Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Mi moramo sanjati

Mi moramo sanjati

Mi moramo sanjati

IMAŠ li snova? Sa sigurnošću se može pretpostaviti da ih imaš, pošto dok spavamo svi sanjamo, čak i ako možda tvrdimo da ne sanjamo. Procenjuje se da se ne sećamo više od 95 procenata svih snova. Kojih se sećaš? U stvari, snovi kojih se obično sećamo jesu oni koje imamo neposredno pred buđenje.

Oni koji se bave istraživanjem sna ustanovili su da je spavanje progresivan proces koji je najdublji u prvih nekoliko sati a zatim postaje sve lakši. Sanjanje se odvija naročito u periodima brzih pokreta očiju, što se naziva REM-faza. Ona se naizmenično smenjuje s non-REM-fazom. Svaki ciklus non-REM/REM faze traje otprilike 90 minuta, i ovi ciklusi se ponavljaju pet ili šest puta tokom noći, dok se poslednji odvija neposredno pre nego što se probudimo.

Pogrešno je misliti da je tvoj mozak na niskom nivou aktivnosti tokom spavanja. Ustanovljeno je da je mozak mnogo aktivniji u snovima nego u nekim stanjima budnosti, uz izuzetak izvesnih neurona u moždanom stablu koji su povezani s pažnjom i pamćenjem. Izgleda da se oni odmaraju tokom REM-faze. Ali uopšte uzev, nervne ćelije u mozgu imaju neprekidnu međućelijsku komunikaciju.

Naš mozak je neverovatno kompleksan deo tela s milijardama sastavnih delova koji stvaraju približno stotinu do dve ili tri stotine signala u sekundi. U jednom ljudskom mozgu ima više sastavnih delova nego što ima ljudi na zemlji. Neki istraživači procenjuju da on ima od 20 milijardi do preko 50 milijardi sastavnih delova. Njegova kompleksnost potvrđuje ono što je biblijski pisac David rekao o ljudskom telu: „Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14).

Svet snova

Tokom sati kada smo budni, naših pet čula neprestano prenose informacije i slike mozgu, ali tokom spavanja to nije slučaj. Mozak u sebi stvara slike bez ikakvog spoljašnjeg čulnog napajanja. Stoga, ono što vidimo u snovima i radnje koje doživljavamo u njima ponekad su poput halucinacija. To nam omogućuje da radimo stvari koje narušavaju prirodne zakone, kao što su da letimo poput Petra Pana ili da padamo s neke litice a da se ne povredimo. Vreme se može izokrenuti tako da prošlost izgleda kao da je sadašnjost. Ili ako pokušavamo da bežimo, izgleda kao da nemamo kontrolu nad našim pokretima — naše noge ne žele da reaguju. Naravno, snažni utisci i iskustva koja možda imamo tokom sati kad smo budni, utiču na naše snove. Mnogi koji su doživeli užasne grozote rata ne mogu ih lako zaboraviti, niti neki mogu zaboraviti taj osećaj kad ih je napao neki zločinac. Takva uznemiravajuća iskustva dok smo budni mogu iskrsnuti u našim snovima, uzrokujući noćne more. Uobičajene stvari koje su u našim mislima kad polazimo na spavanje, mogu isplivati na površinu u našim snovima.

Ponekad kada pokušavamo da rešimo neki problem, rešenje nam dolazi u toku spavanja. To može ukazati da se sve spavanje ne sastoji od sanjanja. Jedan deo njega je razmišljanje.

Jedna knjiga o snovima i našem mozgu primećuje: „Najuobičajeniji oblik mentalne aktivnosti u spavanju nije sanjanje već razmišljanje. Razmišljanje u toku spavanja nije propraćeno čulnim iluzijama i nije bizarno. Ono naginje ka tome da je svakidašnje, često se bavi događajima iz stvarnog života jučerašnjice ili sutrašnjice, i obično je banalno, nije kreativno i ponavlja se.“

Neki ljudi smatraju da teme njihovih snova imaju posebne poruke za njih. Da bi rastumačili snove oni pored kreveta drže blokčić kako bi mogli da ih zapišu kad se probude. U pogledu korisnosti knjiga koje pokušavaju da rastumače simbole u snovima, publikacija The Dream Game, od En Faradej, kaže: „Knjige o snovima u kojima tražite značenje tema i simbola sna jednako su beskorisne, bilo da su tradicionalne ili zasnovane na nekoj savremenoj psihološkoj teoriji.“

Pošto izgleda da snovi nastaju uglavnom u mozgu, nije razumno misliti da imaju posebne poruke za nas. Treba da ih smatramo normalnom funkcijom mozga koja pomaže da se on održi u zdravom stanju.

Ali šta je sa onima koji kažu da su sanjali smrt nekog rođaka ili prijatelja i sledećeg dana saznali da je ta osoba umrla? Zar to ne ukazuje da snovi mogu predskazati budućnost? U sledećem članku razmotrićemo šta stoji iza proročanskih snova.