Svi moraju dati Bogu odgovor
Svi moraju dati Bogu odgovor
„Tako će dakle svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe“ (RIMLJANIMA 14:12, DK).
1. Koje su granice bile postavljene slobodi Adama i Eve?
JEHOVA BOG je naše praroditelje, Adama i Evu, stvorio sa slobodnom voljom. Iako su bili niži od anđela, oni su bili inteligentna stvorenja sposobna da donose mudre odluke (Psalam 8:5, 6). Pa ipak, ta od Boga data sloboda nije bila dozvola za iskazivanje samoopredeljenja. Oni su bili odgovorni svom Stvoritelju, a ta odgovornost se prenela na sve njihove potomke.
2. Koji će račun Jehova uskoro svesti, i zašto?
2 Sada kada se približavamo vrhuncu ovog zlog sistema stvari, Jehova će svesti račun na zemlji. (Uporedi s Rimljanima 9:28, NW.) Uskoro će bezbožni ljudi morati da Jehovi Bogu daju odgovor za pustošenje zemljinih izvora, uništavanje ljudskog života i posebno za progonjenje njegovih slugu (Otkrivenje 6:10; 11:18).
3. Koja ćemo pitanja osmotriti?
3 Suočeni s tim otrežnjavajućim izgledom, za nas je korisno da razmišljamo o Jehovinom pravednom postupanju sa svojim stvorenjima u prošlim vremenima. Kako nam Pismo može pomoći da, što se nas tiče, našem Stvoritelju damo prihvatljiv odgovor? Koji primeri nam mogu koristiti a koje treba da izbegavamo da oponašamo?
Anđeli su odgovorni
4. Kako znamo da Bog anđele smatra odgovornima za njihove postupke?
4 Jehovina anđeoska stvorenja na nebesima isto su mu tako odgovorna kao i mi. Pre Potopa Nojevog vremena, neki anđeli su se neposlušno materijalizovali da bi se upustili u seksualne odnose sa ženama. Kao osobe sa slobodnom voljom, ta duhovna stvorenja mogla su da donesu tu odluku, ali Bog ih je smatrao odgovornima. Kad su se ti neposlušni anđeli vratili u duhovno područje, Jehova im nije dozvolio da se vrate na svoj prvobitni položaj. Učenik Juda nam kaže da su oni ’zadržani u okovima mraka za sud velikoga dana‘ (Juda 6).
5. Kakav su pad doživeli Sotona i njegovi demoni, i kako će biti sveden račun za njihovu pobunu?
5 Ti neposlušni anđeli, ili demoni, imaju za svog vladara Sotonu Đavola (Matej 12:24-26). Taj zli anđeo pobunio se protiv svog Stvoritelja i osporio ispravnost Jehovinog suvereniteta. Sotona je naše praroditelje naveo na greh, a to je dovelo do njihove konačne smrti (Postanje 3:1-7, 17-19). Iako je Jehova izvestan period nakon toga dopuštao Sotoni da ima pristup u nebeske dvore, biblijska knjiga Otkrivenja prorekla je da će u Božje pravo vreme, taj zli biti zbačen u blizinu zemlje. Dokazi pokazuju da se to dogodilo kratko nakon što je Isus Hrist primio vlast u Kraljevstvu godine 1914. Đavo i njegovi demoni će na kraju otići u večno uništenje. Pošto će sporno pitanje o suverenitetu konačno biti rešeno, tada će biti pravedno sveden račun za pobunu (Jov 1:6-12; 2:1-7; Otkrivenje 12:7-9; 20:10).
Božji Sin je odgovoran
6. Kako Isus gleda na vlastitu odgovornost prema svom Ocu?
6 Kakav je divan primer pružio Božji Sin, Isus Hrist! Kao savršen čovek jednak Adamu, Isus je s uživanjem vršio božansku volju. Takođe mu je bilo drago da bude smatran odgovornim za pridržavanje Jehovinog zakona. S obzirom na njega, psalmista je podesno prorekao: „Izvršiću, Bože moj, ja volju tvoju, zakon tvoj je u mom srcu“ (Psalam 40:9; Jevrejima 10:6-9).
