Da li se sve religije dopadaju Bogu?

POKRENI

Da li se sve religije dopadaju Bogu?

Smatraš li da se sve religije dopadaju Bogu? Verovatno svaki oblik obožavanja koji ti je poznat podstiče na dobro ponašanje, barem donekle. Ali da li je to dovoljno da bi se dopao Bogu?

NEKI kažu: ’Samo budi iskren u svom obožavanju i to će se dopasti Bogu. U svim religijama ima dobrog.‘ Na primer, Behaji vera prihvatila je ovo gledište u tolikoj meri da je u svoja verovanja usvojila devet glavnih religija sveta. Ova religiozna grupa smatra da su sve one božanskog porekla i da su fasete istine. Kako je to moguće?

Nadalje, imaš pravo da se pitaš kako se neka religija može dopasti Bogu kada naređuje svojim članovima da na javnim mestima podmeću nervni bojni otrov uz mogućnost da mnogi ljudi stradaju. Ta optužba bila je usmerena protiv jedne religiozne grupe u Japanu. Ili, da li se Bogu dopada religija koja podstiče svoje članove na samoubistvo? Pre nekoliko godina to se desilo sledbenicima religioznog vođe Džima Džounsa.

Gledajući unazad na davnašnje doba, s razlogom se možemo pitati mogu li se religije dopadati Bogu kad podstiču rat, kao u slučaju Tridesetogodišnjeg rata koji se vodio od 1618. do 1648? Prema knjizi The Universal History of the World, taj religiozni sukob između katolika i protestanata bio je „jedan od najužasnijih ratova u istoriji Evrope“.

Religiozni krstaški ratovi od 11. do 13. veka takođe su vodili do užasnog krvoprolića. Na primer, u prvom krstaškom ratu takozvani hrišćanski krstaši brutalno su poklali muslimansko i jevrejsko stanovništvo Jerusalima.

Razmotri, takođe, šta se dešavalo za vreme inkvizicije, koja je počela u 13. veku i trajala oko 600 godina. Hiljade ljudi je bilo mučeno i živo spaljeno po naređenju religioznih vođa. U svojoj knjizi Vicars of Christ—The Dark Side of the Papacy, Piter de Rouza navodi: „U papino ime, [inkvizitori] su bili odgovorni za najokrutniji i neprekidni napad na ljudsko dostojanstvo u istoriji [ljudskoga] roda.“ U pogledu španskog dominikanskog inkvizitora Torkemade, Rouza kaže: „Postavljen 1483, tiranski je vladao petnaest godina. Njegove žrtve su brojale preko 114 000 od kojih je 10 220 bilo spaljeno.“

Naravno, religije hrišćanskog sveta nisu jedine koje snose krivicu za krvoproliće. U svom delu Pensées, francuski filozof Blez Paskal je primetio: „Ljudi nikada tako potpuno i veselo ne izvršavaju zlo kao kad to rade iz religioznog ubeđenja.“

Prepoznati po svojim plodovima

S Božje tačke gledišta, prihvatljivost neke religije nije zasnovana samo na jednom faktoru. Da bi religija bila prihvatljiva za njega, njena učenja i aktivnosti moraju se uskladiti s njegovom pisanom Rečju istine, s Biblijom (Psalam 119:160; Jovan 17:17). Plodovi obožavanja koje Bog odobrava moraju se uskladiti s merilima Jehove Boga.

U svojoj Besedi na gori, Isus Hrist je ukazao da će biti proroka koji lažno tvrde da predstavljaju Boga. Isus je rekao: „Čuvajte se od lažnih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Bere li se s trnja grožđe, ili s čička smokve? Svako dobro drvo daje dobre plodove a zlo drvo daje zle plodove. Ne može dobro drvo dati zlih plodova, ni zlo drvo dati dobrih plodova. Svako drvo koje ne daje dobra ploda, seče se i baca se u oganj. Po plodovima njihovim, dakle, poznaćete ih“ (Matej 7:15-20). Ove reči pokazuju da treba da budemo oprezni u duhovnom pogledu. Možda mislimo da su neka grupa ili religiozan vođa prihvatljivi za Boga i Hrista, ali mogli bismo biti u zabludi.

Potreba za opreznošću

Iako neka religija tvrdi da ima Božje odobravanje i njeni sveštenici čitaju odlomke iz Biblije, to ne znači da je to oblik obožavanja koji se dopada Bogu. Njene vođe čak mogu činiti impresivne stvari na osnovu kojih izgleda kao da Bog deluje preko njih. Ipak, ta religija još uvek bi mogla biti lažna, ona koja ne donosi plodove prihvatljive za Boga. Egipatski sveštenici koji su upražnjavali magiju u Mojsijevim danima mogli su činiti impresivne stvari, ali oni sigurno nisu imali Božje odobravanje (Izlazak 7:8-22).

Danas kao i u prošlosti, mnoge religije unapređuju ljudske ideje i filozofije umesto da se drže onoga što Bog objavljuje da je istina. Stoga je naročito prikladno biblijsko upozorenje: „Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i taštom prevarom, naslanjajući se na predanja ljudi, na osnove sveta, a ne na Hrista“ (Kološanima 2:8).

