Mogu li snovi predskazati budućnost?

OD DREVNIH vremena čovečanstvo je bilo jako zainteresovano za snove. Egipćani su pripremali detaljne knjige za tumačenje snova, a Vavilonci su imali svoje tumače snova. Među Grcima je bio običaj da bolesne ostave da spavaju u Asklepijevim svetilištima kako bi u svojim snovima dobili zdravstvena uputstva. U drugom veku naše ere, Artemidor je napisao knjigu u kojoj je dao tumačenja simbola snova. Mnoge slične knjige otada izdate zasnovane su na njegovoj knjizi. I do dan-danas čine se napori da se protumače snovi, ali da li oni zaista pružaju uvid u buduće događaje?

Da bi imali futurističko značenje, na njih mora uticati neka viša sila.  U Bibliji nalazimo mnoge primere u kojima je Bog obezbedio baš tu silu. On je davao proročanske snove svojim slugama kao i nekima koji ga nisu obožavali. U stvari, Jov 33:14-16 kaže: „Bog... snovima govori noćnim priviđenjima, kada ljude tvrdi san oblada, kada na posteljama svojima spavaju. Tada ih on opominje.“

Bog je to učinio u slučaju egipatskog faraona u danima Josifa, koji je živeo više od 1 700 godina pre naše ere. Faraonov san nalazi se u Postanju 41:1-7, a od 25. do 32. stiha Josif ga tumači kao predskazanje sedam godina „vrlo rodnih u svoj zemlji egipatskoj“, nakon kojih će slediti sedam godina gladi. Josif je objasnio faraonu: „Bog je dao na znanje Faraonu ono što će da učini“ (Postanje 41:28). San je prorekao ono što se zaista i dogodilo.

Jedan istaknuti kralj Vavilonaca imao je slično iskustvo. Navuhodonosor je imao jedan san koji ga je strašno uznemirio, ali nije mogao da ga se seti. Stoga je pozvao svoje vračare da mu objave san i njegovo značenje. To je bio zahtev koji oni nisu mogli ispuniti (Danilo 2:1-11).

Pošto je Bog kralju dao san, On je omogućio proroku Danilu da otkrije san i njegovo značenje. Danilo 2:19 kaže: „Tada se Danilu objavi tajna u jednom noćnom viđenju.“ Danilo je za taj san pripisao zaslugu Bogu: „Ono što kralj ište to je tajna koju ni mudraci, ni zvezdari, ni vrači, ni gatari ne mogu kazati kralju. Ali ima na nebu Bog koji otkriva tajne, i koji je dao poznati kralju Navuhodonosoru ono što će biti u toku vremena“ (Danilo 2:27, 28).

Bog je ponekad davao uputstva svom narodu posredstvom snova, a u drugim prilikama on je zasiguravao božansku naklonost ili im je pomagao da shvate kako im pomaže. U slučaju Jakova, Bog je otkrio svoje odobravanje posredstvom jednog sna (Postanje 48:3, 4).

Kada je Josif, Isusov poočim, otkrio da je Marija bila trudna, odlučio je da se razvede od nje. Zatim je u snu dobio uputstva da to ne učini. Matej 1:20 kaže: „Dok je on o tome razmišljao, gle, pojavi mu se u snu anđeo Gospodnji i reče mu: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, žene svoje, jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga.“ Kasnije je u jednom snu dobio upozorenje: „Anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: Ustani, uzmi dete i mater njegovu, beži u Egipat“ (Matej 2:13).

Snovi koji nisu od Boga

Činjenica da je tumačenje snova bilo uobičajeno među onima koji nisu bili Božji narod ukazuje na to da se u suštini ne može smatrati da snovi pouzdano obelodanjuju budućnost. U danima Božjeg proroka Jeremije, lažni proroci su govorili: „Usnio sam! usnio sam!“ (Jeremija 23:25). Nameravali su da zavedu narod u razmišljanje da Bog govori preko njih. Jeremija je bio nadahnut da kaže o ovim sanjaocima: „Ovako govori Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Nemojte da vas varaju vaši proroci koji su među vama, i vaši vrači, i ne slušajte sanjaoce svoje čije vi snove izazivate. Jer vam oni prorokuju laži u moje ime... govori Gospod“ (Jeremija 29:8, 9).