7. Kad se molio uoči svoje smrti, zašto je Isus mogao da kaže reči zapisane u Jovanu 17:4, 5?
7 Uprkos pakosnom protivljenju koje je Isus doživeo, on je vršio Božju volju i održao integritet do smrti na mučeničkom stubu. Tako je platio otkupnu cenu da iskupi čovečanstvo od smrtonosnih posledica Adamovog greha (Matej 20:28). Stoga je, uoči svoje smrti, Isus mogao s pouzdanjem da se moli: „Ja tebe proslavih na zemlji, svrših delo koje si mi dao da radim; a sad proslavi ti mene, Oče, kod sebe samoga, slavom koju imadoh kod tebe pre nego svet postade“ (Jovan 17:4, 5). Isus je mogao da kaže te reči svom nebeskom Ocu zato što je uspešno prolazio na ispitu odgovornosti i bio je prihvatljiv Bogu.
8. (a) Kako je Pavle pokazao da Jehovi Bogu moramo dati odgovor za sebe? (b) Šta će nam pomoći da nađemo priznanje kod Jehove?
8 Za razliku od savršenog čoveka Isusa Hrista, mi smo nesavršeni. Pa ipak, odgovorni smo Bogu. Apostol Pavle je rekao: „Ali ti, zašto osuđuješ brata svoga?, i ti zašto prezireš brata svoga? Jer ćemo svi izići na Božji sud. Jer je pisano: ’Živ sam ja, govori Gospod, svako će se koleno preda mnom prekloniti, i svaki će jezik Bogu slavu dati.‘ Tako će dakle svaki od nas dati Bogu račun [„odgovor“, DK] za sebe“ (Rimljanima 14:10-12). Da bismo mogli da to učinimo i da bismo našli priznanje kod Jehove, on nam je u ljubavi dao i savest i svoju nadahnutu Reč, Bibliju, da nas vode u onome što govorimo i radimo (Rimljanima 2:14, 15; 2. Timoteju 3:16, 17). Potpuno korišćenje Jehovinih duhovnih priprema i sleđenje naše biblijski školovane savesti pomoći će nam da nađemo priznanje kod Boga (Matej 24:45-47). Jehovin sveti duh, ili aktivna sila, jeste dodatan izvor snage i vođstva. Ako postupamo u skladu s vođstvom duha i smernicama naše biblijski školovane savesti, mi pokazujemo da ne ’odbacujemo Boga‘, kome moramo odgovarati za sve svoje postupke (1. Solunjanima 4:3-8; 1. Petrova 3:16, 21).
Odgovorni kao nacije
9. Ko su bili Edomci, i šta im se dogodilo zbog njihovog postupanja prema Izraelu?
9 Jehova poziva na odgovornost nacije (Jeremija 25:12-14; Sofonija 3:6, 7). Osmotrimo drevno kraljevstvo Edom, smešteno južno od Mrtvog mora i severno od Akabskog zaliva. Edomci su bili semitski narod, tesno povezan s Izraelcima. Iako je praotac Edomaca bio Avramov unuk Isav, Izraelci nisu dobili dozvolu da putuju kroz Edom ’kraljskim putem‘ dok su bili na putu za Obećanu zemlju (Brojevi 20:14-21). Neprijateljstvo Edoma prema Izraelu kroz vekove se razvilo u neumoljivu mržnju. Konačno, Edomci su morali da odgovaraju za svoje nagovaranje Vavilonaca da unište Jerusalim 607. pre n. e. (Psalam 137:7). U šestom veku pre n. e., vavilonske trupe pod kraljem Nabonidom osvojile su Edom, i on je postao pustoš, kao što je Jehova naredio (Jeremija 49:20; Avdija 9-11).
