sebe mora odlučiti da li će tražiti tretman za svoju bolest i, ako bude tražio, kakav će to tretman biti. a „Jer će svaki svoje breme nositi“ (Galatima 6:5). Neki koji teško pate od šizofrenije, manične depresije, duboke kliničke depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, samosakaćenja i drugih teskobnih poremećaja, u stanju su da žive prilično normalnim životom nakon što dobiju ispravnu profesionalnu pomoć.

Na nekim mestima je postalo prilično popularno da se traži terapija. U mnogim slučajevima pacijent nema neki težak duševni poremećaj ali ima teškoća u suočavanju s nekom situacijom u životu. Međutim, Biblija je ta koja pruža najefikasniju pomoć za postupanje s teškim životnim problemima (Psalam 119:28, 143). Jehova preko Biblije pruža mudrost, sposobnost razmišljanja i pravo spoznanje — stvari koje nas duševno i emocionalno jačaju (Poslovice 2:1-11; Jevrejima 13:6). Verne Božje sluge mogu se ponekad izražavati iracionalno zbog velikog unutrašnjeg nemira (Jov 6:2, 3). Jakov 5:13-16 ohrabruje takve da pozovu starešine za pomoć i savet. Hrišćanin može biti duhovno bolestan, ili može biti žalostan zbog neke nepromenjive okolnosti ili zbog stresova koji ga strašno pritišću, ili može osećati da je žrtva nepravde (Propovednik 7:7; Isaija 32:2; 2. Korinćanima 12:7-10). Takva osoba može naći pomoć kod starešina, koji će ga ’pomazati uljem‘ — to jest, vešto preneti utešan biblijski savet — i takođe se ’moliti nad njim‘. S kakvim rezultatom? „Molitva vere pomoći će bolesniku i podignuće ga Gospod [iz njegove utučenosti ili iz njegovog osećanja da ga je Bog ostavio].“

Ipak, šta ako duševna teskoba i konfuzija neke osobe traje uprkos veštoj pomoći duhovnih pastira? Neki u toj situaciji izaberu da se podvrgnu temeljnom fizičkom pregledu. (Uporedi s Poslovicama 14:30; 16:24; 1. Korinćanima 12:26.) Možda iza emocionalne ili duševne teskobe leži neki fizički problem. Lečenje takvog problema u nekim slučajevima je donelo olakšanje emocionalno bolesnoj osobi. b Ako se ne pronađe nikakav fizički problem, lekar, na zahtev pacijenta, može preporučiti nekog stručnjaka za duševno zdravlje. Šta onda? Kao što je rečeno, to je odluka koju svaki pojedinac mora sam da odvagne. Drugi ne treba da kritikuju ili sude (Rimljanima 14:4).

Međutim, mora se upotrebiti praktična mudrost i paziti da se ne zaborave biblijska načela (Poslovice 3:21; Propovednik 12:15). U slučaju fizičke bolesti, pacijenti se suočavaju s različitim izborima lečenja, od konvencionalne medicine do terapija kao što su naturopatija, akupunktura i homeopatija. Takođe postoje različite vrste praktičara za duševno zdravlje. Među njima su analitički psihoterapeuti i drugi, koji mogu kopati po pacijentovoj prošlosti u nastojanju da pronađu razloge za neuobičajeno ponašanje ili bolne emocije. Bihevioralni psihoterapeuti mogu nastojati da pomognu pacijentu da nauči nove obrasce ponašanja. Neki praktičari za duševno zdravlje veruju da većinu duševnih bolesti treba lečiti lekovima. c Drugi navodno preporučuju dijetu i vitamine.

