Lidija — gostoljubivi obožavalac Boga

OD DREVNIH vremena, sluge istinitog Boga isticale su se po svojoj gostoljubivosti (Postanje 18:1-8; 19:1-3). Definisana kao „ljubav, sklonost ili dobrohotnost prema strancima“, gostoljubivost koja izvire iz iskrenog srca čak i danas je znak pravog hrišćanstva. U stvari, to je zahtev za sve koji će prihvatljivo obožavati Boga (Jevrejima 13:2; 1. Petrova 4:9).

Jedna osoba koja je pokazala gostoljubivost na način vredan oponašanja bila je Lidija. Ona je ’prinudila‘ hrišćanske misionare koji su posetili Filipe da ostanu u njenom domu (Dela apostolska 16:15). Iako se Lidija u Pismu spominje samo kratko, ono malo što je rečeno o njoj za nas može biti ohrabrujuće. Na koji način? Ko je bila Lidija? Šta znamo o njoj?

„Prodavačica skerleta“

Lidija je živela u Filipima, glavnom gradu Makedonije. Međutim, ona je bila iz Tijatira, grada iz oblasti Lidije, na zapadu Male Azije. Zbog toga neki smatraju da  joj je „Lidija“ bio nadimak koji je dobila u Filipima. Drugim rečima, ona je bila „Lidijka“, u mnogome kao što se žena kojoj je Isus Hrist svedočio mogla nazvati „Samarjanka“ (Jovan 4:9). Lidija je prodavala ’skerlet‘ ili robu obojenu ovom bojom (Dela apostolska 16:12, 14). Postojanje izrađivača boje i u Tijatiru i u Filipima potvrđeno je zapisima koje su iskopali arheolozi. Moguće je da se Lidija preselila zbog posla, bilo da bi vodila svoj posao, bilo kao predstavnik nekog društva tijatirskih izrađivača boje.

Skerletna boja mogla je da se dobije iz raznih izvora. Najskuplja se vadila iz izvesnih vrsta morskih mekušaca. Prema rečima rimskog pesnika iz prvog veka Marcijala, ogrtač od najboljeg skerleta iz Tira (jednog drugog centra u kome se pravila ova supstancija) mogao je koštati i do 10 000 sestercija, ili 2 500 denara, što je jednako radničkoj plati za 2 500 dana. Jasno je da su takvi odevni predmeti bili luksuz koji je samo nekolicina mogla sebi priuštiti. Stoga je Lidija možda bila imućna. U svakom slučaju, ona je mogla da ponudi gostoprimstvo apostolu Pavlu i njegovim saputnicima — Luki, Sili, Timoteju, i možda drugima.

Pavlovo propovedanje u Filipima

Otprilike 50. godine n. e., Pavle je prvi put kročio u Evropu i počeo da propoveda u Filipima. a Pavle je imao običaj da kad stigne u neki novi grad poseti sinagogu kako bi najpre propovedao Jevrejima i prozelitima koji su se tamo sakupljali. (Uporedi s Delima apostolskim 13:4, 5, 13, 14; 14:1.) Međutim, prema nekim izvorima, rimski zakon je zabranjivao Jevrejima da upražnjavaju svoju religiju unutar „svetih granica“ Filipa. Stoga, nakon što su tamo proveli „nekoliko dana“, na sabatni dan misionari su pronašli jedno mesto kraj reke izvan grada ’gde su se nadali da je jedna bogomolja‘ (Dela apostolska 16:12, 13). Izgleda da je to bila reka Gangit. Tamo su misionari zatekli samo žene, od kojih je jedna bila Lidija.

„Obožavalac Boga“

Lidija je bila „žena bogobojazna [„obožavalac Boga“, NW]“, ali je verovatno bila prozelit na judaizam u potrazi za religioznom istinom. Iako je imala dobar posao, Lidija nije bila materijalista. Naprotiv, ona je rezervisala vreme za duhovne stvari. „Gospod otvori srce njezino da pazi na Pavlove reči“, i Lidija je prihvatila istinu. U stvari, ’ona i  njezina kuća su se krstili‘ (Dela apostolska 16:14, 15).