10. Kako su Moavci postupili sa Izraelcima, i kako je Bog pozvao Moav na odgovornost?
10 Ni Moav nije prošao bolje. Moavsko kraljevstvo je bilo severno od Edoma i istočno od Mrtvog mora. Pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Moavci sa njima nisu postupili gostoljubivo, snabdevajući ih hlebom i vodom očigledno samo zbog finansijskog dobitka (Ponovljeni zakoni 23:3, 4). Moavski kralj Valak unajmio je proroka Valama da prokune Izrael, a moavske žene su bile upotrebljene da namame izraelske muškarce u nemoral i idolopoklonstvo (Brojevi 22:2-8; 25:1-9). Međutim, Jehova nije dopustio da Moavova mržnja prema Izraelu prođe nezapaženo. Kao što je bilo prorečeno, Moav je doživeo opustošenje od ruku Vavilonaca (Jeremija 9:25, 26; Sofonija 2:8-11). Da, Bog je pozvao Moav na odgovornost.
11. Poput kojih gradova su postali Moav i Amon, i na šta biblijska proročanstva ukazuju s obzirom na sadašnji zli sistem stvari?
11 Ne samo Moav već i Amon morao je da dâ odgovor Bogu. Jehova je prorekao: „Moav će kao Sodom biti, a sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama pokriveno, slatina i večna pustoš“ (Sofonija 2:9). Zemlje Moava i Amona bile su opustošene, baš kao što je Bog uništio gradove Sodom i Gomor. Prema Geološkom društvu Londona, istraživači tvrde da su na istočnoj obali Mrtvog mora pronašli lokacije razrušenog Sodoma i Gomora. Svaki pouzdan dokaz koji još može izići na svetlo dana u tom pogledu može samo podupreti biblijska proročanstva koja ukazuju na to da će Jehova Bog i sadašnji zli sistem stvari pozvati na odgovornost (2. Petrova 3:6-12).
12. Iako je Izrael morao da dâ Bogu odgovor za svoje grehe, šta je bilo prorečeno s obzirom na jedan jevrejski ostatak?
12 Iako je Izrael kod Jehove bio visoko povlašćen, on je morao da dâ Bogu odgovor za svoje grehe. Kad je Isus Hrist došao naciji Izrael, većina ga je odbacila. Samo je jedan ostatak pokazao veru i oni su postali njegovi sledbenici. Pavle je izvesna proročanstva primenio na taj jevrejski ostatak kad je pisao: „Isaija kliče Izrailju: ’Kad bi broj sinova Izrailjevih kao morski pesak bio samo će se ostatak spasti. Jer će Gospod ispuniti potpuno i naskoro na zemlji rešenje svoje [„napraviti obračun na zemlji“, NW].‘ I kao što ranije reče Isaija: ’Da nam nije Gospod nad vojskama potomstva ostavio, postali bismo kao Sodom, jednaki Gomoru bismo bili‘“ (Rimljanima 9:27-29; Isaija 1:9; 10:22, 23). Apostol je naveo primer onih 7 000 u Ilijino vreme koji se nisu poklonili Valu, a zatim je rekao: „Tako i u sadašnje vreme postoji ostatak po izboru milosti“ (Rimljanima 11:5). Taj ostatak je bio sačinjen od pojedinaca lično odgovornih Bogu.
Primeri lične odgovornosti
13. Šta se dogodilo Kainu kad ga je Bog pozvao na odgovornost zbog ubistva svog brata Avelja?
13 Biblija navodi mnoge slučajeve lične odgovornosti Jehovi Bogu. Osmotrimo kao jedan primer Adamovog prvorođenog sina, Kaina. I on i njegov brat Avelj prineli su žrtve Jehovi. Aveljova žrtva je bila prihvatljiva Bogu, ali Kainova nije. Kad je bio pozvan na odgovornost zbog brutalnog ubistva svog brata, Kain je bezdušno rekao Bogu: „Zar sam je čuvar brata svoga?“ Zbog svog greha, Kain je bio proteran u ’zemlju Begunstva istočno od Edena‘ (NW). Nije pokazao nikakvo iskreno kajanje za svoj zločin, žaleći samo zbog svoje zaslužene kazne (Postanje 4:3-16).