Nakon što je govorio o dobrim i lošim plodovima, Isus je rekao: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li mi u ime tvoje prorokovali? nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? i nismo li mi tvojim imenom čudesa mnoga činili? Tada ću ja njima otvoreno reći: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu činite“ (Matej 7:21-23).

Ispitaj plodove

Dakle, očigledno je da je preko potrebno pogledati plodove neke religije pre nego što se zaključi da je ona prihvatljiva za Boga. Na primer, da li je ta religija umešana u politiku? Zatim zapazi sledeće reči, zapisane u Jakovu 4:4: „Ko hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.“ Štaviše, Isus je rekao o svojim pravim sledbenicima: „Nisu oni od sveta, kao ni ja što nisam od sveta“ (Jovan 17:16). Religija koja je dobra u Božjim očima nije umešana u politiku ovog sveta koji je „pod vlašću lukavoga“, nevidljivog duhovnog stvorenja, Sotone Đavola (1. Jovanova 5:19). Umesto toga, religija koju Bog odobrava lojalno zastupa njegovo Kraljevstvo pod Isusom Hristom i objavljuje dobru vest o toj nebeskoj vladavini (Marko 13:10).

Da li je neka religija prihvatljiva za Boga ako zagovara građansku neposlušnost? Odgovor je očigledan ako obratimo pažnju na savet apostola Pavla: „Opominji ih da budu pokorni poglavarima i vlastima, da budu poslušni i gotovi za svako dobro delo“ (Titu 3:1). Naravno, Isus je pokazao da njegovi sledbenici treba da ’daju Caru carevo i Božje Bogu‘ (Marko 12:17).

Pretpostavimo da neka religija podstiče na učestvovanje u ratovima nacija. Prva Petrova 3:11 nalaže nam da ’činimo što je dobro‘ i da ’tražimo mir i ustrajemo u njemu‘. Kako se neka religija može dopasti Bogu ako su njeni članovi spremni da u ratu ubijaju suobožavaoce iz druge zemlje? Članovi religije koja ima Božje odobravanje odražavaju njegovu glavnu osobinu — ljubav. A Isus je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). Ta ljubav nema ništa zajedničko s nasilnom mržnjom koja se gaji u ratovima nacija.

Prava religija menja ratoborne ljude u ljubitelje mira. To je bilo prorečeno sledećim rečima: „Od mačeva svojih kovaće raonike i srpove od kopalja svojih; neće više narod mač na narod vaditi niti će se više boju učiti“ (Isaija 2:4). Umesto bljuvanja reči mržnje, oni koji upražnjavaju pravo obožavanje udovoljavaju zapovesti: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Matej 22:39).

Oni koji upražnjavaju pravu religiju nastoje da žive po visokim merilima Jehove Boga, odbijajući da usvoje nemoralan način života. Božja Reč izjavljuje: „Ili ne znate da nepravednici neće naslediti kraljevstva Božjega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušni, ni pogrdni, ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni grabljivci, neće naslediti kraljevstva Božjega. I takvi bejaste neki; ali se opraste i posvetiste, i opravdaste imenom Gospoda našega Isusa Hrista i Duhom Boga našega“ (1. Korinćanima 6:9-11).

Vreme za odlučnu akciju

Preko je potrebno raspoznati razliku između krivog obožavanja i prave religije. U biblijskoj knjizi Otkrivenja, svetsko carstvo krive religije identifikovano je kao ’Vavilon veliki‘, simbolična bludnica s kojom „blud provodiše kraljevi zemlje“. Ona nosi krivicu za krvoproliće i drži zlatni pehar ’pun mrzosti i poganštine bluda njenoga‘ (Otkrivenje 17:1-6). U njoj nema ničeg prihvatljivog za Boga.

Ovo je vreme za odlučnu akciju. Iskrenim ljudima koji su još uvek u Vavilonu velikom, naš Stvoritelj pun ljubavi šalje ovaj poziv: „Idite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina“ (Otkrivenje 18:4).

Ako želiš da upražnjavaš religiju koja se dopada Bogu, zašto se bolje ne upoznaš s Jehovinim svedocima? Propratna tabela navodi neke od njihovih verovanja, zajedno s biblijskim razlozima za njih. Proveri u svojoj Bibliji da bi video da li su verovanja Svedoka u skladu s Božjom Rečju. Istraži da bi otkrio da li njihova religija donosi onu vrstu plodova koju bi očekivao od pravog obožavanja. Ako ustanoviš da je to tako, otkrićeš religiju koja se dopada Bogu.

[Okvir na 5. strani]

ŠTA VERUJU JEHOVINI SVEDOCI

VEROVANJE BIBLIJSKA OSNOVA

Božje ime je Jehova Izlazak 6:3; Psalam 83:19

(vidi fusnotu za Postanje 2:5)

Biblija je Božja Reč Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16, 17

Isus Hrist je Božji sin Matej 3:16, 17; Jovan 14:28

Čovečanstvo nije evoluiralo već Postanje 1:27; 2:7

je stvoreno

Čovek umire usled greha prvog Rimljanima 5:12

čoveka

Duša prestaje da postoji Propovednik 9:5, 10; Jezekilj