Pošto su ti lažni proroci bili „vrači“, na njihove snove mogle su uticati zle duhovne sile da bi zavele narod. Slično se ukazuje i u onome što je navedeno u Zahariji 10:2: „Jer  terafimi ništave reči imaju, i vrači lažno prorokuju, lažu snovi i taštinom teše.“

Đavo je arhizavodnik koji hiljadama godina koristi religiozne vođe da lažno trvde da im Bog govori preko vizija i snova, baš kao što su to činili lažni proroci u danima Jeremije i Zaharije. O takvima je nadahnuti biblijski pisac Juda pisao hrišćanima prvog veka: „Jer se uvukoše među vas neki ljudi čija je osuda odavna napisana; bezdušnici, koji milost Boga našega pretvaraju u razuzdanost, i odriču se jedinoga gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista.“ Ti ljudi, rekao je, bili su, da tako kažemo, „sanjaoci“ (Juda 4, 8).

Ispitaj tvrdnje

Neka osoba može tvrditi da joj Bog govori u snu ili da se njeni snovi o budućim događajima obistinjuju, ali ipak to nije dovoljan razlog da joj se veruje i da se slepo sledi. Zapazi uputstva zapisana za Izraelce, koja se nalaze u Ponovljenim zakonima 13:1-3, 5: „Ako među vama ustane prorok ili sanjalac koji bi ti pokazao znak ilu čudo, i pojavi se znak ili čudo koje ti je on predskazao, pa ti on reče: Hajde da idemo k drugim bogovima, - k bogovima koje ti ne poznaješ -, i njima da služimo!, ti nećeš poslušati reči tog proroka ili tog sanjaoca... A onaj prorok ili sanjalac da se smrću kazni.“ Bog je dozvolio takvim osobama da izgovaraju prevare da bi ispitao lojalnost svog naroda.

Umesto da slepo verujemo tvrdnjama harizmatskih sanjalaca, bilo bi mudro da ispitamo njihove tvrdnje kako bismo izbegli da nas obmane nevidljivi arhizavodnik, koji „obmanjuje celu zemlju“ (Otkrivenje 12:9). Ali kako se mogu pouzdano ispitati?

Božja pisana Reč je naš božanski dat vodič ka istini. Isus Hrist je o njoj rekao: „Reč je tvoja istina“ (Jovan 17:17). Stoga nam se u 1. Jovanovoj 4:1 savetuje: „Ljubljeni! Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove, da poznate jesu li od Boga, jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.“ Kada se pažljivo uporede s Biblijom, njihove tvrdnje, filozofije, i postupci biće u sukobu s njom. Božja Reč je autoritet u pogledu toga šta je istina.

Da li sanjalac koji tvrdi da ima posebno spoznanje, u stvari koristi vračanje ili druge spiritističke običaje? Ako je to slučaj, njega Božja Reč osuđuje. „Neka se ne nađe u tebe... ni vračar, ni koji gata po zvezdama ili po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji zaziva duhove, ni opsenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini“ (Ponovljeni zakoni 18:10-12).

Ako tvrdi da u sebi ima dušu koja ne umire, on protivreči Božjoj Reči koja jasno izjavljuje: „Duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4). Da li sebe uzvisuje i povlači pristalice za sobom? Matej 23:12 upozorava: „Koji god sebe uzvisuje biće ponižen.“ A Dela apostolska 20:30 upozoravaju hrišćane: ’Između vas pojaviće se ljudi koji će opake stvari činiti, da odvuku učenike za sobom.‘

Da li zagovara nasilne postupke? Jakov 3:17, 18 ga osuđuje: „Mudrost odozgo je najpre čista, zatim mirna, umerena, pomirljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, bez pristrasnosti i licemerja. Plod pravde seje se u miru za one koji mir traže.“ Da li traži političku vlast ili uticaj u svetu? Božja Reč ga izrazito osuđuje, govoreći: „Ko hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.“ Tako Biblija  razotkriva ono što je lažno (Jakov 4:4).

Ako neko sanja o smrti člana porodice ili nekog prijatelja, to je možda zato što je zabrinut za tu osobu. To što ta osoba možda umre baš u noći tog sna, samo po sebi ne dokazuje da je san proročanski. Na svaki san ove vrste koji se čini da je postao stvarnost, dolaze stotine onih koji to nisu.

Iako je Bog u prošlosti koristio snove da bi otkrio proročanske događaje i pružio uputstva dok je nastajala njegova Reč, on danas nema potrebe da to čini. Ta pisana Reč sadrži sva uputstva od Boga koja su u ovo vreme potrebna čovečanstvu a njena proročanstva se bave događajima koji leže više od hiljadu godina u budućnosti (2. Timoteju 3:16, 17). Stoga možemo biti sigurni da naši snovi nisu nagoveštaji od Boga o budućim događajima, već preko potrebne funkcije mozga za održavanje naše mentalne dobrobiti.

[Slika na 7. strani]

Dok je faraonov san pokazao šta je trebalo doći, Božja Reč baca svetlo na našu budućnost