14. Kako je lična odgovornost Bogu bila ilustrovana u slučaju prvosveštenika Ilija i njegovih sinova?
14 Lična odgovornost osobe prema Bogu takođe je ilustrovana u slučaju izraelskog prvosveštenika Ilija. Njegovi sinovi Ofnije i Fines, služili su kao aktivni sveštenici, ali su „bili krivi zbog nepravde prema ljudima i zbog bezbožnosti prema Bogu i nisu se ustezali ni od kakve vrste zloće“, kaže istoričar Josif. Ti „nevaljali“ ljudi nisu priznavali Jehovu, upuštali su se u svetogrdno ponašanje i bili su krivi za veliki nemoral (1. Samuilova 1:3; 2:12-17, 22-25). Kao njihov otac i izraelski prvosveštenik, Ilije je imao dužnost da ih disciplinuje, ali on ih je samo blago ukorio. Ilije je ’više pazio [’poštovao‘, NW] svoje sinove nego Jehovu‘ (1. Samuilova 2:29). Na Ilijev dom došla je kazna. Oba sina umrla su istog dana kad i njihov otac, a njihova sveštenička loza je konačno bila potpuno prekinuta. Tako je račun bio sveden (1. Samuilova 3:13, 14; 4:11, 17, 18).
15. Zašto je sin kralja Saula Jonatan bio nagrađen?
15 Potpuno različit primer pružio je sin kralja Saula Jonatan. Kratko nakon što je David ubio Golijata, „duša Jonatanova prionu za dušu Davidovu“, i oni su sklopili savez prijateljstva (1. Samuilova 18:1, 3). Jonatan je verovatno razabrao da je Božji duh napustio Saula, ali njegova vlastita revnost za pravo obožavanje ostala je nesmanjena (1. Samuilova 16:14). Jonatanovo cenjenje Davidovog autoriteta koji mu je dao Bog nikada se nije pokolebalo. Jonatan je shvatao svoju odgovornost prema Bogu, a Jehova ga je nagradio za njegov častan način postupanja tako što je zasigurao da se njegova porodična linija nastavi generacijama (1. Letopisa 8:33-40).
Odgovornost u hrišćanskoj skupštini
16. Ko je bio Tit, i zašto se može da reći da je on dao Bogu dobar odgovor za sebe?
16 Hrišćanski grčki spisi povoljno govore o mnogim muškarcima i ženama koji su dali dobar odgovor za sebe. Na primer, tu je bio grčki hrišćanin po imenu Tit. Pretpostavlja se da je on postao hrišćanin tokom Pavlovog prvog misionarskog putovanja na Kipar. Pošto su Jevreji i prozeliti sa Kipra možda bili u Jerusalimu tokom Pedesetnice 33. n. e., hrišćanstvo je možda kratko nakon toga stiglo na to ostrvo (Dela apostolska 11:19). Bilo kako bilo, Tit se pokazao kao jedan od Pavlovih vernih saradnika. On je pratio Pavla i Varnavu na putovanju za Jerusalim oko 49. n. e., kad je bilo rešeno bitno pitanje o obrezanju. Činjenica da je Tit bio neobrezan pridaje važnost Pavlovom argumentu da obraćenici na hrišćanstvo ne treba da budu pod Mojsijevim zakonom (Galatima 2:1-3). U Pismu se potvrđuje divna Titova služba, a Pavle mu je čak uputio jedno božanski nadahnuto pismo (2. Korinćanima 7:6; Titu 1:1-4). Očigledno do samog kraja svog zemaljskog puta, Tit je nastavio da daje Bogu dobar odgovor za sebe.
