Nazad u prah — kako?

„PRAH [si] i u prah ćeš se vratiti.“ Kada je prvi čovek, Adam, čuo ove reči, znao je šta da očekuje. On je bio načinjen od zemaljskog praha i vratio bi se samo u prah. Umro bi zbog neposlušnosti svom Stvoritelju, Jehovi Bogu (Postanje 2:7, 15-17; 3:17-19).

Biblija pokazuje da su ljudi stvoreni od praha. Ona takođe kaže: „Duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj  18:4; Psalam 103:14). Smrt donosi žalost milionima ljudi i uvek iznova pokreće pitanja oko uklanjanja ljudskih leševa.

Prošli i sadašnji običaji

Kako su se u drevna vremena uklanjali ljudski leševi među Božjim narodom? Biblija na svojim početnim stranama spominje različite načine postupanja s mrtvima, uključujući i sahranjivanje u zemlju (Postanje 35:8). Patrijarh Avram i njegova supruga Sara, kao i njihov sin Isak i unuk Jakov bili su sahranjeni u Makpelskoj pećini (Postanje 23:2, 19; 25:9; 49:30, 31; 50:13). Izraelske sudije Gedeon i Samson bili su sahranjeni ’u grobu otaca svojih‘ (Sudije 8:32; 16:31). To navodi na pomisao da se među Božjim drevnim narodom davala prednost posedovanju porodičnih grobnica. Kada je Isus Hrist umro, u prvom veku n. e. njegovo telo je bilo položeno u grob koji je kratko pre toga bio isklesan u kamenu (Matej 27:57-60). Dakle, uopšte uzev, ljudski leševi su bili zakopavani u zemlju ili polagani u grob. To je još uvek običaj u većini mesta širom sveta.

Međutim, danas u nekim delovima sveta ozbiljno pomanjkanje prostora i visoka cena zemlje znatno otežavaju dobijanje grobnog mesta. Stoga neki ljudi razmišljaju o drugim načinima uklanjanja ljudskih leševa.

Rasipanje pepela nakon kremiranja ljudskih leševa postaje sve uobičajenije. Na ovaj način se uklanja oko 40 procenata mrtvih u Engleskoj. U Švedskoj, gde se u urbanim sredinama više od 80 procenata pokojnih kremira, izvesni šumoviti krajevi određeni su za rasipanje pepela. A u Šangaju i u nekoliko drugih pomorskih gradova Kine, gradske vlade su nekoliko puta godišnje pokrovitelji masovnog rasipanja po moru.

Gde se pepeo može rasuti? Ne naprosto na svakom mestu. Neki se možda plaše da je rasipanje pepela štetno po okolinu. Međutim, svaki mogući rizik od epidemija u stvari se poništava putem kremiranja. Izvesna groblja u Engleskoj i memorijalni parkovi u Sjedinjenim Državama izdvajaju travnate površine ili cvetne parkove kao tlo za rasipanje. Naravno, hrišćane posebno zanima biblijsko gledište o kremiranju i rasipanju pepela.

Kakvo je biblijsko gledište?

U objavi protiv ’kralja Vavilona‘, prorok Isaija je rekao: „Odbačen si bez svog grobnog mesta“ (Isaija 14:4, 19, NW). Da li se rasipanje pepela treba uporediti s takvim slučajem poniženja? Ne, jer ovde nema ukazivanja na kremiranje i čuvanje ili rasipanje nastalog pepela.

Isus Hrist je govorio o zemaljskom uskrsenju mrtvih koje će se dogoditi za vreme njegove Milenijumske vladavine kada je rekao: ’Svi koji su u grobovima čuće [moj] glas i izlaziće iz njih‘ (Jovan 5:28, 29). Međutim, jednim drugim  proročanskim opisom uskrsenja potvrđeno je da za uskrsenje osobe nije neophodno potreban specifičan grob. Otkrivenje 20:13 iznosi: „I more vrati mrtvace koji su u njemu bili, i smrt i predeo mrtvih vratiše svoje mrtvace.“ Dakle, nije bitno gde i kako se osoba ’vraća u prah‘. Umesto toga, bitno je da li je se Bog seća i da li će je uskrsnuti (Jov 14:13-15; uporedi s Lukom 23:42, 43). Jehovi sigurno nisu potrebni impresivni grobovi da bi se setio ljudi. Kremiranje ne sprečava uskrsenje osobe. I ako se rasipanje pepela obavlja sa ispravnim motivom i bez ceremonija krive religije, ono ne bi bilo nespojivo s Pismom.

Oni koji se odluče u korist rasipanja pepela trebaće da obrate pažnju na zakon zemlje. Takođe bi bilo prikladno da uzmu u obzir osećanja ucveljenih i drugih. Jehovine sluge postupaće dobro ako paze na to da korišćenje njihove biblijske slobode u ovom pogledu ne nanese prekor dobrom imenu koje hrišćani nose. To je naročito važno u zemljama u kojima su kremiranje i rasipanje pepela zakonski dozvoljeni, ali još uvek nisu u potpunosti prihvaćeni u društvu. Naravno, hrišćanin će ostati po strani što se tiče bilo kakvih obreda ili običaja zasnovanih na verovanju u besmrtnost ljudske duše.

Potpuno oslobođenje od groba!

Neki koji zagovaraju rasipanje pepela kažu da to znači slobodu od sahranjivanja u grobovima. Međutim, ono što će doneti najveće olakšanje biće ispunjenje biblijskog obećanja da „poslednji neprijatelj koji će se uništiti to će biti smrt“ (1. Korinćanima 15:24-28).

To znači da će grobovi, čak i kremiranje i rasipanje pepela, postati stvari prošlosti. Da, smrti više neće biti. Pod božanskim nadahnućem apostol Jovan je napisao: „Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima. On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:3, 4).

Sve će se to desiti kad ljudska smrt uzrokovana Adamovim grehom bude potpuno uništena pod Božjim Kraljevstvom. U to vreme poslušno čovečanstvo neće se suočavati sa izgledom da se vrati u prah.

[Slike na 29. strani]

Uobičajene metode postupanja s ljudskim leševima

[Slika na 31. strani]

Rasipanje pepela u zalivu Sagami, u Japanu

[Izvor]

Ljubaznošću Koueisha, Tokyo