Biblija ne precizira ko su bili drugi članovi Lidijinog domaćinstva. Pošto se ne spominje suprug, možda je bila neudata ili udovica. Možda su ’njezinu kuću‘ sačinjavali rođaci, ali taj izraz bi takođe mogao ukazivati na robove ili sluge. U svakom slučaju, Lidija je gorljivo delila stvari koje je naučila sa onima koji su živeli s njom. I kakvu samo radost mora da je imala kad su oni poverovali i prigrlili pravu veru!

„Prinudi nas“

Pre nego što su sreli Lidiju, možda su se misionari morali zadovoljiti sa smeštajem o svom vlastitom trošku. Ali ona je bila srećna što je mogla ponuditi alternativni smeštaj. Ipak, činjenica da je morala insistirati ukazuje na to da su Pavle i njegovi saputnici pružili izvestan otpor. Zašto? Pavle je želeo da ’bez plate dâ jevanđelje, bez zloupotrebljavanja svog prava‘ i da nikome ne bude na teret (1. Korinćanima 9:18; 2. Korinćanima 12:14). Ali Luka dodaje: „A kad se krsti ona i kuća njezina, moljaše nas govoreći: Ako me cenite da sam verna Gospodu, uđite u moju kuću i ostanite u njoj. I prinudi nas da ostanemo“ (Dela apostolska 16:15). Lidiji je bilo najviše stalo da bude verna Jehovi, a to što je ponudila gostoprimstvo očigledno je bio dokaz njene vere. (Uporedi s 1. Petrovom 4:9.) Kakav izvanredan primer! Da li i mi koristimo naše posede da unapređujemo interese dobre vesti?

Braća u Filipima

Kada su Pavle i Sila bili oslobođeni iz zatvora nakon epizode koja je uključivala robinju opsednutu demonima, vratili su se u Lidijin dom, u kome su zatekli neku braću (Dela apostolska 16:40). Možda su vernici u novoformiranoj filipijskoj skupštini koristili Lidijin dom kao redovno mesto sastajanja. Logično je misliti da je njen dom i dalje bio centar teokratske aktivnosti u tom gradu.

Pokazalo se da je početna srdačna gostoljubivost koju je pokazala Lidija bila karakteristika čitave skupštine. Uprkos njihovom siromaštvu, u nekoliko navrata Filipljani su poslali Pavlu potrebne stvari, a apostol je bio zahvalan (2. Korinćanima 8:1, 2; 11:9; Filipljanima 4:10, 15, 16).

Lidija se ne spominje u pismu koje je Pavle poslao Filipljanima oko 60-61. n. e. Pismo ne otkriva šta se dogodilo s njom nakon događaja o kojima se priča u 16. poglavlju Dela apostolskih. Ipak, kratko osvrtanje na ovu energičnu ženu podstiče nas da želimo da ’budemo gostoljubivi‘ (Rimljanima 12:13). Kako smo samo zahvalni što u našoj sredini imamo hrišćane poput Lidije! Njihov duh mnogo doprinosi da skupštine budu srdačne i prijateljski nastrojene, na slavu Jehove Boga.

[Fusnota]

[Okvir na 27. strani]

Život Jevreja u Filipima

Mora da život u Filipima nije bio lak za Jevreje i prozelite na judaizam. Možda je bilo izvesnog antijevrejskog raspoloženja, jer je kratko pre Pavlove posete, imperator Klaudije proterao Jevreje iz Rima. (Uporedi s Delima apostolskim 18:2.)

Značajno je da su Pavle i Sila bili odvučeni pred sudije nakon što su iscelili robinju koja je imala pogađački duh. Njeni vlasnici, sada lišeni unosnog izvora prihoda, iskoristili su predrasude svojih sugrađana izjavivši: „Ovi ljudi mute naš grad; oni su Judeji, koji propovedaju običaje koje mi, koji smo Rimljani, ne smemo ni da primimo ni da sledujemo.“ Kao posledica toga, Pavle i Sila su bili išibani i bačeni u zatvor (Dela apostolska 16:16-24, kurziv naš). U takvoj klimi, otvoreno obožavanje Jehove, Boga Jevreja, iziskivalo je hrabrost. Ali Lidiju očigledno nije bilo briga što je drugačija.

[Slike na 27. strani]

Ruševine u Filipima