17. Kakav je odgovor dao Timotej, i kako taj primer može da utiče na nas?
17 Timotej je bio još jedan revan pojedinac koji je Jehovi Bogu davao prihvatljiv odgovor za sebe. Iako je imao neke zdravstvene probleme, Timotej je ispoljavao ’veru bez ikakvog licemerja‘ (NW) i ’robovao je s Pavlom u unapređivanju dobre vesti‘ (NW). Zato je taj apostol mogao da kaže suhrišćanima u Filipima: „Ja nikoga nemam [osim Timoteja] ovde koji bi delio moje osećaje i koji bi se iskreno brinuo za vas“ (2. Timoteju 1:5; Filipljanima 2:20, 22; 1. Timoteju 5:23). Uprkos ljudskim slabostima i drugim kušnjama, i mi možemo imati nelicemernu veru i dati Bogu prihvatljiv odgovor za sebe.
18. Ko je bila Lidija, i kakav je duh ona ispoljila?
18 Lidija je bila pobožna žena koja je očigledno davala Bogu dobar odgovor za sebe. Ona i njeno domaćinstvo bili su među prvim pojedincima u Evropi koji su prihvatili hrišćanstvo zbog Pavlove aktivnosti u Filipima oko 50. n. e. Rođena u Tijatiri, Lidija je verovatno bila jevrejska prozelitkinja, ali možda je u Filipima bilo malo Jevreja i možda nije bilo sinagoge. Ona i druge bogobojazne žene bile su se sastale pored reke kad im je Pavle govorio. Kao rezultat, Lidija je postala hrišćanka i nagovorila je Pavla i njegove pratioce da ostanu kod nje (Dela apostolska 16:12-15). Gostoljubivost koju je pokazala Lidija ostaje oznaka pravih hrišćana.
19. Kojim je dobrim delima Dorka dala Bogu dobar odgovor za sebe?
19 Dorka je bila još jedna žena koja je Jehovi Bogu davala dobar odgovor za sebe. Kad je umrla, Petar je otišao u Jopu u odgovoru na zahtev učenika koji su tamo živeli. Dvojica muškaraca koja su srela Petra „uvedoše ga u gornju sobu. Oko njega skupiše se sve udovice plačući, i pokazaše mu suknje i haljine što je radila Srna [Dorka] dok je bila s njima“. Dorka je bila vraćena u život. Ali, da li ona treba da se pamti isključivo zbog svog velikodušnog duha? Ne. Ona je bila „učenica“ i sigurno se i sama angažovala u delu stvaranja učenika. Današnje hrišćanke na sličan način ’čine mnogo dobrih dela milostinje‘. One su takođe radosne što imaju aktivno učešće u objavljivanju dobre vesti o Kraljevstvu i u stvaranju učenika (Dela apostolska 9:36-42; Matej 24:14; 28:19, 20).
20. Koja pitanja možemo sebi postaviti?
20 Biblija jasno pokazuje da nacije i pojedinci moraju dati odgovor Suverenom Gospodu Jehovi (Sofonija 1:7). Zato se, ako smo predani Bogu, možemo pitati: ’Kako gledam na svoje od Boga date prednosti i odgovornosti? Kakav odgovor za sebe dajem Jehovi Bogu i Isusu Hristu?‘
Kakvi su tvoji odgovori?
◻ Kako bi dokazao da su anđeli i Božji Sin odgovorni prema Jehovi?
◻ Koji biblijski primeri postoje da pokažu da Bog nacije smatra odgovornima?
◻ Šta Biblija kaže o ličnoj odgovornosti Bogu?
◻ Ko su bili neki pojedinci iz biblijskog izveštaja koji su Jehovi Bogu dali dobar odgovor?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Isus Hrist je svom nebeskom Ocu dao dobar odgovor za sebe
[Slika na 15. strani]
Aveljeva smrt/The Doré Bible Illustrations/Dover Publications, Inc.
[Izvor slike na 13. strani]
Poput Dorke, današnje hrišćanke daju Jehovi Bogu dobar odgovor za sebe