 Pacijenti i njihove porodice treba da budu oprezni kad osmatraju te izbore (Poslovice 14:15). Značajno je što je profesor Pol Mekhju, upravnik Odeljenja za psihijatriju i bihevioralne nauke na Medicinskoj školi Univerziteta Džon Hopkins, rekao da je profesija za duševno zdravlje „u osnovi medicinska umetnost. Ona ne može lako doći do dokaza za svoje predloge baš zato što se bavi poremećajima najsloženijih obeležja ljudskog života — uma i ponašanja“. Ta situacija ostavlja otvorena vrata za ekscentričnost i prevaru, kao i za dobronamerno lečenje koje može učiniti više štete nego dobra.

Takođe treba spomenuti da premda psihijatri i psiholozi imaju stručnu, postdiplomsku titulu, mnogi drugi bez profesionalnih kvalifikacija vrše praksu kao savetnici ili terapeuti bez nadgledavanja. Neki pojedinci su potrošili brdo novca savetujući se s takvim nekvalifikovanim ljudima.

Čak i kod obučenog, kvalifikovanog stručnjaka za duševno zdravlje ima stvari koje treba uzeti u obzir. Kad biramo medicinskog doktora ili hirurga, treba da budemo sigurni da će on poštovati naša na Bibliji zasnovana gledišta. Slično tome, bilo bi opasno konsultovati se s nekim stručnjakom za duševno zdravlje koji ne poštuje naša religiozna i moralna gledišta. Mnogi hrišćani snažno nastoje da, uprkos duševnoj i emocionalnoj konfuziji, imaju „isti duševni stav koji je imao Hrist Isus“ (Rimljanima 15:5, NW). Takvi su s pravom zainteresovani za stavove bilo koga ko može da utiče na njihovo razmišljanje ili ponašanje. Neki praktičari smatraju da su bilo koja ograničenja koja nameću biblijska verovanja nepotrebna i potencijalno štetna za duševno zdravlje. Oni mogu odobravati, i čak preporučivati, postupke koji su u Bibliji osuđeni, kao što su homoseksualnost ili bračna nevernost.

Te ideje su uključene u ono što je apostol Pavle nazvao „protivrečnosti lažno nazvanog ’spoznanja‘“ (1. Timoteju 6:20, NW). Oni protivreče istini o Hristu i deo su ’filozofije i tašte prevare‘ ovog sveta (Kološanima 2:8). Biblijski kriterijum je jasan: „Niti ima mudrosti ni razuma, niti saveta nasuprot Gospodu“ (Poslovice 21:30). Praktičari za duševno zdravlje koji kažu da je „zlo dobro a dobro zlo“ jesu ’zlo društvo‘. Daleko od toga da će pomoći da se izleče nestabilni umovi, oni će ’iskvariti dobre običaje‘ (Isaija 5:20; 1. Korinćanima 15:33).

Dakle, hrišćanin koji smatra da je neophodno da se konsultuje s nekim stručnjakom za duševno zdravlje treba da ispita kvalifikacije, stavove i reputaciju tog praktičara i moguće posledice bilo kog preporučenog lečenja. Ako utučeni hrišćanin ne može sam da to uradi, možda mu može pomoći neki zreo, blizak prijatelj ili rođak. Hrišćanin koji nije siguran u pogledu toga da li je neko specifično lečenje mudro može ustanoviti da je korisno da razgovara sa starešinama iz skupštine — iako je konačna odluka na njemu (ili na njegovim roditeljima, ili je to zajednička odluka muža i žene). d

Danas nauka može učiniti mnogo više nego što je mogla u prošlosti da olakša patnju. Pa ipak, postoje mnoge bolesti — kako fizičke tako i duševne — koje su trenutno neizlečive i moraju se podnositi tokom ovog sistema stvari (Jakov 5:11). U međuvremenu „verni i razboriti rob“, starešine i svi drugi u skupštini pružaju bolesnima ruku saosećanja i podrške. I sam Jehova ih jača da ustraju do tog slavnog vremena kad bolesti više ne bude (Matej 24:45, NW; Psalam 41:2-4; Isaija 33:24).

[Fusnote]